diff options
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr')
22 files changed, 9331 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/categories.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/categories.html new file mode 100644 index 0000000..4c4cf64 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/categories.html @@ -0,0 +1,422 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/categories.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/categories.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/categories.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2010-02-15" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.86 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Врсте слободног и неслободног софтвера — Пројекат ГНУ — Задужбина за +слободни софтвер</title> +<style type="text/css" media="screen"> +<!-- +#content #diagram { overflow: auto; margin: 2em 0; } +#diagram img { width: 31.7em; } +--> + +</style> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/categories.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Врсте слободног и неслободног софтвера</h2> + +<p>Погледајте и <a href="/philosophy/words-to-avoid.html">Збуњујуће речи које +би требало избегавати</a>.</p> + +<!-- GNUN: localize URL /philosophy/category.png --> +<p id="diagram" class="c"> +<img src="/philosophy/category.png" alt="[Врсте софтвера]" /> +</p> + + <p>Овај дијаграм, који је нацртао Чао Квеј (<em>Chao-Kuei</em>), пружа увид у +различите врсте софтвера. Можете га преузети у виду <a +href="/philosophy/category.svg"><em>SVG</em></a> и као <a +href="/philosophy/category.fig">датотеке програма <em>XFig</em></a>, под +одредбама ГНУ-ове ОЈЛ в2 или касније, ГНУ-ове СЛД в1.2 или касније, или +Криејтив комонсове лиценце „Приписивање под истим условима“ в2.0 или +касније.</p> + +<h3 id="FreeSoftware">Слободни софтвер</h3> + + <p>Слободни софтвер је софтвер који свако може да употребљава, умножава и/или +расподељује, дословно или уз измене, бесплатно или за одређену цену. Ово, +између осталог, значи да изворни код мора да буде доступан. „Уколико нема +изворни код, не ради се о софтверу.“ Ово је поједностављена опис; погледајте +и <a href="/philosophy/free-sw.html">пуну дефиницију</a>.</p> + + <p>Ако је програм слободан, онда се може укључити у оперативни систем, као што +је ГНУ, или слободне верзије <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">система ГНУ +са Линуксом</a>.</p> + + <p>Постоје и многи други начини да се програм „ослободи“ и многи детаљи који +могу да буду остварени на више начина, а да програм ипак буде слободан. Неке +од могућих варијанти су описане ниже. За више информација о одређеној +слободној софтверској лиценци, погледајте страницу са <a +href="/licenses/license-list.html">списком лиценци</a>.</p> + + <p>Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене. Али фирме које производе +власнички софтвер понекад користе израз „бесплатни софтвер“<sup><a +href="#TransNote1">[1]</a></sup> мислећи притом на цену. Понекад они тиме +хоће да кажу да можете да набавите бинарни примерак без наплате, а понекад +да се примерак већ налази у рачунару који купујете, а да цена покрива и +једно и друго. Ово у оба ова случаја нема везе са оним што ми у Пројекту ГНУ +подразумевамо под слободним софтвером.</p> + + <p>Услед ове потенцијалне забуне, када софтверска фирма каже да је њен производ +<em>free software</em>, увек проверите стварне одредбе расподеле, и +погледајте да ли корисници заиста имају све слободе које се подразумевају +код слободног софтвера. Понекад се заиста ради о слободном софтверу, а +понекад не.</p> + + <p>Многи језици имају две разне речи за „слободно“ у смислу слободе и +„бесплатно“ у смислу цене. На пример, у француском постоје речи +<em>libre</em> и <em>gratuit</em>, које не постоје у енглеском. У енглеском +постоји реч <em>gratis</em> која недвосмислено упућује на цену, али у +свакодневном говору не постоји придев који недвосмислено упућује на +слободу. Стога, уколико говорите неенглеским језиком, предлажемо вам да +преводите реч <em>free</em> („слободно“) на ваш језик, како би било јасно о +чему говорите. Погледајте наш <a +href="/philosophy/fs-translations.html">списак превода израза „слободни +софтвер“</a> на разне друге језике.</p> + + <p>Слободни софтвер је често <a +href="/software/reliability.html">поузданији</a> од неслободног софтвера.</p> + +<h3 id="OpenSource">Софтвер отвореног изворног кода</h3> + + <p> + Израз „софтвер ‘отвореног изворног кода’“ (енгл. <em>„open source“ +software</em>) неки људи користе када мисле на мање или више исту ствар као +слободни софтвер. То није сасвим иста врста софтвера. Они прихватају неке +лиценце које ми сматрамо превише рестриктивним, а не прихватају неке +слободне софтверске лиценце. Међутим, разлике у проширењу врсте су мале: +скоро сав слободни софтвер је софтвер отвореног изворног кода, а скоро сав +софтвер отвореног изворног кода је слободан.</p> + <p>Ми сматрамо да је израз „<a +href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">слободни софтвер</a>“ +бољи, јер се односи на слободу, за разлику од израза „отворени изворни код“.</p> + +<h3 id="PublicDomainSoftware">Софтвер у јавном власништву</h3> + + <p>Софтвер у јавном власништву (енгл. <em>public domain</em>) је софтвер који +није под лиценцом о ауторским правима. Ако је изворни код у јавном +власништву, то је посебан случај <a +href="categories.html#Non-CopyleftedFreeSoftware">некопилефтованог слободног +софтвера</a>, што значи да неки примерци или измењене верзије могу да буду +сасвим неслободни.</p> + + <p>У неким случајевима, извршни програм може да буде у јавном власништву али +изворни код није доступан. Такав софтвер није слободан, јер слободни софтвер +захтева доступност изворног кода. За то време, већина слободног софтвера +није у јавном власништву. Слободни софтвер је под ауторским правима, а +носиоци ауторских права су правно дали дозволу свакоме да софтвер слободно +користи преко слободне софтверске лиценце.</p> + + <p>Понекад људи непажљиво користе израз „у јавном власништву“, мислећи на <a +href="categories.html#FreeSoftware">„слободно“</a> или „бесплатно“. Међутим, +израз „у јавном власништву“ је правни израз који прецизно значи „није под +лиценцом о ауторским правима“. Јасноће ради, ми предлажемо употребу израза +„у јавном власништву“ искључиво да би се изразило то значење, а друге изразе +за друга значења.</p> + + <p>Према Бернској конвенцији, коју је потписала већина земаља, било шта што је +написано је аутоматски стављено под ауторска права. Тако, уколико желите да +програм који сте написали буде у јавном власништву, морате да предузмете +одређене правне кораке како бисте се одрекли ауторског права које постоји +над њим, иначе је програм под ауторским правима.</p> + +<h3 id="CopyleftedSoftware">Копилефтован софтвер</h3> + + <p>Копилефтован (енгл. <em>Copylefted software</em>)<sup><a +href="#TransNote2">[2]</a></sup> софтвер јесте слободни софтвер чије одредбе +о расподели обезбеђују да примерци свих верзија имају мање или више исте +одредбе о расподели. Ово, на пример, значи да лиценце копилефта углавном не +дозвољавају другима да додају ограничења при расподели или измени софтвера +(преко ограниченог низа додатних дозвољених услова) и захтевају обезбеђивање +приступа изворном коду. Ово штити програм и његове измењене верзије од неких +најчешћих начина претварања програма у власнички.</p> + + <p>Неке лиценце копилефта, као што је верзија 3 ОЈЛ, заустављају и друге +начине <a href="http://www.gnu.org/licenses/rms-why-gplv3.html">претварања +софтвера у власнички</a>.</p> + + <p>Ми у Пројекту ГНУ копилефтујемо скоро сав софтвер који напишемо, јер је наш +циљ да се <em>сваком</em> кориснику пренесу слободе које израз „слободни +софтвер“ подразумева. Погледајте и текст <a +href="/licenses/copyleft.html">Копилефтовање</a> за даље објашњење +функционисања копилефта и због чега га ми користимо.</p> + + <p>Копилефт је уопштена замисао. Да бисте заиста копилефтовали програм, морате +да употребите одређен низ одредби о расподели. Пошто постоји много начина да +се саставе копилефтоване одредбе расподеле, у теорији може постојати и много +лиценци за копилефтовање слободног софтвера. Међутим, у пракси скоро сав +копилефтован софтвер користи <a href="/licenses/gpl.html">ГНУ-ову општу +јавну лиценцу</a><sup><a href="#TransNote3">[3]</a></sup>. Две разне лиценце +о копилефту су најчешће „несагласне“, што значи да је незаконито спајати код +под једном лиценцом са кодом под другом лиценцом; стога би било боље по +заједницу ако би људи користили само једну лиценцу о копилефту.</p> + +<h3 id="Non-CopyleftedFreeSoftware">Некопилефтован слободни софтвер</h3> + + <p>Некопилефтован слободни софтвер нуди аутор уз дозволе за расподељивање и +измене, и додавање ограничења тим дозволама.</p> + + <p>Уколико је програм слободан али не и копилефтован, неки његови примерци или +измењене верзије могу и да не буду слободни. Софтверска фирма може да +преведе програм са или без измена и расподељује извршну датотеку као <a +href="#ProprietarySoftware">власнички</a> софтверски производ.</p> + + <p>Ово илуструје <a href="http://www.x.org">Прозорски систем Икс</a>. Икс +конзорцијум (<em>X Consortium</em>) издаје Икс11 (<em>X11</em>) под +одредбама о расподели које га чине некопилефтованим слободним +софтвером. Уколико желите, можете да набавите примерак Икса који садржи те +одредбе о расподели и јесте слободан. Међутим, постоје и његове неслободне +верзије, и постоје (односно постојале су) популарне радне станице и графичке +картице за Писи на којима само оне функционишу. Уколико користите такав +хардвер, Икс11 за вас није слободан софтвер. <a +href="/philosophy/x.html">Градитељи Икса11 су чак накратко учинили Икс11 +неслободним.</a> Они су ово могли да ураде зато што су остали доприносили +њиховом изворном коду под истом некопилефтованом лиценцом.</p> + +<h3 id="GPL-CoveredSoftware">Софтвер под ОЈЛ</h3> + + <p><a href="/licenses/gpl.html">ГНУ-ова ОЈЛ (општа јавна лиценца)</a> +представља посебан скуп одредби о расподели намењен копилефтовању +програма. Пројекат ГНУ је користи као „одредбе о расподели“ за већи део +ГНУ-овог софтвера.</p> + + <p>Зато је погрешно изједначавати слободни софтвер са софтвером под ОЈЛ.</p> + +<h3 id="TheGNUsystem">Оперативни систем ГНУ</h3> + + <p><a href="/gnu/gnu-history.html">Оперативни систем ГНУ</a> је униксолики +оперативни систем, и у потпуности је слободни софтвер који смо ми из +Пројекта ГНУ градили од 1984.</p> + + <p>Униксолики оперативни систем чине многи програми. Систем ГНУ садржи сав <a +href="#GNUsoftware">ГНУ-ов софтвер</a> и многе друге пакете, као што су +прозорски систем Икс и ТеХ, који нису ГНУ-ов софтвер.</p> + + <p>Прво пробно издање потпуног система ГНУ је објављено 1996. године, +укључујући ГНУ-ово Крдо, наше језгро које градимо од 1990. Систем ГНУ (који +укључује ГНУ-ово Крдо) је 2001. почео да сасвим пристојно функционише, али +Крду још увек недостају неке важне особине, па се оно масовније не +користи. У међувремену, велики успех је од деведесетих постигао <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">систем ГНУ са Линуксом</a>, изданак система +ГНУ који користи Линукс као језгро уместо ГНУ-овог Крда.</p> + + <p>Пошто је сврха ГНУ-а да буде слободан, сваки део оперативног система ГНУ је +слободни софтвер. Међутим, не мора сваки део и да буде копилефтован. Било +каква врста слободног софтвера је правно исправна за укључивање уколико +помаже да се достигну тахнички циљеви.</p> + +<h3 id="GNUprograms">ГНУ-ови програми</h3> + + <p>Израз „ГНУ-ови програми“ има исто значење као и <a +href="#GNUsoftware">ГНУ-ов софтвер.</a> Програм „ТрлаБабаЛан“ је ГНУ-ов +програм уколико је ГНУ-ов софтвер. Ми га понекад називамо и „ГНУ-овим +пакетом“.</p> + +<h3 id="GNUsoftware">ГНУ-ов софтвер</h3> + + <p><a href="/software/software.html">ГНУ-ов софтвер</a> је софтвер који је +издат под покровитељством <a href="/gnu/gnu-history.html">Пројекта +ГНУ</a>. Ако је програм ГНУ-ов софтвер, ми га називамо и ГНУ-овим +програмом. У датотеци ПРОЧИТАЈМЕ (<em>README</em>) или упутству ГНУ-овог +пакета би требало да стоји да је тај програм ГНУ-ов. Такође, у <a +href="/directory">Каталогу слободног софтвера</a> су наведени сви ГНУ-ови +пакети.</p> + + <p>Већина ГНУ-овог софтвера је <a +href="/licenses/copyleft.html">копилефтована</a>, али не и сав ГНУ-ов +софтвер. Међутим, сав ГНУ-ов софтвер мора да буде <a +href="/philosophy/free-sw.html">слободни софтвер</a>.</p> + + <p>Неки ГНУ-ов софтвер су написали људи из <a href= +"http://www.fsf.org/about/staff/">особља</a> <a +href="http://www.fsf.org/">Задужбине за слободни софтвер</a>, али су већину +ГНУ-овог софтвера приложили <a +href="/people/people.html">добровољци</a>. Неки приложени софтвер је ставила +под „ауторска права“ Задужбина за слободни софтвер, а неки други прилагачи +који су га написали.</p> + +<h3 id="non-freeSoftware"><a id="ProprietarySoftware"></a>Неслободни (власнички) софтвер</h3> + + <p>Неслободни (власнички) софтвер је сав софтвер који није слободан. Његово коришћење, +расподела или измена су забрањени, или од вас захтевају да тражите дозволу, +или су ограничени у толикој мери да то ефективно не можете да урадите.</p> + + <p>У Задужбини за слободни софтвер се руководимо правилом да не инсталирамо +било који власнички програм на нашим рачунарима, осим привремено, уколико је +то баш неопходно у сврху писања слободне замене за такав програм. Ван тога, +сматрамо да не постоји изговор за инсталирање власничког програма.</p> + + <p>На пример, осамдесетих смо се сматрали да је исправно инсталирати Уникс на +нашем рачунару, јер смо га користили да напишемо слободну замену за +Уникс. Данас не постоји изговор за тако нешто, јер су доступни слободни +оперативни системи; код нас смо елиминисали све неслободне оперативне +системе, и на сваком новом рачунару који набавимо се мора инсталирати +потпуно слободан оперативни систем.</p> + + <p>Ми не инсистирамо на томе да корисници ГНУ-а, или прилагачи ГНУ-у, овако +поступају. То је правило које смо установили за себе. Али се надамо да ћете +и ви одлучити да га поштујете.</p> + +<h3 id="freeware">Фривер</h3> + + <p>Израз „фривер“ (енгл. <em>freeware</em>) нема јасно прихваћену дефиницију, +али се обично користи за пакете који се смеју расподељивати али не и мењати +(а њихов изворни код није доступан). Ови пакети <em>нису</em> слободни +софтвер, па вас молимо да не користите израз „фривер“ када мислите на +слободни софтвер.</p> + +<h3 id="shareware">Шервер</h3> + + <p>Шервер (енгл. <em>shareware</em>) је софтвер чије примерке људи смеју да +расподељују, али свако ко настави да користи примерак <em>мора</em> да плати +цену лиценцирања.</p> + + <p>Шервер није слободни софтвер, па чак ни полуслободан. Ево два разлога зашто +је то тако:</p> + + <ul> + <li>За већину шервера није доступан изворни код, па уопште не можете да мењате +програм.</li> + <li>шервер се не испоручује са дозволом прављења примерака и инсталације без +плаћања лиценце, чак ни за особе које се баве непрофитним активностима. (У +пракси, људи често не поштују одредбе о расподели и поред свега врше описане +радње, али то одредбама није дозвољено.)</li> + </ul> + +<h3 id="PrivateSoftware">Приватни софтвер</h3> + <p>Приватни или прилагођени софтвер је софтвер који је развијен за једног +корисника (углавном за организацију или фирму). Само га тај корисник +поседује и употребљава, и не објављује га у јавности ни у виду изворног кода +ни у виду бинарних датотека.</p> + <p>Приватни програм је слободан софтвер у тривијалном смислу да његов једини +корисник има пуна права на њега.</p> + + <p>У принципу, ми не сматрамо да је погрешно изградити програм и не објавити +га. Постоје прилике када је програм толико користан да уздржавање од његовог +објављивања представља лош однос према човечанству. Међутим, већина програма +није толико чудесна, и уздржавање од њиховог објављивања није посебно +штетно. Стога, изградња приватног или прилагођеног софтвера, није у сукобу +са принципима Покрета за слободни софтвер.</p> + + <p>Скоро сви програмерски послови имају везе са развојем прилагођеног +софтвера. Зато сви програмерски послови јесу, или би могли да буду, +реализовани на начин који је сагласан са покретом за слободни софтвер.</p> + +<h3 id="commercialSoftware">Комерцијални софтвер</h3> + + <p> „Комерцијално“ и „власничко“ нису иста ствар! Комерцијални софтвер је +софтвер који развија фирма која намерава да заради на употреби +софтвера. Већина комерцијалног софтвера је <a +href="#ProprietarySoftware">власничка</a>, али постоји и комерцијални +слободни софтвер, као и некомерцијални неслободни софтвер.</p> + + <p>На пример, ГНУ-ову Аду изграђује фирма. Она се увек расподељује под +одредбама ГНУ-ове ОЈЛ, и сваки примерак је слободни софтвер. Међутим, њени +градитељи продају уговоре о техничкој подршци. Када њихови продавци +разговарају са потенцијалним купцима, понекад купци кажу: „Осећали бисмо се +сигурније са комерцијалним преводиоцем.“ Продавци им обично одговарају: +„ГНУ-ова Ада <em>јесте</em> комерцијални преводилац; само је слободни +софтвер.“</p> + <p>За Пројекат ГНУ, нагласак је на другачијем поретку ствари: оно што је битно +јесте да је ГНУ-ова Ада слободни софтвер, а небитно је да ли је +комерцијалан. Међутим, додатни развој ГНУ-ове Аде који је производ њене +комерцијалности је несумњиво позитиван.</p> + <p>Молимо вас да помогнете да се прошири свест о томе да је могућ и +комерцијални слободни софтвер. Можете да помогнете тиме што ћете се +потрудити да не говорите „комерцијално“ када мислите на „власничко“.</p> + +<!-- If needed, change the copyright block at the bottom. In general, --> +<!-- all pages on the GNU web server should have the section about --> +<!-- verbatim copying. Please do NOT remove this without talking --> +<!-- with the webmasters first. --> +<!-- Please make sure the copyright date is consistent with the document --> +<!-- and that it is like this "2001, 2002" not this "2001-2002." --> +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">Што се на енглеском каже исто као и „слободни софтвер“ — +<em>free software</em>. [СР]</li> +<li id="TransNote2">Игра речима од <em>copy+right</em>=„ауторска права“, +досл. „права умножавања“; <em>right</em>=„десно“ и „право“, +<em>left</em>=„лево“; погледајте и <a +href="/licenses/licenses.html#WhatIsCopyleft">Шта је +копилефт?</a>. [СР]</li> +<li id="TransNote3">Постоји и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/ojl.html">незванични превод ГНУ-ове +ОЈЛ на српски</a>.</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1996, 1997, 1998, 2001, 2006, +2007, 2009 Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:14 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +<!-- for class="inner", starts in the banner include --> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/essays-and-articles.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/essays-and-articles.html new file mode 100644 index 0000000..d0b9b78 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/essays-and-articles.html @@ -0,0 +1,528 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/essays-and-articles.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/essays-and-articles.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/essays-and-articles.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-07-23" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.86 --> +<!--#set var="DISABLE_TOP_ADDENDUM" value="yes" --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Есеји и чланци — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/essays-and-articles.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<div id="education-content"> + +<!--#include virtual="/philosophy/philosophy-menu.sr.html" --> +</div> + +<!-- id="education-content" --> +<!--GNUN: OUT-OF-DATE NOTICE--> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<!--#if expr="$OUTDATED_SINCE" --> +<!--#else --> +<!--#if expr="$LANGUAGE_SUFFIX" --> +<!--#set var="DISABLE_TOP_ADDENDUM" value="no" --> +<!--#include virtual="/server/top-addendum.sr.html" --> +<!--#endif --> +<!--#endif --> +<h2>Есеји и чланци</h2> + +<div class="summary"> + +<ul> + <li><a href="#aboutfs">О слободном софтверу</a></li> + <li><a href="#aboutgnu">О оперативном систему ГНУ</a></li> + <li><a href="#LicensingFreeSoftware">Лиценцирање слободног софтвера</a></li> + <li><a href="#Laws">Закони и проблеми</a> + <ul> + <li><a href="#patents">Патенти</a></li> + <li><a href="#copyright">Ауторска права</a></li> + <li><a href="#drm">Управљање дигиталним препрекама</a></li> + <li><a href="#noip">Пропагандистички израз „интелектуална својина“</a></li> + <li><a href="#cultural">Културолошка и социјална питања</a></li> + <li><a href="#misc">Разно</a></li> + </ul></li> + <li><a href="#terminology">Терминологија и дефиниције</a></li> + <li><a href="#upholding">Подршка слободи софтвера</a></li> + <li><a href="#humor">Филозофски хумор</a></li> +</ul> +<hr class="no-display" /> +</div> + +<p>Ова страница наводи низ чланака који описују филозофију Покрета за слободни +софтвер, која нам пружа мотивацију за изградњу слободнософтверског +оперативног система ГНУ.</p> + +<p> + +<!-- please leave both these ID attributes here. ... --> +<!-- ... we removed this as an H$ section as it was duplicating the --> +<!-- same information on links.html, but it's possible that some users --> +<!-- have the URLs bookmarked or on their pages. -len --> +<a id="TOCFreedomOrganizations">Ми</a> <a +id="FreedomOrganizations">одржавамо</a> и списак <a +href="/links/links.html#FreedomOrganizations">организација које раде у +корист слободе рачунарске изградње и електронске комуникације</a>.</p> + +<h3 id="aboutfs">О слободном софтверу</h3> +<p> +Питање слободног софтвера је питање слободе: људи би требало да буду +слободни да користе софтвер на све начине који су корисни по +друштво. Софтвер се разликује од материјалних ствари — столица, сендвича и +бензина — по томе што се може умножавати и мењати много једноставније. Ове +могућности чине софтвер корисним, што он и јесте; ми сматрамо да би +корисницима требало дозволити да их искористе.</p> + +<ul> + <li><a href="/philosophy/free-sw.html">Шта је слободни софтвер?</a></li> + <li><a href="/philosophy/why-free.html">Зашто софтверу нису потребни +власници</a></li> + <li><a href="/philosophy/shouldbefree.html">Зашто софтвер треба да буде +слободан</a>. (Ово је старији и дужи есеј на исту тему као претходни.)</li> + <li><a href="/philosophy/free-doc.html">Зашто је слободном софтверу потребна +слободна документација</a>.</li> + <li><a href="/philosophy/selling.html">Продаја слободног софтвера</a> је +исправна!</li> + <li><a href="/philosophy/categories.html">Врсте слободног и неслободног +софтвера</a></li> + <li><a href="/software/reliability.html">Слободни софтвер је поузданији!</a></li> + <li><a href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Зашто је појмом +„отворени изворни код“ избегнута суштина слободног софтвера</a></li> + <li><a href="/philosophy/linux-gnu-freedom.html">Линукс, ГНУ и слобода</a></li> + <li><a href="/philosophy/gnutella.html" id="Gnutella">О Гнутели</a></li> + <li><a href="/philosophy/schools.html">Зашто би школе требало да користе +искључиво слободни софтвер</a></li> + <li><a href="/philosophy/my_doom.html"><em>MyDoom</em> и ви</a></li> + <li><a href="/philosophy/15-years-of-free-software.html">15 година слободног +софтвера</a></li> + <li><a href="/philosophy/free-software-intro.html">Покрет за слободни +софтвер</a></li> + <li><a href="/philosophy/your-freedom-needs-free-software.html">Вашој слободи је +потребан слободни софтвер</a></li> + <li><a href="/philosophy/fs-motives.html">Мотивација за писање слободног +софтвера</a></li> +</ul> + +<h3 id="aboutgnu">О оперативном систему ГНУ</h3> + +<ul> + <li><a href="/gnu/initial-announcement.html">Првобитна најава Пројекта ГНУ</a></li> + <li><a href="/gnu/manifesto.html">Манифест ГНУ-а</a></li> + <li><a href="/gnu/gnu-history.html">Кратка историја Пројекта ГНУ</a></li> + <li><a href="/gnu/thegnuproject.html">Пројекат ГНУ</a>, дужи и потпунији опис +пројекта и његове историје.</li> + <li><a href="/fsf/fsf.html">Шта је Задужбина за слободни софтвер?</a></li> + <li><a href="/gnu/why-gnu-linux.html">Зашто ГНУ са Линуксом?</a></li> +</ul> + +<h3 id="LicensingFreeSoftware">Лиценцирање слободног софтвера</h3> + +<ul> + <li><a href="/licenses/licenses.html">Опште информације о лиценцирању и +копилефту</a></li> + <li><a href="/licenses/license-list.html">Списак слободних и неслободних +лиценци</a></li> + <li><a href="/licenses/gpl-faq.html">Често постављана питања о ГНУ-овој општој +јавној лиценци (ОЈЛ)</a></li> + <li><a href="/licenses/why-not-lgpl.html">Зашто не би требало да користите +Библиотечку ОЈЛ за вашу следећу библиотеку</a></li> + <li><a href="/licenses/copyleft.html">Копилефт</a></li> + <li><a href="/philosophy/why-copyleft.html">Зашто копилефт?</a></li> + <li><a href="/philosophy/university.html">Издавање слободног софтвера ако радите +на универзитету</a></li> + <li><a href="/philosophy/pragmatic.html">Копилефт: прагматични идеализам</a></li> + <li><a href="/philosophy/javascript-trap.html">Замка ЈаваСписа</a> – Можда +свакодневно покрећете неслободне програме на вашем рачунару, преко вашег +читача веба, а да тога нисте ни свесни.</li> + <li><a href="http://www.fsf.org/blogs/licensing/20050211.html">Цензорска завист +и лиценцирање</a></li> + <li><a href="/philosophy/x.html">Замка Икс Прозора</a></li> + <li><a href="/philosophy/apsl.html">Проблеми Еплове лиценце</a></li> + <li><a href="/licenses/bsd.html">Проблеми БСД-ове лиценце</a></li> + <li><a href="/philosophy/netscape-npl.html">Нетскејпова јавна лиценца има +озбиљних недостатака</a> (постоји и <a +href="/philosophy/netscape-npl-old.html">старија верзија</a> овог чланка).</li> + <li><a href="/philosophy/udi.html">Покрет за слободни софтвер и UDI</a></li> + <li><a href="/philosophy/gates.html">Није проблем Гејтс<sup><a +href="#TransNote1">[1]</a></sup>, него решетке</a>, чланак Ричарда Сталмана +који је објављен на вестима Бибисија 2008.</li> + <li><a href="/philosophy/microsoft.html">Да ли је Микрософт Сотона?</a> (постоји +и <a href="/philosophy/microsoft-old.html">старија верзија</a> овог чланка).</li> + <li><a href="/philosophy/microsoft-antitrust.html">Антимонополско суђење +Микрософту и слободни софтвер</a></li> + <li><a href="/philosophy/microsoft-verdict.html">О пресуди Микрософту</a></li> + <li><a href="/philosophy/microsoft-new-monopoly.html">Нови Микрософтов +монопол</a></li> + <li><a href="/philosophy/plan-nine.html" id="PlanNineLicense">Проблеми лиценце +План9</a></li> + <li><a href="/philosophy/motif.html" id="MotifLicense">Нова Мотифова лиценца</a></li> + <li><a href="/philosophy/using-gfdl.html" id="UsingGFDL">Употреба ГНУ-ове +СЛД</a></li> + <li><a href="/philosophy/gpl-american-way.html" id="GPLAmericanWay">ГНУ-ова ОЈЛ +и „амерички начин“</a></li> + <li><a href="/philosophy/gpl-american-dream.html" id="GPLAmericanDream">ГНУ-ова +ОЈЛ и „амерички сан“</a></li> + <li><a href="/philosophy/enforcing-gpl.html" id="EnforcingGPL">Спровођење +ГНУ-ове ОЈЛ</a></li> + <li><a href="/philosophy/freedom-or-power.html" id="FreedomOrPower">Слобода или +моћ?</a></li> + <li><a href="/philosophy/no-word-attachments.html" id="NoWordAttachments">Можемо +да зауставимо Вордове прилоге</a></li> + <li><a href="/philosophy/java-trap.html" id="JavaTrap">Слобода у оковима — замка +језика Јава</a> (иако је од децембра 2006. фирма Сан усред <a +href="http://www.fsf.org/news/fsf-welcomes-gpl-java.html">поновног издавања +њена платформе за Јаву под ГНУ-овом ОЈЛ</a>, проблем који је описан у овом +чланку је и даље битан.)</li> + <li><a href="/philosophy/rtlinux-patent.html">У изради је верзија РТЛинукс +отворене +патентне лиценце која је у складу са ОЈЛ</a></li> +</ul> + +<h3 id="Laws">Закони и проблеми</h3> + +<h4 id="patents">Патенти</h4> + +<ul> + + <li>Нов <a href="/philosophy/w3c-patent.html">текст става ЗСС о „бесплатној“ +патентној политици Конзорцијума <em>W3</em></a></li> + + <li>Како заштитити <a href="/philosophy/protecting.html">право на писање +софтвера</a> (независно од тога да ли се ради о слободном или неслободном +софтверу)</li> + + <li>У случају <a +href="https://www.eff.org/press/releases/princeton-scientists-sue-over-squelched-research">Фелтен +против <em>RIAA</em> (<em>Felten v. RIAA</em>)</a>, научници захтевају од +суда да донесе одлуку по којој им Уредба о дигиталним ауторским правима — +УДАП (<em>Digital Millennium Copyright Act (DMCA)</em>) не може бранити +објављивање њиховог рада.</li> + + <li><a href="https://www.eff.org/search/site/dvd cases/">Архива <em>EFF</em> +„Интелектуална својина: ДВД случајеви АФУ — Америчког филмског удружења +(<em>MPAA — Motion Picture Association of America</em>)“</a></li> + + <li><a href="/philosophy/patent-reform-is-not-enough.html">Реформа патената није +довољна</a></li> + + <li><a href="/philosophy/savingeurope.html">Сачувајмо Европу од софтверских +патената</a></li> + + <li><a href="/philosophy/amazon.html">Бојкотујмо Амазон!</a></li> + + <li><a +href="https://web.archive.org/web/20000815064858/http://www.researchoninnovation.org/patent.pdf" +id="SequentialIPandI">Постепене иновације, патенти и имитације</a> је +документ који представља математички модел који приказује како патенти могу +да зауставе напредак у областима као што је софтвер.</li> + + <li><a href="/philosophy/hague.html">Штета из Хага</a>.</li> + + <li><a href="/philosophy/guardian-article.html">То је ратоборно</a> представља +незнатно измењену верзију чланка који су првобитно објавили Ричард Сталман и +Ник Хил (<em>Nick Hill</em>) у Лондонском <a +href="http://www.theguardian.com/international">Гардијану</a>.</li> + + <li><a +href="http://www.theguardian.com/technology/2005/jun/23/onlinesupplement.insideit">Апсурдност +патената</a>. Чланак Ричарда М. Сталмана објављен у <i>Гардијану</i> +2005. године.</li> + + <li><a href="/philosophy/trivial-patent.html">Анатомија тривијалног патента</a> +од Ричарда М. Сталмана.</li> + + <li><a href="/philosophy/fighting-software-patents.html" +id="FightingSoftwarePatents">Боримо се против софтверских патената — +јединствено и заједнички</a></li> + + <li><a href="/philosophy/software-literary-patents.html" +id="SoftwareLiteraryPatents"> Софтверски патенти и књижевни патенти</a>, од +Ричарда М. Сталмана. Када већ говоримо о патентирању уметничких техника, +амерички патент (6.935.954) покрива концепт халуцинирања ликова када (према +радњи рачунарске игре) излуде. Ово је веома близу хипотетичким примерима +који су наведени у овом чланку.</li> + + <li><a href="/philosophy/gif.html">Зашто на ГНУ-овим веб страницама нема +<em>GIF</em> датотека</a>. Иако је ова прича историјска илустрација +опасности која је проузрокована софтверским патентима, ови конкретни патенти +више нису опасни. За више детаља у вези са нашом <a +href="/server/fsf-html-style-sheet.html#UseofGraphics">политиком у вези са +<em>GIF</em> датотекама</a>, погледајте наше <a +href="/server/standards/">веб смернице</a>.</li> +</ul> + +<h4 id="copyright">Ауторска права</h4> + +<ul> + + <li><a href="/philosophy/misinterpreting-copyright.html">Погрешно тумачење +ауторских права</a> је још један есеј Ричарда Сталмана о пропустима у +уобичајеној одбрани закона о ауторским правима.</li> + + <li><a href="/philosophy/eldred-amicus.html">Кратак амикус курије ЗСС-а у +случају Елдред против Ашкрофта (<em>Eldred v. Ashcroft</em>) пред Врховним +судом</a></li> + + <li><a href="/philosophy/push-copyright-aside.html">Наука мора да „одбаци +ауторска права“</a>, још један рад <a href="http://www.stallman.org">Ричарда +Сталмана</a> објављен у <a +href="https://web.archive.org/web/20050729110347/http://www.nature.com/nature/debates/e-access/Articles/stallman.html">Нејчеровим +вебдебатама</a> 2001. године, који објашњава како ауторска права заустављају +напредак у научном истраживању. Можда ће вас заинтересовати и <a +href="https://www.plos.org/">Јавна научна библиотека</a>, која се бави +објављивањем научних истраживања на Интернету, како би она била слободно +доступна свима.</li> + + <li><a href="/philosophy/reevaluating-copyright.html">Поновна оцена ауторских +права: јавно мора да превагне</a></li> + + <li><a +href="http://cyber.law.harvard.edu/openlaw/eldredvashcroft/cyber/complaint_orig.html">Елдред +против Реноа</a> говори о парници чији је циљ био да се обори закон који +продужава ауторска права додатних 20 година.</li> + + <li><a href="/philosophy/freedom-or-copyright.html">Слобода или ауторска +права?</a> од Ричарда Сталмана (постоји и <a +href="/philosophy/freedom-or-copyright-old.html">старија верзија</a> овог +есеја).</li> + + <li><a +href="https://www.oii.ox.ac.uk/archive/downloads/research/gpl/OIIFB_GPL2_20040903.pdf">Превод +на енглески чувене одлуке Суда минхенског дистрикта</a> у вези са +спроводљивошћу и валидношћу ОЈЛ. Превод је сачинио Оксфордски институт за +интернет.</li> +<!-- This link is broken + <li> +<a href="http://www.humaninfo.org/copyrigh.htm">Examples of + Excellent Copyright Policies</a></li> + --> +</ul> + +<h4 id="drm">Управљање дигиталним препрекама</h4> + +<ul> + <li><a href="/philosophy/the-root-of-this-problem.html">Извор овог +проблема је софтвер који контролише његов градитељ</a>, од Ричарда +М. Сталмана.</li> + + <li><a href="/philosophy/computing-progress.html">„Прогрес“ у рачунарству: добре +и лоше стране</a>, од Ричарда М. Сталмана.</li> + + <li><a href="/philosophy/opposing-drm.html">Супротстављање уништавању дигиталних +права</a>, од др Ричарда М. Сталмана пружа одговоре на нека честа питања у +вези са УДП-ом.</li> + + <li><a href="/philosophy/ebooks.html">Екњиге: слобода или ауторска права</a> +представља незнатно измењену верзију чланка који је првобитно објавио Ричард +Сталман у часопису Технички преглед (<em>Technology Review</em>) +2000. године.</li> + + <li><a href="/philosophy/can-you-trust.html">Можете ли веровати вашем +рачунару?</a>, рад Ричарда Сталмана о иницијативама за такозвану „употребу +рачунара са поверењем“.</li> + + <li><a href="/philosophy/right-to-read.html">Право читања: дистопијска кратка +прича</a> Ричарда Сталмана.</li> +</ul> + +<h4 id="noip">Пропагандистички израз <a +href="/philosophy/words-to-avoid.html#IntellectualProperty"> „интелектуална +својина“</a></h4> + +<ul> + <li><a href="/philosophy/no-ip-ethos.html">Не дајте да вам „интелектуална +својина“ изврне етос</a>, од Ричарда Сталмана.</li> + + <li>Коментар Ричарда Сталмана о <a href="/philosophy/ipjustice.html">одбијању +Директиве о наметању интелектуалне својине од стране <em>ICLC</em>-а</a></li> + + <li>Ричард Сталман је написао <a href="/philosophy/boldrin-levine.html">преглед +Болдриновог (<em>Boldrin</em>) и Левиновог (<em>Levine</em>) „Случаја против +интелектуалне својине“.</a></li> + + <li><a href="/philosophy/not-ipr.html">Рекосте ли „интелектуална својина“? То је +заводљива илузија</a>. Есеј о правом значењу фразе „интелектуална својина“, +од Ричарда М. Сталмана.</li> +</ul> + +<ul> +</ul> + +<h4 id="cultural">Културолошка и социјална питања</h4> + +<ul> + + <li> <a +href="http://www.theguardian.com/technology/blog/2010/apr/06/digital-economy-bill-richard-stallman"> +Digital economy bill: One clown giveth and the other clown taketh away</a>, +од Ричарда Сталмана.</li> + + <li><a href="/philosophy/wsis.html">Светски скуп о информатичком друштву</a></li> + + <li><a href="/philosophy/wassenaar.html">Потребни добровољци из земаља без +контроле извоза за развој софтвера за шифровање</a>.</li> + + <li>Како заштитити <a href="/philosophy/basic-freedoms.html">слободе говора, +штампе и удруживања</a> на Интернету.</li> + + <li><a href="/philosophy/privacyaction.html">Заштитимо приватност поште</a>, +кампања да се одбаци предложено правило Поштанске службе Сједињених држава о +сакупљању личних података корисника.</li> + + <li><a href="/philosophy/ucita.html">Зашто се морамо борити против +<em>UCITA</em></a></li> + + <li><a href="/philosophy/second-sight.html">Слободни софтвер и (е-)влада</a> — +чланак из Гардијана од Ричарда М. Сталмана (првобитно објављен под насловом +„Други поглед“).</li> + + <li><a href="/philosophy/fs-and-sustainable-development.html"> Слободни софтвер +и одрживи развој</a> — кратак чланак др Сталмана о употреби власничког +софтвера у културном развоју.</li> + +</ul> + +<h4 id="misc">Разно</h4> + +<ul> + + <li><a href="/philosophy/sun-in-night-time.html">Чудновата згода о Сану (Сунцу) +у глуво доба</a> од Ричарда М. Сталмана.</li> + + <li><a href="/philosophy/sco/sco-gnu-linux.html"><em>SCO</em>, ГНУ и Линукс</a>, +од Ричарда Сталмана истиче на који начин се тужба <em>SCO</em>-а против +ИБМ-а односи на рад Пројекта ГНУ. Погледајте и <a +href="/philosophy/sco/sco.html">Страницу са одговорима ЗСС +<em>SCO</em>-у</a> за више детаља о овој теми.</li> + + <li><a href="/philosophy/ms-doj-tunney.html">Одговор ЗСС на предложену +ревидирану коначну пресуду у случају Микрософт против САД, (<em>Microsoft +vs. United States</em>), предана Министарству правде САД под Танијевом +уредбом (<em>Tunney Act</em>)</a>.</li> + + <li><a href="/philosophy/new-monopoly.html">Амерички конгрес прети успостављањем +нове врсте монопола</a>, покушај конгреса да створи приватни монопол над +јавним информацијама које се понављају.</li> + + <li><a href="/philosophy/dat.html">Прави начин да се опорезује <em>DAT</em></a></li> + + <li><a href="/philosophy/censoring-emacs.html">Како сам цензурисао свој +софтвер</a>, од Ричарда Сталмана.</li> + +</ul> + +<h3 id="terminology">Терминологија и дефиниције</h3> + +<ul> + <li><a href="/philosophy/words-to-avoid.html">Збуњујуће речи</a> које би требало +избегавати</li> + <li><a href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Зашто је појмом +„отворени изворни код“ избегнута суштина слободног софтвера</a></li> + <li><a href="/philosophy/free-software-for-freedom.html">„Софтвер отвореног +изворног кода“ или „слободни софтвер“</a>? (Ово је старији есеј на исту тему +као и претходни.)</li> + <li>Ричард Сталман је писао <a +href="/philosophy/drdobbs-letter.html">уреднику</a> листа Др Добов Журнал у +јуну 2001, и додатно објаснио разлику између Покрета за слободни софтвер и +Покрета за отворени изворни код.</li> + <li><a href="/philosophy/categories.html">Врсте слободног и неслободног +софтвера</a></li> + <li><a href="/philosophy/fs-translations.html">Преводи израза <em>free +software</em></a>.</li> +</ul> + +<h3 id="upholding">Подршка слободи софтвера</h3> + +<ul> + <li><a href="/philosophy/use-free-software.html">Заједница слободног софтвера +после 20 година</a>. Шта сад, после великог, али непотпуног успеха?</li> + <li><a href="/philosophy/mcvoy.html">Хвала вам, Лери Меквоје</a> од Ричарда +М. Сталмана.</li> + <li><a href="/philosophy/social-inertia.html">Надвладавање социјалне +инерције</a>, од Ричарда М. Сталмана.</li> + <li><a href="/philosophy/compromise.html">Избегавање штетних компромиса</a></li> +</ul> + +<h3 id="humor">Филозофски хумор</h3> + +<ul> +<li><a href="/fun/humor.html#Philosophy">Филозофски хумор</a>. Не морамо +<i>стално</i> да будемо озбиљни.</li> +</ul> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">Игра речима: на енглеском је <em>gates</em> = „врата“, а +<em>bars</em> = „решетке“. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 2007-2009 Free Software +Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2020/06/21 22:59:20 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +<!-- for class="inner", starts in the banner include --> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-doc.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-doc.html new file mode 100644 index 0000000..45db520 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-doc.html @@ -0,0 +1,233 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/free-doc.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/free-doc.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/free-doc.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="/philosophy/po/free-doc.sr-diff.html" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2019-12-27" --><!--#set var="ENGLISH_PAGE" value="/philosophy/free-doc.en.html" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Зашто је слободном софтверу потребна слободна документација - Пројекат ГНУ - +Задужбина за слободан софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/free-doc.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Зашто је слободном софтверу потребна слободна документација</h2> + +<blockquote class="announcement"><p> +<a href="http://defectivebydesign.org/ebooks.html">Придружите се нашој листи +е-поште о опасности електронских књига</a>. +</p></blockquote> + +<ul> +<li><a href="/copyleft/fdl.html">ГНУ слободна лиценца документације</a></li> +</ul> + +<p> +Највећи недостатак слободних оперативних система није у софтверу—него +је недостатак добрих слободних приручника које можемо да укључимо у ове +системе. Многи наши важни програми не долазе са комплетном +документацијом. Документација је суштински део сваког софтверског пакета; +када важан слободан софтверски пакет не дође са слободним приручником, то је +велики недостатак. Данас имамо много таквих недостатака.</p> + +<p> +Некада давно, пре много година, мислио сам да ћу научити Перл. Добио сам +примерак слободног приручника, али ми је био тежак за читање. Када сам питао +Перл кориснике о алтернативама, рекли су ми да постоје бољи уводни +приручници—али нису били слободни.</p> + +<p> +Зашто је то тако? Аутори добрих приручника су их написали за О'Рејли +Партнере, који су их публиковали са ограничавајућим условима—забраном +копирања и модификација, изворни фајлови нису доступни—што их +искључује из заједнице слободног софтвера.</p> + +<p> +То није био први пут да се тако нешто деси, и (на велику штету наше +заједнице) то је био далеко од последњег пута. Од онда су издавачи +својинских приручника подстакли веома много аутора да ограниче своје +приручнике. Много пута сам слушао корисника ГНУ-а како страствено прича о +приручнику који пише, са којим се нада да помогне Пројекту ГНУ— и онда +би моје наде нестале, кад би наставио да прича како је потписао уговор са +издавачем који га ограничава тако да ми не можемо да га користимо.</p> + +<p> +Са обзиром да је добра знање писаног Енглеског језика ретко међу +програмерима, не можемо приуштити да губимо приручнике на овај начин.</p> + +<p> +Слободна документација, као и слободан софтвер, је питање слободе, не +цене. Проблем са овим приручницима није то што О'Рејли Партнери наплаћују за +штампане примерке—то је само по себи у реду. (Задужбина Слободног +Софтвера такође <a href="http://shop.fsf.org/category/books/">продаје +штампане примерке</a> слободних <a href="/doc/doc.html">ГНУ приручника</a>.) +Али ГНУ приручници су доступни у свом изворном облику, док су ови други +приручници доступни само на папиру. ГНУ приручници долазе са дозволом да се +копирају и модификују; приручници Перла не. Ове рестрикције су проблем.</p> + +<p> +Критеријум за слободан приручник је практично исти као и за слободни +софтвер: поента је дати свим корисницима одређене слободе. Редистрибуција +(укључујући комерцијалну редистрибуцију) се мора дозволити, тако да +приручник може да буде уз сваку копију програма, онлајн или на +папиру. Дозвола за мењање је такође суштинска.</p> + +<p> +Као опште правило, ја не верујем да је суштински важно за људе да имају +дозволу да модификују све врсте чланака и књига. Питања писања не морају +бити иста као и питања везана за софтвер. На пример, не мислим да смо ви или +ја обавезни да дамо дозволу да се модификују чланкови као што је овај, које +описују наше поступке и мишљења.</p> + +<p> +Али постоји специфичан разлог зашто је слобода модификације суштинска за +документацију слободног софтвера. Када људи користе своје право да +модификују софтвер, и додају или промене функције, ако су савесни они ће +променити и приручник—тако да би могли пружити тачну и корисну +документацију за модификован програм. Приручник који забрањује програмерима +да савесно заврши свој посао, или прецизније, захтева од њих да напише нови +приручник од почетка ако промени програм, не користи потребама заједнице.</p> + +<p> +Док је бланко забрана модификације неприхватљива, неке врсте ограничења на +методе модификације не представљају проблем. На пример, у реду су захтеви да +се сачува ауторско право оригиналног аутора, услови расподељивања, или листа +аутора. Такође није проблем да се захтева да модификоване верзије укључе +поруку да су биле модификоване, чак и да има читаве делове који можда нису +обрисани нити мењани, докле год се ови делови не баве техничким +стварима. (Неки приручници ГНУ-а их имају.)</p> + +<p> +Ове врсте ограничења нису проблем зато што, у пракси, не спречавају савесног +програмера да прилагоди приручник свом модификованом програму. Другим +речима, не блокирају заједницу слободног софтвера да у потпуности користи +тај приручник.</p> + +<p> +Ипак, треба бити могуће модификовати сав <em>технички</em> садржај +приручника, и потом расподелити резултат у уобичајеним форматима, на +уобичајене начине; у супротном, ограничења блокирају заједницу, приручник +није слободан, и стога нама треба други приручник.</p> + +<p> +Нажалост, често је тешко наћи некога да напише други приручник када +својински приручник постоји. Препрека је та да много корисника мисли да је +својински приручник довојно добар—па онда не виде потребу да се напише +слободан приручник. Они не виде да слободан оперативни ситем има празнину +коју треба попунити.</p> + +<p> +Зашто корисници мисле да су својински приручници довољно добри? Неки нису +размишљали о теми. Надам се да ће овај чланак допринети да се то промени.</p> + +<p> +Други корисници сматрају својинске приручнике прихватљиве из истог разлога +из кога многи људи сматрају својински софтвер прихватљивим: они доносе +одлуке из чисто практичних разлога, не узимајући слободу као критеријум. Ти +људи имају право на своје мишљење, али пошто та мишљења произилазе од +различитих вредности које не укључују слободу, они нису узор за нас који +ценимо слободу.</p> + +<p> +Молим проширите реч о овој теми. Ми настављамо да губимо приручнике због +својинског издаваштва. Ако проширимо реч да својински приручници нису +довољни, можда ће следећа особа вољна да помогне ГНУ-у писањем документације +схватити, пре него што буде касно, да изнад свега мора да је направи +слободном.</p> + +<p> +Ми такође можемо да охрабримо комерцијалне издаваче да продају слободне, +копилефт приручнике уместо својинских. Један начин на који можете да +помогнете овоме јесте да погледате услове расподељивања приручника пре него +што га купите, и да дате предност копилефт приручницима над не-копилефт +приручницима.</p> +<p> +[Примедба: Ми одржавамо <a href="/doc/other-free-books.html">страницу која +листа слободне књиге доступне од стране других издавача</a>].</p> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, +2006, 2007, 2009, 2015, 2016 Задужбина за слободан софтвер</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +Лазар Ковачевић, <em>lazar</em> на серверу <em>invеrudio.com</em>, 2008. +Борисав Живановић <borisavzivanovic@gmail.com>, 2017.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2020/02/25 23:00:03 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html new file mode 100644 index 0000000..0b81586 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html @@ -0,0 +1,463 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2014-03-11" --> +<!--#set var="ENGLISH_PAGE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.en.html" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“ — Пројекат ГНУ +— Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/free-software-for-freedom.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“</h2> + +<div class="announcement"> +<blockquote><p>Ажурирана верзија овог чланка се налази у чланку <a +href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Појам „отворени изворни +код“ избегава суштину слободног софтвера</a>.</p></blockquote> +</div> + +<p> +Иако би слободни софтвер пружао исте слободе и под било којим другим именом, +ипак је веома битно који назив ћемо користити: различите речи <em>изражавају +различите идеје</em>.</p> + +<p> +Године 1998., неки људи из заједнице слободног софтвера су почели да користе +израз <a href="https://opensource.org/">„софтвер отвореног изворног +кода“</a> уместо израза <a href="/philosophy/free-sw.html">„слободни +софтвер“</a> да би описали оно што они раде. Израз „отворени изворни код“ је +убрзо поистовећен и са другачијим приступом, другачијом филозофијом, +другачијим системом вредности, па чак и другачијим критеријумом за то које +су лиценце прихватљиве. Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени +изворни код су данас <a href="#relationship">одвојени покрети</a> са +различитим гледиштима и циљевима, иако са њима можемо да сарађујемо и заиста +и сарађујемо на неким конкретним пројектима.</p> + +<p> +Суштинска разлика између ова два покрета лежи у њиховом систему вредности, +њиховим погледима на свет. За Покрет за отворени изворни код је питање да ли +софтвер треба да буде отвореног изворног кода питање праксе, а не етике. Као +што је неко рекао: „Отворени изворни код представља методологију изградње, а +слободни софтвер представља друштвени покрет“. Покрет за отворени изворни +код види неслободни софтвер као прихватљиво решење. Покрет за слободни +софтвер види неслободни софтвер као друштвени проблем а слободни софтвер као +решење.</p> + +<h3 id="relationship">Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни код</h3> + +<p> +Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени изворни код су слични двема +политичким фракцијама у оквиру заједнице слободног софтвера.</p> + +<p> +Радикалне групе из шездесетих су биле чувене по фракцијама: организација би +се делила због неслагања у детаљима стратегије, а онда би фракције сматрале +једна другу непријатељима. Таква је макар представа коју људи о њима имају, +без обзира на то да ли је тачна или није.</p> + +<p> +Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни</p> + +<p> +Ми нисмо против Покрета за отворени изворни код, али не желимо да нас +стављају у исти кош са њима. Ми истичемо да су они допринели нашој +заједници, али смо ми ту заједницу створили, и желимо да људи то знају. Ми +желимо да људи повезују наша достигнућа са нашим системом вредности и нашом +филозофијом, а не са њиховом. Ми желимо да нас чују, а не да нас скривају +иза слике групе са различитим погледима на ствари. Да бисмо разуверили људе +у убеђењу да смо део Покрета за отворени изворни код, у свакој прилици се +трудимо да не користимо реч „отворено“ када желимо да говоримо о слободном +софтверу, или реч супротног значења — „затворено“ када желимо да говоримо о +неслободном софтверу.</p> + +<p> +Дакле, молимо вас да поменете Покрет за слободни софтвер када говорите о +нашем раду и софтверу који смо ми изградили, нпр. о оперативном систему <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a>.</p> + +<h3 id="comparison">Поређење два израза</h3> + +<p> +Остатак овог чланка пореди два израза: „слободни софтвер“ и „отворени +изворни код“. Описује се зашто израз „отворени изворни код“ не решава +ниједан проблем, али зато ствара неке нове проблеме.</p> + +<h3 id="ambiguity">Двосмисленост</h3> + +<p> +Израз „слободни софтвер“ садржи у себи проблем двосмислености <sup><a +href="#TransNote1">[1]</a></sup>: нежељено значење „Софтвер који можете да +набавите за нулту цену“ овај израз исто тако добро описује као и жељено +значење „софтвер који пружа кориснику извесне слободе“. Покушали смо да +решимо овај проблем објављујући <a +href="/philosophy/free-sw.html">прецизнију дефиницију слободног +софтвера</a>, али то није савршено решење; тај корак не може потпуно да +елиминише проблем. Недвосмислен израз који би био и исправан би био бољи, +само када не би и сам садржао друге проблеме.</p> + +<p> +На несрећу, све алтернативе у енглеском језику садрже своје +проблеме. Разматрали смо велики број алтернатива које су нам људи +предлагали, али ниједна није „исправна“ са толиком јасноћом, да би прелазак +на њу био добра идеја. Свака предложена замена израза „слободни софтвер“ +садржи сличан или чак и гори семантички проблем, укључујући ту и „софтвер +отвореног изворног кода“.</p> + +<p> +Званична дефиниција „софтвера отвореног изворног кода“, коју је објавила +Иницијатива за отворени изворни код, је веома блиска нашој дефиницији +слободног софтвера; међутим, у неким стварима је попустљивија — они су +прихватили неке лиценце које ми сматрамо неприхватљиво рестриктивним према +корисницима. Међутим, очито значење израза „софтвер отвореног изворног кода“ +је: „Можете да погледате изворни код“. Ово је много слабији критеријум него +онај слободног софтвера; он укључује слободни софтвер, али и неке <a +href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власничке</a> +програме, укључујући Иксве (<em>Xv</em>) и Куте (<em>Qt</em>) под његовом +првобитном лиценцом (пре КЈЛ — <em>QPL</em>).</p> + +<p> +То очито значење израза „отворени изворни код“ није оно које су замислили +његови бранитељи. Резултат је да већина људи погрешно разуме шта ти +бранитељи бране. Ево како је писац Нил Стивенсон (<em>Neal Stephenson</em>) +дефинисао „отворени изворни код“:</p> + +<blockquote><p> +Линукс је софтвер „отвореног изворног кода“, што просто значи да свако може +да добије примерке датотека са његовим изворним кодом. +</p></blockquote> + +<p> +<!-- The <a href="http://da.state.ks.us/itec/TechArchPt6ver80.pdf"> + state of +Kansas</a> published a similar definition: --> +Не мислим да је он намерно хтео да оповргне или оспори „званичну“ +дефиницију. Мислим да је он само применио правила енглеског језика како би +дошао до значења овог израза. Држава Канзас је објавила сличну дефиницију: +</p> + +<blockquote><p> +Користи софтвер отвореног изворног кода (СОИК). СОИК је софтвер коме је +изворни код бесплатно и јавно доступан, иако се појединачни уговори о +лиценцирању могу разликовати према томе шта дозвољавају да се са кодом ради. +</p></blockquote> + +<p> +Наравно, људи који заступају „отворени изворни код“ су покушали да ово реше +објављивањем прецизне дефиниције тог израза, баш као што смо и ми урадили за +„слободни софтвер“.</p> + +<p> +Али зато је објашњење израза „слободни софтвер“ просто — особа којој је +позната идеја „слободе говора, а не бесплатног пива“ неће погрешити два +пута. За израз „отворени изворни код“ не постоји тако језгровит начин да се +објасни његово значење и јасно покаже зашто је природна дефиниција погрешна.</p> + +<h3 id="fear">Страх од слободе</h3> + +<p> +Главни аргумент за израз „софтвер отвореног изворног кода“ је тај да се због +израза „слободни софтвер“ неки људи осећају нелагодно. Ово је тачно: прича о +слободи, о етичким питањима, о одговорности која мора да прати удобности, +тражи од људи да размишљају о стварима које би радије игнорисали. Ово може +да проузрокује незадовољство, и због тога неки људи могу да одбаце ту +идеју. Али не би било боље по друштво уколико бисмо престали да говоримо о +тим стварима.</p> + +<p> +Пре више година, градитељи слободног софтвера су приметили ово +незадовољство, па су неки од њих почели да траже начин да се оно +избегне. Сматрали су да ће, ако ћуте о етици и слободи а причају само о +непосредним практичним користима неких слободних програма, моћи да „продају“ +софтвер ефикасније неким корисницима, а нарочито фирмама. Израз „отворени +изворни код“ је понуђен као начин да се ово више истакне — начин да се буде +„прихватљивији фирмама“. У овој одлуци су корени система вредности Покрета +за отворени изворни код.</p> + +<p> +Овакав приступ се показао ефектним за оно за шта је замишљен. Данас многи +људи прелазе на слободни софтвер из чисто практичних разлога. И то је добро, +али то није све што желимо да постигнемо! Привлачење корисника да користе +слободни софтвер не представља цео посао, већ само први корак.</p> + +<p> +Пре или касније ће ти корисници бити поново привучени власничком софтверу +због неке практичне предности. Безброј фирми нуди такве изазове, па што би +онда корисници то одбијали? Требало је да науче да <em>цене слободу</em> +коју им пружа слободни софтвер, слободе ради. На нама је да проширимо ову +идеју — а да бисмо то учинили, морамо да причамо о слободи. Извесна количина +„ућутканог“ приступа фирмама може да буде корисна за заједницу, али морамо +такође и да више говоримо о слободи.</p> + +<p> +Данас се доста „ућуткује“, а о слободи се не говори довољно. Већина људи +који се баве слободним софтвером мало помињу слободу — обично зато јер хоће +да буду „прихватљивији фирмама“. Расподељивачи софтвера су овоме посебно +склони. Неке дистрибуције оперативног система <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a> додају власничке пакете +основном слободном систему, и подстичу друге да ово сматрају предношћу, пре +него удаљавањем од слободе.</p> + +<p> +Ми посустајемо пред навалом корисника слободног софтвера, не можемо да +подучавамо о слободи и нашој заједници онолико људи колико јој се +придружује. Ово је разлог због кога неслободни софтвер (што је Куте био када +је први пут постао популаран) и делимично слободне дистрибуције оперативног +система налазе тако плодно тле. Била би грешка ако бисмо сада престали да +користимо реч „слобода“. Напротив, о слободи треба говорити више, а не мање.</p> + +<p> +Уколико они који користе израз „отворени изворни код“ привуку више корисника +у нашу заједницу, то је позитивно, али ћемо онда ми остали морати да уложимо +већи напор да тим корисницима скренемо пажњу на питање слободе. Ми морамо да +кажемо „Ово је слободни софтвер и он вам пружа слободу!“ више пута и +гласније него икад.</p> + +<h3 id="newinfeb">Да ли би било користи од робне марке?</h3> + +<p> +Бранитељи „софтвера отвореног изворног кода“ су покушали да региструју робну +марку, правдајући се да би им то омогућило да спрече злоупотребе. Ова +иницијатива је касније одбачена, јер је израз превише описан да би могао да +постане робна марка; тако је правни статус „отвореног изворног кода“ исти +као и онај „слободног софтвера“: не постоје <em>правна</em> ограничења +његове употребе. Чуо сам да неке фирме називају софтверске пакете „отвореним +изворним кодом“ чак иако се нису уклапали у званичну дефиницију; лично сам +упознат са неким случајевима.</p> + +<p> +Али, да ли би употреба израза који је робна марка заиста била другачија? Не +мора да значи.</p> + +<p> +Фирме су издавале и саопштења која одају утисак да је програм „софтвер +отвореног изворног кода“ без експлицитне објаве да је то тако. На пример, +једна ИБМ-ова (<em>IBM</em>) објава о програму који се не уклапа у званичну +дефиницију је гласила:</p> + +<blockquote><p> +Као што је уобичајено у заједници отвореног изворног кода, корисници +технологије ... ће бити у могућности и да сарађују са ИБМ-ом ... +</p></blockquote> + +<p> +Овим није речено да програм <em>јесте</em> „отвореног изворног кода“, али то +многи читаоци нису приметили. (Овде би требало приметити да се ИБМ искрено +трудио да учини овај програм слободним софтвером, и да је касније усвојио +нову лиценцу која га чини слободним софтвером и „отвореним изворним +кодом“. Али, у време када је објава објављена, тај програм није био ни једно +ни друго.)</p> + +<p> +Ево како је фирма Решења Сајгнус (<em>Cygnus Solutions</em>), која је +настала са намером да буде фирма која прави слободни софтвер а потом на +известан начин постала власничка, рекламирала неке власничке програме:</p> + +<blockquote><p> +Фирма Решења Сајгнус је водећа на тржишту отвореног изворног кода и недавно +је на тржиште [ГНУ-а са ]Линукса[-ом] избацила два нова производа. +</p></blockquote> + +<p> +За разлику од ИБМ-а, Сајгнус није покушао да ове пакете претвори у слободни +софтвер, па се они нису ни приближили томе да то постану. Али Сајгнус није +ни рекао да су ти пакети „софтвер отвореног изворног кода“. Они су само +искористили тај израз да непажљиве читаоце наведу да то помисле.</p> + +<p> +Ова запажања воде ка закључку да робна марка не би истински спречила забуну +коју ствара израз „отворени изворни код“.</p> + +<h3 id="newinnovember">Неразумевање(?) израза „отворени изворни код“</h3> + +<p> +Дефиниција отвореног изворног кода је довољно јасна, и сасвим је јасно да +просечни неслободни програми не спадају у ту категорију. Дакле, помислили +бисте да „фирма отвореног изворног кода“ значи да фирма прави производе који +су слободни софтвер (или бар близу томе), зар не? Нажалост, многе фирме +покушавају да овоме дају другачије значење.</p> + +<p> +На „Дану градитеља отвореног изворног кода“ августа 1998., неколико +комерцијалних градитеља који су били позвани су рекли да они намеравају да +само део њиховог рада претворе у слободни софтвер (или „отворени изворни +код“). Главни део њиховог пословања је развој власничких додатака (софтвера +или <a href="/philosophy/free-doc.html">упутстава</a>) које они продају +корисницима слободног софтвера. Они су тражили од нас да на ово гледамо као +на легитимну ствар, као део заједнице, јер се део новца поклања развоју +слободног софтвера.</p> + +<p> +У ствари, те фирме траже популарни жиг „отвореног изворног кода“ за њихове +власничке производе, чак и ако они нису „отвореног изворног кода“, јер оне +имају неке везе са слободним софтвером или зато што иста фирма одржава и +неки слободни софтвер. (Оснивач једне фирме је чак врло отворено рекао да ће +у слободни пакет који одржава његова фирма додати онолико њиховог дела +колико буде подржала заједница.)</p> + +<p> +Током година, многе фирме су помагале развој слободног софтвера. Неке од њих +су углавном развијале неслободни софтвер, али су раздвајале ова два +развоја. Стога смо могли да игноришемо њихове неслободне производе, и да +сарађујемо са њима на пројектима слободног софтвера. Онда бисмо им на крају +искрено захвалили за њихове прилоге у слободном софтверу, без приче о +њиховим осталим активностима.</p> + +<p> +Међутим, ми не можемо да овако поступимо и са овим новим фирмама, јер нам то +оне саме не дају. Ове фирме отворено позивају јавност да све њихове +активности стави у исти кош. Они траже од нас да повољно гледамо на њихов +неслободни софтвер, на исти начин на који бисмо третирали прави допринос, +иако то он није. Они се представљају као „фирме отвореног изворног кода“, +надајући се да ћемо према њима гајити пријатна осећања и да ћемо зажмурити +при његовом коришћењу.</p> + +<p> +Овакво манипулантско понашање не би било ништа мање штетно да је испољавано +уз помоћ израза „слободни софтвер“. Међутим, изгледа да фирме не користе +израз „слободни софтвер“ на такав начин. Можда им не одговара његова +повезаност са идеализмом. Уствари, таквом понашању је „отворио“ врата израз +„отворени изворни код“.</p> + +<p> +На сајму крајем 1998. посвећеном оперативном систему често називаном <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">„Линуксом“</a>, истакнути говорник је био +извршни директор познате софтверске фирме. Он је вероватно позван на основу +одлуке његове фирме да „подржи“ тај систем. На несрећу, њихов вид „подршке“ +се састојао од објављивања неслободног софтвера који ради са тим +системом. Другим речима: користили би нашу заједницу као тржиште, али не би +дали свој допринос.</p> + +<p> +Он је рекао: „Ни у ком случају нећемо наш производ претворити у производ +отвореног изворног кода, али ћемо га можда претворити у производ ‘интерно’ +отвореног изворног кода. Уколико дозволимо нашем особљу подршке корисницима +да имају увид у изворни код, они би могли да исправљају грешке, и могли +бисмо да обезбедимо бољи производ и бољу услугу“. (Ово није дослован цитат, +пошто нисам забележио његове тачне речи, али одсликава суштину.)</p> + +<p> +Слушаоци су ми после говорили: „Он једноставно не схвата суштину“. Али да ли +је заиста тако? Коју суштину он није схватио?</p> + +<p> +Он није погрешио што се тиче Покрета за отворени изворни код. Тај покрет не +говори да корисницима треба осигурати слободу, већ само да треба дозволити +већем броју људи да има увид у изворни код и помогне његовом бржем и бољем +развоју. Извршни директор је ту суштину сасвим схватио. Само, неспреман да +тај приступ у потпуности спроведе, дакле укључивши и кориснике, он га је +применио парцијално, у оквиру фирме.</p> + +<p> +Суштина коју он није схватио јесте она коју „отворени изворни код“ није +замишљен да подржи, а то је да корисници <em>заслужују</em> слободу.</p> + +<p> +Ширење идеје слободе је велики посао, па нам је потребна и ваша помоћ. Како +бисмо подржали тај посао, у Пројекту ГНУ се држимо израза „слободни +софтвер“. Уколико сматрате да су слобода и заједница важни сами по себи, а +не само због погодности које носе, молимо вас да нам се придружите и +употребљавате израз „слободни софтвер“.</p> + +<hr /> + +<!-- The archived version is truncated. +<p> + +Joe Barr wrote an article called +<a href="http://web.archive.org/web/20080703140137/http://www.itworld.com/LWD010523vcontrol4">Live and +let license [archived]</a> that gives his perspective on this issue.</p> +--> +<p> +Лаханијево (<em>Lakhani</em>) и Волфово (<em>Wolf</em>) <a +href="http://ocw.mit.edu/courses/sloan-school-of-management/15-352-managing-innovation-emerging-trends-spring-2005/readings/lakhaniwolf.pdf">истраживање +о мотивацији градитеља слободног софтвера</a> говори да је значајан проценат +људи мотивисан ставом да би софтвер требало да буде слободан. И све то +упркос чињеници да су анкетирали градитеље на Ковачници изворног кода +(<em>SourceForge</em>), еместу које не подржава гледиште да је ово питање +етике.</p> + +<hr /> +<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a +href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни +софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">На енглеском језику, јер реч <em>free</em> у енглеском +може да значи „слободно“, али и „бесплатно“ — овај одељак се не односи на +српски језик. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1998, 1999, 2000, 2001, 2007 +Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:17:43 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-sw.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-sw.html new file mode 100644 index 0000000..86cf577 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-sw.html @@ -0,0 +1,640 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/free-sw.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/free-sw.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/free-sw.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="/philosophy/po/free-sw.sr-diff.html" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2018-01-01" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.84 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Шта је слободни софтвер? — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> + +<meta http-equiv="Keywords" content="ГНУ, ЗСС, Задужбина за слободни софтвер, Линукс, Емакс, ГСП, Уникс, слободни +софтвер, оперативни систем, језгро ГНУ-а, КРДО, ГНУ-ово КРДО, Крдо" /> +<meta http-equiv="Description" content="Од 1983. изграђујемо слободни оперативни систем у стилу Уникса, ГНУ, како би +корисницима рачунара пружили слободу дељења и побољшавања софтвера који +користе." /> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/free-sw.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Шта је слободни софтвер?</h2> + +<blockquote class="note" id="fsf-licensing"><p style="font-size: 80%"> +Имате питање о лиценцирању слободног софтвера на које овде нисте нашли +одговор? Погледајте <a href="http://www.fsf.org/licensing">за више +информација о лиценцирању</a>, а уколико је то неопходно можете контактирати +Лабараторији за сагласност Задужбине за слободан софтвер на <a +href="mailto:licensing@fsf.org">licensing@fsf.org</a>.</p> +</blockquote> + +<h3>Дефиниција слободног софтвера</h3> + +<blockquote> +<p> +Дефиниција слободног софтвера представља критеријум који одређује да ли је +неки софтвер слободан. Са времена на време ажурирами је, да бисмо разјаснили +или одговорили на постављена питања. Погледајте <a href="#History">одељак +Историја</a> испод да бисте видели списак измена које су утицале на +дефиницију слободног софтвера. +</p> +</blockquote> + +<p> +Слободан је онај софтвер који поштује слободу корисника и заједницу. Грубо +говорећи, то значи да <b>корисници имају слободу да покрену, умноже, +расподеле, изучавају, мењају и побољшавају софтвер</b>. То је ствар слободе, +а не цене. Због двозначности појма „free“ (слободан и бесплатан) из +енглеског ми понекад позајмљујемо француску или шпанску реч како би људи +схватили да не говоримо о новцу. +</p> + +<p> +Ми водимо кампању за ове слободе зато што их свако заслужује. Захваљујући +њима корисник (како индивидуално тако и колективно) управља програмом и +ониме што он ради за њих. Када корисници не управљају програмом ми га +називамо „неслободним“ или „власничким“ програмом. Неслободан програм +управља својим корисником, а програмом управља градитељ што га чини <a +href="/philosophy/free-software-even-more-important.html">инструментом +неправедне силе</a>. +</p> + +<h4> Четири основне слободе</h4> + +<p> +Програм је слободан ако испуњава следеће четири основне корисникове слободе: +</p> + +<ul> + <li>Слободу покретања програма по вашој жељи, за било коју сврху (слобода број +0).</li> + <li>Слободу проучавања начина рада програма и прилагођавања програма вашим +потребама (слобода број 1). Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа +изворном коду. + </li> + <li>Слободу расподељивања примерака програма, како бисте могли да помогнете +ближњем (слобода број 2). + </li> + <li>Слобода да расподељујете копије ваших измена другима (слобода број +3). Радећи ово дајете прилику да напредује целој заједници кроз ваше +измене. Предуслов за ово је приступ изворном коду. + </li> +</ul> + +<p> +Програм је слободан софтвер ако свом кориснику обезбеђује све наведене +слободе. У супротном је неслободан. Иако можемо разликовати различите +неслободне начине расподеле по томе колико им фали да би били слободни +сматрамо их једнако неетичиким.</p> + +<p>У било ком случају, ове слободе морају важити за код који намеравамо да +користимо, или наведемо друге да га користе. На пример, уколико програм А +аутоматски покреће програм Б. Ако планирамо да расподељујемо програм А као +такав то значи да ће његовим корисницима бити потребан и програм Б, те +морамо судити на основу тога да ли су А и Б слободни. Уколико планирамо да +изменимо А тако да не користи Б само А мора бити слободан; Б није +релевантан.</p> + +<p> +„Слободни софтвер“ није и „некомерцијалан“. Слободни програм мора бити +доступан за комерцијалну употребу, комерцијални развој програма и +комерцијалну расподелу. Комерцијални развој слободног софтвера више није +неуобичајен. Такав, слободан, комерцијални софтвер је веома битан. Стога, +можда ћете плаћати новчани износ за примерке слободног софтвера, или ћете их +набављати бесплатно. Али без обзира на то како сте дошли до вашег примерка, +увек ћете моћи да умножавате и мењате софтвер, па чак и да га <a +href="/philosophy/selling.html">продајете</a>. +</p> + +<p>Остатак странице разјашњава одређене аргументе о томе шта чини одређене +слободе достојним.</p> + +<h4>Слобода да покренете програм онако како желите</h4> + +<p> +Слобода коришћења програма представља дозволу свакој особи или организацији +да га користи на било каквој врсти рачунарског система, за било коју врсту +посла, и без потребе да се потом обрати градитељу или било каквом другом +телу. За ову слободу је битна потреба <em>корисника</em>, а не +<em>градитеља</em>. Ви сте као корисник слободни да покрећете програм за +ваше потребе, а уколико га расподељујете неком другом, он је слободан да га +покреће за његове потребе, али му ви не можете наметнути ваше. +</p> + +<p> +Слобода да покренете програм онако како желите значи да вам није забрањено +или онемогућено да га покренете. Ово нема везе за његовом функционалношћу, +без обзира на то да ли га је технички могуће покренути у датом окружењу или +да ли је користан за дату делатност рачунарства.</p> + +<h4>Слобода да изучавате изворни код и да на њему вршите промене</h4> + +<p> +Да би слободе број 1 и 3 (слободе да се измене праве и објављују) имале +смисла морате имате приступ изворном коду програма. Због тога, приступачност +изворном коду је неопходан услов за слободни софтвер. Маскирани „изворни +код“ није прави те се не сматра изворним кодом. +</p> + +<p> +Слобода број 1 укључује слободу да покрећете измењену верзију уместо +оригинала. Ако је програм достављен у производу намењеном тако да други +покрећу туђе измењене верзије али одбијају да покрену вашу верзију — +поступак познат као „тиовизација“ или „закључавање“ или (по исквареном +речнику извршилаца тог поступка) „secure boot“ — те слобода број 1 +постаје празна претензија уместо практичне стварности. Ове бинарне датотеке +нису слободни софтвер без обзира на то што је њихов изворни код слободан. +</p> + +<p> +Важан начин за измењивање програма је спајање доступних слободних +подпроцедура и модула. Ако лиценца програма каже да не можете извршити +спајање са модулом лиценцираним на одговарајући начин — на пример, ако +захтева да будете власник ауторских права кода који додајете — онда је +она превише ограничавајућа да би се сматрала слободном. +</p> + +<p> +Да ли промена доводи до побољшања програма је лични укус. Ако је ваше право +да измените програм ограничено, у суштини, на оне измене које неко сматра +побољшањем тај програм није слободан. +</p> + +<h4>Слобода да расподељујете програм ако желите: основни захтеви</h4> + +<p>Слобода да расподељујете (слободе број 2 и 3) значи да сте слободни да +делите копије, са или без измена, бесплатно или уз новчану надокнаду, <a +href="#exportcontrol">било коме, било где</a>. То што сте слободни значи +(између осталог) да не морате да тражите или платите дозволу да бисте то +радили. +</p> + +<p> +Дозвољено вам је да мењате такве програме и да ваше измене користите +приватно, у вашем послу или игри, чак и без њиховог помињања +другима. Уколико ипак објавите ваше измене, од вас се не захтева да икога +посебно или на било какав одређен начин о томе обавестите. +</p> + +<p> +Слобода 3 укључује слободу да објавите измењену верзију као слободан +софтвер. Слободна лиценца може такође да дозволи друге начине објављивања, +те другим речима, не мора бити <a +href="/copyleft/copyleft.html">копилефт</a> лиценца. Међутим, она лиценца +која захтева да измењене верзије не буду слободне се не може сматрати +слободном. +</p> + +<p> +Слобода расподеле примерака мора да укључује бинарне или извршне облике +програма, али и изворни код, како за неизмењене, тако и за измењене верзије +програма. (Расподела програма у извршном облику је неопходна за згодно +инсталирање слободних оперативних система.) У реду је уколико не постоји +начин да се за одређени програм створи бинарни или извршни облик, јер +извесни програмски језици тако нешто не подржавају, али мора постојати +слобода расподеле таквих облика уколико измислите или изградите начин да се +они направе. +</p> + +<h4>Копилефт</h4> + +<p> +Прихватљиве су одређене врсте правила о начину расподеле слободног софтвера, +али само ако не долазе у сукоб са основним слободама. На пример, <a +href="/copyleft/copyleft.html">копилефт</a> је (просто речено) правило које +налаже да приликом расподеле програма не можете да додате ограничења која би +другима ускратиле основне слободе. Ово правило не долази у сукоб са основним +слободама, већ их, напротив, штити. +</p> + +<p> +Ми у Пројекту ГНУ користимо „копилефт“ како бисмо легално заштитили те +слободе за све. Ми сматрамо да постоје битни разлози зашто је <a +href="/philosophy/pragmatic.html">боље користити копилефт</a>. Међутим, <a +href="/philosophy/categories.html#Non-CopyleftedFreeSoftware">некопилефтовани +слободни софтвер</a> је такође етички. Погледајте <a +href="/philosophy/categories.html">Врсте слободног софтвера</a> за опис о +томе како „слободни софтвер“, „копилефтовани софтвер“ и остале врсте имају +везе једне са другима. +</p> + +<h4>Правила за праковање и детаљи расподељивања</h4> + +<p> +Правила за паковање измењене верзије су прихватљива ако не ограничавају вашу +слободу да објављујете измењене верзије, или вашу слободу да лично користите +измењене верзије. Прихватљиво је да лиценца захтева од вас да промените +назив, уклоните лого или да измену сматрате вашом. Докле год дати захтеви +нису толико напорни да вас фактички спутавају у објављивању измена, сматрају +се прихватљивим, већ правите друге измене над програмом те нећете ни имати +проблема. +</p> + +<p> +Правило је да ако ако учините вашу верзију доступном на овај начин, морате +је учинити доступном на прихватљив начин, уз исте услове. Један пример +прихватљивог правила је да ако расподељујете измењену верзију морате је +послати претходном градитељу на његов захтев. (Требате имати у виду да то +правило и даља вама оставља на избор то да ли ћете да расподељујете +верзију.). Правила која захтевају објављивање изворног кода корисницима за +верзије које су изашле у јавност су такође прихватљива. +</p> + +<p> +Посебан проблем се појављује када лиценца захтева измену назива којим ће +програм бити позиван од стране осталих програма. Ово вам онемогућава +објављивање измењене верзије која би могла да замени оригиналну. Ова врста +затева је прихватљива само ако постоји систем пречица којим би се могао +заменити назив оригиналног програма.</p> + +<h4>Прописи за извоз</h4> + +<p> +Понекад <a id="exportcontrol">прописи о контроли извоза</a> владе одређене +земље и трговинске санкције могу да ограниче вашу слободу међународне +расподеле примерака програма. Градитељи софтвера не поседују моћ да уклоне +или заобиђу таква ограничења, али оно што могу и морају да ураде јесте да +одбију да их наметну као услове употребе програма. На тај начин, ограничења +неће утицати на употребу и људе ван надлежности тих влада. Стога, лиценце +слободног софтвера не смеју захтевати покорност било каквим нетривијалним +прописима као услов за практиковање четири основне слободе. +</p> + +<p> +Помињање прописа за извоз, без њиховог претварања у услов који намеће +лиценца, је прихватљиво јер не ограничава кориснике. Ако је пропис за извоз +тривијалан за слободан софтвер, онда он сме бити услов јер не представља +проблем. Межутим. ако је потенцијални проблем, јер би каснија измена закона +о извозу могла захтев претворити у нешто нетривијално и тиме учинила софтвер +неслободним. +</p> + +<h4>Законске обавезе</h4> + +<p> +Како би ове слободе биле стварне, оне морају да буду неопозиве, све док не +чините ништа лоше. Уколико градитељ софтвера има моћ да опозове лиценцу, или +да ретроактвино дода ограничења, иако му ви нисте дали разлог радећи нешто +лоше, такав софтвер није слободан. +</p> + +<p> +Слободна лиценца не мора захтевати усклађивање са лиценцом неслободног +програма. Стога, на пример, ако лиценца захтева да се сложите са лиценцама +„свих програма које користите“, у том случају би корисник који покреће +неслободне програме морао да се сложи са неслободним лиценцама, што лиценцу +чини неслободном. +</p> + +<p> +Допуштено је да слободна лиценца одреди у којој надлежности важи закон, пред +којим органом би се морао водити спор, или оба. +</p> + +<h4>Лиценце засноване на уговору</h4> + +<p> +Већина слободних софтверских лиценци је заснована на систему ауторских +права, па зато постоје ограничења врста услова који кроз тај систем могу да +се наметну. Уколико лиценца заснована на систему ауторских права поштује +слободу на гореописане начине, мало је вероватно да ће се појавити нека +друга врста проблема коју нисмо очекивали (иако се и то понекад +дешава). Међутим, неке од слободних софтверских лиценци су засноване на +уговорима, а уговори могу да наметну много шири дијапазон могућих +ограничења. То значи да постоје многи начини на које лиценца може да буде +неприхватљиво ограничавајућа и неслободна. +</p> + +<p> +Никако не можемо да наведемо све могуће начине на које је то могуће да се +догоди. Уколико лиценца заснована на уговору ограничава корисника на +неуобичајен начин (на који то не могу лиценце засноване на систему ауторских +права), а који није овде наведен као легитиман, мораћемо да о томе +размислимо, и вероватно ћемо одлучити да дотична лиценца није слободна. +</p> + +<h4>Користите праве изразе када говорите о слободном софтверу</h4> + +<p> +Када говорите о слободном софтверу, најбоље је да избегавате изразе као што +су „на поклон“ (енгл. <em>give away</em>) или „бесплатно“ (енгл. <em>for +free</em>), јер такви изрази упућују на то да се не ради о слободи, већ +цени. И неки други чести изрази, као што је „пиратерија“, оличавају ставове +које се, надамо се, ви нећете подржати. Погледајте <a +href="/philosophy/words-to-avoid.html">Збуњујуће речи и синтагме које вреди +избегавати</a>, где се говори о таквим изразима. Такође, постоји и списак <a +href="/philosophy/fs-translations.html">превода израза „слободни +софтвер“</a> на разне језике. +</p> + +<h4>Како ми тумачимо ове критеријуме</h4> + +<p> +На крају, обратите пажњу на то да критеријуми као што су они који су +поменути у овој дефиницији слободног софтвера захтевају пажљиво размишљање +како би се схватили на правилан начин. Када одлучујемо да ли одређена +софтверска лиценца спада у слободне софтверске лиценце, ми то радимо на +основу ових критеријума, како бисмо одлучили да ли им одговара и по духу и +дословно. Уколико лиценца укључује несвесна ограничења, ми је одбацујемо, +чак и уколико нисмо унапред уочили проблеме са овим критеријумима. Понекад +захтеви лиценце покрећу питања која захтевају пажљиво промишљање, укључујући +разговоре са правницима, пре него што будемо у могућности да одлучимо да ли +је одређени захтев прихватљив. Када постигнемо сагласност у погледу +одређеног питања, ми често допунимо те критеријуме, како бисмо лакше увидели +зашто су одређене лиценце одговарајуће или нису одговарајуће. +</p> + +<h4>Помоћ око слободних лиценци</h4> + +<p> +Уколико вас занима да ли одређена лиценца испуњава услове да се назове +слободном софтверском лиценцом, погледајте наш <a +href="/licenses/license-list.html">списак лиценци</a>. Уколико лиценце која +вас занима тамо нема, можете нас питати слањем електронске поруке на адресу +<a href="mailto:licensing@gnu.org"><licensing@gnu.org></a>. +</p> + +<p> +Уколико намеравате да напишете нову лиценцу, молимо вас да се обратите +Задужбини за слободни софтвер писмом на претходну адресу. Увећавање броја +различитих слободних софтверских лиценци значи да ће корисници при схватању +лиценци имати више посла. Можда ћемо бити у могућности да вам помогнемо да +искористите постојећу слободну софтверску лиценцу која ће одговарати вашим +потребама. +</p> + +<p> +Уколико тако нешто није могуће, односно уколико вам је заиста потребна нова +лиценца, уз нашу помоћ можете осигурати да ваша лиценца буде права слободна +софтверска лиценца и избећи разне практичне проблеме. +</p> + +<h3 id="beyond-software">Више од софтвера</h3> + +<p> +<a href="/philosophy/free-doc.html">Упутства за софтвер морају да буду +слободна</a>, из истих разлога због којих и софтвер мора да буде слободан, и +зато што су упутства ефективно део софтвера. +</p> + +<p> +Исти аргументи имају смисла и за друге врсте дела која се практично користе +и која укључују корисно знање, као што су образовна дела и енциклопедије. <a +href="http://wikipedia.org">Википедија</a> је најпознатији пример. +</p> + +<p> +Било која врста дела <em>може</em> да буде слободна, а дефиниција слободног +софтвера је проширена на дефиницију <a +href="http://freedomdefined.org/">слободног културног дела</a>, која је +примењива на било коју врсту дела. +</p> + +<h3 id="open-source">Отворени изворни код?</h3> + +<p> +Друга група је почела да употребљава израз „отворени изворни код“ да означи +нешто блиско (али не и истоветно) „слободном софтверу“. Ми се одлучујемо за +израз „слободни софтвер“, јер када једном сазнате да се он односи на +слободу, а не на цену, увек ћете се сетити слободе. Реч „отворено“ <a +href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">се никад не односи на +слободу</a>. +</p> + +<h3 id="History">Историја</h3> + +<p>Са времена на време ми ажурирамо ову Дефиницију слободног софтвера. Ово је +списак измена уз линкове који показују како је она тачно мењана.</p> + +<ul> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.152&r2=1.153">Верзија +1.153</a>: Разјашњено је то да слобода да покренете програм значи да вас +ништа не спречава у његовом покретању.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.140&r2=1.141">Верзија +1.141</a>: Разјашњено је који код би требао да буде слободан.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.134&r2=1.135">Верзија +1.135</a>: Сваки пут се понавља да је слобода број 0 слобода да се покрене +програм онако како је по вашој жељи.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.133&r2=1.134">Верзија +1.134</a>: Слобода број 0 није ствар функционалности програма.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.130&r2=1.131">Верзија +1.131</a>: Слободна лиценца не би требала да захтева усклађеност са +неслободном лиценцом неког другог програма.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.128&r2=1.129">Верзија +1.129</a>: Јасно је наглашено да је избор суда надлежног за спорове +дозвољен. (Ово је увек била наша политика)</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.121&r2=1.122">Верзија +1.122</a>: Захтеви везани за контролу извоза су проблем само уколико су +значајне, а у супротном су само потенцијални проблем.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.117&r2=1.118">Верзија +1.118</a>: Објашњење: проблем су ограничења вашег права да мењате, а не +онога што мењате. И измене нису ограничене на „побољшања“</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.110&r2=1.111">Верзија +1.111</a>: Верзија 1.77 је разјашњена тиме што је речено да су само +ретроактивна <em>ограничења</em> неприхватљива. Власници ауторских права +увек могу да дају додатне <em>дозволе</em> за употребу њихових радова +паралелним објављивањем датог рада на други начин.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.104&r2=1.105">Верзија +1.105</a>: Разјашњено је да, у главној тврдњи слободе број 1, аргумент (већ +наведен у верзији 1.80) заиста укључује употребу ваше модификоване верзије +за ваше рачунарство.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.91&r2=1.92">Верзија +1.92</a>: Разјашњено је да се маскирани код не сматра изворним кодом.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.89&r2=1.90">Верзија +1.90</a>: Разјашњено је да слобода број 3 значи преаво на расподелу копија +измењених или побољшаних верзија, а не право да учествујете у туђем процесу +развоја пројекта.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.88&r2=1.89">Верзија +1.89</a>: Слобода број 3 укључује право да објавите измењену верзију као +слободни софтвер.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.79&r2=1.80">Верзија +1.80</a>: Слобода број 1 мора бити практично применљива, а не само +теоретска, односно не сме бити тивоизације.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.76&r2=1.77">Верзија +1.77</a>: Разјашњено је да су све ретроактивне измене лиценце неприхватљиве, +иако нису потпуна замена лиценце.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.73&r2=1.74">Верзија +1.74</a>: Четири разјашњења аргумента који нису довољно експлицитни, или +који су на неким местима поменути али нигде нису дискутована: +<ul> +<li>„Побољшања“ не значе то да лиценца може да ограничи које врсте измена можете +објавити. Слобода број 3 укључује расподељивање измењених верзија, не само +измена.</li> +<li>Право да спојите постојеће модуле се односи на оне који су прикладно +лиценцирани.</li> +<li>Експлицитно нагласити закључак прописа извоза.</li> +<li>Наметање измене лиценце захтева укидање старе лиценце.</li> +</ul> +</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.56&r2=1.57">Верзија +1.57</a>: Додат је одељак „Више од софтвера“.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.45&r2=1.46">Верзија +1.46</a>: Разјашњено је чија је сврха важна у праву да се програм користи у +било које сврхе.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.40&r2=1.41">Верзија +1.41</a>: Разјашњене речи о лиценцама заснованим на уговору.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.39&r2=1.40">Верија +1.40</a>: Објашњено је да вам слободна лиценца мора дозволити да користите +остали слободни софтвер за израду измена.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.38&r2=1.39">Верзија +1.39</a>: Имајте у виду да је прихватљиво да лиценца од вас захтева да +обезбедите изворни код верзија софтвера који објављујете.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.30&r2=1.31">Верзија +1.31</a>: Имајте у виду да је прихватљиво да лиценца од вас захтева да се +сматрате творцем измена. Још неке ситне измене у тексту.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.22&r2=1.23">Верзија +1.23</a>: Наглашени су поједини проблеми везани за лиценце базиране на +уговору.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.15&r2=1.16">Верзија +1.16</a>: Објашњено је зашто је расподела (програма) у бинарном облику +важна.</li> + +<li><a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.10&r2=1.11">Верзија +1.11</a>: Имајте у виду то да слободна лиценца може да захтева да пошаљете +измењене верзије претходним градитељима на њихов захтев.</li> + +</ul> + +<p>Постоје прескакања у бројевима верзија јер постоје измене које немају +утицаја на дефиниције и разумевање странице. На пример. списак не укључује +измене споредних ствари, форматирања, правописа, интерпункције или осталих +делова странице. Можете погледати цео списак измена на <a +href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&view=log">cvsweb +интерфејсу</a>.</p> + + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 1996, 2002, 2004-2007, 2009-2017 Free Software Foundation, +Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008. +Борисав Живановић <borisavzivanovic@gmail.com>, 2017.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2018/03/31 01:00:39 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gif.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gif.html new file mode 100644 index 0000000..c94bf87 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gif.html @@ -0,0 +1,310 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/gif.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/gif.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/gif.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2013-05-10" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.86 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Зашто на ГНУ-овим веб страницама нема GIF датотека — Пројекат ГНУ — +Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/gif.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Зашто на ГНУ-овим веб страницама нема GIF датотека</h2> + +<blockquote><p>Иако је ова прича историјска илустрација опасности софтверских патената, ови +конкретни патенти више нису опасни (погледајте доњу <a +href="#venuenote">фусноту</a>). За више детаља о <a +href="/server/fsf-html-style-sheet.html#UseofGraphics">правилима нашег +вебместа у вези са <em>GIF</em>-овима</a>, погледајте наше <a +href="/server/standards/">веб смернице</a>.</p></blockquote> + +<p> +На ГНУ-овом еместу нема <em>GIF</em>-ова због Унисисових (<em>Unisys</em>) и +ИБМ-ових (<em>IBM</em>) патената алгоритма за компримовање <em>LZW</em>, +који се користи при прављењу <em>GIF</em> датотека. Ови патенти +онемогућавају слободни софтвер да на прави начин ствара +<em>GIF</em>-ове. Они се такође односе на програм <strong>compress</strong>, +због чега ГНУ не користи ни њега, ни његов формат. +</p> + +<p> +И Унисис и ИБМ су поднели захтев за патент 1983. Унисис (и вероватно ИБМ) је +поднео захтев у више земаља. Од свих места чије смо базе патената успели да +претражимо, најкаснији датум истека патента је изгледа петак, 11. август +2006. <sup><a id="returnnote" href="#venuenote">1</a></sup> До тада, било ко +ко изда слободни програм који ствара <em>GIF</em> датотеке ће највероватније +бити тужен. Не знамо ниједан разлог због кога би власници патената изгубили +своје парнице. +</p> + +<p> +Ако бисмо ми објавили такав програм, Унисис и ИБМ би помислили да је мудрије +(због односа са јавношћу) да не туже добротворну организацију као што је +ЗСС. Они би уместо тога тужили кориснике програма, укључујући и фирме које +расподељују ГНУ-ов софтвер. Ми мислимо да то не би било одговорно од нас. +</p> + +<p> +Многи људи мисле да је Унисис дао дозволе за расподелу слободног софтвера за +стварање у <em>GIF</em> формату. На несрећу, то није оно што је Унисис +заиста урадио. Ево шта је Унисис рекао о овој ствари 1995.: +</p> + +<blockquote><p>Unisys does not require licensing, or fees to be paid, for non-commercial, +non-profit GIF-based applications, including those for use on the on-line +services. Concerning developers of software for the Internet network, the +same principle applies. Unisys will not pursue previous inadvertent +infringement by developers producing versions of software products for the +Internet prior to 1995. The company does not require licensing, or fees to +be paid for non-commercial, non-profit offerings on the Internet, including +“Freeware”.<br />(Унисис не захтева лиценцирање, или плаћање +новчаних износа за некомерцијалне, непрофитне апликације засноване на +<em>GIF</em>-у, укључујући оне које су намењене за коришћење у сервисима на +вези. Исто важи за градитеље софтвера на мрежи Интернет. Унисис неће правно +гонити градитеље који су ненамерно прекршили лиценцу производећи верзије +софтверских производа за Интернет пре 1995. Ова фирма не захтева лиценцирање +или плаћање новчаних износа за некомерцијалне, непрофитне понуде на +Интернету, укључујући „фривер“.)</p></blockquote> + +<p> +Нажалост, ово не дозвољава постојање <a +href="/philosophy/free-sw.html">слободног софтвера</a> који се може +користити у слободном оперативном систему као што је ГНУ. То такође +<em>уопште</em> не дозвољава употребу <em>LZW</em>-а у друге сврхе, као што +је компримовање датотека. Зато смо морали да развијемо замене, као што су <a +href="/software/gzip/gzip.html">ГНУ-ов <em>zip</em></a> и формат +<em>PNG</em>. +</p> + +<p> +<a href="/philosophy/selling.html">Комерцијална расподела слободног +софтвера</a> је веома важна; ми желимо да се цео систем ГНУ комерцијално +расподељује. Ово значи да не можемо да додамо програм који ствара +<em>GIF</em>-ове у ГНУ, бар не под Унисисовим условима. +</p> + +<p> +<a href="http://www.fsf.org">Задужбина за слободни софтвер</a> је +некомерцијална, непрофитна организација, па стога, строго говорећи, приход +од наше продаје <a href="http://shop.fsf.org/"><em>CD-ROM</em>-ова</a> није +„профит“. Можда ово значи да бисмо могли да укључимо програм за +<em>GIF</em>-ове на нашем <em>CD-ROM</em>-у и да тврдимо да чинимо све под +Унисисовом дозволом — а можда и не. Али, пошто знамо да би други +расподељивачи ГНУ-а били спречени да га укључе, то не би било веома корисно. +</p> + +<p> +Скоро одмах пошто је Унисис ово изјавио, када су сви на мрежи поново били +уверени да је Унисис дао дозволу за слободни софтвер за стварање +<em>GIF</em>-ова, писали смо правној служби Унисиса, тражећи да нам разјасне +ове ствари. Још нисмо добили одговор. +</p> + +<p> +Чак и да је Унисис стварно дао дозволу да слободни софтвер ствара +<em>GIF</em>-ове, и даље бисмо морали да се изборимо са ИБМ-овим патентом. И +ИБМ-ов и Унисисов патент се односе на исти „изум“ - алгоритам за +компримовање <em>LZW</em>. (Ово би могло да буде илустрација за грешку у +делу америчке Канцеларије за патенте и робне марке, која је позната по +својој нестручности и лошем расуђивању.) +</p> + +<p> +Декодирање <em>GIF</em>-ова је друга ствар. И Унисисов и ИБМ-ов патент су +написани на такав начин да се не односе на програм који само може да +декомпримује у формату <em>LZW</em>, а не може да компримује у њему. Зато +можемо да укључимо и укључићемо подршку за приказ <em>GIF</em> датотека у +ГНУ-ов софтвер. +</p> + +<p> +Сходно томе, наше веб странице би могле да садрже <em>GIF</em> датотеке, ако +бисмо то ми хтели. Многи други би нам радо направили такве датотеке, а ми не +бисмо били тужени због њиховог поседовања. +</p> + +<p> +Али ми сматрамо да уколико не можемо да расподељујемо софтвер који би +омогућио људима да на прави начин стварају <em>GIF</em> датотеке, онда не +можемо ни да тражимо од других људи да покрећу такав софтвер за нас. Осим +тога, ако не можемо да обезбедимо софтвер за прављење <em>GIF</em> датотека +у ГНУ-у, морамо да предложимо алтернативу, коју бисмо ми сами морали да +користимо. +</p> + +<p> +Године 1999., Унисис је изјавио следеће о њиховом патенту: +</p> + +<blockquote><p>Unisys has frequently been asked whether a Unisys license is required in +order to use LZW software obtained by downloading from the Internet or from +other sources. The answer is simple. In all cases, a written license +agreement or statement signed by an authorized Unisys representative is +required from Unisys for all use, sale or distribution of any software +(including so-called “freeware”) and/or hardware providing LZW +conversion capability (for example, downloaded software).<br />(Унисис је у +последње време добијао питања о томе да ли се за коришћење <em>LZW</em> +софтвера добављеног преузимањем са Интернета или из других извора захтева +Унисисова лиценца. Одговор је једноставан. У свим случајевима, за употребу, +продају или расподелу било ког софтвера (укључујући тзв. „фривер“) и/или +хардвера који пружа могућност претварања <em>LZW</em> (на пример, преузетог +софтвера), захтева се писани уговор о лиценци или изјава потписана од стране +Унисисовог представника.)</p></blockquote> + +<p> +Овом изјавом, Унисис покушава да повуче оно што је изјавио 1995. када је +уступио део патента јавности. Легалност таквог потеза је сумњива. +</p> + +<p> +Још један проблем је да су патенти <em>LZW</em>, и софтверски патенти +уопште, прекршај против слободе програмера уопште, па би програмери требало +да се <a href="/philosophy/limit-patent-effect.html">удруже против њих</a>. +</p> + +<p> +Зато, чак иако пронађемо начин да омогућимо заједници слободног софтвера да +ствара <em>GIF</em>-ове, то не би заиста било решење, бар не проблема у +целини. Право решење је прелазак на други формат и престанак употребе +<em>GIF</em>-ова. +</p> + +<p> +Стога, ми не употребљавамо <em>GIF</em> и надамо се да га ни ви нећете +користити. +</p> + +<p> +Постоји могућност да се праве некомпресоване слике које имају улогу +<em>GIF</em>-ова, у смислу да функционишу у програмима који декодирају +формат <em>GIF</em>. То се може урадити без кршења патената. Овакви +псеудо-<em>GIF</em>-ови су за неке употребе корисни. +</p> + +<p> +Могуће је и створити <em>GIF</em>-ове користећи кодирање дужине трајања +(<em>run length encoding, RLE</em>), које је ослобођено патената, али њим се +не постиже степен компресије који се очекује од <em>GIF</em>-а. +</p> + +<p> +Одлучили смо да не користимо овакве псеудо-<em>GIF</em>-ове на нашем +вебместу јер они нису задовољавајуће решење овог друштвеног проблема. Они +функционишу, али су веома велики. Оно што је потребно вебу је формат +компресије ослобођен патената, а не псеудо-<em>GIF</em>-ови. +</p> + +<p> +<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Portable_Network_Graphics">Формат +<em>PNG</em></a> је формат компресије који је ослобођен патената. Надамо се +да ће постати широко подржан, а онда ћемо га употребљавати. Ми <a +href="/graphics/graphics.html">на овом серверу</a> поседујемо и верзије +наших слика у формату <em>PNG</em>. +</p> + +<p> +За више информација о проблемима са <em>GIF</em>-овим патентом, погледајте +<a +href="https://web.archive.org/web/20150329143651/http://progfree.org/Patents/patents.html">страницу +о <em>GIF</em>-у Лиге за слободу програмирања</a>. На тој страни можете наћи +више информација о <a href="http://endsoftpatents.org/">проблему софтверских +патената уопште</a>. +</p> + +<p> +Постоји и библиотека звана <em>libungif</em> која чита <em>gif</em> датотеке +и уписује некомпримоване <em>GIF</em>-ове да се супротстави Унисисовом +патенту. +</p> + +<p> +<a +href="https://web.archive.org/web/20171203193534/http://burnallgifs.org/">http://burnallgifs.org</a> +је вебместо које је посвећено подстицању неупотребљавања <em>GIF</em> +датотека на вебу. +</p> + +<h3>Фуснота</h3> + +<p><a href="#returnnote" id="venuenote">1.</a>Били смо у могућности да +претражимо базе патената САД, Канаде, Јапана и Европске уније. Унисисов +патент је истекао 20. јуна 2003. у САД, у Европи 18. јуна 2004., у Јапану +20. јуна 2004. а у Канади 7. јула 2004. Амерички ИБМ-ов патент у САД је +истекао 11. августа 2006., а Правни центар за слободу софтвера каже да после +1. октобра 2006. неће бити значајних патентних резервација које би ометале +коришћење формата <em>GIF</em>.</p> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1997, 1998, 1999, 2004, 2006, +2007, 2008 Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:18 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +<!-- for class="inner", starts in the banner include --> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-history.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-history.html new file mode 100644 index 0000000..4c1b52d --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-history.html @@ -0,0 +1,207 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/gnu-history.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/gnu-history.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/gnu-history.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2011-04-27" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.84 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Преглед система ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободан софтвер</title> +<meta name="Keywords" content="ГНУ, Пројекат ГНУ, ЗСС, слободни софтвер, Задужбина за слободни софтвер, +историја" /> + +<!--#include virtual="/gnu/po/gnu-history.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Преглед система ГНУ</h2> + +<p> +Оперативни систем ГНУ је потпун слободни софтверски систем који је уназад +сагласан са Униксом. „ГНУ“ значи „ГНУ није Уникс“. <a +href="http://www.stallman.org/">Ричард Сталман</a> је објавио <a +href="/gnu/initial-announcement.html">почетно обавештење</a> о Пројекту ГНУ +септембра 1983. Дужа верзија која се назива <a +href="/gnu/manifesto.html">Манифестом ГНУ-а</a> је објављена марта 1985. Он +је преведен на неколико <a href="/gnu/manifesto.html#translations">других +језика</a>.</p> + +<p> +Назив „ГНУ“ је одабран јер је испунио неколико критеријума; прво, то је +рекурзивна скраћеница за „ГНУ није Уникс“; друго, то је права реч; треће, +забавно је изговорити (или <a +href="http://www.poppyfields.net/poppy/songs/gnu.html">отпевати</a>).</p> + +<p> +Овде се реч „слободно“<a href="#TransNote1"><sup>[1]</sup></a> у синтагми +„слободни софтвер“ односи на <a href="/philosophy/free-sw.html">слободу</a>, +а не на цену. Можда ћете морати, а можда и нећете, да платите новчани износ +да бисте добавили ГНУ-ов софтвер. Али, ма како га набавили, када једном +набавите софтвер, даће вам се четири посебне слободе у његовом коришћењу: +слободa покретања програма по вашој жељи; слобода умножавања програма и +давања програма вашим пријатељима и сарадницима; слобода да мењате програм +по вашој жељи, тако што добијате потпун пристун изворном коду; слобода +расподеле побољшане верзије, и на тај начин, доприноса заједници. (Уколико +расподељујете ГНУ-ов софтвер, можете да наплатите физички чин преноса +примерка, а можете и да поклањате примерке.)</p> + +<p> +Пројекат развоја система ГНУ се назива „Пројектом ГНУ“. Пројекат ГНУ је +настао 1983. као вид повратка духу заједништва који је био преовлађујући у +ранијим данима рачунарства и да би се таква сарадња поново омогућила, +уклањањем препрека које су поставили власници власничког софтвера.</p> + +<p> +Године 1971., када је Ричард Сталман почео да ради у МИТ-у (Масачусетски +институт за технологију), он је радио у групи која је искључиво користила <a +href="/philosophy/free-sw.html">слободни софтвер</a>. Тада су чак и +рачунарске фирме често расподељивале слободни софтвер. Програмери су могли +да међусобно потпуно слободно сарађују, и то је често био случај.</p> + +<p> +До осамдесетих, скоро сав софтвер је постао <a +href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власнички</a>, а то +значи да постоје његови власници који забрањују и спречавају сарадњу међу +корисницима. Ово је створило потребу за Пројектом ГНУ.</p> + +<p> +Сваком кориснику рачунара је потребан оперативни систем. Уколико не би +постојали слободни оперативни системи, не бисте могли ни да почнете да +користите рачунар без посезања за власничким софтвером. Зато је прва ставка +на распореду слободног софтвера очито морао да буде слободни оперативни +систем.</p> + +<p> +Одлучили смо да направимо оперативни систем сагласан са Униксом јер је +уопштено устројство таквих система добро замишљено и преносиво, и зато што +сагласност са Униксом олакшава корисницима Уникса да пређу на ГНУ.</p> + +<p> +Униксолики оперативни систем не чини само језгро. Он садржи и преводиоце, +уређиваче, програме за слагање текста, софтвер за електронску пошту, и многе +друге ствари. Стога је писање оперативног система веома обиман посао. Ми смо +тај посао започели јануара 1984. <a href="http://fsf.org/">Задужбина за +слободни софтвер</a> је основана октобра 1985., у почетку са циљем да +прикупи средства за развој ГНУ-а.</p> + +<p>До 1990. смо или нашли или написали све главне делове, осим једног — +језгра. Онда је Линус Торвалдс изградио униксолико језгро — Линукс 1991., а +1992. га начинио слободним софтвером. Спајање Линукса са замало довршеним +системом ГНУ је дало потпун оперативни систем: систем ГНУ са језгром +Линукс. Процењено је да до данас стотине хиљада људи користе системе ГНУ са +језгром Линукс, укључујући ту и <a +href="/distros/distros.html">дистрибуције</a>. Основна верзија Линукса сада +садржи неслободне фирмверске „мрље“; активисти слободног софтвера одржавају +измењену <a href="http://directory.fsf.org/project/linux">слободну +верзију</a> Линукса.</p> + +<p> +Међутим, Пројекат ГНУ није ограничен на срж оперативног система. Ми тежимо +ка понуди целе лепезе софтвера, било каквог кога би желело много +корисника. Ово укључује и апликативни софтвер. Погледајте <a +href="/directory">Каталог слободног софтвера</a> за списак слободних +апликативних програма.</p> + +<p> +Ми желимо да понудимо софтвер и корисницима који нису стручњаци за +рачунарство. Стога смо развили и <a href="http://www.gnome.org/">графичку +радну површину (која се назива Гном)</a>, како бисмо почетницима помогли да +користе систем ГНУ.</p> + +<p>Желимо да понудимо и игре и друге забавне програме. Већ је доступно доста <a +href="http://directory.fsf.org/wiki/Category/Game/">слободних игара</a>.</p> + +<p> +Колики је домет слободног софтвера? Границе не постоје, осим када га не +забране <a href="/philosophy/fighting-software-patents.html">закони као што +је патентни систем</a>. Крајњи циљ би требало да буде да се понуди слободни +софтвер за све послове које корисници рачунара желе да обављају — и да на +тај начин власнички софтвер постане сувишан.</p> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b><br /> +<ol> +<li id="TransNote1">У оригиналу — <em>free</em>, што на енглеском може да +значи „слободно“, али и „бесплатно“. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1996, 1997, 1998, 1999, 2001, +2002, 2003, 2005, 2007, 2009 Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:13 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-linux-faq.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-linux-faq.html new file mode 100644 index 0000000..d9f57ee --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-linux-faq.html @@ -0,0 +1,1316 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/gnu-linux-faq.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/gnu-linux-faq.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/gnu-linux-faq.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-10-18" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>ЧПП ГНУ-а са Линуксом — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/gnu/po/gnu-linux-faq.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>ЧПП ГНУ-а са Линуксом од Ричарда Сталмана</h2> + +<div class="announcement"> + <blockquote><p>Да бисте више сазнали о овом проблему, можете прочитати и наше странице о <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">Линуксу и Пројекту ГНУ</a>, <a +href="/gnu/why-gnu-linux.html">Зашто ГНУ са Линуксом?</a> и страницу о <a +href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">корисницима ГНУ-а који никада +нису чули за ГНУ</a>.</p></blockquote> +</div> + +<p> +Људи који примете да ми користимо и препоручујемо назив „ГНУ са Линуксом“ +(енг. <em>GNU/Linux</em>) за систем који многи називају „Линуксом“ нам +постављају многа питања. Ево најчешћих питања и наших одговора на њих.</p> + +<ul> + +<li><a href="#why" id="TOCwhy">Зашто га зовете ГНУ са Линуксом а не Линукс?</a></li> + +<li><a href="#whycare" id="TOCwhycare">Зашто је назив битан?</a></li> + +<li><a href="#howerror" id="TOChowerror">Како је дошло до тога да већина људи +назива систем „Линуксом“?</a></li> + +<li><a href="#always" id="TOCalways">Треба ли увек да говоримо „ГНУ са Линуксом“ +уместо „Линукс“?</a></li> + +<li><a href="#linuxalone" id="TOClinuxalone">Да ли би Линукс постигао исти успех +да ГНУ није ни настао?</a></li> + +<li><a href="#divide" id="TOCdivide">Зар не би било боље по заједницу не делити +људе овим захтевом?</a></li> + +<li><a href="#freespeech" id="TOCfreespeech">Зар Пројекат ГНУ не подржава права +слободе говора појединаца да називају систем по свом избору?</a></li> + +<li><a href="#everyoneknows" id="TOCeveryoneknows">Пошто је свакоме позната +улога ГНУ-а у развоју система, зар се „ГНУ са“ у имену не подразумева?</a></li> + +<li><a href="#everyoneknows2" id="TOCeveryoneknows2">Пошто ми је позната улога +ГНУ-а у овом систему, зашто је битно који назив користим?</a></li> + +<li><a href="#windows" id="TOCwindows">Није ли скраћивање назива „ГНУ са +Линуксом“ на „Линукс“ исто што и скраћивање назива „Микрософтов Виндовс“ на +„Виндовс“?</a></li> + +<li><a href="#tools" id="TOCtools">Није ли ГНУ само скуп програмерских алата +који се испоручују са Линуксом?</a></li> + +<li><a href="#osvskernel" id="TOCosvskernel">Каква је разлика између оперативног +система и језгра?</a></li> + +<li><a href="#house" id="TOChouse">Језгро система је као темељ куће. Како кућа +може бити потпуна без темеља?</a></li> + +<li><a href="#afterkernel" id="TOCafterkernel">Ми називамо цео систем по језгру +— Линукс. Није ли уобичајено назвати оперативни систем по језгру?</a></li> + +<li><a href="#long" id="TOClong">Оно што смета код назива „ГНУ са Линуксом“ је +то што је предугачак. Како би било да предложите неки краћи назив?</a></li> + +<li><a href="#justgnu" id="TOCjustgnu">Пошто је Линукс споредни допринос, да ли +би било неистинито називати систем просто „ГНУ-ом“?</a></li> + +<li><a href="#trademarkfee" id="TOCtrademarkfee">Уколико користим назив „Линукс“ +у називу производа, морам да за то платим. Исто важи и ако користим назив +„ГНУ са Линуксом“. Да ли је погрешно да користим само назив „ГНУ“ без назива +„Линукс“ како бих избегао плаћање?</a></li> + +<li><a href="#many" id="TOCmany">До данас су многи пројекти помогли систему +какав је он данас. Он укључује ТеХ, Икс11, Апаш, Перл, и много других +програма. Зар ваши аргументи не наводе на то да и њима треба одати признање? +(Али би то довело до назива који би био толико дугачак да би то било +смешно.)</a></li> + +<li><a href="#others" id="TOCothers">Многи други пројекти су допринели томе да +систем буде онакав какав је данас, али они не инсистирају на називу АБВ са +Линуксом. Зашто бисмо издвајали ГНУ?</a></li> + +<li><a href="#allsmall" id="TOCallsmall">ГНУ је данас мали део система. Зашто +бисмо га онда помињали?</a></li> + +<li><a href="#manycompanies" id="TOCmanycompanies">Многе фирме су допринеле томе +да систем буде онакав какав је данас. Зар то не значи да би требало да га +називамо Ред Хетов и Новелов ГНУ са Линуксом?</a></li> + +<li><a href="#whyslash" id="TOCwhyslash">Зашто пишете „ГНУ са Линуксом“ уместо +„ГНУ Линукс“?</a></li> + +<li><a href="#whyorder" id="TOCwhyorder">Зашто „ГНУ са Линуксом“ уместо „Линукс +са ГНУ-ом“?</a></li> + +<li><a href="#distronames" id="TOCdistronames">Моја дистрибуција се зове +„Нештонешто Линукс“. Зар то не говори да се ради о Линуксу?</a></li> + +<li><a href="#distronames1" id="TOCdistronames1">Званичан назив моје +дистрибуције је „Нештонешто Линукс“. Зар није погрешно не називати је +„Нештонештом Линуксом“?</a></li> + +<li><a href="#companies" id="TOCcompanies">Зар не би било ефектније да се фирме +као што су Мандрак, Ред Хет и ИБМ замоле да називају њихове дистрибуције +„ГНУ-ом са Линуксом“ уместо што се моле појединци?</a></li> + +<li><a href="#reserve" id="TOCreserve">Зар не би било боље да се назив „ГНУ са +Линуксом“ задржи само за дистрибуције које су начињене чисто од слободног +софтвера? Зар то није идеал ГНУ-а?</a></li> + +<li><a href="#gnudist" id="TOCgnudist">Зашто не учинити ГНУ дистрибуцијом +Линукса (sic) и то називати ГНУ-ом са Линуксом?</a></li> + +<li><a href="#linuxgnu" id="TOClinuxgnu">Зашто не рећи „Линукс је језгро ГНУ-а“ +и објавити неку постојећу верзију ГНУ-а са Линуксом под именом „ГНУ“?</a></li> + +<li><a href="#condemn" id="TOCcondemn">Да ли је Пројекат ГНУ од почетка осуђивао +и противио се употреби Линукса?</a></li> + +<li><a href="#wait" id="TOCwait">Зашто вам је било потребно толико много времена +да почнете да тражите од људи да користе назив ГНУ са Линуксом?</a></li> + +<li><a href="#allgpled" id="TOCallgpled">Треба ли правило ГНУ са [назив] +примењивати на све програме који су под ОЈЛ?</a></li> + +<li><a href="#unix" id="TOCunix">Пошто велики део ГНУ-а потиче од Уникса, зар не +би требало да ГНУ ода признање Униксу додавши Уникс свом називу?</a></li> + +<li><a href="#bsd" id="TOCbsd">Треба ли користити и назив „ГНУ са БСД-ом“?</a></li> + +<li><a href="#othersys" id="TOCothersys">Уколико инсталирам ГНУ-ове алате под +Виндовсом, да ли то значи да имам систем ГНУ са Виндовсом?</a></li> + +<li><a href="#justlinux" id="TOCjustlinux">Може ли постојати систем Линукс без +ГНУ-а?</a></li> + +<li><a href="#helplinus" id="TOChelplinus">Зашто да и поред свега не називамо +систем „Линуксом“ и тако ојачамо улогу Линуса Торвалдса као маскоте наше +заједнице?</a></li> + +<li><a href="#claimlinux" id="TOCclaimlinux">Зар није погрешно означавати дело +Линуса Торвалдса ГНУ-ом?</a></li> + +<li><a href="#linusagreed" id="TOClinusagreed">Да ли се Линус Торвалдс слаже са +тим да је Линукс само језгро?</a></li> + +<li><a href="#lost" id="TOClost">Битка је већ изгубљена — друштво је одлучило и +ми то не можемо променити. Зашто бисмо чак и помишљали на то?</a></li> + +<li><a href="#whatgood" id="TOCwhatgood">Друштво је одлучило и ми то не можемо +променити. Шта би променило уколико бих говорио „ГНУ са Линуксом“?</a></li> + +<li><a href="#explain" id="TOCexplain">Зар не би било боље звати систем „Линукс“ +и подучавати људе о његовом правом пореклу десетоминутним објашњењем?</a></li> + +<li><a href="#treatment" id="TOCtreatment">Неки људи се смеју када их замолите +да називају систем ГНУ-ом са Линуксом. Зашто се излагати томе?</a></li> + +<li><a href="#alienate" id="TOCalienate">Неки људи вас отписују када их замолите +да називају систем ГНУ-ом са Линуксом. Зар отуђивање од њих не представља +губитак?</a></li> + +<li><a href="#rename" id="TOCrename">Да ли је легитимно преименовати оперативни +систем, без обзира на то чиме сте допринели?</a></li> + +<li><a href="#force">Зар није погрешно присиљавати људе да називају систем +„ГНУ-ом са Линуксом“?</a></li> + +<li><a href="#whynotsue">Зашто не тужити људе који називају цео систем +„Линуксом“?</a></li> + +<li><a href="#BSDlicense" id="TOCBSDlicense">Пошто сте се противили првобитном +захтеву из БСД-ове лиценце да се ода признање Калифорнијском универзитету, +није ли лицемерно да се захтева одавање признања Пројекту ГНУ?</a></li> + +<li><a href="#require" id="TOCrequire">Зашто не ставите нешто у ГНУ-ову ОЈЛ што +би захтевало да се систем назива „ГНУ-ом“?</a></li> + +<li><a href="#deserve" id="TOCdeserve">Пошто нисте ставили нешто у ГНУ-ову ОЈЛ +што би захтевало да се систем назива „ГНУ-ом“, заслужили сте оно што вам се +десило. Што се сада жалите?</a></li> + +<li><a href="#contradict" id="TOCcontradict">Зар вам не би било боље да се не +супротстављате ставу толиких људи?</a></li> + +<li><a href="#somanyright" id="TOCsomanyright">Пошто има доста људи који +називају систем „Линуксом“, зар то не значи да је то исправно?</a></li> + +<li><a href="#winning" id="TOCwinning">Многим људима је битно само шта је +згодније или ко је победник, а не шта је исправно. Зар не бисте задобили +више подршке другачијим приступом?</a></li> + +</ul> + +<dl> + +<dt id="why">Зашто га зовете ГНУ са Линуксом а не Линукс? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#why">#why</a>)</span></dt> + +<dd>Већина дистрибуција оперативних система заснованих на Линуксу као језгру су +у суштини измењене верзије оперативног система ГНУ. Ми смо почели са +развојем ГНУ-а 1984., годинама пре него што је Линус Торвалдс започео са +писањем његовог језгра. Наш циљ је био да развијемо потпун слободни +оперативни систем. Свакако, ми нисмо изградили све његове делове сами, али +смо предводили развој. Ми смо изградили већину основних делова који чине +највећи појединачни допринос целом систему. Наша је била и основна замисао. +<p> +Да је правде, требало би да нас подједнако помињу.</p> + +<p>За шире објашњење, погледајте <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">Линукс и +систем ГНУ</a> и <a href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">Корисници +ГНУ-а који никада нису чули за ГНУ</a>, а за историју погледајте <a +href="/gnu/the-gnu-project.html">Пројекат ГНУ</a>.</p> </dd> + +<dt id="whycare">Зашто је назив битан? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#whycare">#whycare</a>)</span></dt> + +<dd>Иако су градитељи Линукса, дакле језгра, допринели заједници слободног +софтвера, многима од њих слобода није важна. Људи који мисле да се цео +систем зове Линукс су обично збуњени, па додељују тим градитељима улогу у +историјату наше заједнице коју они у ствари нису одиграли. А онда они +придају прекомерну тежину гледиштима тих градитеља. +<p> +Називањем система ГНУ-ом са Линуксом признаје се улога коју је наш идеализам +одиграо у изградњи наше заједнице и <a href="/gnu/why-gnu-linux.html">помаже +јавности да уочи конкретну важност тих идеала</a>.</p> +</dd> + +<dt id="howerror">Како је дошло до тога да већина људи назива систем „Линуксом“? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#howerror">#howerror</a>)</span></dt> + +<dd>Називање система „Линуксом“ је забуна која се проширила брже него њена +исправка. +<p> +Људи који су комбиновали Линукс са системом ГНУ нису били свесни да је то +било и све што су урадили. Они су се концентрисали на један део, Линукс, и +нису схватили да је већи део те комбинације ГНУ. Назвали су га „Линукс“ иако +тај назив за оно што су они добили више није био одговарајући. Требало нам +је пар година да бисмо схватили колики је то проблем и да почнемо да тражимо +од људи да исправе ову праксу. Али до тада је забуна узела велики замајац.</p> +<p> +Већина људи који називају систем „Линуксом“ никад нису ни чули зашто то није +исправно. Они су чули да други користе то име и претпостављају да је +вероватно оно исправно. Назив „Линукс“ такође шири лажну слику о пореклу +система, јер људи обично претпостављају да је историјат система био такав да +одговара том називу. На пример, често се верује да је развој система почео +Линус Торвалдс 1991. Ова лажна слика подцртава идеју да би систем требало +називати „Линуксом“.</p> +<p> +Многа од питања у овој датотеци представљају покушаје разних људи да пронађу +оправдање за назив на који су се навикли.</p> +</dd> + +<dt id="always">Треба ли увек да говоримо „ГНУ са Линуксом“ уместо „Линукс“? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#always">#always</a>)</span></dt> +<dd> +Не увек, већ само ако мислите на цео систем. Када мислите искључиво на +језгро, требало би да га називате „Линуксом“, називом који је изабрао његов +градитељ. +<p> +Када људи називају цео систем „Линуксом“, они називају цео систем по +језгру. Ово изазива разне забуне, јер само стручњаци могу да разлуче да ли +се мисли на језгро или на цео систем. Називањем целог система „ГНУ-ом са +Линуксом“ а језгра „Линуксом“ избегавате двосмисленост.</p> +</dd> + +<dt id="linuxalone">Да ли би Линукс постигао исти успех да ГНУ није ни настао? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#linuxalone">#linuxalone</a>)</span></dt> + +<dd> +У том алтернативном свету данас не би постојало ништа слично систему ГНУ са +Линуксом, а вероватно уопште не би ни било слободних оперативних +система. Осамдесетих година нико није покушао да развије слободни оперативни +систем, изузев Пројекта ГНУ и (касније) Берклијевог <em>CSRG</em>-а, од кога +је Пројекат ГНУ посебно тражио да почне са ослобођењем свог кода. +<p> +На Линуса Торвалдса је делимично утицао говор о ГНУ-у одржан у Финској +1990. године. Могуће је да би чак и без овог утицаја он написао униксолико +језгро, али оно вероватно не би било слободни софтвер. Линукс је постао +слободан 1992., када га је Линус објавио под ГНУ-овом ОЈЛ. (Погледајте +белешке о објављивању за верзију 0.12.)</p> +<p> +Чак и да је Торвалдс објавио Линукс под неком другом лиценцом слободног +софтвера, слободно језгро само за себе не би ништа променило у свету. Значај +Линукса потиче од уклапања у већу целину, у потпун оперативни систем: ГНУ са +Линуксом.</p> +</dd> + +<dt id="divide">Зар не би било боље по заједницу не делити људе овим захтевом? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#divide">#divide</a>)</span></dt> + +<dd> +Када молимо људе да говоре „ГНУ са Линуксом“, то није стварање поделе. Ми +само тражимо од њих да Пројекту ГНУ одају признање за оперативни систем +ГНУ. Ми тиме никога не критикујемо или изазивамо. +<p> +Међутим, постоје људи којима се ово не свиђа. Понекад такви људи нас +изазивају. Они су некад толико груби да се стварно можемо запитати да ли они +намерно покушавају да нас ућуткају. То нас не ућуткује, али тежи ка дељењу +заједнице, па се надамо да их ви можете убедити да престану.</p> +<p> +Међутим, ово је само споредан узрок поделе у нашој заједници. Највећа подела +је између оних који схватају слободни софтвер као друштвено и етичко питање, +а власнички софтвер сматрају друштвеним проблемом (то су они који подржавају +покрет за слободни софтвер), и оних којима је важна само практична корист, а +слободни софтвер виде само као ефикасан модел изградње (покрет за отворени +изворни код).</p> +<p> +Ово неслагање није само ствар именовања — то је ствар разлике у основним +вредностима. За заједницу је од кључне важности да увиди и размишља о овом +неслагању. Називи „слободни софтвер“ и „отворени изворни код“ су барјаци ова +два става. Погледајте страницу <a +href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Зашто отворени изворни +код пропушта смисао слободног софтвера</a>.</p> +<p> +Неслагање у вредносном систему делом је повезано са количином пажње коју +људи поклањају улози Пројекта ГНУ у нашој заједници. Они који цене слободу +ће бити склонији да назову систем „ГНУ са Линуксом“, а они који схвате да се +систем зове „ГНУ са Линуксом“ ће бити склонији да обрате пажњу на наше +философске аргументе слободе и заједништва (због чега је избор назива +система стварно значајан за заједницу). Међутим, неслагање би вероватно +постојало чак и кад би сви познавали прави настанак система и његов прави +назив, зато што овај проблем стварно постоји. Он се може уклонити само ако +ми који ценимо слободу све убедимо у исправност наших ставова (што неће бити +лако) или нас потпуно поразе (што се, надајмо се, неће догодити).</p> +</dd> + +<dt id="freespeech">Зар Пројекат ГНУ не подржава права слободе говора појединаца да називају +систем по свом избору? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#freespeech">#freespeech</a>)</span></dt> +<dd> +Заиста, ми верујемо да свако има право слободе говора и да може да назива +оперативни систем било којим називом. Ми само молимо људе да се он назива +ГНУ-ом са Линуксом, као вид исправног односа према Пројекту ГНУ, пропагирања +вредности слободе коју ГНУ означава, и да бисмо друге обавестили да су +управо вредности слободе изнеле систем на светлост дана. +</dd> + +<dt id="everyoneknows">Пошто је свакоме позната улога ГНУ-а у развоју система, зар се „ГНУ са“ у +имену не подразумева? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#everyoneknows">#everyoneknows</a>)</span></dt> + +<dd>Искуство нам показује да корисници система, и уопште део јавности који +користи рачунаре, често не зна ништа о систему ГНУ. У већини чланака о +систему не спомиње се назив „ГНУ“ нити идеали које ГНУ означава. Чланак <a +href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">Корисници ГНУ-а који никада +нису чули за ГНУ</a> пружа додатна објашњења. +<p> +Људи који ово питају су највероватније залуђеници који мисле на залуђенике +које они познају. Залуђеници су најчешће чули за ГНУ, али већина гаји сасвим +погрешно мишљење о томе шта је ГНУ. На пример, многи мисле да се ради о +колекцији <a href="#tools">„алата“</a>, или пројекту развоја алата.</p> +<p> +Типичан начин на који је ово питање формулисано илуструје још једно погрешно +схватање, које је опште место. Говорити о „улози ГНУ-а“ у изградњи нечега +претпоставља да је ГНУ група људи. ГНУ је оперативни систем. Имало би смисла +говорити о улози Пројекта ГНУ у овом или нечему другом, али не и о ГНУ-овој +улози.</p> +</dd> + +<dt id="everyoneknows2">Пошто ми је позната улога ГНУ-а у овом систему, зашто је битно који назив +користим? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#everyoneknows2">#everyoneknows2</a>)</span></dt> + +<dd> +Ако ваше речи не одражавају ваше знање, онда не подучавате друге. Већина +људи која је чула за систем ГНУ са Линуксом сматра да је он „Линукс“, кога +је покренуо Линус Торвалдс, и да је он покренут са намером да буде +„отвореног изворног кода“. Ако им ви не кажете, ко ће? +</dd> + +<dt id="windows">Није ли скраћивање назива „ГНУ са Линуксом“ на „Линукс“ исто што и +скраћивање назива „Микрософтов Виндовс“ на „Виндовс“? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#windows">#windows</a>)</span></dt> + +<dd> +Корисно је скратити често коришћени назив, али не уколико скраћеница може да +доведе у забуну. +<p> +Скоро сви у развијеним земљама заиста знају да је „Виндовс“ систем кога +производи Микрософт, па стога скраћивање назива „Микрософтов Виндовс“ на +„Виндовс“ никога не збуњује у погледу природе и настанка тог +система. Међутим, скраћивање назива „ГНУ са Линуксом“ на „Линукс“ пружа +погрешну слику о томе како је систем настао.</p> +<p> +Само питање доводи у забуну, јер ГНУ и Микрософт нису иста врста +ствари. Микрософт је фирма, а ГНУ је оперативни систем.</p> +</dd> + +<dt id="tools">Није ли ГНУ само скуп програмерских алата који се испоручују са Линуксом? +<span class="anchor-reference-id">(<a href="#tools">#tools</a>)</span></dt> + +<dd> +Уколико уопште и чују за ГНУ, људи који мисле да је Линукс цео оперативни +систем често погрешно схвате шта је ГНУ. Они могу бити мишљења да је ГНУ +назив за скуп програма, уз коришћење израза „програмерски алати“, јер су +неки од наших програмерских алата постали популарни сами за себе. Идеја да +је „ГНУ“ назив оперативног система се тешко уклапа у идејни склоп у ком је +оперативни систем означен као „Линукс“. +<p> +Пројекат ГНУ је назван по оперативном систему ГНУ — то је пројекат развоја +система ГНУ. (Погледајте <a href="/gnu/initial-announcement.html">првобитну +објаву из +1983. <http://www.gnu.org/gnu/initial-announcement.html></a>.)</p> +<p> +Ми смо развили програме као што су преводилац ГСП (<em>GCC</em>), ГНУ-ов +Емакс, ГНУ-ов асемблер ГАС, ГНУ-ова библиотека за Це (<em>GLIBC</em>), +ГНУ-ова љуска Баш (<em>BASH</em>), итд. јер су нам били потребни за +оперативни систем ГНУ. ГСП, „ГНУ-ов скуп преводилаца“ (енг. <em>GNU Compiler +Collection</em>) је назив преводиоца који смо написали за оперативни систем +ГНУ. Ми, скупина људи која ради у Пројекту ГНУ, смо развили и Гостскрипт, +ГНУКеш, ГНУ-ов шах и Гном за систем ГНУ.</p> +</dd> + +<dt id="osvskernel">Каква је разлика између оперативног система и језгра? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#osvskernel">#osvskernel</a>)</span></dt> + +<dd> +Оперативни систем по нама представља скуп програма који су довољни за +употребу рачунара да би се обавио широк опсег послова. Оперативни систем +опште намене мора да обавља све оно што је потребно широком кругу корисника +да би био потпун. +<p> +Језгро је један од програма оперативног система — програм који додељује +ресурсе машине другим покренутим програмима. Језгро такође руководи +покретањем и заустављањем других програма.</p> +<p> +Оно што збуњује је да неки људи користе израз „оперативни систем“ да би +описали „језгро“. Оба значења овог израза су настала пре много +година. Употреба израза „оперативни систем“ да би се описало „језгро“ се +налази у многим књигама о устројству система, од којих су најстарије из +осамдесетих. Истовремено је осамдесетих значење израза „оперативни систем +Уникс“ обухватало све системске програме, а Берклијева верзија Уникса је +укључивала чак и игре. Пошто смо ми замислили ГНУ као униксолики оперативни +систем, ми користимо израз „оперативни систем“ на овај последњи начин.</p> +<p> +Углавном када се говори о „оперативном систему Линукс“ израз „оперативни +систем“ се употребљава са истим значењем које ми подразумевамо — цео скуп +програма. Уколико мислите на то, молимо вас да га називате „ГНУ-ом са +Линуксом“. Уколико мислите само на језгро, онда је „Линукс“ прави назив, али +вас молимо да додате и „језгро“, како би се избегла недоумица о томе на који +„део тела“ софтвера мислите.</p> +<p> +Уколико више волите да користите неки други израз уместо „оперативни систем“ +за цео скуп програма, на пример „системска дистрибуција“, и то је у +реду. Онда ћете говорити о системским дистрибуцијама ГНУ-а са Линуксом.</p> +</dd> + +<dt id="house">Језгро система је као темељ куће. Како кућа може бити потпуна без темеља? +<span class="anchor-reference-id">(<a href="#house">#house</a>)</span></dt> + +<dd> +Језгро није попут темеља куће јер изградња оперативног система није попут +изградње куће. + +<p>Куће се граде од мноштва малих делова који се секу и састављају на месту +градње. Они се морају састављати одоздо нагоре. Зато, ако темељ није +изграђен, онда није изграђен ниједан суштински део куће, и имате само рупу.</p> + +<p> +Насупрот овоме, оперативни систем се састоји од лабаво повезаних сложених +компонената које се могу изграђивати било каквим редоследом. Када сте +изградили већину компонената, обавили сте већину посла. То више подсећа на +међународну свемирску станицу него на кућу. Ако би већина модула свемирске +станице била у орбити, повезана, али без једног важног модула, то би +подсећало на систем ГНУ из 1992. +</p> +</dd> + +<dt id="afterkernel">Ми називамо цео систем по језгру — Линукс. Није ли уобичајено назвати +оперативни систем по језгру? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#afterkernel">#afterkernel</a>)</span></dt> + +<dd> +Таква пракса је веома ретка — не можемо да пронађемо ниједан такав пример +осим погрешне употребе назива „Линукс“. Обично се оперативни систем развија +у оквиру једног целовитог пројекта, а градитељи бирају назив за систем као +целину. Језгро обично нема посебно име — уместо тога, каже се „језгро +тога-и-тога“<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup>. +<p> +Због тога што се ове две<sup><a href="#TransNote2">[2]</a></sup> +конструкције користе напоредо, израз „језгро Линукс“ се лако може побркати +са значењем „језгро Линукса“, што наводи на закључак да је Линукс нешто више +од језгра. Можете да избегнете могућност овакве забуне говорећи и пишући +„језгро, Линукс“ или „Линукс, језгро“.</p> +</dd> + +<dt id="long">Оно што смета код назива „ГНУ са Линуксом“ је то што је предугачак. Како би +било да предложите неки краћи назив? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#long">#long</a>)</span></dt> + +<dd> +Ми смо неко време покушали да користимо назив „ЛиГНУкс“, који комбинује речи +„ГНУ“ и „Линукс“. Реакција јавности је била веома лоша. Људи радије +прихватају назив „ГНУ са Линуксом“. +<p> +Најкраће исправно име система је „ГНУ“, али га ми називамо „ГНУ-ом са +Линуксом“, <a href="#justgnu">због доленаведених разлога</a>.</p> +</dd> + +<dt id="justgnu">Пошто је Линукс споредни допринос, да ли би било неистинито називати систем +просто „ГНУ-ом“? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#justgnu">#justgnu</a>)</span></dt> + +<dd> +Не би се косило са чињеницама, али то није најбољи избор. Ево разлога због +којих ми називамо систем верзијом „ГНУ-а са Линуксом“ уместо само „ГНУ-а“: + +<ul> +<li> +Не ради се тачно о ГНУ-у — језгро је другачије (Линукс). Корисно је +разликовати ГНУ са Линуксом од ГНУ-а.</li> +<li> +Не би било пристојно тражити од људи да <em>престану</em> да одају признање +Линусу Торвалдсу; он јесте написао важан део система. Ми желимо да нам се +ода признање за покретање и одржавање развоја система, али то не значи да би +требало да се према Линусу односимо онако као што се они који називају +систем „Линуксом“ односе према нама. Ми смо енергично против његових +политичких гледишта, али се ми у том противљењу понашамо часно и отворено, а +не покушавамо да занемаримо његов допринос систему.</li> +<li> +Пошто многи људи знају за систем „Линукс“, уколико кажемо „ГНУ“ они могу да +схвате да причамо о другом систему. Уколико кажемо „ГНУ са Линуксом“, они ће +повезати оно што ми причамо са оним што су већ чули.</li> +</ul></dd> + +<dt id="trademarkfee">Уколико користим назив „Линукс“ у називу производа, морам да за то +платим. Исто важи и ако користим назив „ГНУ са Линуксом“. Да ли је погрешно +да користим само назив „ГНУ“ без назива „Линукс“ како бих избегао плаћање? +<span class="anchor-reference-id">(<a +href="#trademarkfee">#trademarkfee</a>)</span></dt> +<dd> +Нема ничег лошег у називању система „ГНУ-ом“, јер тај назив описује оно о +чему се овде говори. Лепо је и Линусу Торвалдсу дати део почасти, али нисте +обавезни да плаћате привилегију да то радите. +<p> +Зато вас нећемо критиковати ако желите да систем називате само „ГНУ-ом“, +како бисте избегли плаћање за назив „Линукс“.</p> +</dd> + +<dt id="many">До данас су многи пројекти помогли систему какав је он данас. Он укључује +ТеХ, Икс11, Апаш, Перл, и много других програма. Зар ваши аргументи не +наводе на то да и њима треба одати признање? (Али би то довело до назива +који би био толико дугачак да би то било смешно.) <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#many">#many</a>)</span></dt> + +<dd> +Оно што ми поручујемо је да главном градитељу система треба одати део +признања. Главни градитељ система је Пројекат ГНУ, а систем је у основи ГНУ. +<p> +Уколико сматрате да би требало још више одати признање ономе коме је +потребно, можете сматрати да и неки споредни помагачи такође заслужују +признање у називу система. Ако је тако, далеко било да се томе +противимо. Уколико сматрате да Икс11 заслужује признање у оквиру назива +система, и желите да назовете систем ГНУ са Иксом11 и Линуксом, урадите +тако. Уколико сматрате да Перл просто вапи за помињањем, и желите да пишете +ГНУ са Линуксом и Перлом, само напред.</p> +<p> +Пошто дугачак назив као што је ГНУ са Иксом11, Апашом, Линуксом, ТеХ-ом, +Перлом, Питоном и ФриЦивом постаје помало смешан, мораћете да на одређеном +месту поставите границу и изоставите називе многих других споредних +помагача. Не постоји ниједно очито место за постављање такве границе, па се +нећемо противити ма где да је поставите.</p> +<p> +Различите границе воде у различит избор назива система. Али назив који +никако не може настати из бриге за правичност и одавање признања је +„Линукс“. Не може да буде правично одати признање једном споредном доприносу +(Линуксу) а не поменути главни допринос (ГНУ).</p> +</dd> + +<dt id="others">Многи други пројекти су допринели томе да систем буде онакав какав је данас, +али они не инсистирају на називу АБВ са Линуксом. Зашто бисмо издвајали ГНУ? +<span class="anchor-reference-id">(<a href="#others">#others</a>)</span></dt> + +<dd> +Хиљаде пројеката су развијали програме који се стандардно укључују у данашње +системе ГНУ-а са Линуксом. Сви они заслужују признање за своје доприносе, +али они нису основни градитељи система као целине, па стога ни не траже да +им се ода признање. +<p> +ГНУ се разликује јер је нешто више од приложеног програма, више чак и од +скупа приложених програма. ГНУ је основа на којој је изграђен систем.</p> +</dd> + +<dt id="allsmall">ГНУ је данас мали део система. Зашто бисмо га онда помињали? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#allsmall">#allsmall</a>)</span></dt> +<dd> +Године 2008. смо сазнали да ГНУ-ови пакети чине 15% „главног“ складишта +дистрибуције ГНУ-а са Линуксом <em>gNewSense</em>. Линукс чини 1,5%. Зато би +исти аргумент могао да се примени са појачаним смислом на називање система +„Линуксом“. + +<p> +Данас ГНУ чини мали проценат система, а Линукс још мањи. Али они +представљају срж система. Систем је направљен њиховим комбиновањем. Зато је +назив ГНУ са Линуксом и даље исправан. +</p> +</dd> + +<dt id="manycompanies">Многе фирме су допринеле томе да систем буде онакав какав је данас. Зар то +не значи да би требало да га називамо Ред Хетов и Новелов ГНУ са Линуксом? +<span class="anchor-reference-id">(<a +href="#manycompanies">#manycompanies</a>)</span></dt> + +<dd> +<p> +ГНУ није упоредив са Ред Хетом или Новелом. Он није фирма, нити +организација, па чак ни покрет. ГНУ је оперативни систем. (Када говоримо о +Пројекту ГНУ, онда мислимо на пројекат да се изгради систем ГНУ.) Систем ГНУ +са Линуксом је заснован на ГНУ-у, и зато ГНУ треба да буде део његовог +имена. +</p> +<p> +Већина доприноса тих фирми систему ГНУ са Линуксом се налази у коду који су +приложили разним ГНУ-овим пакетима, укључујући ГСП и Гном. Употребом израза +ГНУ са Линуксом одајемо признање и тим фирмама, заједно са свим осталим +ГНУ-овим градитељима. +</p> +</dd> + +<dt id="whyslash">Зашто пишете „ГНУ са Линуксом“ уместо „ГНУ Линукс“? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#whyslash">#whyslash</a>)</span></dt> + +<dd> +По правилима енглеског језика, реч „ГНУ“ (енг. <em>GNU</em>) у конструкцији +„ГНУ-ов Линукс“ (енг. <em>GNU Linux</em>) утиче на реч „Линукс“ +(енг. <em>Linux</em>). Ово може да значи или „ГНУ-ова верзија Линукса“, или +„Линукс, који је ГНУ-ов пакет“. Ниједно од ових значења не одговара стварном +стању. +<p> +Линукс није ГНУ-ов пакет, тј. он није развијен под окриљем Пројекта ГНУ нити +посебно приложен Пројекту ГНУ. Линус Торвалдс је написао Линукс независно, +као сопствени пројекат. Дакле, значење „Линукс, који је ГНУ-ов пакет“ није +исправно.</p> +<p> +Не ради се ни о одвојеној ГНУ-овој верзији Линукса, језгра. Слободне +дистрибуције ГНУ-а са Линуксом заиста имају <a +href="http://directory.fsf.org/project/linux">одвојену верзију Линукса</a>, +пошто „стандардна“ верзија садржи неслободне фирмверске „мрље“. Ако би она +била део Пројекта ГНУ, она би се могла сматрати „ГНУ-овим Линуксом“ +(енгл. <em>GNU Linux</em>), али ми не бисмо желели да је тако називамо јер +би то било збуњујуће.</p> +<p> +Ради се о верзији оперативног система ГНУ, која се разликује од других по +томе што јој је Линукс језгро. Коса црта<sup><a +href="#TransNote3">[3]</a></sup> се у ово уклапа јер јој је значење +„комбинација“. (Узмимо, на пример, „улаз/излаз“.) Овај систем је комбинација +ГНУ-а и Линукса. Стога је исправно „ГНУ са Линуксом“.</p> +<p> +Постоје и други начини да се изрази „комбинација“. Уколико сматрате да је +знак „плус“ јаснији, користите њега. У француском је прикладнија цртица: +<em>GNU-Linux</em>. Ми понекад на шпанском кажемо <em>GNU con Linux</em>.</p> +</dd> + +<dt id="whyorder">Зашто „ГНУ са Линуксом“ уместо „Линукс са ГНУ-ом“? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#whyorder">#whyorder</a>)</span></dt> + +<dd> +Исправно је и правично прво поменути основног доприносиоца. Не само да је +допринос ГНУ-а систему већи од Линуксовог доприноса и да му претходи, већ +смо ми започели цео посао. +<p> +Међутим, уколико више волите да називате систем „Линуксом са ГНУ-ом“, и то +је боље од онога што ради већина људи, а то је да у потпуности изостављају +ГНУ, тиме стварајући утисак да је цео систем Линукс.</p> +</dd> + +<dt id="distronames">Моја дистрибуција се зове „Нештонешто Линукс“. Зар то не говори да се ради о +Линуксу? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#distronames">#distronames</a>)</span></dt> + +<dd> +<p>То само значи да људи који праве дистрибуцију „Нештонешто Линукс“ понављају +честу грешку.</p> +</dd> + +<dt id="distronames1">Званичан назив моје дистрибуције је „Нештонешто Линукс“. Зар није погрешно +не називати је „Нештонештом Линуксом“? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#distronames1">#distronames1</a>)</span></dt> + +<dd><p>Ако они могу да промене „ГНУ“ у „Нештонешто Линукс“, можете и ви тај назив +да промените у „Нештонешто(в) ГНУ са Линуксом“. Не може бити мање исправно +да се грешка исправи него да се учини.</p></dd> + +<dt id="companies">Зар не би било ефектније да се фирме као што су Мандрак, Ред Хет и ИБМ +замоле да називају њихове дистрибуције „ГНУ-ом са Линуксом“ уместо што се +моле појединци? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#companies">#companies</a>)</span></dt> + +<dd> +Не би требало бирати — ми тражимо и од фирми и од организација и од +појединаца да нам помогну у ширењу истине. У ствари, замолили смо све три +наведене фирме. Мандрак понекад користи израз „ГНУ са Линуксом“, али ИБМ и +Ред Хет нису спремни да нам помогну. Један директор нам је рекао: „Ради се о +чисто комерцијалној одлуци. Називајући га ‘Линуксом’, сматрамо да ћемо +зарадити више новца“. Другим речима, тој фирми није важна истина. +<p> +Ми их не можемо променити, али ми нисмо људи који одустају зато што је пред +њима трновит пут. Можда ви не поседујете толико утицаја као ИБМ или Ред Хет, +али нам ипак можете помоћи. Заједно можемо да изменимо ситуацију до тачке +када ће фирме зарађивати више уколико систем буду називале „ГНУ-ом са +Линуксом“.</p> +</dd> + +<dt id="reserve">Зар не би било боље да се назив „ГНУ са Линуксом“ задржи само за +дистрибуције које су начињене чисто од слободног софтвера? Зар то није идеал +ГНУ-а? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#reserve">#reserve</a>)</span></dt> + +<dd> +Раширена пракса додавања неслободног софтвера систему ГНУ са Линуксом +представља крупан проблем за нашу заједницу. Та пракса поручује корисницима +да је неслободни софтвер исправан, и да је коришћење таквог софтвера део +духа „Линукса“. Многе „Линукс“ корисничке групе као део свог циља виде помоћ +корисницима у коришћењу неслободних додатака, и чак нуде продавцима да им +повећају продају. Они себи зацртавају циљеве као што је „помагање +корисницима“ ГНУ-а са Линуксом (укључујући ту помоћ у коришћењу неслободних +апликација и управљачких програма), или популарисање система чак и по цену +губитка слободе. +<p> +Питање је како ово променити.</p> +<p> +Пошто већи део заједнице која користи ГНУ са Линуксом не схвата да је то +тако, уколико бисмо се одрекли тих искварених верзија говорећи да оне у +ствари нису ГНУ, то не би научило кориснике да више вреднују слободу. Они не +би схватили жељену поруку, већ би одговорили да нису ни помишљали на то да +су ови системи уопште ГНУ.</p> +<p> +Пут ка схватању везе са слободом је управо супротан: требало би разгласити +да све те верзије система <em>јесу</em> верзије ГНУ-а, и да су све засноване +на систему који постоји управо због слободе корисника. Схвативши ово, +корисници ће почети да на дистрибуције које садрже неслободни софтвер +гледају као на изопачене и искварене верзије ГНУ-а, уместо да на њих гледају +као на исправне и прикладне „верзије Линукса“.</p> +<p> +Веома је корисно организовати групе корисника ГНУ-а са Линуксом, које систем +називају ГНУ-ом са Линуксом и прихватају идеале Пројекта ГНУ као основу свог +деловања. Уколико ваша оближња „Линукс корисничка група“ пати од истих +горенаведених симптома, предлажемо вам или да започнете кампању промене +усмерења (и назива) унутар групе или да започнете нову групу. Људи који се +посвећују површнијим циљевима имају право на своја гледишта, али им немојте +дозволити да повуку и вас!</p> +</dd> + +<dt id="gnudist">Зашто не учинити ГНУ дистрибуцијом Линукса (sic) и то називати ГНУ-ом са +Линуксом? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#gnudist">#gnudist</a>)</span></dt> + +<dd> +Све дистрибуције „Линукса“ су у ствари верзије система ГНУ са језгром +Линукс. Сврха израза „ГНУ са Линуксом“ јесте да ово истакне. Развојем нове +дистрибуције која би се звала „ГНУ са Линуксом“ бисмо заклонили оно што +желимо да поручимо. +<p> +Што се тиче развоја дистрибуције ГНУ-а са Линуксом, ми смо то већ једном +урадили, када смо финансирали почетак развоја Дебијановог ГНУ-а са +Линуксом. Не би било упутно да то поново радимо; то би био велики посао, и, +осим уколико би нова дистрибуција имала значајну практичну предност над +другим дистрибуцијама, било би узалудно.</p> +<p> +Уместо тога, ми помажемо градитељима 100% слободних дистрибуција ГНУ-а са +Линуксом, као што су <em>gNewSense</em> и <em>Ututo</em>.</p> +</dd> + +<dt id="linuxgnu">Зашто не рећи „Линукс је језгро ГНУ-а“ и објавити неку постојећу верзију +ГНУ-а са Линуксом под именом „ГНУ“? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#linuxgnu">#linuxgnu</a>)</span></dt> + +<dd> +Можда би 1992. године представљало добру идеју усвојити Линукс као језгро +ГНУ-а. Да смо онда схватили колико ће нам времена бити потребно да +оспособимо ГНУ-ово Крдо, можда бисмо онда то и урадили. (Авај, то смо касно +схватили.) +<p> +Постоји још један разлог због кога не желимо да неку постојећу верзију ГНУ-а +са Линуксом прекрстимо у „ГНУ“: то би у неку руку било исто као преименовање +верзије система ГНУ у „Линукс“. То није било исправно, и ми тако нећемо да +поступамо.</p> +</dd> + +<dt id="condemn">Да ли је Пројекат ГНУ од почетка осуђивао и противио се употреби Линукса? +<span class="anchor-reference-id">(<a href="#condemn">#condemn</a>)</span></dt> + +<dd> +Ми нисмо прихватили Линукс као наше језгро, али га ни не осуђујемо и не +супротстављамо му се. Ми смо почели да преговарамо о спонзорисању +Дебијановог ГНУ-а са Линуксом 1993. године. Такође смо тражили сарадњу са +људима који су прилагођавали неке ГНУ-ове пакете Линуксу. Желели смо да +укључимо њихове измене у стандардна издања, како би ГНУ-ови пакети +функционисали „право из кутије“ у комбинацији са Линуксом. Али су ствари +мењане на брзину и на непреносив начин; за инсталацију је било потребно да +се измене прочисте. +<p> +Људи који су мењали пакете нису били заинтересовани да сарађују са +нама. Један од њих нам је чак рекао да га сарадња са Пројектом ГНУ не занима +јер је „корисник Линукса“. То је био шок за нас, јер су људи који су +прилагођавали ГНУ-ове пакете другим системима углавном желели да сарађују са +нама у укључивању њихових измена. Али ова група људи, која је развијала +систем који је био углавном заснован на ГНУ-у, је била прва (и за сада +једина) група која није желела да сарађује са нама.</p> +<p> +Управо ово искуство нас је први пут суочило са чињеницом да неки људи +називају систем ГНУ „Линуксом“, и да та забуна представља кочницу у нашем +раду. Наш одговор на тај и друге проблеме проузроковане погрешним називањем +система је да молимо људе да називају систем „ГНУ-ом са Линуксом“.</p> +</dd> + +<dt id="wait">Зашто вам је било потребно толико много времена да почнете да тражите од +људи да користе назив ГНУ са Линуксом? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#wait">#wait</a>)</span></dt> + +<dd> +<p>Па, у ствари, и није. Ми смо приватно почели да о овоме разговарамо са +градитељима и расподељивачима 1994. године, а са јавном кампањом смо почели +1996. године. Наставићемо са њом онолико колико је то потребно.</p> +</dd> + +<dt id="allgpled">Треба ли правило ГНУ са [назив] примењивати на све програме који су под ОЈЛ? +<span class="anchor-reference-id">(<a href="#allgpled">#allgpled</a>)</span></dt> + +<dd> +Ми никада не називамо појединачне програме користећи образац „ГНУ са +[назив]“ (енг. <em>GNU/</em>[назив]). Уколико је програм ГНУ-ов пакет, ми га +називамо „ГНУ-ов [назив]“. +<p> +ГНУ, оперативни систем, чини мноштво различитих програма. Неки програми који +чине ГНУ су написани у оквиру Пројекта ГНУ или му посебно приложени; то су +ГНУ-ови пакети, па стога ми често користимо реч „ГНУ“ у њиховим називима.</p> +<p> +Од градитеља програма зависи да ли желе да га приложе и начине ГНУ-овим +пакетом. Уколико сте развили програм и желите да га учините ГНУ-овим +пакетом, молимо да пишете на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>, како бисмо могли да га +испитамо и одлучимо да ли нам је потребан.</p> +<p> +Не би било поштено да додајемо назив ГНУ на сваки посебан програм који је +објављен под ГНУ-овом ОЈЛ. Уколико напишете програм и објавите га под ОЈЛ, +то не значи да га је написао Пројекат ГНУ или да сте га ви написали за +нас. На пример: језгро, Линукс, је објављено под ГНУ-овом ОЈЛ, али га Линус +није написао у оквиру Пројекта ГНУ, већ га је направио самостално. Ако нешто +није ГНУ-ов пакет, за то „нешто“ Пројекат ГНУ не може да буде заслужан, па +би додавање назива „ГНУ“ у његов назив било погрешно.</p> +<p> +За разлику од овога, укупне заслуге за оперативни систем ГНУ као целину +припадају нама, иако не и за сваки програм који га чини. Систем постоји као +такав управо захваљујући нашој одлучности и упорности, још од 1984., много +година пре настанка Линукса.</p> +<p> +Оперативни систем у оквиру кога је Линукс постао популаран је у суштини исти +као оперативни систем ГНУ. Он није сасвим исти, јер садржи другачије језгро, +али је углавном исти систем. Он је варијанта ГНУ-а — он је систем ГНУ са +Линуксом.</p> +<p> +Линукс се и даље углавном користи у варијантама тог система — у модерним +верзијама система ГНУ са Линуксом. Оно што тим системима даје идентитет +јесте ГНУ са Линуксом у њиховом средишту, а не искључиво Линукс.</p> +</dd> + +<dt id="unix">Пошто велики део ГНУ-а потиче од Уникса, зар не би требало да ГНУ ода +признање Униксу додавши Уникс свом називу? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#unix">#unix</a>)</span></dt> + +<dd> +Уствари, ниједан део ГНУ-а не потиче од Уникса. Уникс је власнички софтвер +(и још увек то јесте), па би коришћење било ког дела његовог кода у оквиру +ГНУ-а било незаконито. Ово није случајност; управо због тога смо и развили +ГНУ: пошто слобода коришћења Уникса, а и било ког другог тадашњег +оперативног система није постојала, био нам је потребан слободни систем да +би их заменио. Ми нисмо могли да копирамо програме, па чак ни њихове делове, +из Уникса; све је морало да се наново напише. +<p> +Ниједан део кода ГНУ-а не потиче из Уникса, али ГНУ јесте сагласан са +Униксом; стога многе идеје и планови ГНУ-а потичу из Уникса. Сам назив „ГНУ“ +представља комичан начин одавања почасти Униксу, у складу са хакерском +традицијом рекурзивних скраћеница која потиче из седамдесетих.</p> +<p> +Прва таква рекурзивна скраћеница је била ТНТ, „ТНТ није Теко“ +(енг. <em>TINT, „TINT Is Not TECO“</em>). Аутор ТНТ-а је написао још једно +остварење Тека (већ је постојало више таквих остварења, за разне системе), +али уместо да му надене досадно име као што је „нештодруго Теко“, смислио је +интелигентно и забавно име. (Управо то и значи хакерисање: <a +href="http://stallman.org/articles/on-hacking.html">разиграна бистрина</a>.)</p> +<p> +Другим хакерима се то име свидело толико да смо и ми имитирали овај +принцип. Постала је традиција да програму, када пишете изнова програм који +је сличан неком постојећем програму (рецимо да се он зове „Образован“), +наденете рекурзивно скраћено име, на пример „СНОБ“, што је скраћено од „СНОБ +није Образован“<sup><a href="#TransNote4">[4]</a></sup>. У том духу смо +нашој замени за Уникс дали име „ГНУ није Уникс“.</p> +<p> +Историјски, фирма Ејтиенти (енг. <em>AT&T</em>), која је развила Уникс, +није желела да јој ико ода признање користећи „Уникс“ у називу сличног +система. Ејтиенти ово није желео чак и ако би систем користио део кода из +Уникса, па чак ни ако би био 99% Уникс. Ејтиентију се такав вид почасти није +свидео у толикој мери да би вам претио тужбом због нарушавања робне марке +уколико бисте покушали да им то понудите. Због овога се разне измењене +верзије Уникса (наравно, све власничке као и сам Уникс) које су произвеле +разне рачунарске фирме зову другачије.</p> +</dd> + +<dt id="bsd">Треба ли користити и назив „ГНУ са БСД-ом“? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#bsd">#bsd</a>)</span></dt> + +<dd> +Ми не називамо системе БСД (ФриБСД, итд.) системима „ГНУ са БСД-ом“, +јер се тај израз не уклапа у историјат система БСД. +<p> +Систем БСД је развио Калифорнијски универзитет Беркли као неслободни софтвер +осамдесетих, а ослобођен је раних деведесетих. Данас је слободни оперативни +систем скоро сигурно или варијанта система ГНУ или врста система БСД.</p> +<p> +Људи нас понекад питају да ли је и БСД варијанта ГНУ-а као што је то ГНУ са +Линуксом. Ми им одговарамо да није. Градитељи БСД-а су били инспирисани да +учине њихов код слободним софтвером примером Пројекта ГНУ, а експлицитне +молбе активиста ГНУ-а су помогле да их убедимо да са тим почну, али сам код +има мало заједничког са ГНУ-ом.</p> +<p> +Системи БСД данас користе неке ГНУ-ове пакете, на исти начин на који систем +ГНУ и његове варијанте користе неке БСД-ове програме. Међутим, као целине, +они представљају два различита система који су одвојено настали. Градитељи +БСД-а нису написали језгро и додали га систему ГНУ, па назив ГНУ са БСД-ом +не би био примерен.</p> +<p> +Веза између ГНУ-а са Линуксом и ГНУ-а је много тешња, и зато је назив „ГНУ +са Линуксом“ погодан.</p> +<p> +Постоји верзија ГНУ-а која користи језгро из НетБСД-а. Његови градитељи га +зову „Дебијанов ГНУ са НетБСД-ом“, али би тачнији назив био „ГНУ са језгром +НетБСД-а“, јер је НетБСД потпун систем, а не само језгро. Ово није систем +БСД, јер је већина система иста као код система ГНУ са Линуксом.</p> +</dd> + +<dt id="othersys">Уколико инсталирам ГНУ-ове алате под Виндовсом, да ли то значи да имам +систем ГНУ са Виндовсом? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#othersys">#othersys</a>)</span></dt> + +<dd> +Не на исти начин који подразумевамо код „ГНУ-а са Линуксом“. Алати ГНУ-а су +само један део софтвера ГНУ-а, који је само један део система ГНУ, а иза њих +бисте још увек имали други потпун оперативни систем који нема заједничког +кода са ГНУ-ом. Све у свему, то је веома различита ситуација од ГНУ-а са +Линуксом. +</dd> + +<dt id="justlinux">Може ли постојати систем Линукс без ГНУ-а? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#justlinux">#justlinux</a>)</span></dt> + +<dd> +Могуће је направити систем коме је Линукс језгро али није заснован на +ГНУ-у. Речено ми је да постоје мали системи, који се користе за угњежден +развој, који садрже Линукс али не и систем ГНУ. Једно време су кружиле +гласине да ИБМ планира да у Аикс (енг. <em>AIX</em>) смести Линукс као +језгро. То је теоретски могуће, без обзира да ли су они ово и пробали у +стварности. Какве закључке о именовању разних система можемо извући из +овога? +<p> +Људи којима је језгро важније од остатка система говоре: „Сви они садрже +Линукс. Зовимо их стога Линукс системима“. Али било која два таква система +су углавном различита, па је погрешно називати их истим именом. (На пример, +то наводи људе да сматрају језгро важнијим од целог остатка система.)</p> +<p> +У малим угњежденим системима, Линукс може да представља већи део +система. Можда је назив „системи Линукс“ за њих исправан. Они су веома +различити од система ГНУ са Линуксом, који су више ГНУ него +Линукс. Хипотетички ИБМ-ов систем би био различит од оба ова система. Прави +назив за њега би био Аикс са Линуксом (енг. <em>AIX/Linux</em>): Аиксова +основа, али са Линуксом као језгром. Ови различити називи би демонстрирали +корисницима колико су ти системи различити.</p> +</dd> + +<dt id="helplinus">Зашто да и поред свега не називамо систем „Линуксом“ и тако ојачамо улогу +Линуса Торвалдса као маскоте наше заједнице? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#helplinus">#helplinus</a>)</span></dt> + +<dd> +Линус Торвалдс је „маскота“ (тако га називају други, а не ми) својих циљева, +а не наших. Његов циљ је популарисање система. Он верује да је његова +вредност за друштво само у практичности: његовој снази, поузданости и лакој +доступности. Он никада није бранио <a +href="/philosophy/why-free.html">слободу сарадње</a> као етичко начело, због +чега јавност назив „Линукс“ не повезује са тим начелом. +<p> +Линус јавно изражава његово неслагање са идеалима Покрета за слободни +софтвер. Он развија неслободни софтвер (то је сам рекао пред бројном +публиком на сајму „Линукс“Свет), па чак приморава колеге градитеље Линукса, +језгра, да користе неслободни софтвер да би приступили његовом складишту +изворног кода. Он иде и даље, и прекорава људе који сматрају да би инжењери +и научници требало да размотре друштвене последице њихових техничких дела — +одбацујући тиме лекцију које је друштво извукло из развоја атомске бомбе.</p> +<p> +Нема ничег погрешног у писању слободног програма из жеље за учењем и +разонодом; језгро које је Линус написао из тих разлога је важан допринос +нашој заједници. Али то нису и разлози због којих постоји потпун слободни +систем, ГНУ са Линуксом, и они нам неће осигурати слободу у +будућности. Јавност мора да буде упозната са овим. Линус има право да +заступа своја гледишта, али ми сматрамо да људи треба да знају да оперативни +систем о коме се говори потиче из идеала слободе, а не из његових ставова.</p> +</dd> + +<dt id="claimlinux">Зар није погрешно означавати дело Линуса Торвалдса ГНУ-ом? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#claimlinux">#claimlinux</a>)</span></dt> + +<dd> +Било би погрешно, па зато то ми и не радимо. Торвалдсово дело је Линукс, +језгро. Ми пазимо да га не припишемо Пројекту ГНУ или да га називамо +„ГНУ-ом“. Када говоримо о целом систему, назив „ГНУ са Линуксом“ му даје део +заслуга. +</dd> + +<dt id="linusagreed">Да ли се Линус Торвалдс слаже са тим да је Линукс само језгро? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#linusagreed">#linusagreed</a>)</span></dt> + +<dd> +<p>Он је ово схватао у почетку. У његовим најранијим објавним белешкама је +стајало: <a +href="http://ftp.funet.fi/pub/linux/historical/kernel/old-versions/RELNOTES-0.01">„Већина +алата који се користе уз Линукс су ГНУ-ов софтвер, и они су под ГНУ-овим +копилефтом. Ти алати нису у дистрибуцији. За више података се обратите мени +или ГНУ-у</a>.“</p> +</dd> + +<dt id="lost">Битка је већ изгубљена — друштво је одлучило и ми то не можемо +променити. Зашто бисмо чак и помишљали на то? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#lost">#lost</a>)</span></dt> + +<dd> +Ово није битка, већ образовна кампања. Одлука како назвати систем није +једнократна, и њу не доноси напрасно „друштво“. Свака особа, свака +организација може да одлучи који назив ће користити. Ви не можете да +наредите другима да говоре „ГНУ са Линуксом“, али зато можете да сами +називате систем „ГНУ-ом са Линуксом“, и тако нам помогнете. +</dd> + +<dt id="whatgood">Друштво је одлучило и ми то не можемо променити. Шта би променило уколико +бих говорио „ГНУ са Линуксом“? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#whatgood">#whatgood</a>)</span></dt> + +<dd> +Ово није ситуација „све или ништа“. Исправне и погрешне слике шире мање или +више различити људи. Уколико називате систем „ГНУ-ом са Линуксом“, помоћи +ћете другима да упознају прави историјат система, његово порекло и разлог +настанка. Не можете сами свуда да исправите погрешан назив више него што то +ми можемо, али ипак можете да помогнете. Ако би само пар стотина људи +приметило да користите израз „ГНУ са Линуксом“, то је много боље него да то +нико није приметио. А неки од њих ће о овој исправци испричати другима. +</dd> + +<dt id="explain">Зар не би било боље звати систем „Линукс“ и подучавати људе о његовом правом +пореклу десетоминутним објашњењем? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#explain">#explain</a>)</span></dt> + +<dd> +Уколико нам помажете таквим објашњавањем другима, ми ценимо ваш труд, али то +није најбољи начин. То није толико ефектно као називање система „ГНУ-ом са +Линуксом“, и неефикасно троши ваше време. +<p> +Није ефектно јер може да се не прими, а сигурно се неће ширити. Неки од оних +који чују ваше објашњење ће обратити пажњу и можда добију исправну слику о +пореклу система. Али је мало вероватно да ће понављати објашњење другима +сваки пут када говоре о систему. Они ће га вероватно називати „Линуксом“, и +тиме без посебне намере раширити погрешну слику.</p> +<p> +Није ефикасно јер односи далеко више времена. Причање и писање „ГНУ са +Линуксом“ ће вам однети само пар секунди, а не минута, дневно, па тако +можете да обавестите далеко више људи. Разликовање Линукса од ГНУ-а са +Линуксом у говору и писању је далеко лакши начин да стварно помогнете +Пројекту ГНУ.</p> +</dd> + +<dt id="treatment">Неки људи се смеју када их замолите да називају систем ГНУ-ом са +Линуксом. Зашто се излагати томе? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#treatment">#treatment</a>)</span></dt> + +<dd> +Називање система „Линуксом“ пружа људима погрешну слику историјата и разлога +за постојање система. Људи који се смеју вашој молби су вероватно усвојили +ту погрешну слику — они мисле да је посао обавио Линус, па се стога смеју +када ми тражимо да се признање за посао ода нама. Када би били упознати са +истином, вероватно се не би смејали. +<p> +Зашто се излажемо ризику да тражимо нешто што понекад води до тога да нас +људи исмевају? Зато што то што тражимо често има корисне последице за +Пројекат ГНУ. Ми ћемо се изложити ризику незаслуженог исмевања да бисмо +постигли наше циљеве.</p> +<p> +Уколико приметите такву иронично непоштену ситуацију, молимо вас да не +седите скрштених руку. Упознајте смејаче са правим историјатом. Када виде +зашто је захтев оправдан, они који имају имало образа ће престати са +смејањем.</p> +</dd> + +<dt id="alienate">Неки људи вас отписују када их замолите да називају систем ГНУ-ом са +Линуксом. Зар отуђивање од њих не представља губитак? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#alienate">#alienate</a>)</span></dt> + +<dd> +Не велики. Људи који не признају нашу улогу у развоју система ће тешко +предузети значајне напоре да нам помогну. Уколико и ураде нешто што помаже +нашим циљевима, као што је објављивање слободног софтвера, то је вероватно +због других, невезаних, разлога, а не зато што смо их ми замолили. За то +време, подучавајући друге да припишу наше дело неком другом, они поткопавају +нашу могућност да искористимо помоћ других. +<p> +Нема смисла бринути о отуђењу од људи који су већ сасвим неспремни за +сарадњу, а самопоражавајуће је не бити спреман да се исправи значајан +проблем у жељи да не наљутимо људе који га овековечују. Стога ћемо наставити +са покушајима да исправимо погрешан назив.</p> +</dd> + +<dt id="rename">Да ли је легитимно преименовати оперативни систем, без обзира на то чиме сте +допринели? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#rename">#rename</a>)</span></dt> + +<dd> +Ми ништа не преименујемо. Ми смо називали систем „ГНУ-ом“ још од када смо га +започели, 1983. године. Они који су покушали да га преименују у „Линукс“ +није требало то да ураде.</dd> + +<dt id="force">Зар није погрешно присиљавати људе да називају систем „ГНУ-ом са Линуксом“? +<span class="anchor-reference-id">(<a href="#force">#force</a>)</span></dt> + +<dd> +Било би погрешно присиљавати их, и зато то ни не покушавамо. Ми називамо +систем „ГНУ-ом са Линуксом“ и молимо вас да и ви то радите. +</dd> + +<dt id="whynotsue">Зашто не тужити људе који називају цео систем „Линуксом“? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#whynotsue">#whynotsue</a>)</span></dt> + +<dd> +Немамо правног основа да их тужимо, али, пошто ми верујемо у слободу говора, +ми ионако не бисмо желели да то урадимо. Ми молимо људе да називају систем +„ГНУ-ом са Линуксом“ због тога што је то исправно. +</dd> + +<dt id="require">Зашто не ставите нешто у ГНУ-ову ОЈЛ што би захтевало да се систем назива +„ГНУ-ом“? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#require">#require</a>)</span></dt> + +<dd> +Сврха ГНУ-ове ОЈЛ је да заштити слободу корисника од оних који би начинили +власничке верзије слободног софтвера. Премда је тачно да они који називају +систем „Линуксом“ често раде ствари које ограничавају слободу корисника, као +што је додавање неслободног софтвера систему ГНУ са Линуксом или чак +изградња неслободног софтвера са тим циљем, чин називања система „Линуксом“ +сам по себи не ускраћује слободу корисницима. Не би било исправно да ОЈЛ +ограничава избор назива којим људи могу да називају систем. +</dd> + +<dt id="BSDlicense">Пошто сте се противили првобитном захтеву из БСД-ове лиценце да се ода +признање Калифорнијском универзитету, није ли лицемерно да се захтева +одавање признања Пројекту ГНУ? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#BSDlicense">#BSDlicense</a>)</span></dt> + +<dd> +Било би лицемерно захтевати лиценцом да се користи назив ГНУ са Линуксом, и +то је један од разлога зашто то нисмо урадили. Ми вас само <em>молимо</em> +да нам одате признање како бисте учинили исправну ствар. +</dd> + +<dt id="deserve">Пошто нисте ставили нешто у ГНУ-ову ОЈЛ што би захтевало да се систем назива +„ГНУ-ом“, заслужили сте оно што вам се десило. Што се сада жалите? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#deserve">#deserve</a>)</span></dt> + +<dd> +Ово питање унапред претпоставља да је тачна веома контроверзна етичка +премиса: да, уколико људи од вас не захтевају да се према њима односите +поштено, смете да их искористите онолико колико желите. Другим речима, да је +исправно да „сила Бога не моли“. +<p> +Надамо се да се са овом премисом не слажете, као што се ни ми са њом не +слажемо.</p> +</dd> + +<dt id="contradict">Зар вам не би било боље да се не супротстављате ставу толиких људи? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#contradict">#contradict</a>)</span></dt> + +<dd> +Ми не мислимо да би требало да се придружимо великом броју људи који су +заведени. Надамо се да ћете и ви одлучити да је важна истина. +<p> +Ми никад не бисмо могли да развијемо слободни оперативни систем без +претходног порицања уверења, које имају многи, да је власнички софтвер +легитиман и прихватљив.</p> +</dd> + +<dt id="somanyright">Пошто има доста људи који називају систем „Линуксом“, зар то не значи да је +то исправно? <span class="anchor-reference-id">(<a +href="#somanyright">#somanyright</a>)</span></dt> + +<dd> +Ми не сматрамо да популарност грешку претвара у истину. +</dd> + +<dt id="winning">Многим људима је битно само шта је згодније или ко је победник, а не шта је +исправно. Зар не бисте задобили више подршке другачијим приступом? <span +class="anchor-reference-id">(<a href="#winning">#winning</a>)</span></dt> + +<dd> +Бринути само о томе шта је згодно или ко побеђује је неморална животна +филозофија. Неслободни софтвер је пример те неморалне филозофије и он на њој +почива. Према томе, на дуге стазе би било самопоражавајуће ако бисмо се +приклонили тој филозофији. Наставићемо да размишљамо у категоријама +исправног и погрешног. +<p> +Надамо се да сте ви од оних којима је битно шта је исправно.</p> +</dd> + +</dl> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">На енглеском: <em>the kernel of such-and-such</em> и +<em>the such-and-such kernel</em>. [СР]</li> +<li id="TransNote2">У енглеском језику. [СР]</li> +<li id="TransNote3">У енглеском: <em>GNU/Linux</em>; у српском се пише „ГНУ +са Линуксом“. [СР]</li> +<li id="TransNote4">На енглеском: <em>Klever</em>, што значи „паметан“, и +<em>MINK</em>, што значи „канадска ласица“, а заједно: <em>MINK Is Not +Klever</em> — „ласица није паметна“. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 2001, 2006, 2007, 2008 Free +Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:17:42 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-users-never-heard-of-gnu.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-users-never-heard-of-gnu.html new file mode 100644 index 0000000..0d375a0 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-users-never-heard-of-gnu.html @@ -0,0 +1,145 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/gnu-users-never-heard-of-gnu.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/gnu-users-never-heard-of-gnu.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="/gnu/po/gnu-users-never-heard-of-gnu.sr-diff.html" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2015-02-02" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.84 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>ГНУ корисници који никада нису чули о ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за +слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/gnu/po/gnu-users-never-heard-of-gnu.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>ГНУ корисници који никада нису чули о ГНУ</h2> + +<p><strong>написао <a href="http://www.stallman.org/">Ричард +Сталман</a></strong></p> + +<div class="announcement"> + <blockquote><p>Да бисте научили више о овој теми, можете прочитати <a +href="/gnu/gnu-linux-faq.html">ГНУ са Линуксом ЧПП (Честа Постављана +Питања)</a>, страну <a href="/gnu/why-gnu-linux.html">Зашто ГНУ са +Линуксом?</a> и нашу страну о <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">Линукс и +Пројекат ГНУ</a>. +</p></blockquote> +</div> + +<p>Већина људи никада није чуло за ГНУ. Чак већина људи који користе ГНУ систем +никада нису чули за ГНУ, захваљујући многим људима и компанијама које их уче +да га зову “Линукс”.</p> + +<p>Ипак, име ГНУ има извесне асоцијације, које ће људи открити када једном чују +име. ГНУ је повезан са идеалима слободе покрета слободног софтвера. Та +асоцијација није случајна; мотив за развијање ГНУ-а је специфично био да се +омогући коришћење компјутера и да се има слобода.</p> + +<p>Асоцијације између имена ГНУ и наших циљева слободе и социјалне солидарности +постоји у свести стотине хиљада корисника ГНУ-а са Линуксом који знају о +ГНУ. Он постоји у Википедији. Постоји и широм веба; ако ови корисници траже +ГНУ, наћи ће <a href="/home.html">gnu.org</a>, који говори о слободном +софтверу и слободи.</p> + +<p>Особа која види име “ГНУ” по први пут у “ГНУ са +Линуксом” неће га одма повезати ни са чим. Ипак, када људи знају да је +систем практично ГНУ, то их приближава учењу о нашим идеалима. На пример, +можда ће постати знатижељни и потражити више информација о ГНУ-у.</p> + +<p>Ако га не потраже, можда ће га ипак сусрести. Реторика “отвореног +кода” тежи да одвлачи пажњу људи од тема корисничких слобода, али не +потпуно; и даље постоји дискусија о ГНУ и слободном софтверу, и људи имају +неке шансе да се сусретну са тим. Када се то деси, читаоц ће вероватније +обратити пажњу на информацију о ГНУ-у (као на пример да је то рад кампање за +слободу и заједницу) ако зна да је корисник ГНУ система.</p> + +<p>Временом, називати систем “ГНУ са Линуксом” ће проширити свест о +идеалима слободе за које смо развили систем ГНУ. Такође је корисан и као +подсетник за људе у нашој заједници који знају о овим идеалима, и у свету +где се већина дискусије о слободном софтверу узима потпуно практичан (и +стога неморалан) приступ. Када од вас тражимо да зовете систем “ГНУ са +Линуксом”, ми то радимо зато што свест о ГНУ полако али сигурно доноси +са собом свест о идеалима слободног софтвера - слободе и заједнице.</p> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 2006, 2007, 2013, 2014 Free +Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +Лазар Ковачевић, <em>lazar</em> на серверу <em>invеrudiо.com</em>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:14 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu.html new file mode 100644 index 0000000..680c673 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu.html @@ -0,0 +1,184 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/gnu.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/gnu.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/gnu.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2014-03-27" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Оперативни систем ГНУ – Пројекат ГНУ – Задужбина за слободни софтвер</title> + +<style type="text/css" media="print,screen"> +<!-- +#dynamic-duo { display: none; } +@media (min-width: 48em) { + #dynamic-duo { + display: block; + float: right; + width: 20em; + max-width: 40%; + text-align: center; + padding: .9em; + margin: .3em 0 1em 1.5em; + background: #f9f9f9; + border: .3em solid #acc890; + } + #dynamic-duo p strong { + font-size: 1.3em; + } + #dynamic-duo img { width: 100%; } +} +--> +<!--#if expr="$LANGUAGE_SUFFIX = /[.](ar|fa|he)/" --> +<!-- +@media (min-width: 48em) { + #dynamic-duo { + float: left; + margin: .3em 1.5em 1em 0; + } +} --> +<!--#endif --> + +</style> + +<!--#include virtual="/gnu/po/gnu.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Оперативни систем ГНУ</h2> + +<div id="dynamic-duo"> +<p><strong>Преузмите дистрибуције</strong></p> +<p><a href="/distros/free-distros.html"> +<img src="/graphics/gnu-and-penguin-color-300x276.jpg" alt="ГНУ и Линукс" /></a></p> +<p><em>Погледајте наш <a href="/distros/free-distros.html"> списак потпуно +слободних дистрибуција ГНУ-а са Линуксом</a>.</em></p> +</div> + +<ul> + <li><a href="/gnu/about-gnu.html">О оперативном систему ГНУ</a></li> + <li><a href="/gnu/gnu-history.html">Преглед ГНУ-а</a></li> + <li><a href="/gnu/thegnuproject.html">Детаљнија историја ГНУ-а</a></li> + <li><a href="/gnu/initial-announcement.html">Првобитна најава</a> овог пројекта</li> + <li><a href="/gnu/manifesto.html">Манифест ГНУ-а</a></li> + <li><a href="/gnu/byte-interview.html">Интервју Ричарда Сталмана Бајту</a> +(1986)</li> + <li><a href="/gnu/rms-lisp.html">Моје искуство са Лиспом и изградњом ГНУ-овог +Емакса</a> (од Ричарда Сталмана)</li> + <li><a +href="http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=950DEFDE123AF932A25752C0A96F948260&sec=&spon=&pagewanted=1"> +Борба једног човека за слободни софтвер</a>, чланак о Ричарду Сталману и +раном развоју ГНУ-а, који је објављен у <cite>Њу Јорк тајмсу</cite> +11. јануара 1989. Један од проблема у вези са овим чланком је то што он +користи пропагандни израз „интелектуална својина“ као да он означава нешто +јединствено. Овај израз је толико збуњујући да чак и разговор о њему <a +href="/philosophy/not-ipr.html">нема смисла</a>.Овај чланак је донекле +конфузан што се тиче Симболике. Оно што је Сталман урадио док је још радио у +МИТ-у је да је независно од других написао замене за побољшања које су +упоредиве са побољшањима која је направила Симболика у њеној верзији +МИТ-овог система „Лисп машина“.</li> + <li><a href="/philosophy/15-years-of-free-software.html">15 година слободног +софтвера</a> (1999)</li> +</ul> + +<h3><a id="gnulinux"></a>ГНУ и Линукс</h3> + +<ul> + <li><a href="/gnu/linux-and-gnu.html">Веза између ГНУ-а и Линукса</a></li> + <li><a href="/gnu/why-gnu-linux.html">Зашто „Линукс системе“ треба називати +ГНУ-ом са Линуксом</a></li> + <li><a href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">Корисници ГНУ-а који никада +нису чули за ГНУ</a></li> + <li><a href="/gnu/gnu-linux-faq.html">ЧПП ГНУ-а са Линуксом</a></li> +</ul> + +<h3><a id="misc"></a>Други ресурси у вези са ГНУ-ом</h3> + +<ul> + <li><a href="http://libreplanet.org/wiki/Group_list">Корисничке групе ГНУ-а са +Линуксом, ГНУ-а са Крдом и слободног софтвера</a></li> +</ul> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 2004-2009 Free Software +Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/31 20:43:17 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/java-trap.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/java-trap.html new file mode 100644 index 0000000..651d7b2 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/java-trap.html @@ -0,0 +1,260 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/java-trap.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/java-trap.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/java-trap.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-12-15" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.77 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Слобода у оковима – замка језика Јава — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни +софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/java-trap.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Слобода у оковима – замка језика Јава</h2> + +<p>од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></p> + +<div class="announcement"><blockquote><h3>Напомена</h3> +<p>Од децембра 2006., у току је <a +href="http://www.fsf.org/news/fsf-welcomes-gpl-java.html">поновно +објављивање платформе за Јаву под ГНУ-овом ОЈЛ</a> од стране фирме Сан. Када +ова промена лиценце буде завршена, надамо се да Јава више неће представљати +замку. Ипак, општи принцип који је овде описан и даље важи, јер и било која +друга неслободна библиотека или програмерска платформа може произвести +сличан проблем. Морамо да научимо лекцију из Јавине историје, како бисмо +убудуће избегли друге замке.</p> + +<p>Погледајте и: <a href="/philosophy/javascript-trap.html">Замка ЈаваСписа</a></p> +</blockquote> +</div> + +<p>12. април 2004.</p> + +<p> + Ако је ваш програм слободан софтвер, он је у основи етичан, али се морате +чувати извесне замке. Иако је сам по себи слободан, ваш програм може бити +ограничен неслободним софтвером од кога зависи. Пошто је тренутно овај +проблем највише изражен у случају програма писаних у Јави, називамо га +замком језика Јава. +</p> + +<p> + Програм је слободан софтвер ако су његовим корисницима пружене извесне +основне слободе. Укратко, то су: слобода покретања програма, слобода +проучавања и измене изворног кода, слобода поновног расподељивања изворног +кода и бинарног облика, и слобода објављивања побољшаних верзија. (Видети <a +href="/philosophy/free-sw.html">http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.html</a>.) +Слобода било ког програма зависи искључиво од смисла његове лиценце. +</p> + +<p> + Али, компликованије питање је да ли се програм може користити у слободном +свету, да ли га могу користити људи који желе да живе слободно. То није +одређено лиценцом самог програма, јер ниједан програм не ради +самостално. Сваки програм зависи од осталих програма. На пример, програм +мора да буде преведен или интерпретиран, па стога зависи од преводиоца или +интерпретатора. Ако се програм преводи у бајткод, онда он зависи од +интерпретатора бајткода. Штавише, њему су потребне библиотеке како би могао +да се извршава, а он може и позивати друге програме који се извршавају у +засебним процесима. Сви ти програми су предуслови за његово +функционисање. Предуслови могу бити неопходни да би се програм уопште +покренуо или могу бити неопходни само за одређене одлике. У сваком случају, +цео програм или његов део не могу да функционишу без предуслова. +</p> + +<p> + Ако су неки од предуслова програма неслободни, то значи да цео програм или +неки његов део не могу да се извршавају на потпуно слободном систему, па тај +програм не може да се употребљава у слободном свету. Наравно, могли бисмо да +поново расподељујемо програм и да држимо његове примерке на нашим машинама, +али нам то није од користи ако он не може да се покрене. Тај програм је +слободан софтвер, али је ефективно спутан својим неслободним предусловима. +</p> + +<p> + Овај проблем се може јавити у свим врстама софтвера, у било ком програмском +језику. На пример, слободни програм који се може извршавати само под +Микрософтовим Виндовсом је очито бескористан у слободном свету. Али, и +софтвер који се извршава под ГНУ-ом са Линуксом такође може бити бескористан +уколико зависи од другог неслободног софтвера. У прошлости су главни узроци +овог проблема били Мотиф (пре него што смо имали Лестиф – <em>LessTif</em>) +и Куте – <em>Qt</em> (пре него што су га његови градитељи учинили слободним +софтвером). Већина 3Д видео картица ради само са неслободним управљачким +програмима, што такође изазива овај проблем. Међутим, тренутно је највећи +извор овог проблема Јава, јер је људима који пишу слободни софтвер Јава +привлачна. Заслепљени својом привученошћу овим језиком, они занемарују +питање предуслова и падају у замку језика Јава. +</p> + +<p> + Саново остварење Јаве је неслободно. Блекдаун (<em>Blackdown</em>) је такође +неслободан; он је адаптација Сановог власничког кода. Стандардне Јавине +библиотеке су такође неслободне. Ми имамо слободна остварења Јаве, као што +је <a href="http://gcc.gnu.org/java/">ГНУ-ов преводилац за Јаву – ГПЈ</a> +(<em>GNU Compiler for Java – GCJ</em>) и <a +href="/software/classpath">ГНУ-ов Класпат</a> (<em>GNU Classpath</em>), али +они још не подржавају све одлике. Још увек заостајемо. +</p> + +<p> + Ако изграђујете програм у језику Јава под Сановом платформом за Јаву, +користићете одлике које су специфичне за Сан а да то и не приметите. Могли +бисте месецима да их користите док тога не постанете свесни, а поновно +писање кода вам може однети још месеци. Највероватније ћете рећи: „поновни +почетак је превише напоран“. Тада ће ваш програм упасти у замку језика Јава +и биће бескористан за слободни свет. +</p> + +<p> + Поуздан начин да избегнете замку језика Јава је да користите само слободна +остварења Јаве на вашем систему. На тај начин ћете одмах открити да ли +користите одлику или библиотеку коју слободни софтвер још не подржава, па +одмах можете да напишете тај део кода изнова. +</p> + +<p> + Сан наставља да изграђује додатне „стандардне“ Јавине библиотеке, које су +скоро све неслободне. Често је чак и спецификација библиотеке трговинска +тајна, а најновија Санова лиценца за те спецификације забрањује објављивање +било чега што је мање од пуног остварења спецификације. (Примера ради, +погледајте <a +href="http://jcp.org/aboutJava/communityprocess/JSPA2.pdf">http://jcp.org/aboutJava/communityprocess/JSPA2.pdf</a> +и <a +href="http://jcp.org/aboutJava/communityprocess/final/jsr129/j2me_pb-1_0-fr-spec-license.html">http://jcp.org/aboutJava/communityprocess/final/jsr129/j2me_pb-1_0-fr-spec-license.html</a>). +</p> + +<p> + Срећом, та лиценца спецификације дозвољава издавање остварења у виду +слободног софтвера. Другима који приме библиотеку може бити дозвољено да +мењају то остварење и да не буду приморани да следе спецификацију. Међутим, +тај услов производи ефекат забране коришћења модела изградње који се заснива +на сарадњи за производњу слободног остварења. Употреба тог модела би +захтевала објављивање непотпуних верзија, што онима који су прочитали +спецификацију није дозвољено. +</p> + +<p> + У прво време Покрета за слободни софтвер је било немогуће избећи зависност +од неслободних програма. Пре него што смо имали ГНУ-ов преводилац за Це, +сваки програм у језику Це (било да је слободан или не) је зависио од +неслободног преводиоца за Це. Пре него што смо имали ГНУ-ову библиотеку за +Це, сваки програм је зависио од неслободне библиотеке за Це. Пре него што +смо имали Линукс, прво слободно језгро, сваки програм је зависио од +неслободног језгра. Пре него што смо имали Баш, сваки спис љуске је морао да +буде интерпретиран од стране неслободне љуске. Није се могло избећи да у +почетку наши први програми буду спутани овим зависностима, али смо то +прихватили јер је наш план укључивао и њихово касније спасавање. Наш +свеобухватни циљ, самостални оперативни систем ГНУ, је укључио слободне +замене за све те предуслове. У случају постизања тог циља, сви наши програми +би били спасени. То се и десило. Са системом ГНУ са Линуксом сада можемо да +покрећемо те програме на слободним платформама. +</p> + +<p> + Данас је ситуација другачија. Сада имамо моћне слободне оперативне системе и +много слободних програмерских алата. Можете обављати све ваше послове на +слободној платформи. Нема потребе да прихватате неслободни предуслов чак ни +привремено. Главни разлог због кога људи данас падају у замку је што не +мисле о њој. Најлакше решење проблема замке језика Јава је научити људе да +не упадну у ту замку. +</p> + +<p> + Да бисте сачували ваш код у Јави од замке језика Јава, инсталирајте и +користите слободно окружење за изградњу програма у Јави. Уопште, без обзира +на то који језик користите, отворите четворе очи и проверите да ли су +програми од којих зависи ваш код слободни. Најлакши начин да проверите да ли +је програм слободан је да га потражите у каталогу слободног софтвера (<a +href="http://www.fsf.org/directory">http://www.fsf.org/directory</a>). Ако +програм није у каталогу, можете проверити да ли је његова лиценца (или +његове лиценце) наведена у списку слободних софтверских лиценци (<a +href="http://www.gnu.org/licenses/license-list.html">http://www.gnu.org/licenses/license-list.html</a>). +</p> + +<p> + Ми покушавамо да спасемо заробљене програме у језику Јава, па вас позивамо +да, уколико вам се свиђа програмски језик Јава, помогнете да се изгради +ГНУ-ов Класпат. Користиће нам и испробавање ваших програма у ГНУ-овом +Класпату и пријављивање евентуалних проблема у класама које су већ +остварене. Међутим, завршавање ГНУ-овог Класпата ће потрајати. Ако +неслободне библиотеке буду и даље додаване, можда никада нећемо имати све +најновије библиотеке. Зато вас молимо да не окивате ваш слободни +софтвер. Када будете писали апликативни програм, од почетка га напишите тако +да се извршава под слободним механизмима. +</p> + +<h3>Погледајте и:</h3> +<p><a href="/philosophy/sun-in-night-time.html">Чудновата згода о Сану (Сунцу) +у глуво доба</a></p> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 2004 Richard Stallman</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:17:43 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html new file mode 100644 index 0000000..2c2dfb5 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html @@ -0,0 +1,339 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/linux-and-gnu.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/linux-and-gnu.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/linux-and-gnu.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2010-09-23" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.87 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Линукс и ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> +<meta http-equiv="Keywords" content="ГНУ, ЗСС, Задужбина за слободни софтвер, Линукс, Емакс, ГСП, Уникс, слободни +софтвер, оперативни систем, језгро ГНУ-а, КРДО, ГНУ-ово КРДО, Крдо" /> +<meta http-equiv="Description" content="Од 1983. изграђујемо слободни оперативни систем у стилу Уникса, ГНУ, како би +корисницима рачунара пружили слободу дељења и побољшавања софтвера који +користе." /> + +<!--#include virtual="/gnu/po/linux-and-gnu.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Линукс и систем ГНУ</h2> + +<p><strong>од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></strong></p> + +<div class="announcement"> + <blockquote><p>Да бисте сазнали више о овој теми, можете прочитати и <a +href="/gnu/gnu-linux-faq.html">ЧПП ГНУ-а са Линуксом</a>, као и <a +href="/gnu/why-gnu-linux.html">Зашто ГНУ са Линуксом?</a></p> + </blockquote> +</div> + +<p> +Многи корисници рачунара свакодневно користе измењену верзију <a +href="/philosophy/categories.html#TheGNUsystem">система ГНУ</a>, а да тога +нису ни свесни. Захваљујући чудном сплету околности, верзија ГНУ-а која је +данас веома распрострањена се често назива „Линуксом“, а многи корисници <a +href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">нису ни свесни</a> да је она у +основи систем ГНУ, кога изграђује <a href="/gnu/gnu-history.html">Пројекат +ГНУ</a>.</p> + +<p> +Линукс стварно постоји, и људи га користе, али се не ради о оперативном +систему. Линукс је језгро: програм у систему који додељује ресурсе машине +другим програмима које покрећете. Језгро је кључни део оперативног система, +али је само за себе бескорисно; оно може да функционише само у склопу целог +оперативног система. Линукс се обично користи у комбинацији са оперативним +системом ГНУ: цео систем је у основи ГНУ са доданим Линуксом, тј. ГНУ са +Линуксом. Све дистрибуције такозваног „Линукса“ су у ствари дистрибуције +ГНУ-а са Линуксом.</p> + +<p> +Многи корисници не разумеју разлике између језгра, које је Линукс, и +целокупног система, који такође називају „Линуксом“. Двосмислена употреба +назива не побољшава разумевање ствари. Такви корисници обично мисле да је +Линус Торвалдс развио цео оперативни систем 1991. уз незнатну помоћ других.</p> + +<p> +Програмери углавном знају да је Линукс језгро. Али, пошто су чули да се +систем у већини случајева назива „Линуксом“, они често конструишу измишљени +историјски ток догађаја који би оправдао такво именовање целог система по +језгру. На пример, многи верују да су чим је Линус Торвалдс завршио писање +Линукса, језгра, његови корисници тражили други слободни софтвер да то +језгро допуни, и открили да је (без икаквог конкретног повода) већина ствари +које су неопходне униксоликом систему већ била доступна.</p> + +<p> +То што су открили није било случајно — то је био тада још недовршен систем +ГНУ. Доступан <a href="/philosophy/free-sw.html">слободни софтвер</a> је +допунио систем, јер је у оквиру Пројекта ГНУ од 1984. развијан такав, потпун +систем. <a href="/gnu/manifesto.html">Манифестом ГНУ-а</a> је зацртан циљ — +развој слободног униксоликог система, који се зове ГНУ. <a +href="/gnu/initial-announcement.html">Првобитна најава</a> Пројекта ГНУ +такође илуструје неке од првобитних планова за систем ГНУ. Цео систем је био +скоро готов до времена када је започет Линукс.</p> + +<p> +Већина пројеката слободног софтвера имају за циљ развој одређеног програма +за обављање одређеног посла. На пример, Линус Торвалдс је себи поставио +задатак да напише униксолико језгро (Линукс); Доналд Кнут (<em>Donald +Knuth</em>) је себи поставио задатак да напише програм за слагање текста +(ТеХ); Боб Шајфлер (<em>Bob Scheifler</em>) је себи поставио задатак да +развије прозорски систем (прозорски систем Икс). Природно је оцењивати +величину доприноса који овакви пројекти доносе, кроз појединачне програме +који су развијени у оквиру пројекта.</p> + +<p> +Шта бисмо закључили ако бисмо покушали да оценимо допринос пројекта ГНУ на +овај начин? Један продавац система на <em>CD-ROM</em>-ова је открио да је у +његовој „дистрибуцији Линукса“ удео <a +href="/philosophy/categories.html#GNUsoftware">ГНУ-овог софтвера</a> +највећи, отприлике око 28% од укупног изворног кода, а он укључује неке од +најважнијих делова без којих систем не би могао да функционише. Линукс је +имао удео од око 3%. (Односи 2008. су слични: у складишту +<em>gNewSense</em>-а, Линукс заузима 1,5% а ГНУ-ови пакети 15%.) Дакле, +уколико ћете да бирате назив система на основу тога ко је написао програме +који чине тај систем, најбоља варијанта, која би се ограничила на један +извор, била би „ГНУ“.</p> + +<p> +Али ми не сматрамо да је ово исправан начин да се разматра ово +питање. Пројекат ГНУ није био и није пројекат развоја одређених софтверских +пакета. Он није пројекат <a href="/software/gcc/">изградње преводиоца за +Це</a>, иако смо у оквиру Пројекта ГНУ изградили и преводилац за Це. Он није +пројекат изградње уређивача текста, иако смо у оквиру њега развили један +уређивач. Пројекат ГНУ је покренут да изгради <em>потпун слободни униксолики +систем</em>: ГНУ.</p> + +<p> +Многи људи су значајно допринели слободном софтверу који чини систем, и сви +они заслужују да им се ода признање. Али разлог због кога је ГНУ +<em>здружени систем</em>, а не само скуп корисних програма, је што је +Пројекат ГНУ основан са намером да такав систем направи. Сачинили смо списак +програма који су неопходни да се направи <em>потпун</em> слободан систем, и +систематски смо тражили, писали, или тражили људе који би писали, све са тог +списка. Написали смо и кључне али незанимљиве <a href="#unexciting">(1)</a> +делове, јер систем не може да функционише без њих. Неки од делова нашег +система, програмерски алати, су засебно постали популарни међу програмерима, +али смо написали и многе делове који нису алати <a +href="#nottools">(2)</a>. Чак смо развили и игру шаха, ГНУ-ов шах, јер су за +потпун систем неопходне и добре игре.</p> + +<p> +До раних деведесетих саставили смо цео систем, искључујући језгро. Покренули +смо и изградњу језгра, <a href="/software/hurd/hurd.html">ГНУ-овог Крда</a>, +које се извршава преко Маха. Развој овог језгра је био доста тежи од +очекиваног; <a href="/software/hurd/hurd-and-linux.html">ГНУ-ово Крдо је +постало стабилно тек 2001</a>, али је далеко од тога да га људи могу шире +користити.</p> + +<p> +Срећом, нисмо морали да чекамо Крдо, јер већ био доступан Линукс. Написавши +Линукс, Линус Торвалдс је попунио значајну празнину у систему ГНУ. Људи су +могли да <a +href="http://ftp.funet.fi/pub/linux/historical/kernel/old-versions/RELNOTES-0.01">споје +Линукс са системом ГНУ</a> и тиме добију потпун слободни систем: систем ГНУ +заснован на језгру Линукс, или, краће, систем ГНУ са Линуксом.</p> + +<p> +Омогућавање да они добро функционишу заједно није био лак посао. Неке делове +ГНУ-а <a href="#somecomponents">(3)</a> је било потребно коренито мењати да +би могли да раде са Линуксом. Велики посао је представљало и здруживање +потпуног система у виду дистрибуције која би радила „одмах по +распакивању“. Оно је захтевало решавање проблема са инсталацијом и +покретањем система — тај проблем тада нисмо начињали, јер дотле тада нисмо +стигли. Људи који су градили разне дистрибуције система су нам веома помогли +у основном раду. Али тај посао, по природи ствари, је неко засигурно морао +да обави.</p> + +<p> +Пројекат ГНУ подржава системе ГНУ-а са Линуксом исто као и +<em>прави</em><sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> систем ГНУ. <a +href="http://fsf.org">ЗСС</a> је финансирала поновно писање проширења +ГНУ-ове библиотеке за Це, која су у вези са Линуксом, тако да су сад она +добро здружена, а најновији системи ГНУ-а са Линуксом без измена користе +најновија издања те библиотеке. ЗСС је такође финансирала ране фазе развоја +Дебијановог ГНУ-а са Линуксом.</p> + +<p> +Данас постоје многе различите варијанте система ГНУ са Линуксом (које се +често називају „дистрибуцијама“). Већина њих садржи неслободни +софтвер. Њихови градитељи прате <a +href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">филозофију која се +повезује са Линуксом</a>, а не <a +href="/philosophy/free-software-even-more-important.html">ГНУ-ову +филозофију</a>. Али, постоје и <a href="/distros/distros.html">потпуно +слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом</a>. ЗСС обезбеђује рачунарске +ресурс <a href="http://gnewsense.org/"><em>gNewSense</em>-у</a>.</p> + +<p>Прављење слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом није само ствар елиминисања +разних неслободних програма. Данас уобичајена верзија Линукса такође садржи +неслободне програме. Ови програми су предвиђени за учитавање у У/И уређаје у +време почетка извршавања система, а укључени су у „изворни код“ Линукса као +низови бројева. Зато одржавање дистрибуције ГНУ-а са Линуксом сада укључује +и одржавање <a href="http://directory.fsf.org/project/linux">слободне +верзије Линукса</a>.</p> + +<p>Без обзира на то да ли користите ГНУ са Линуксом или не, молимо вас да не +збуњујете јавност употребљавајући двосмислени назив „Линукс“. Линукс је +језгро, један од најважнијих делова система. Систем као целина је у основи +систем ГНУ, са додатком језгра Линукс. Када причате о овој комбинацији, +молимо вас да је називате „ГНУ-ом са Линуксом“.</p> + +<p> +Уколико негде желите да поменете везу (у смислу веб странице) ка „ГНУ-у са +Линуксом“, добри избори су ова страница и страница <a +href="/gnu/the-gnu-project.html">http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html</a>. +Уколико помињете само језгро Линукс, и желите да поменете везу за даље +информације, добар УРЛ је <a +href="http://foldoc.org/linux">http://foldoc.org/linux</a>.</p> + +<h3>Додатак</h3> + +<p> +Поред ГНУ-а, још један пројекат је независно произвео слободан униксолики +оперативни систем. Овај систем је познат под називом БСД, а развијен је на +Универзитету Беркли. Осамдесетих је био неслободан, али је постао слободан +раних деведесетих. Слободни опреативни систем који постоји у данашње време +<a href="#newersystems">(4)</a> је скоро сигурно варијанта система ГНУ или +система БСД.</p> + +<p> +Људи нас понекад питају да ли је и БСД једна верзија ГНУ-а, као што је то +ГНУ са Линуксом. Пример Пројекта ГНУ је инспирисао градитеље БСД-а да њихов +код учине слободним софтвером, а експлицитне молбе ГНУ-ових активиста су им +у томе помогле, али њихов код сам по себи нема скоро ничег заједничког са +ГНУ-ом. Системи БСД данас користе неке ГНУ-ове програме, а систем ГНУ и +његове варијанте користе неке БСД-ове програме, али, у целини, они +представљају два разна система који су се развијали упоредо. Градитељи БСД-а +нису написали језгро и додали га систему ГНУ, па стога називи као што је ГНУ +са БСД-ом не би били одговарајући.<a href="#gnubsd">(5)</a></p> + +<h3>Фусноте:</h3> +<ol> +<li> +<a id="unexciting"></a>Ови незанимљиви али кључни делови укључују ГНУ-ов +асемблер, ГАС и повезивач, <em>GLD</em>, а и један и други су делови пакета +<a href="/software/binutils/">ГНУ-ових бинарних алата (<em>GNU +Binutils</em>)</a>, <a href="/software/tar/">ГНУ-овог архивара +<em>tar</em></a>, и других.</li> + +<li> +<a id="nottools"></a>На пример, Бурнова љуска Баш (<em>The Bourne Again +SHell — BASH</em>), интерпретатор ПостСкрипта <a +href="/software/ghostscript/ghostscript.html">Гостскрипт +(<em>Ghostscript</em>)</a>, и <a href="/software/libc/libc.html">ГНУ-ова +библиотека за Це</a> нису програмерски алати, као што то нису ни програми +ГНУКеш (<em>GNUCash</em>), Гном и ГНУ-ов шах.</li> + +<li> +<a id="somecomponents"></a>На пример, <a +href="/software/libc/libc.html">ГНУ-ова библиотека за Це</a>.</li> + +<li> +<a id="newersystems"></a>Од када је ово написано, изграђује се +скоро-слободни виндовсолики систем, али технички он уопште није попут ГНУ-а +или Уникса, па не утиче на овај проблем. Велики део језгра Солариса је +ослобођен, али уколико бисте желели да на основу њега направите слободни +систем, морали бисте, поред замене недостајућих делова језгра, да га ставите +у ГНУ или БСД.</li> + +<li> +<a id="gnubsd"></a>Са друге стране, у годинама које су уследиле после писања +овог чланка, ГНУ-ова библиотека за Це је пренесена и на језгро БСД-а, што је +омогућило да се систем ГНУ комбинује са тим језгром. Као што је то случај и +са ГНУ-ом са Линуксом, и ово су заиста варијанте ГНУ-а, које се називају +ГНУ-ом са јФриБСД-ом (<em>GNU/kFreeBSD</em>) и ГНУ-ом са јНетБСД-ом +(<em>GNU/kNetBSD</em>), у зависности од тога које језгро систем +користи. Обични корисници уобичајених кућних рачунара тешко могу да +разликују ГНУ са Линуксом од ГНУ-а са *БСД-овима.</li> + +</ol> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b><br /> +<ol> +<li id="TransNote1">У енглеском је истакнут одређени члан <em>the</em>, што, +мишљења сам, у српском не може другачије да се представи него увођењем +придева „прави“. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2007 Richard +M. Stallman</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:14 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html new file mode 100644 index 0000000..ba4bd21 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html @@ -0,0 +1,286 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/linux-gnu-freedom.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/linux-gnu-freedom.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/linux-gnu-freedom.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="/philosophy/po/linux-gnu-freedom.sr-diff.html" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2019-08-03" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.84 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Линукс, ГНУ и слобода — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> +<meta http-equiv="Keywords" + content="ГНУ, ЗСС, Задужбина за слободни софтвер, слобода, софтвер, моћ, права, +Ричард Сталман, СИГЛИНУКС, Џо Бар" /> +<meta http-equiv="Description" content="У овом есеју „Линукс, ГНУ и слобода“ Ричард М. Сталман одговара на Џо Барово +тумачење односа ЗСС-а са Остинском групом корисника „Линукса“." /> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/linux-gnu-freedom.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Линукс, ГНУ и слобода</h2> + +<p> + од <strong>Ричарда М. Сталмана</strong></p> + +<p> + Пошто је Џо Бар (<em>Joe Barr</em>) у свом <a +href="http://linux.sys-con.com/node/32755">чланку</a> критиковао моје односе +са СИГЛИНУКС-ом (<em>SIGLINUX</em>), желим да разјасним шта се стварно +десило и изнесем моје аргументе.</p> +<p> + Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, био је „Линукс корисничка +група“; то јест, група корисника система ГНУ-а са Линуксом која зове цео +систем „Линукс“. Стога сам им љубазно одговорио да би требало да се односе +према Пројекту ГНУ на прави начин и зову систем „ГНУ са Линуксом“ уколико +хоће да им неко из Пројекта ГНУ одржи говор. Систем је варијанта ГНУ-а, а +Пројекат ГНУ је његов основни градитељ, па друштвени прописи налажу да се +мора називати именом које ми одаберемо. Осим уколико постоје моћни разлози +за изузетак, обично одбијам да држим говор за организације које не желе да +на овакав начин одају признање ГНУ-у. Ја поштујем њихову слободу говора, али +и ја имам слободу да не одржим говор.</p> +<p> + После овога, Џеф Странк (<em>Jeff Strunk</em>) из СИГЛИНУКС-а је покушао да +промени политику групе, и упитао ЗСС да уврсти његову групу у наш списак +група ГНУ-а са Линуксом. Наш администратор веба му је рекао да је нећемо +уврстити под именом „СИГЛИНУКС“ јер име наводи на то да је група посвећена +Линуксу. Странк је предложио да промени име у „СИГСЛОБОДНО +(<em>SIGFREE</em>)“, и наш администратор веба се сложио да би то било у +реду. (У Баровом чланку стоји да смо одбили понуду.) Међутим, група је +напослетку одлучила да остане при имену „СИГЛИНУКС“.</p> +<p> + Тада сам поново обратио пажњу на целу ствар и предложио да размисле о другим +могућим именима. Постоје многа имена која су могли да изаберу, а која не би +називала систем „Линуксом“, а ја се надам да ће наћи оно које им +одговара. Колико ја знам, ствар стоји на томе.</p> +<p> + Да ли је тачно, као што пише Бар, да неки људи ово виде као „примену силе“ +упоредиву са моћи Микрософтовог монопола? Вероватно је то тако. Одбијање +позива није принуда, али људи који су одлучни да верују како се читав систем +назива „Линукс“ понекад развију запањујуће искривљену слику. Како би +приказали то име као оправдано, они кажу да је црно бело, а бело +црно.<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> Ако можете да игноришете +чињенице и поверујете да је Линус Торвалдс развио читав систем почевши од +1991., или ако можете да игноришете просте принципе правичности и поверујете +да би Торвалдс сам требало да добије сва признања иако он није за све +заслужан, од тога је мали корак до веровања да вам дугујем говор само +уколико ме позовете.</p> +<p> + Замислите следеће: Пројекат ГНУ почне развој оперативног система, и годинама +касније Линус Торвалдс дода један важан део. Пројекат ГНУ каже: „Молимо те +да поменеш и наш пројекат“, али Линус каже: „Не дајте им удео у заслугама; +назовите читаву ствар само по мом имену!“ А сада замислите ментални склоп +особе која има у виду ове догађаје и поред свега оптужи Пројекат ГНУ за +еготизам. Потребне су јаке предрасуде како би се направила тако драстично +погрешна процена.</p> +<p> + Особа која има толике предрасуде може изрећи свакакве непоштене ствари о +Пројекту ГНУ и мислити како су оне исправне; његови другови ће га подржати, +јер желе међусобну подршку у одржавању предрасуде. Оне који се не слажу ће +грдити; на тај начин, уколико одбијем да учествујем у активностима под +ставком „Линукс“, они могу да сматрају то неопростивим, и да ме терете за +зловољу коју после тога осећају. Када толико људи хоће да зовем систем +„Линукс“, како ја, који сам само покренуо његов развој, могу да се не +сложим? А силовито одбијање држања говора их на силу унесрећује. То је +принуда, подједнако лоша као Микрософтова!</p> +<p> + Сад, можда ћете се упитати зашто једноставно не напустим читаву ствар и +избегнем сву жуч. Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, могао сам +једноставно да кажем „Не, извините“ и на томе је ствар могла да се +заврши. Зашто то нисам учинио? Спреман сам да преузмем ризик личног +шиканирања како бих добио шансу да исправим грешку која поткопава напоре +Пројекта ГНУ.</p> +<p> + Звање ове варијанте система ГНУ „Линуксом“ иде на руку људима који бирају +софтвер само на основу техничке предности, а не брину да ли им он штити +слободу. Постоје људи као што је Бар, који хоће софтвер „ослобођен +идеологије“ и критикују све који тврде да је слобода важна. Постоје људи као +што је Торвалдс који ће притиснути нашу заједницу како би користила +неслободне програме, а изазвати све који се жале да одмах обезбеде +(технички) бољи програм или да умукну. Постоје људи који кажу да техничке +одлуке не би требало да буду „исполитизоване“ узимањем у обзир њихових +последица по друштво.</p> +<p> + Седамдесетих, корисници рачунара су изгубили слободе поновне расподеле и +измене софтвера јер нису ценили своју слободу. Корисници рачунара су +повратили те слободе осамдесетих и деведесетих јер је група идеалиста, +Пројекат ГНУ, веровала да је слобода оно што чини програме бољим, и јер је +била вољна да ради за оно у шта верује.</p> +<p> + Данас имамо део слободе, али наша слобода није безбедна. Прете јој +<em>CBDTPA</em> (бивша <em>SSSCA</em>), Група за разматрање „заштите“ +емитовања (погледајте <a +href="http://www.eff.org/">http://www.eff.org/</a>), која предлаже да се +забрани слободном софтверу да приступа дигиталној ТВ емисији, софтверски +патенти (Европа управо разматра да ли да их уведе), Микрософтови уговори о +скривању виталних протокола, и свако ко нас искушава неслободним програмом +који је (технички) „бољи“ од доступних слободних програма. Можемо да +изгубимо нашу слободу изнова на исти начин на који смо је изгубили и први +пут, уколико се не будемо довољно бринули о њеној заштити.</p> +<p> + Хоће ли бити довољно забринутих? Ово зависи од више ствари; између осталог, +колики је утицај Пројекта ГНУ, а колики Линуса Торвалдса. Пројекат ГНУ +поручује: „Цените вашу слободу!“. Џо Бар поручује: „Изаберите између +неслободних и слободних програма само на основу техничких могућности!“. Ако +људи признају Торвалдса као главног градитеља система ГНУ са Линуксом, то не +само што није тачно, већ придаје већи значај њиховој поруци, која каже: +„Неслободни софтвер је исправан; и сам га користим и изграђујем.“ Ако +признају нашу улогу, слушаће нас више, а порука коју им ми дајемо је: „Овај +систем постоји ради људи којима је слобода важна. Придружите нам се, цените +своју слободу, и заједно ћемо је очувати.“ Погледајте страну <a +href="/gnu/the-gnu-project.html">http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html</a> +о историји.</p> +<p> + Када тражим од људи да називају систем ГНУ-ом са Линуксом, неки од њих +пружају бесмислене и несигурне изговоре. Али због тога вероватно ништа не +губимо, јер су они и онако недружељубиви. У међувремену, други људи признају +разлоге које ја излажем, и користе то име. Чинећи тако, помажу другим људима +да буду свесни због чега систем ГНУ-а са Линуксом стварно постоји, а то +увећава нашу могућност да раширимо идеју слободе као важну моралну вредност.</p> +<p> + Ето зашто ударам главом о предрасуде, клевете и жуч. Они ме повређују, али +када будем успео, овај напор ће помоћи кампањи за слободу Пројекта ГНУ.</p> +<p> + Пошто је све ово у светлу Линукса (језгра) и Биткипера (<em>Bitkeeper</em>), +неслободног система за управљање верзијама који сада користи Линус Торвалдс, +волео бих да и то овде поменем.</p> + +<h3 id="bitkeeper">Проблем Биткипера</h3> +<p> + (Погледајте <a href="#update">додатак</a> ниже.)</p> +<p> + Употреба Биткипера за изворни код Линукса има оштре последице по заједницу +слободног софтвера, јер било ко ко жели да пажљиво прати закрпе Линукса то +може да учини само после инсталирања тог неслободног програма. Вероватно +постоје десетине или чак стотине хакера језгра који су то учинили. Већина их +се постепено убеђује да је исправно користити неслободни софтвер, како би +избегли осећај менталног несклада изазван присуством Биткипера на њиховим +машинама. Шта се може урадити поводом овога?</p> +<p> + Једно решење је да подесе друго складиште за изворни код Линукса, користећи +СУВ — систем упоредних верзија (<em>CVS — concurrent versions system</em>) +или други слободни систем за управљање верзијама, и учине да учитава нове +верзије аутоматски. Ово решење може користити Биткипера за приступ +најсвежијим изменама, и онда инсталирати нове измене у СУВ. Тај процес +ажурирања се може покретати аутоматски и често.</p> +<p> + ЗСС ово не може да учини, јер не смемо да инсталирамо Биткипера на наше +машине. Не поседујемо неслободне системе или апликације на њима, а наша +уверења нам налажу да тако треба и да остане. Руковање овим складиштем би +морао да уради неко други, ко би био вољан да постави Биткипера на своју +машину, осим уколико неко не нађе начин да то уради користећи слободни +софтвер.</p> +<p> + Сам изворни код Линукса поседује један озбиљнији проблем у вези са +неслободним софтвером: садржи га. Подоста управљачких програма уређаја +садржи низове бројева који представљају фирмвер програме за инсталирање у +уређај. Ови програми нису слободни софтвер. Неколико бројева који се +прослеђују регистрима уређаја су једно; нешто већи бинарни програм је нешто +друго.</p> +<p> + Присуство ових бинарних програма у „изворним“ датотекама Линукса садржи и +други проблем: доводи у питање могу ли се уопште расподељивати бинарне +верзије Линукса. ОЈЛ захтева „потпуни одговарајући изворни код,“ а низ целих +бројева не представља изворни код. Стога додавање таквог бинарног програма у +изворни код Линукса нарушава ОЈЛ.</p> +<p> + Градитељи Линукса планирају да изместе ове фирмверске програме у засебне +датотеке; то ће вероватно сазрети кроз пар година, али када буде окончано, +решиће овај други проблем; моћи ћемо да направимо верзију „слободног +Линукса“ која неће садржати неслободне фирмверске датотеке. То само по себи +неће учинити много добра уколико већина буде користила неслободну „званичну“ +верзију Линукса. И то се може десити, јер на многим платформама слободна +верзија неће моћи да се покрене без неслободног фирмвера. Пројекат +„слободног Линукса“ ће морати да схвати шта фирмвер ради и да за то напише +изворни код, вероватно у асемблеру за одређени процесор на коме се +покреће. То је обесхрабрујући посао. Био би мање обесхрабрујући да смо га +радили мало по мало током година, пре него што смо дозволили да се +нагомила. Регрутујући људе за овај посао, мораћемо да превазиђемо идеју коју +шире одређени градитељи Линукса, да тај посао није неопходан.</p> +<p> + Линукс, језгро, се често посматра као перјаница слободног софтвера, иако је +његова постојећа верзија делом неслободна. Како се ово десило? Овај проблем, +као и одлука да се користи Биткипер, осликава став првобитног градитеља +Линукса, особе која мисли да је „технички савршеније“ важније од слободе.</p> +<p> + Цените вашу слободу или ћете је изгубити, учи нас историја. „Не смарај нас +политиком“, одговарају они који не желе да уче.</p> + +<p id="update"> + <strong>Ново:</strong> Биткипер се више не користи за управљање стаблом +изводног кода језгра Линукс. Погледајте чланак <a +href="/philosophy/mcvoy.html">Хвала ти, Лери Меквоје</a>. Изворни код +Линукса и даље садржи неслободне фирмверске „мрље“, али од јануара 2008 се +одржава <a href="http://directory.fsf.org/project/linux">слободна верзија +Линукса</a> за употребу у слободним дистрибуцијама ГНУ-а са Линуксом.</p> +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">Дословно: виде кртичњаке као планине и планине као +кртичњаке. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p>Copyright © 2002, 2017 Richard M. Stallman</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/12/30 12:08:30 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html new file mode 100644 index 0000000..193a98c --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html @@ -0,0 +1,711 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/manifesto.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/manifesto.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/manifesto.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-12-14" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.77 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Манифест ГНУ-а — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/gnu/po/manifesto.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Манифест ГНУ-а</h2> + +<p> Доњи манифест ГНУ-а је написао <a href="http://www.stallman.org/">Ричард +Сталман</a> на почетку пројекта ГНУ, да би позвао на учешће и подршку. Првих +неколико година, Манифест је незнатно ажуриран како би изразио изградњу, али +сада изгледа да је најбоље да се остави неизмењен јер га је видела већина +људи.</p> + +<p>Од тада смо сазнали за многе уобичајене неспоразуме који су могли да буду +избегнути другачијим избором речи. Фусноте додане 1993. помажу да се ти +делови разјасне.</p> + +<p>За ажурне информације о доступном ГНУ-овом софтверу, молимо да погледате +информације доступне на нашем <a href="/home.html">веб серверу</a>, а +посебно наш <a href="/software/software.html">списак софтвера</a>. За +информације о начину на који нам можете помоћи, погледајте <a +href="/help/help.html">http://www.gnu.org/help/help.html</a>.</p> + +<h3 id="whats-gnu">Шта је ГНУ? Гну није Уникс!</h3> + +<p> + ГНУ, што значи Гну није Уникс, је назив потпуног софтверског система +сагласног са Униксом, који пишем да бих га бесплатно дао свима који могу да +га користе. <a href="#f1">(1)</a> Помаже ми неколицина других +добровољаца. Прилози у времену, новцу, програмима и опреми су нам веома +потребни.</p> + +<p> + За сада имамо уређивач текста Емакс са Лиспом за писање наредби уређивача, +поправљач изворног кода, генератор рашчлањивача сагласан са Јаком, повезивач +и око 35 помоћних програма. Љуска (интерпретатор наредби) је скоро +довршена. Нови преносиви оптимизујући преводилац за Це је превео сам себе и +можда ће бити објављен ове године. Почетно језгро постоји, али је потребно +још доста одлика да би се имитирао Уникс. Чим језгро и преводилац буду +довршени, биће могуће расподељивати систем ГНУ погодан за развој +програма. Користићемо TeX за форматирање текста, али се ради и на +енрофу. Користићемо и слободни, преносиви Прозорски Систем Икс. После овога +додаћемо преносиви Општи Лисп, игру Царство, унакрсну табелу и стотине +других ствари, заједно са документацијом. Надамо се да ћемо на крају +обезбедити све оне корисне ствари које се обично испоручују са системом +Уникс и више од тога.</p> + +<p> + ГНУ ће моћи да покреће програме за Уникс, али неће бити истоветан +Униксу. Уградићемо сва побољшања која су се показала као практична на основу +нашег искуства са другим оперативним системима. Конкретно, планирамо да +имамо дужа имена датотека, бројеве верзија датотека, непробојан систем +датотека, можда допуну назива датотека, подршку за приказ независан од +терминала и можда прозорски систем заснован на Лиспу кроз који неколицина +програма у Лиспу и обични програми за Уникс могу да деле екран. И Це и Лисп +ће бити доступни као системски програмски језици. Покушаћемо да подржимо +<em>UUCP</em>, МИТ-ов Хаоснет и Интернетске протоколе за комуницирање.</p> + +<p> + ГНУ је превасходно намењен машинама са виртуалном меморијом у класи +68000/16000, јер су оне најлакше за прилагођавање. Додатни труд да се он +прилагоди мањим машинама је остављен неком ко жели да га користи на њима.</p> + +<p> + Како бисмо избегли страшну забуну, молим вас да слово „Г“ у речи „ГНУ“ +изговарате као „Г“, када се та реч односи на наш пројекат.<sup><a +href="#TransNote1">[1]</a></sup></p> + +<h3 id="why-write">Зашто морам да направим ГНУ</h3> + +<p> + Сматрам да је златно правило да, уколико ми се програм свиђа, морам да га +поделим и са другима којима се свиђа. Продавци софтвера желе да поделе +кориснике и онда да им владају, приморавањем сваког корисника да се сложи да +не дели са другима. Ја одбијам да овако разбијем солидарност са другим +корисницима. Не могу чисте свести да потпишем уговор о необјављивању или +уговор о софтверској лиценци. Годинама сам радио у Лабораторији за вештачку +интелигенцију (ЛВИ) како бих се одупро таквим тенденцијама и другим +негостољубивостима, али на крају су претерали: нисам могао да останем у +институцији где ми се тако нешто намеће против моје воље.</p> + +<p> + Како бих могао да наставим да користим рачунаре чиста образа, одлучио сам да +саставим довољан корпус слободног софтвера како бих био у могућности да +уопште не користим софтвер који није слободан. Напустио сам ЛВИ како бих +ускратио МИТ-у сваки правни изговор да ме спрече од расподеле ГНУ-а.</p> + +<h3 id="compatible">Зашто ће ГНУ бити сагласан са Униксом</h3> + +<p> + Уникс није за мене идеалан систем, али није ни тако лош. Основне особине +Уникса се чине добрим, и мислим да бих могао да попуним недостатке у Униксу +без њиховог кварења. Осим тога, систем сагласан са Униксом би многи +прихватили.</p> + +<h3 id="available">Како ће ГНУ бити доступан</h3> + +<p> + ГНУ није у јавном власништву. Сваком ће бити дозвољено да мења и расподељује +ГНУ, али ниједном расподељивачу неће бити дозвољено да спречи даљу +расподелу. Такорећи, <a +href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власничке</a> измене +неће бити дозвољене. Хоћу да осигурам да све верзије ГНУ-а остану слободне.</p> + +<h3 id="why-help">Зашто многи програмери желе да помогну</h3> + +<p> + Нашао сам много других програмера који су загрејани за ГНУ и желе да +помогну.</p> + +<p> + Много програмера је несрећно због комерцијализације системског софтвера. Она +им можда омогућава да више зарађују, али она и захтева да се осећају као да +су у сукобу са другим програмерима уместо да их доживљавају као +другове. Основни чин пријатељства међу програмерима је дељење програма; +данашњи уобичајени маркетиншки уговори из корена забрањују програмерима да +се односе једни према другима као према пријатељима. Купац софтвера мора да +изабере између пријатељства и поштовања закона. Природно, многи одлучују да +је пријатељство важније, али они који верују у закон се често не осећају +лагодно ни са једним избором. Они постају цинични и почињу да мисле да је +програмирање само начин за стицање новца.</p> + +<p> + Радећи на ГНУ-у и користећи њега, а не власничке програме, можемо бити +гостољубиви према свима и поштовати закон. Уз све то, ГНУ служи као пример +за углед и барјак који окупља друге да нам се придруже у дељењу. Ово нам +може пружити осећај хармоније који је немогућ ако користимо неслободни +софтвер. За половину програмера са којима разговарам, ово је важна врста +среће коју новац не може да замени.</p> + +<h3 id="contribute">Како можете помоћи</h3> + +<blockquote> +<p> +(У данашње време, да бисте видели списак задатака на којима можете радити, +погледајте <a +href="http://fsf.org/campaigns/priority-projects">http://fsf.org/campaigns/priority-projects</a> +и <a +href="http://savannah.gnu.org/people/?type_id=1">http://savannah.gnu.org/people/?type_id=1</a>. +За друге начине на које можете помоћи, погледајте <a +href="/help/help.html">http://www.gnu.org/help/help.html</a>.) +</p> +</blockquote> + +<p> + Молим произвођаче рачунара за прилоге у машинама и новцу. Молим појединце за +прилоге у програмима и раду.</p> + +<p> + Уколико приложите рачунаре, можете очекивати да ће ГНУ на њима бити +оспособљен за покретање раније. Машине би требало да буду потпуни системи, +спремни за употребу, дозвољени за употребу у стамбеној зони, и без потребе +за компликованим хлађењем или напајањем.</p> + +<p> + Нашао сам веома много програмера вољних да приложе повремени рад ГНУ-у. За +већину пројеката такав повремени раздељени рад би био веома тежак за +управљање; независно написани делови не би могли да међусобно +функционишу. Али код конкретног посла замене Уникса, овај проблем не +постоји. Потпун систем Уникса садржи стотине помоћних програма, од којих је +сваки описан одвојено. Већина прописа о спрези је зацртана сагласношћу са +Униксом. Ако сваки донатор напише сагласну замену за један Униксов помоћни +програм и учини да она на прави начин замењује оригинал на систему Уникса, +онда ће ови помоћни програми функционисати на прави начин када се +саставе. Чак и ако Марфи створи неколико неочекиваних проблема, спајање ових +делова ће бити изводљив задатак. (Језгро ће захтевати ближу сарадњу и њега +ће развијати мања, компактнија група.)</p> + +<p> + Уколико добијем прилоге у новцу, моћи ћу да будем у могућности да запослим +пар људи на сталном или повременом раду. Плата неће бити висока по +програмерским стандардима, али ја тражим људе за које је изградња духа +заједништва исто толико важна као и зарађивање. Ово видим као начин +омогућавања посвећеним људима да посвете њихову пуну снагу раду на ГНУ-у +поштеђујући их потребе да зарађују за живот на други начин.</p> + +<h3 id="benefit">Зашто ће сви корисници рачунара имати користи</h3> + +<p> + Када се једном направи ГНУ, свако ће моћи да набави добар системски софтвер +бесплатно, баш као што дише ваздух.<a href="#f2">(2)</a></p> + +<p> + Ово значи много више од избегавања цене за Униксову лиценцу. Ово значи да ће +се избећи много непотребног удвостручавања труда у системском +програмирању. Овај труд може да се уместо тога усмери у унапређивање +могућности софтвера.</p> + +<p> + Потпуни изворни код система ће бити доступан свима. Као последица овога, +корисник коме су потребне промене у систему ће увек имати слободу да их сам +начини, или да запосли програмера или фирму да их начине уместо +њега. Корисници више неће бити препуштени на милост и немилост једном +програмеру или фирми која поседује изворни код а у позицији је да једина +мења софтвер.</p> + +<p> + Школе ће моћи да обезбеде боље образовно окружење које ће подстицати све +ученике да проучавају и побољшавају системски код. У рачунарској +лабораторији на Харварду је важило правило да се ниједан програм не може +инсталирати на систем ако му изворни код није доступан јавности, и они су се +придржавали тог правила, одбијајући да инсталирају одређене програме. То ме +је веома инспирисало.</p> + +<p> + На крају, престаће сувишна разматрања о томе ко поседује системски софтвер, +и шта са њим сме а шта не сме да се ради.</p> + +<p> + Уговори који приморавају људе да плате за коришћење програма, укључујући +лиценцирање примерака, увек носе огромну цену по друштво кроз незграпне +механизме који су потребни да се установи колико (то јест, које програме) +неко мора да плати. Само полицијска држава може да примора сваког да се +покори. Узмимо за пример свемирску станицу где се ваздух мора производити по +високој цени: наплаћујући сваком ко дише по литру ваздуха може да буде +поштено, али ношење гас маске са мерачем по цео дан и ноћ се не може +толерисати чак и ако сви могу да приуште да плате рачун за ваздух. И +свеприсутне ТВ камере које надгледају да можда не скидате маске су +срамота. Боље је подржати фабрику ваздуха порезом по глави становника и +отарасити се маски.</p> + +<p> + Копирање целог или делова програма је за програмера исто толико природно као +и дисање, и исто толико продуктивно. И морало би да буде исто толико +бесплатно.</p> + +<h3 id="rebutted-objections">Неки приговори циљевима ГНУ-а који се са лакоћом оповргавају</h3> + +<p id="support"> +<strong>„Нико га неће користити ако је бесплатан, јер то значи да се не може +поуздати у подршку.“</strong></p> + +<p> +<strong>„Мора се платити за програм да би се платило обезбеђивање +подршке.“</strong></p> + +<p> + Ако би људи радије платили за ГНУ и подршку него набавили ГНУ бесплатно без +подршке, фирма која обезбеђује само подршку људима који су набавили ГНУ +бесплатно би требало да буде профитабилна.<a href="#f3">(3)</a></p> + +<p> + Морамо да направимо разлику између подршке у облику стварног програмирања и +обичног одржавања. Ово прво је нешто на шта се не може ослонити код +продаваца софтвера. Ако ваш проблем не мучи довољно људи, продавац ће вам +рећи да се губите.</p> + +<p> + Ако ваше пословање мора да се ослони на подршку, једини начин је да +поседујете сав потребан изворни код и алате. Тада можете запослити било коју +особу да вам реши проблем; ви нисте препуштени на милост и немилост једној +особи. Са Униксом, због цене изворног кода, већина фирми о овоме не вреди ни +да размишља. Са ГНУ-ом, ово ће бити једноставно. Још увек ће бити могуће да +не постоји компетентна особа, али за овај проблем није крив начин +расподеле. ГНУ не решава све светске проблеме, већ само неке од њих.</p> + +<p> + У међувремену, корисницима који не знају ништа о рачунарима је потребно +одржавање: обављање послова које би они лако урадили, само што не знају +како.</p> + +<p> + Такве услуге би могле да обезбеде фирме које продају само услуге одржавања и +поправке. Уколико је тачно да ће корисници радије утрошити новац за производ +са подршком, онда ће они исто толико бити вољни да купе подршку а да +производ добију бесплатно. Фирме за подршку ће се надметати у квалитету и +цени; корисници неће бити везани ни за једну одређену фирму. За то време, +они од нас којима подршка није потребна ће моћи да користе програм без +потребе да плаћају подршку.</p> + +<p id="advertising"> +<strong>„Не можете да досегнете много људи без рекламе, а да бисте то +омогућили морате да наплаћујете за програм.“</strong></p> + +<p> +<strong>„Не вреди рекламирати програм који људи могу да добију +бесплатно.“</strong></p> + +<p> + Постоје разни облици бесплатног или веома јефтиног публицитета који могу да +се искористе за информисање великог броја корисника рачунара о нечему као +што је ГНУ. Вероватно се може допрети до већег броја корисника рачунара +рекламом. Ако је ово стварно тако, посао који рекламира услугу умножавања и +слања ГНУ-а поштом за новац би требало да буде довољно успешан да исплати +рекламирање и створи зараду. На тај начин ће га плаћати само корисници који +имају користи од рекламирања.</p> + +<p> + Са друге стране, уколико много људи добије ГНУ од својих пријатеља, и такве +фирме не успеју, ово ће показати да реклама није била стварно потребна за +ширење ГНУ-а. Зашто заговорници слободног тржишта не пусте слободно тржиште +да о овоме само одлучи?<a href="#f4">(4)</a></p> + +<p id="competitive"> +<strong>„Мојој фирми је за остваривање предности над конкуренцијом потребан +власнички оперативни систем.“</strong></p> + +<p> + ГНУ ће избацити софтвер оперативних система из света конкуренције. Нећете +бити у могућности да остварите предност у овој области, али ни ваши +конкуренти неће моћи да остваре предност над вама. Ви и они ћете се +такмичити у другим областима, заједнички напредујући у овој. Ако је ваша +делатност продаја оперативног система, ГНУ вам се неће свиђати, али то је +ваш проблем. Ако је ваша делатност нешто друго, ГНУ вас може спасти од +увлачења у скупи посао продаје оперативних система.</p> + +<p> + Волео бих да видим како се изградња ГНУ-а подржава поклонима великог броја +произвођача и корисника, смањујући трошкове за све.<a href="#f5">(5)</a></p> + +<p id="deserve"> +<strong>„Зар програмери не заслужују награду за креативност?“</strong></p> + +<p> + Уколико ишта заслужује награду, онда је то допринос друштву. Креативност +може да представља допринос друштву, али само ако је друштву допуштено да +користи њене резултате. Ако програмери заслужују награду због стварања +иновативних програма, по некој аналогији заслужују и да буду кажњени ако +спречавају коришћење тих програма.</p> + +<p id="reward"> +<strong>„Зар програмеру не би требало дозволити да тражи награду за своју +креативност?“</strong></p> + +<p> + Нема ништа лоше у жељи да се рад исплати, или тражења да се увећа нечији +приход, све док се не користе деструктивна средства. Али средства која су +данас уобичајена на пољу софтвера су заснована на деструкцији.</p> + +<p> + Извлачење новца од корисника програма спречавајући их да га користе је +деструктивно, јер ограничења смањују дужину коришћења и број начина на који +програм може да се користи. Овим се смањује количина добра које човечанство +добија од програма. Када је намерно одлучено да се ограничи, штетне +последице те одлуке представљају намерну деструкцију.</p> + +<p> + Разлог због којег добар грађанин не користи таква деструктивна средства да +би постао богатији је, што ако би сви тако чинили, сви бисмо постали +сиромашнији услед међусобне деструктивности. Ово је Кантовска етика или +Златно правило. Како ми се не свиђају последице које би уследиле уколико би +свако нагомилавао информације, морам да то схватим као погрешно. Изузетно, +жеља да се буде награђен за креативност не оправдава лишавање света у целини +те креативности или њеног дела.</p> + +<p id="starve"> +<strong>„Неће ли програмери умрети од глади?“</strong></p> + +<p> + Могао бих да одговорим да нико није приморан да буде програмер. Већина нас +не може да заради новац за стајање на улици и кревељење. Али, заузврат, ми +нисмо осуђени да проведемо животе у стајању на улици и кревељењу, и +гладовању. Једноставно, радимо нешто друго.</p> + +<p> + Али то је погрешан одговор јер прихвата скривену претпоставку онога који је +поставио то питање да програмерима неће бити исплаћен ни динар без +власништва над софтвером. Све или ништа.</p> + +<p> + Међутим, прави разлог зашто програмери неће умрети од глади је што ће још +увек бити могуће да буду плаћени за програмирање, само не толико као сада.</p> + +<p> + Спречавање копирања није једина основа за пословање засновано на +софтверу. То је најчешћа основа јер доноси највише новца. Кад би било +забрањено или одбијено од стране купаца, софтверски посао би прешао на друге +начине организације који се сада ређе користе. Увек постоје разни начини да +се организује било који посао.</p> + +<p> + Вероватно програмирање неће бити толико уносно на новим основама као што је +сада, али то није аргумент против промене. Не сматра се неправдом висина +садашњих плата продаваца. Када би програмери исто толико зарађивали, и то би +била неправда. (У пракси би они и даље значајно више зарађивали.)</p> + +<p id="right-to-control"> +<strong>„Зар људи немају право да контролишу како им се користи +креативност?“</strong></p> + +<p> +„Контрола над коришћењем идеја“ заправо представља контролу над животима +других људи, и обично се користи да им загорча живот.</p> + +<p> + Људи који су пажљиво проучавали питање права интелектуалне својине<a +href="#f6">(6)</a> (на пример правници) кажу да не постоје суштинска права +на интелектуалну својину. Врсте такозваних права на интелектуалну својину +које прописује влада су створене посебним правним актима у конкретне сврхе.</p> + +<p> + На пример, систем патената је успостављен како би подстакао проналазаче да +открију детаље својих изума. Његов циљ је да помогне друштву, а не +проналазачима. Тада је животни век патента од 17 година био кратак када се +упореди са брзином напретка технологије. Како су патенти од значаја само за +произвођаче, за које су цена и намера уговора о лиценцирању мали када се +упореде са успостављањем производње, патенти често не чине много штете. Они +не сметају већини појединаца који користе патентиране производе.</p> + +<p> + Идеја о ауторским правима није постојала у стара времена, када су творци +често копирали друге у неинтелектуалним делима. Ова пракса је била корисна, +и била је једини начин да њихова дела преживе, па макар и делимично. Систем +ауторских права је створен искључиво за сврху подстицања стварања. У домену +за који је замишљен — књиге, које су економично могле да се копирају само +преко штампарске пресе — он је чинио мало штете, и није представљао препреку +већини појединаца који читају књиге.</p> + +<p> + Сва права интелектуалне својине су само лиценце које дарује друштво, јер се +мислило, исправно или погрешно, да ће друштво као целина од њих имати +користи. Али у конкретној ситуацији морамо да се запитамо: да ли је за нас +боље да дозволимо такво лиценцирање? За шта овлашћујемо одређену особу?</p> + +<p> + Данашњи програми су веома различити од књига пре стотину година. Чињеница да +је најлакши начин да се програм умножи умножавање програма између ближњих, +чињеница да програм поседује и изворни код и објектни код који се разликују, +и чињеница да се програм користи, а не чита и не ужива, се комбинују, +стварајући ситуацију у којој особа која намеће ауторска права штети друштву +као целини и материјално и духовно, а то не би смела да ради без обзира на +то да ли јој закон то дозвољава или не.</p> + +<p id="competition"> +<strong>„Уз конкуренцију се боље ради.“</strong></p> + +<p> + Парадигма конкуренције је трка: награђивањем победника, подстичемо свакога +да трчи брже. Кад капитализам стварно овако функционише, то је добро, али +његови браниоци греше у претпоставци да он увек овако функционише. Ако +тркачи забораве за шта се нуди награда и намере да победе по сваку цену, они +могу да развију другачије стратегије, као што је нападање других тркача. Ако +се тркачи потуку, сви ће закаснити.</p> + +<p> + Власнички и тајни софтвер су морални еквиваленти тркача који се туку. Тужно +је што је то тако, али једини судија који постоји се не противи тучи — он је +само прописује („На сваких десет метара противника можете да ударите +једном“). А требало би да их раздвоји и казни за сам покушај туче.</p> + +<p id="stop-programming"> +<strong>„Неће ли сви престати да програмирају без новчаног +подстицаја?“</strong></p> + +<p> + У ствари, многи људи ће програмирати уз апсолутно никакав новчани +подстицај. Програмирање некима представља неодољиву фасцинацију, и то обично +онима који су у њему најбољи. Не мањка професионалних музичара који се баве +музиком, иако тако не постоји нада да тиме зараде за живот.</p> + +<p> + Али, у ствари, ово питање, иако често постављано, није примерено +ситуацији. Плаћање програмерима неће нестати, већ ће се само смањити. Дакле, +право питање је да ли ће ико програмирати са смањеним новчаним подстицајем? +Моје искуство показује да хоће.</p> + +<p> + Преко десет година многи од најбољих програмера у свету су радили у +Лабораторији за вештачку интелигенцију, за много мање новца него што су +могли да зараде било где другде. Али су зарадили много врста неновчаних +награда: на пример, славу и захвалност. Осим тога, креативност је и забавна, +што је само по себи награда.</p> + +<p> + Али, када им је понуђена прилика да обављају исти интересантан посао за +много новца, већина њих је напустила посао.</p> + +<p> + Оно што показују чињенице је да ће људи програмирати и из других разлога +осим богатства; али ако им се омогући и да пуно зараде, то ће очекивати и +захтевати. Организације са ниским зарадама лошије пролазе од оних са високим +зарадама, али се то не би дешавало уколико би оне са већим зарадама биле +забрањене.</p> + +<p id="desperate"> +<strong>„Очајнички су нам потребни програмери. Уколико они захтевају да +престанемо да помажемо ближњима, морамо да их послушамо.“</strong></p> + +<p> + Никада нећете бити толико очајни да послушате овакву врсту захтева. Сетите +се: „Милионе за одбрану, али ни динара за харач!“<sup><a +href="#TransNote2">[2]</a></sup></p> + +<p id="living"> +<strong>„Програмери морају некако да зарађују за живот.“</strong></p> + +<p> + Гледано на кратке стазе, ово је тачно. Међутим, постоје бројни начини на +које програмери могу да зараде за живот без продавања права на коришћење +програма. Тај начин је сада уобичајен јер програмерима и бизнисменима доноси +највише новца, а не зато што је једини начин да се зарађује за живот. Лако +је наћи друге начине уколико желите да их нађете. Ево неколико примера.</p> + +<p> + Произвођач који направи нову врсту рачунара ће платити за прилагођавање +оперативног система новом хардверу.</p> + +<p> + Продаја услуга обуке и одржавања може такође да упосли програмере.</p> + +<p> + Људи са новим идејама би могли да расподељују програме као фривер<a +href="#f7">(7)</a>, тражећи прилоге од задовољних корисника, или продајући +услуге одржавања. Сретао сам људе који већ успешно раде на такав начин.</p> + +<p> + Корисници са сличним потребама могу да створе корисничке групе и плаћају +чланарину. Група би склопила уговор са програмерским фирмама да пишу +програме које би чланови групе желели да користе.</p> + +<p> + Све врсте изградње могу се финансирати софтверским порезом:</p> + +<p> + Претпоставимо да је свако ко купи рачунар обавезан да плати <em>x</em> +процената цене за рачун софтверског пореза. Влада би ово давала агенцији као +што је НЗС (Национална задужбина за софтвер) за покривање трошкова развоја +софтвера.</p> + +<p> + Али, ако купац рачунара сам приложи за изградњу софтвера, био би изузет из +плаћања пореза. Могао би да уложи у пројекат по свом избору — често бирајући +га јер се нада да ће користити његов резултат када он буде завршен. Може да +буде заслужан за било који износ прилога до пуног износа пореза који је +морао да плати.</p> + +<p> + Укупни порез би могао да буде изабран гласањем опорезованих, и изваган у +складу са износом који ће им бити наплаћен.</p> + +<p> + Последице би биле следеће:</p> + +<ul> +<li>Заједница корисника рачунара би подржавала изградњу софтвера.</li> +<li>Ова заједница би одлучивала о томе који ниво подршке јој је потребан.</li> +<li>Корисници који посвећују посебну пажњу томе на које пројекте је потрошен +њихов део могу ово сами да изаберу.</li> +</ul> +<p> + Дугорочно гледано, ослобађање програма је корак напред према послеоскудичном +свету, у коме нико неће морати да напорно ради само да би зарадио за +живот. Људи ће моћи да се посвете активностима које су забавне, као што је +програмирање, после провођења неопходних десет сати недељно на неопходним +пословима као што су законодавство, породично саветовање, оправка робота и +истраживање астероида. Неће бити потребе да се зарађује за живот од +програмирања.</p> + +<p> + Ми смо већ сада веома смањили обим посла који цело друштво мора да обави за +целокупну продуктивност, али само мали део овога се претворио у слободно +време за раднике јер је неопходно много непродуктивних уз продуктивне +активности. Главни узроци овога су бирократија и изометричне борбе против +конкуренције. Слободни софтвер ће веома смањити ове отежавајуће околности у +производњи софтвера. Ми то морамо да урадимо, како би се технички добици у +продуктивности претворили у смањење посла који морамо да обавимо.</p> + +<h3 id="footnotes">Фусноте</h3> + +<ol> +<li id="f1">Овде је избор речи био непажљив. Намера је била да нико неће морати да плати +за <strong>дозволу</strong> да користи систем ГНУ-а. Али речи ово не +стављају до знања, и људи их често интерпретирају као да неће морати или ће +морати веома мало да плате за примерке ГНУ-а. Ово никад није била жељена +замисао. Касније, манифест помиње могућност постојања фирми које нуде услугу +расподеле зарад профита. Касније сам научио да пажљиво разликујем „слободно“ +(енгл. <em>free</em>) у смислу слободе и „бесплатно“ (енгл. <em>free</em>) у +смислу цене. Слободни софтвер је софтвер који корисници могу да расподељују +и мењају. Неки корисници могу да добију примерке бесплатно, док други +плаћају за добијање примерака, и ако плаћање помаже унапређењу софтвера, тим +боље. Битно је да свако ко поседује примерак има слободу да сарађује у +његовом коришћењу са другима.</li> + +<li id="f2">Ово је друго место на коме нисам пажљиво направио разлику између два +различита значења речи „слободно“ (енгл. <em>free</em> = „слободно“ или +„бесплатно“). Реченица таква каква је није погрешна — можете да набавите +примерке ГНУ-овог софтвера бесплатно, од ваших пријатеља или преко +мреже. Али она наводи на погрешан закључак.</li> + +<li id="f3">Данас постоји неколико таквих фирми.</li> + +<li id="f4">Задужбина за слободни софтвер се 10 година углавном финансира из службе за +расподелу, иако је добротворна организација, а не фирма. Можете и да <a +href="/order/order.html">наручујете ствари од ЗСС-а</a>. +</li> + +<li id="f5">Неколико рачунарских фирми је 1991. спонзорисало одржавање ГНУ-овог +преводиоца за Це.</li> + +<li id="f6">Осамдесетих још увек нисам схватао колико је збуњујуће говорити о „питању“ +„интелектуалне својине“. Тај израз је очито настао из предрасуде. Чињеница +да он изједначава многе различите законе, који покрећу сасвим различита +питања, је тананија. Сада свима тражим да у потпуности одбаце израз +„интелектуална својина“, како не би некога навели да закључе да ови закони +чине једно целовито питање. Начин на који се може бити јаснији је да се о +патентима, ауторским правима и робним маркама расправља одвојено. Погледајте +<a href="/philosophy/not-ipr.html">даље објашњење</a> начина на који овај +израз шири конфузију и двосмисленост.</li> + +<li id="f7">Накнадно смо научили да разликујемо „слободан софтвер“ и „фривер“. Израз +„фривер“ означава софтвер који можете да поново расподељујете, али обично +вам није дозвољено да га проучавате и мењате његов изворни код, па већина +фривера није слободан софтвер. Погледајте <a +href="/philosophy/words-to-avoid.html#Freeware">страницу „збуњујуће речи и +синтагме“</a> за више информација.</li> + +</ol> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b><br /> +<ol> +<li id="TransNote1">Ова напомена се односи на енглеску верзију. [СР]</li> +<li id="TransNote2">Позната изјава Томаса Џеферсона. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1985, 1993, 2003, 2005, 2007, +2008 Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p> +Свима се пружа дозвола да праве или расподељују дословне примерке овог +документа, на било којем медијуму, уз услов да су очувана обавештења о +ауторским правима и дозволама, и да расподељивач пружи примаоцу дозволу за +даљу поновну расподелу према овом обавештењу. +<br /> +Измењене верзије се не могу правити. +</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:40:36 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/microsoft-old.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/microsoft-old.html new file mode 100644 index 0000000..7fc0c05 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/microsoft-old.html @@ -0,0 +1,143 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/microsoft-old.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/microsoft-old.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/microsoft-old.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-09-19" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.77 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Да ли је Микрософт Сотона? (стара верзија) — Пројекат ГНУ — Задужбина за +слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/microsoft-old.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Да ли је Микрософт Сотона? (стара верзија)</h2> + +<p>Многи мисле да је Микрософт монструозна претња за индустрију софтвера. Чак +постоји и кампања да се бојкотује Микрософт. Ово расположење се појачало +откако је Микрософт изразио отворено непријатељство према слободном +софтверу.</p> + +<p>Наш став у покрету за слободни софтвер је другачији. Ми мислимо да Микрософт +ради нешто што је лоше за кориснике софтвера: претвара софтвер у <a +href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власнички</a> и на +тај начин ускраћује слободу корисницима, којима она припада по праву.</p> + +<p>Али Микрософт у овоме није усамљен, јер скоро све софтверске фирме чине +исто. Иако друге фирме не успевају да контролишу толико корисника као +Микрософт, није да нису покушавале.</p> + +<p>Ово није правдање Микрософта, већ радије подсетник да Микрософт одсликава +природни развој индустрије софтвера засноване на <a +href="/philosophy/shouldbefree.html">подели корисника и одузимању њихове +слободе</a>. При критиковању Микрософта не смемо да заборавимо друге фирме +које такође праве власнички софтвер. У ЗСС, ми уопште не користимо власнички +софтвер — ни Микрософтов ни било које друге фирме.</p> + +<p>У „документима Ноћи вештица“ (<cite>Halloween documents</cite>), објављеним +крајем октобра 1998, Микрософтови извршни директори су показали намеру да +користе различите начине за опструкцију изградње слободног софтвера: +конкретно, планирајући тајне протоколе и формате датотека, и патентирајући +алгоритме и одлике софтвера.</p> + +<p>Оваква политика опструкције не представља ништа ново: Микрософт и многе +друге софтверске фирме их воде већ годинама. Раније је вероватно њихова +мотивација била међусобни сукоб; како се сада чини, ми смо једна од следећих +мета. Међутим, та промена мотивације нема практичних последица, јер тајне +конвенције и софтверски патенти свима представљају сметњу, без обзира на +„жељени циљ“.</p> + +<p>Тајновитост и патенти угрожавају слободни софтвер. Они су нас у великој мери +угрожавали у прошлости, а за очекивати је да ће нас још више угрожавати у +будућности. Али ово није ништа другачије него да нас Микрософт уопште није +примећивао. Једини стварни значај „докумената Ноћи вештица“ је у томе што +изгледа да Микрософт мисли како <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">систем ГНУ +са Линуксом</a> има потенцијала за велики успех.</p> + +<p>Хвала ти, Микрософте, и молим те, склони се.</p> +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 3.0 US. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 1997, 1998, 1999, 2000, 2007, 2008 Free Software +Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/3.0/us/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 3.0 САД</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a> +<vilinkamen at mail.ru> 2004, 2007.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:17:43 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/not-ipr.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/not-ipr.html new file mode 100644 index 0000000..defdc29 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/not-ipr.html @@ -0,0 +1,288 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/not-ipr.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/not-ipr.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/not-ipr.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2010-05-26" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Рекосте ли „интелектуална својина“? То је заводљива илузија. — Пројекат ГНУ +— Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/not-ipr.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Рекосте ли „интелектуална својина“? То је заводљива илузија.</h2> + +<p>од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда М. Сталмана</a></p> + +<p> +Постало је помодно да се систем ауторских права<sup><a +href="#TransNote1">[1]</a></sup>, патенти и робне марке, три одвојене и +различите ствари које се тичу три одвојене и различите групе закона, +стављају у исти кош и називају „интелектуалном својином“. Овај искривљени и +збуњујући израз није настао случајно. Лансирале су га фирме које су на +добитку због те забуне. Најчистији пут из те забуне је да се тај израз +одбаци у потпуности. +</p> + +<p> +Према професору Марку Лемлију (<em>Mark Lemley</em>), који је сада професор +Станфордске правне школе, широко прихваћена употреба израза „интелектуална +својина“ је мода која је последица оснивања Светске организације за +„интелектуалну својину“ 1967., а која је омасовљена тек недавно. (СОИС је +формално организација УН-а, али у ствари заступа интересе носилаца ауторских +права, патената и робних марки.) +</p> + +<p> +Овај израз носи са собом предрасуду која је тешко уочљива: он намеће +размишљање о ауторским правима, патентима и робним маркама по аналогији са +правом на својину над физичким стварима. (Ова аналогија је у сукобу са +правним филозофијама закона о ауторским правима, закона о патентима и закона +о робним маркама, али то знају само стручњаци.) Ови закони чињенично уопште +нису попут закона о физичкој својини, али употреба овог израза наводи +законодавце да их измене како би то постали. Пошто је ову измену желе фирме +које примењују моћи система ауторских права, патената и робних марки, +предрасуда о „интелектуалној својини“ им одговара. +</p> + +<p> +Ова предрасуда је довољан разлог за одбацивање овог израза, па су ме многи +питали да предложим неки други назив за целу ту категорију или су сами +предлагали своје замене (често духовите). Предлози укључују Привилегије +наметнуте монополима<sup><a href="#TransNote2">[2]</a></sup>, и Монополи +које је легално наметнула влада<sup><a +href="#TransNote3">[3]</a></sup>. Неки говоре о „режиму ексклузивних права“, +али називање ограничења „правима“ је такође дискутабилно. +</p> + +<p> +Неки од ових алтернативних назива би представљали побољшање, али је погрешно +мењати израз „интелектуална својина“ било којим другим. Другачији назив не +би решио дубљи проблем овог израза: претреано уопштавање. Не постоји тако +унификована ствар као што је „интелектуална својина“. То је илузија. Једини +разлог због кога људи мисле да он има смисла као повезана и доследна +категорија је његова широка употреба, која их је на то навела. +</p> + +<p> +Израз „интелектуална својина“ је у најбољем случају „кутија за све“ која +ставља различите законе у исти кош. Људи који нису правници, а примете да се +један израз примењује на различите законе обично претпостављају да су они +засновани на заједничком принципу и да функционишу на сличан начин. +</p> + +<p> +Ништа није даље од истине. Ови закони су настали независно, развијали су се +на различите начине, обухватају различите делатности, постављају различита +правила, и покрећу различита правна питања. +</p> + +<p> +Закон о ауторским правима је замишљен да подстакне стваралаштво и уметност, +и обухвата детаље израза дела. Патентни закон је намењен подстицању +објављивања корисних идеја по цени пружања привременог монопола над идејом +ономе ко је објави — то је цена која се у неким областима плаћа новчано, а у +другима не. +</p> + +<p> +Закон о робним маркама, насупрот овоме, није замишљен да подстакне било који +конкретан начин деловања, већ само да омогући купцима да знају шта +купују. Међутим, под утицајем „интелектуалне својине“, законодавци су га +претворили у систем који подстиче оглашавање. +</p> + +<p> +Пошто су се ови закони независно развијали, они су различити у свим тачкама, +као и у њиховим основним наменама и методама. Стога, ако нешто сазнате о +закону о ауторским правима, са правом можете претпоставити да је то +другачије у закону о патентнима. Тешко да можете да погрешите! +</p> + +<p> +Људи често говоре „интелектуална својина“ када у ствари мисле на неку већу +или мању категорију. На пример, богате земље често намећу неправедне законе +сиромашним земљама да би из њих исцедили новац. Неки од тих закона су закони +о „интелектуалној својини“, а остали нису. Свеједно, критичари оваквог +понашања често користе тај израз јер су се сродили са њим. Користећи га, они +погрешно тумаче природу овог проблема. Боље би било да се користи тачан +израз, који погађа суштину проблема, као што је „законска колонизација“. +</p> + +<p> +Лаици нису једини који су заведени овим изразом. Чак и професори права који +предају те законе су намамљени и обманути заводљивошћу израза „интелектуална +својина“, па изводе закључке који су супротни чињеницама које су им +познате. На пример, један професор је 2006. написао: +</p> + +<blockquote><p> +За разлику од њихових потомака, који се сада баве мање значајним пословима у +СОИС-у, оснивачи Устава САД су поседовали принципијелни, такмичарски став +према интелектуалној својини. Они су знали да би права могла да буду +потребна, али су…везали руке конгресу, ограничавајући му моћ на више +начина. +</p></blockquote> + +<p> +Ова изјава се односи на члан 1, секцију 8, тачку 8 Устава САД, која +овлашћује закон о ауторским правима и закон о патентима. Међутим, та тачка +нема никакве везе са законом о робним маркама. Израз „интелектуална својина“ +је навео тог професора на погрешно уопштавање. +</p> + +<p> +Израз „интелектуална својина“ такође води ка упрошћавању. Он наводи људе да +обраћају пажњу на оскудну повезаност форме коју поседују ти различити +закони: да они стварају вештачке привилегије одређеним странама, а да +занемаре детаље који чине њихово биће: конкретна ограничења која сваки закон +намеће јавности, као и последице које следе. То поједностављено +концентрисање на форму подстиче „економски“ приступ овим проблемима. +</p> + +<p> +Економија овде служи, као што то често бива, као оруђе за непроверене +претпоставке. Ово укључује претпоставке о вредностима, као што је она да је +важна производња, а да слобода и начин живота нису важни, и чињеничне +претпоставке које су углавном погрешне, као што је она да систем ауторских +права за музику подржава музичаре, или да патенти за лекове подржавају +истраживања која спасавају животе. +</p> + +<p> +Још један проблем је да на широкој скали која се подразумева изразом +„интелектуална својина“ конкретна питања које покрећу разни закони постају +скоро невидљива. Та питања проистичу из конкретних детаља сваког закона +понаособ, и управо занемаривање тога се подстиче изразом „интелектуална +својина“. На пример, једно питање које је у вези са системом ауторских права +је да ли треба дозволити дељење музике. Закон о патентима са овим нема +везе. Закон о патентима покреће питања као што су да ли сиромашним земљама +треба дозволити да производе лекове који спасавају животе и јефтино их +продају да би спасавали животе. Закон о ауторским правима нема везе са +таквим стварима. +</p> + +<p> +Ниједно од ових питања није чисто економске природе, а њихове неекономске +стране су веома различите. Коришћење плитког и претераног економског +уопштавања као основе за њихово разматрање представља игнорисање њихових +разлика. Стављање два закона у лонац „интелектуалне својине“ спречава јасно +размишљање о сваком од њих понаособ. +</p> + +<p> +Зато су сви ставови о „питању интелектуалне својине“ и сва уопштавања у вези +са овом наводном категоријом скоро сигурно неразумна. Уколико све ове законе +сматрате једним питањем, то значи да ћете изабрати ваш став из низа +прекомерних уопштавања, од којих ниједно није исправно. +</p> + +<p> +Уколико желите да јасно размишљате о питањима која покрећу патенти, систем +ауторских права или робне марке, први корак је да заборавите на идеју о +стављању свих њих у исти кош, и да их посматрате као одвојене теме. Други +корак је да одбаците уску визуру и упрошћену слику коју намеће израз +„интелектуална својина“. Разматрајте свако од ових питања одвојено и у +потпуности, и бићете на добром путу да их исправно схватите. +</p> + +<p>А што се тиче реформисања СОИС-а, хајде да, између осталог, <a +href="http://fsfe.org/projects/wipo/wiwo.en.html">затражимо промену његовог +назива</a>. +</p> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">На енглеском: <em>copyright</em>. [СР]</li> +<li id="TransNote2">На енглеском: <em>IMPs, Imposed Monopoly +Privileges,</em> што скраћено може да значи и „ђаволци“. [СР]</li> +<li id="TransNote3">На енглеском: <em>GOLEMs, Government-Originated Legally +Enforced Monopolies,</em> што скраћено може да значи и „[зли] +дивови“. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 2004, 2006 Richard M. Stallman</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:17:43 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/philosophy.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/philosophy.html new file mode 100644 index 0000000..06df94b --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/philosophy.html @@ -0,0 +1,159 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/philosophy.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/philosophy.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/philosophy.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2011-12-19" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.86 --> +<!--#set var="DISABLE_TOP_ADDENDUM" value="yes" --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Филозофија Пројекта ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/philosophy.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<div id="education-content"> + +<!--#include virtual="/philosophy/philosophy-menu.sr.html" --> +</div> + +<!-- id="education-content" --> +<!--GNUN: OUT-OF-DATE NOTICE--> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<!--#if expr="$OUTDATED_SINCE" --> +<!--#else --> +<!--#if expr="$LANGUAGE_SUFFIX" --> +<!--#set var="DISABLE_TOP_ADDENDUM" value="no" --> +<!--#include virtual="/server/top-addendum.sr.html" --> +<!--#endif --> +<!--#endif --> +<h2>Филозофија Пројекта ГНУ</h2> + +<p>Питање слободног софтвера је питање слободе: људи би требало да буду +слободни да користе софтвер на све начине који су корисни по +друштво. Софтвер се разликује од материјалних ствари — столица, сендвича и +бензина — по томе што се може умножавати и мењати много једноставније. Ове +могућности чине софтвер корисним, што он и јесте; ми сматрамо да би +корисницима требало дозволити да их искористе.</p> + +<p>За више информација, молимо вас, изаберите одељак са горњег менија.</p> + +<p>Одржавамо исто тако и списак <a href="/philosophy/latest-articles.html"> +недавно додатих чланака</a>.</p> + +<h3 id="introduction">Увод</h3> + +<ul> + <li><a href="/philosophy/free-sw.html">Шта је слободни софтвер?</a></li> + <li><a href="/gnu/gnu.html">Историја ГНУ-а са Линуксом</a></li> + <li><a href="/philosophy/pragmatic.html">Копилефт: прагматични идеализам</a></li> + <li><a href="/philosophy/free-doc.html">Зашто је слободном софтверу потребна +слободна документација</a>.</li> + <li><a href="/philosophy/selling.html">Продаја слободног софтвера</a> је +исправна!</li> + <li><a href="/philosophy/fs-motives.html">Мотивација за писање слободног +софтвера</a></li> + <li><a href="/philosophy/right-to-read.html">Право читања: дистопијска кратка +прича</a> <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></li> + <li><a href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Зашто је појмом +„отворени изворни код“ избегнута суштина слободног софтвера</a></li> +</ul> + +<!-- please leave both these ID attributes here. ... --> +<!-- ... we removed this as an H$ section as it was duplicating the --> +<!-- same information on links.html, but it's possible that some users --> +<!-- have the URLs bookmarked or on their pages. -len --> +<div id="TOCFreedomOrganizations"> +<p id="FreedomOrganizations">Ми одржавамо и списак <a +href="/links/links.html#FreedomOrganizations">организација које раде у +корист слободе рачунарске изградње и електронске комуникације</a>.</p> +</div> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">Игра речима: на енглеском је <em>gates</em> = „врата“, а +<em>bars</em> = „решетке“. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 2004-2009 Free Software +Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:18 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +<!-- for class="inner", starts in the banner include --> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html new file mode 100644 index 0000000..0922ed0 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html @@ -0,0 +1,502 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/right-to-read.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/right-to-read.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/right-to-read.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-10-27" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Право на читање — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> +<style type="text/css" media="print,screen"><!-- +blockquote, .comment { + font-style: italic; +} +blockquote cite { + font-style: normal; +} +.announcement { + text-align: center; + background: #f5f5f5; + border-left: .3em solid #fc7; + border-right: .3em solid #fc7; + margin: 2.5em 0; +} +#AuthorsNote ul, #AuthorsNote li { + margin: 0; +} +#AuthorsNote li p { + margin: 1em 0; +} +.emph-box { + background: #f7f7f7; + border-color: #e74c3c; +} +#AuthorsNote p.emph-box { + margin: 1em 6%; +} +#BadNews p.emph-box { + margin: 2.5em 6% 1em; +} +#References { + margin: 3em 0 2em; +} +#References h3 { + font-size: 1.2em; +} +@media (min-width: 53em) { + #AuthorsNote .columns > + p:first-child, + #AuthorsNote li p.inline-block { + margin-top: 0; + } + .comment { text-align: center; } + .table { display: table; } + .table-cell { + display: table-cell; + width: 50%; + vertical-align: middle; + } + .left { padding-right: .75em; } + .right { padding-left: .75em; } + } +}--> +<!--#if expr="$LANGUAGE_SUFFIX = /[.](ar|fa|he)/" --> +<!-- +@media (min-width: 53em) { + .left { padding-left: .75em; } + .right { padding-right: .75em; } + } +}--> +<!--#endif --> + +</style> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/right-to-read.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2 class="center">Право на читање</h2> + +<p class="byline center"> +од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></p> +<p class="center"> +<em>Овај чланак је објављен у <cite>Communications of the ACM</cite>, издању +од фебруара 1997. (том 40, број 2).</em></p> +<hr class="thin" /> + +<div class="article"> +<blockquote class="center comment"><p> + Из <cite>Пута за Тихо</cite>, збирке чланака о претходницима Лунарне +револуције, објављене у Луна Ситију 2096. +</p></blockquote> + +<div class="columns"> +<p> +За Дана Халберта, пут у Тихо је почео у колеџу — када га је Лиза Ленц +замолила да јој позајми свој рачунар. Њен се био покварио, а осим ако не +позајми други, не би могла да преда свој семинарски рад. Није постојао нико +кога би се усудила да пита, осим Дана.</p> + +<p> +Ово је ставило Дана пред дилему. Морао је да јој помогне — али ако би +јој позајмио свој рачунар, она би могла да прочита његове књиге. Осим +чињенице да би могао добити вишегодишњу затворску казну кад би пустио неког +да чита твоје књиге, сама идеја га је испрва шокирала. Као и сваког другог, +од основне школе су га учили да је дељење књига нешто неваљало и лоше +— нешто што би само пирати радили.</p> + +<p> +А није било ни превише вероватно да СПА — Софтверски протекциони +ауторитет — не би успео да га ухвати. На часовима софтвера Дан је +научио да је свака књига имала надгледача ауторских права који је јављао +када и где је била читана, и ко ју је читао, Централном лиценцирању. (Они су +користили ове информације да би ухватили читајуће пирате али и да би продали +профиле занимљивости препродавцима.) Следећи пут кад би његов рачунар био +умрежен, Централно лиценцирање би сазнало. Он би, као власник рачунара, +добио најтежу казну — због непредузимања ничега да спречи злочин.</p> + +<p> +Наравно, Лиза можда и није намеравала да прочита његове књиге. Можда јој је +требао рачунар само да би написала свој семинарски. Али је Дан знао да је +она дошла из породице средње класе која тешко да је могла да приушти и +школарину, а камоли да плати за читање. Он је разумео њено стање; и сам је +морао да позајми новац да би платио за све научне радове које је +прочитао. (10% од тих хонорара је ишло истраживачима који су написали +радове; пошто је Дан намеравао да постане научник, надао се да ће његови +радови, ако довољно често буду навођени, донети довољно да би могао да +отплати овај дуг.)</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> + +<div class="columns"> +<p> +Касније, Дан ће сазнати да је некада било време када је свако могао да оде у +библиотеку и чита научне радове, чак и књиге, без потребе да плати. Било је +независних научника који су читали на хиљаде страница без владиних +донација. Али 1990-их, и комерцијални и непрофитни издавачи научних часописа +су почели да наплаћују приступ. До 2047, библиотеке које су нудиле јавни +приступ научној литератури су биле само бледа успомена.</p> + +<p> +Било је начина, наравно, да се заобиђу СПА и Централно лиценцирање. Они су +такође били незаконити. Дан је имао колегу из програмирања, Франка +Мартучија, који је набавио незакониту алатку за исправљање грешака +[дебагер], и користио га да би прескочио ко̂д надгледача ауторских права док +је читао књиге. Али, причао је о томе превеликом броју пријатеља и један од +њих га је пријавио СПА за награду (студенте који су били дубоко у дугу лако +је било намамити на издају). 2047, Франк је био у затвору, не због пиратског +читања, већ због поседовања дебагера.</p> + +<p> +Дан ће касније сазнати да је некада постојало време када је свако могао да +има алатке за исправљање грешака. Чак су постојале и бесплатне алатке које +су се могле добити на ЦД-у или преузети преко интернета. Али обични +корисници су их почели користити да би заобишли надгледаче ауторских права, +и најзад је један судија пресудио да је то постала њихова превасходна +употреба у пракси. То је значило да су биле незаконите; њихови програмери су +били послати у затвор.</p> + +<p> +Програмерима су, наравно, и даље требале алатке за отклањање грешака, али +произвођачи дебагера у 2047. години су достављали само нумерисане копије, и +то само званично лиценцираним и регистрованим програмерима. Дебагер који је +Дан користио на часовима програмирања био је чуван иза посебног фајервола +тако да се могао користити само за студентске вежбе.</p> + +<p> +Такође је било могуће заобићи надгледаче ауторских права инсталирањем +измењеног системског језгра. Дан ће касније сазнати о слободним кернелима, +чак и читавим слободним оперативним системима који су постојали крајем +двадесетог и почетком двадесетпрвог века. Али они не само што су били +незаконити, као дебагери — не би ни могао инсталирати један без +познавања основне основне [<em>root</em>] лозинке рачунара. А ни ФБИ ни +Мајкрософтова подршка ти не би рекли тако нешто.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> + +<div class="columns"> +<p> +Дан је закључио да није могао једностанво да позајми Лизи свој рачунара. Али +није могао ни да јој не помогне, јер је био заљубљен у њу. Свака прилика да +прича са њом би га испунила радошћу. А то што га је замолила за помоћ, то је +могло значити да је и она волела њега.</p> + +<p> +Дан је разрешио ову дилему тако што је урадио нешто још незамисливије +— позајмио јој је рачунар, и рекао јој је своју лозинку. На тај начин, +ако би Лиза и прочитала његове књиге, Централно лиценцирање би мислило да их +је он читао. То би и даље био злочин, али СПА не би аутоматски сазнала за +њега. Једини начин да сазнају био би да га Лиза пријави.</p> + +<p> +Наравно, да је факултет икада сазнао да је дао Лизи своју лозинку, била би +то завеса за њих обоје као студенте, без обзира за шта би је она +употребила. Факултетска политика је била да је свако ометање са њиховим +средствима за надзор студената основ за кажњавање. Било је небитно да ли си +стварно урадио нешто штетно — преступ је био отежавање +администраторима да те проверавају. Они су претпостављали да то значи да +радиш нешто друго забрањено, и нису морали да знају шта.</p> + +<p> +Обично, студенти не би били избачени због овога — бар не +директно. Уместо тога, био би им забрањен приступ факултетским рачунарским +системима, и неизбежно би пали испите из свих својих предмета.</p> + +<p> +Касније, Дан ће сазнати да је оваква универзитетска пракса почела тек +1980-их, када су студенти у великом броју почели да користе рачунаре. Пре +тога, факултети су имали друкчији приступ студентској дисциплини: кажњавали +су активности које су биле штетне, не оне које су биле само сумњиве.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> + +<div class="columns"> +<p> +Лиза није пријавила Дана СПА. Његова одлука да јој помогне водила је њиховом +браку, и такође да доведу у питање све чему су били научени о пиратовању још +као деца. Заједно су почели да читају о историји ауторских права, о +Совјетском савезу и његовим ограничењима копирања, па су чак прочитали и +са̂м Устав Сједињених Америчких Држава. Преселили су се на Месец, где су +нашли друге који су се као и они уклонили од дуге руке СПА. Када је Устанак +Тихоа почео 2062, универзално право на читање постало је један од његових +основних циљева.</p> +</div> + +<div id="AuthorsNote"> +<h3>Ауторова белешка</h3> + +<p style="position:relative; bottom:.5em"> +<em>Ова белешка је освежена 2007.</em></p> + +<ul class="no-bullet"> +<li> +<div class="columns"> +<p> +Право на читање је битка која се бије данас. Мада може да потраје и 50 +година да наш садашњи начин живота ишчезне у таму, већина конкретних закона +и поступака који су горе описани су већ предложени; многи су већ прописани у +закон, у САД и другде. У САД, Дигитални миленијумски закон о ауторским +правима [<em>Digital Millenium Copyright Act</em> — <em>DMCA</em>] је +установио правни основ за ограничавање читања и позајмљивања +компјутеризованих књига (као и других радова). Европска унија је наметнула +слична ограничења у директиви о ауторским правима из 2001. [У Србији и +Црној Гори, ово је обезбеђено члановима 180 и 187 Закона о ауторском и +сродним правима из 2004. — прев.]</p> + +<p> +2001. сенатор Холингс кога је финансирао Дизни предложио је закон зван +<em>SSSCA</em> који би захтевао да сваки нови рачунар има уређаје за +обавезно ограничење копирања које корисник не може да заобиђе. После Клипер +чипа и сличних предлога америчке владе за депоновање кључа, ово показује +дугорочну тежњу: рачунарски системи се све више и више припремају за то да +одсутним утицајним људима омогуће контролу над људима који уствари користе +рачунарски систем. <em>SSSCA</em> је касније преименован у неизговорљиво +<em>CBDTPA</em>, што је прозвано као „Конзумирај ал' не покушавај да +програмираш закон“ [<em>Consume But Don't Try Programming Act</em>].</p> +<p> +САД су почеле покушаје да искористе предложени споразум о Слободној +трговинској области у Америкама [<em>Free Trade Area of the Americas</em> +— <em>FTAA</em>] да би наметнуле иста правила на све земље западне +полулопте. <em>FTAA</em> је један од такозваних споразума о слободној +трговини, који су уствари направљени тако да <a +href="https://stallman.org/business-supremacy-treaties.html">дају +компанијама све већу и већу власт над демократским владама</a>; наметање +закона као што је <em>DMCA</em> је типичан пример овога. <em>FTAA</em> је +дејствено убио Лула, председник Бразила, који је одбацио захтеве +<em>DMCA</em> као и друге.</p> + +<p> +Од тада су САД наметнуле сличне захтеве земљама као што су Аустралија и +Мексико кроз двостране уговоре о „слободној трговини“, и на земље као што је +Костарика кроз Централноамерички споразум о слободној трговини +[<em>CAFTA</em>]. Председник Еквадора Кореа одбио је да потпише уговор о +„слободној трговини“, али је и Еквадор усвојио нешто слично <em>DMCA</em> у +2003.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> +</li> + +<li> +<div class="columns"> +<p> +Једна од идеја у овој причи није била предложена у стварности до 2002. То је +идеја да ће ФБИ и Мајкрософт чувати основне [<em>root</em>] лозинке за ваш +лични рачунар, и неће вам дозволити да их имате.</p> + +<p> +Заговорници овог плана су му наденули имена као „рачунање од поверења“ +[<em>trusted computing</em>] или „Паладијум“. Ми га зовемо „издајничко +рачунање“ [<em>treacherous computing</em>] јер су његове последице да +натерају ваш рачунар да слуша разне компаније а не вас. Ово је уведено +2007. као део <a href="http://badvista.org/">Виндоуза Виста</a>; очекујемо +да ће и Епл урадити нешто слично. Према овој идеји, тајни ко̂д ће чувати +произвођач, али ни ФБИ неће имати потешкоћа да до њега дође.</p> + +<p> +Оно што Мајкрософт има није баш лозинка у традиционалном значењу; нико је +уствари неће откуцати на екрану. Наиме, то је потпис и кључ за шифровање +који одговара другом кључу смештеном у ваш рачунар. Ово омогућава +Мајкрософту, и потенцијално било ком веб сајту који сарађује са +Мајкрософтом, коначну контролу над оним што корисник може да ради на свом +рачунару.</p> + +<p> +Виста је такође дала Мајкрософту додатне моћи; на пример, Мајкрософт може да +насилно инсталира њене надоградње и може да нареди свим рачунарима који +имају Висту да одбију да стартују одређени драјвер. Основна сврха Вистиних +многобројних ограничења је прављење <em>DRM</em>-а [<em>Digital Rights +Management</em> - управљање дигиталним правима] којег корисници не могу да +заобиђу.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> +</li> + +<li> +<div class="columns"> +<p class="inline-block"> +Кад је ова прича била испрва написана, СПА је претила малим Интернет +провајдерима, захтевајући од њих да јој дозволе да надгледа све њихове +кориснике. Већина провајдера је попустила пред претњама, јер нису могли да +приуште одбрану на суду. Један провајдер, Комјунити конеКШн [<em>Community +ConneXion</em>] из Окленда у Калифорнији, одбио је овај захтев и стварно је +био тужен. СПА је касније повукла оптужницу, али је добавила <em>DMCA</em> +што им је дало моћ који су тражили.</p> + +<p> +СПА, што је уствари скраћеница за Софтверску протекциону асоцијацију, је у +овој улози полицијској улози заменила БСА то јест Бизнис софтвер +алијанса. БСА није, данас, званична полиција; незванично, понаша се као да +јесте. Користећи средства која подсећају на бивши Совјетски савез, она +позива људе да шпијунирају своје колеге и пријатеље. БСА кампања терора у +Аргентини 2001. садржала је једва замаскиране претње да ће људи који деле +софтвер бити силовани.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> +</li> + +<li> +<div class="reduced-width"> +<p> +Универзитетска безбедоносна политика каква је описана горе није +измишљена. На пример, један од рачунара у једном чикашком универзитету +исписује ову поруку када му приступите:</p> + +<blockquote><p> +Овај систем је за употребу једино од стране овлашћених корисника. Појединци +које користе овај систем без овлашћења или у прекорачењу свог овлашћења су +изложени надгледању и записивању свих њихових поступака од стране системског +особља. Током надгледања појединица који користе овај систем на недозвољени +начин или током одржавања система, поступци овлашћених корисника такође могу +бити надгледане. Свако ко користи овај систем изричито пристаје на такав +надзор и опоменут је да уколико се таквим надзором открију могући докази +незаконите активности или кршења Универзитетских прописа, системско особље +може обезбедити доказе таквог надзора Универзитетским органима и/или +полицији. +</p></blockquote> + +<p> +Ово је веома занимљив приступ Четвртом амандману Устава САД: терати скоро +сваког да пристане, унапред, да се одрекне својих права која им он даје.</p> +</div> +</li> +</ul> +<div class="column-limit"></div> +</div> +</div> + +<div id="BadNews"> +<h3>лоше вести</h3> + +<p> +<a href="#AuthorsNote">Ауторова белешка</a> прича о бици за право на читање +и електронском надзору. Битка почиње данас; овде су везе према двама +чланцима о технологијама које се управо развијају да би вам ускратиле право +на читање. +</p> + +<ul> +<li><p><em><a +href="http://www.zdnet.com/article/seybold-opens-chapter-on-digital-books/">Electronic +Publishing</a></em>: Чланак о достављању књига у електронском облику, и +ауторскоправним проблемима који утичу на право читања копије.</p></li> + +<li><p><em><a +href="http://news.microsoft.com/1999/08/30/microsoft-announces-new-software-for-reading-on-screen/"> +Books inside Computers</a></em>: Програм који контролише ко може да чита +књиге и документе на рачунару.</p></li> +</ul> +</div> + +<div id="References"> +<h3>Референце</h3> + +<ul> + <li><em>The administration's “White Paper”: Information Infrastructure Task +Force, Intellectual Property [<a href="/philosophy/not-ipr.html">sic</a>] +and the National Information Infrastructure</em>: извештај Радне групе за +права на интелектуалну својину [<em>sic</em>] (1995).</li> + + <li><em><a href="http://www.wired.com/wired/archive/4.01/white.paper_pr.html">An +explanation of the White Paper: The Copyright Grab</a></em>, Памела +Самјуелсон, Вајрд, 1. јануар 1996.</li> + + <li><em><a href="http://www.law.duke.edu/boylesite/sold_out.htm">Sold +Out</a></em>, Џејмс Бојл, Њујорк тајмс, 31. март 1996.</li> + + <li><em><a +href="http://web.archive.org/web/20130508120533/http://www.interesting-people.org/archives/interesting-people/199611/msg00012.html">Public +Data or Private Data</a></em>, Давид Фарбер [<em>Dave Farber</em>], +Вашингтон пост, 4. новембар 1996.</li> + <li><em><a +href="https://web.archive.org/web/20151113122141/http://public-domain.org/">Union +for the Public Domain</a></em> — организација чији је циљ отпор и +преокретање прекомерног проширења ауторских права и патентних моћи.</li> +</ul> +</div> + +<hr class="thin" /> +<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у збирци „<a +href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободан +софтвер, слободно друштво: изабрани есеји Ричарда М. Столмана</cite></a>“.</p></blockquote> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 1996, 2002, 2007, 2009 Richard Stallman</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +Никола Смоленски, +<a href="mailto:smolensk@eunet.rs"><em>smolensk@eunet.rs</em></a>, 2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:18 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/selling.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/selling.html new file mode 100644 index 0000000..f465716 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/selling.html @@ -0,0 +1,257 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/selling.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/selling.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/selling.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-12-15" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Продаја слободног софтвера — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/selling.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Продаја слободног софтвера</h2> + +<p> +Многи верују да је ненаплаћивање за расподелу примерака софтвера или +наплаћивање у што мањој мери, само да се покрију основни трошкови, у духу +Пројекта ГНУ.</p> + +<p> +Ми уствари подстичемо људе који расподељују <a +href="/philosophy/free-sw.html">слободни софтвер</a> да наплаћују онолико +колико желе или смеју. Уколико вас то изненађује, молимо вас да прочитате и +остатак овог текста.</p> + +<p> +Реч „слободно“<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> има два могућа +значења: може да означава слободу или цену. Када ми говоримо о „слободном +софтверу“, говоримо о слободи, а не о цени. (Сетите се „слободе говора“, а +не „бесплатног пива“.) Посебно, она значи да је кориснику дозвољено да +покреће програм, мења га и расподељује са или без измена.</p> + +<p> +Слободни програми се понекад расподељују без надокнаде, а понекад уз +значајну новчану надокнаду. Често је исти програм доступан на оба начина са +различитих места. Програм је слободан без обзира на цену, јер је корисницима +пружена слобода његовог коришћења.</p> + +<p> +<a href="categories.html#ProprietarySoftware">Неслободни програми</a> се +обично продају за високу цену, али ће вам понекад у радњи дати примерак +бесплатно. То ипак не чини те програме слободним. Са ценом или без ње, такав +програм је неслободан јер корисницима није пружена слобода.</p> + +<p> +Пошто слободни софтвер није ствар цене, ниска цена не чини софтвер +слободнијим или ближим слободи. Дакле, уколико расподељујете примерке +слободног софтвера, можете да за то наплаћујете позамашне своте и +<em>зарадите</em>. Расподела слободног софтвера је исправна и легитимна +активност. Уколико се њом бавите, могли бисте од ње и да профитирате.</p> + +<p> +Слободни софтвер је пројекат заједнице, и свако ко од њега зависи би требало +да нађе начина да пружи свој допринос изградњи заједнице. Расподељивач то +може да уради одвајањем дела зараде за <a href="/fsf/fsf.html">Задужбину +слободног софтвера</a> или неки други пројекат развоја слободног +софтвера. Финансирајући развој, можете да помогнете да се унапреди свет +слободног софтвера.</p> + +<p> +<strong>Расподела слободног софтвера је шанса да се прикупе средства за +изградњу. Немојте је пропустити!</strong></p> + +<p> +Да бисте приложили новац, потребно је да имате вишак новца. Уколико премало +наплаћујете за софтвер, нећете имати ништа за подршку развоју.</p> + +<h3>Да ли ће виша цена расподеле сметати неким корисницима?</h3> + +<p> +Људи се понекад брину да ће висока цена расподеле удаљити слободни софтвер +од људи који немају довољно новца. Ово важи за <a +href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власнички +софтвер</a>, али слободни софтвер је друкчији.</p> + +<p> +Разлика је у томе да слободни софтвер природно тежи ка распрострањености, и +постоје многи начини на који се до њега може доћи.</p> + +<p> +Софтверске шкртице се из петних жила труде да вас спрече да покрећете +власнички програм без плаћања стандардне цене. Уколико је та цена висока, то +неким корисницима стварно отежава употребу програма.</p> + +<p> +Уз слободни софтвер, корисници не <em>морају</em> да плаћају цену расподеле +да би користили софтвер. Они могу да копирају програм од пријатеља који +поседује примерак, или уз помоћ пријатеља који има приступ мрежи. Или се +више корисника могу удружити, поделити цену једног <em>CD-ROM</em>-а, а онда +свако од њих може да инсталира софтвер. Висока цена <em>CD-ROM</em>-а не +представља велику препреку када је софтвер слободан.</p> + +<h3>Да ли ће виша цена расподеле подстаћи некоришћење слободног софтвера?</h3> + +<p> +Још једна честа брига је брига за популарност слободног софтвера. Многи +мисле да ће висока цена расподеле смањити број корисника, или да ће ниска +цена подстаћи кориснике.</p> + +<p> +Ово важи за власнички софтвер, али слободни софтвер је другачији. Уз толико +начина да се дође до примерака, цена услуге расподеле има мање утицаја на +популарност.</p> + +<p> +Дугорочно је број корисника слободног софтвера махом одређен тиме <em>колико +слободни софтвер може да уради</em>, и колико је једноставан за +употребу. Многи корисници ће наставити да користе власнички софтвер уколико +слободни софтвер не може да уради оно што би они желели. Стога би изнад +свега требало да <em>развијамо више слободног софтвера</em> уколико желимо +да дугорочно повећамо број корисника.</p> + +<p> +Најнепосреднији начин да се ово уради јесте личним писањем потребног <a +href="http://savannah.gnu.org/projects/tasklist">слободног софтвера</a> или +<a href="/doc/doc.html">упутстава</a>. Али уколико желите да расподељујете +пре него да пишете, најбољи начин на који можете да помогнете је прикупљањем +средстава како би други то написали.</p> + +<h3>И израз „продаја софтвера“ може да доведе до забуне</h3> + +<p> +Строго говорећи, „продавати“ значи размењивати добра за новац. Продаја +примерака слободног програма је легитимна и ми је подстичемо.</p> + +<p> +Међутим, када људи размишљају о <a +href="/philosophy/words-to-avoid.html#SellSoftware">„продаји софтвера“</a>, +они обично замишљају да се она обавља на начин на који је већина фирми +спроводи: претварањем софтвера у власнички, уместо у слободни.</p> + +<p> +Зато, уколико пажљиво не разграничите ствари, као што је то у овом чланку, +предлажемо вам да радије избегавате коришћење израза „продаја софтвера“ и +изаберете неки други назив. На пример, могли бисте да кажете „расподела +слободног софтвера уз новчану надокнаду“ — то је недвосмислено.</p> + +<h3>Високе и ниске цене и ГНУ-ова ОЈЛ</h3> + +<p> +<a href="/copyleft/gpl.html">ГНУ-ова општа јавна лиценца</a> (ГНУ-ова ОЈЛ) +нема ограничења у погледу тога колико можете да наплатите за примерак +слободног софтвера, осим у једном посебном случају. Можете да наплатите +ништа, једну пару, динар, или милијарду динара. Све зависи од вас и тржишта, +па се немојте нама жалити уколико нико не жели да вам плати милијарду динара +за примерак.</p> + +<p> +Онај посебни случај је када се бинарне верзије расподељују без одговарајућег +потпуног изворног кода. Од оних који ово раде се преко ГНУ-ове ОЈЛ захтева +да обезбеде изворни код на захтев. Без ограничења цене изворног кода, они би +могли да поставе цену која је превисока за било кога, на пример милијарду +динара, и на тај начин се претварају да објављују изворни код, у стварности +га скривајући. Зато <a href="/licenses/gpl.html#section6">у оваквим +случајевима постоји ограничење цене</a> изворног кода, како би се осигурала +слобода корисника. Међутим, у обичним ситуацијама не постоје таква оправдања +за ограничавање цена расподеле, па их зато не ограничавамо.</p> + +<p> +Понекад нам фирме чије активности прелазе границу онога што ГНУ-ова ОЈЛ +дозвољава упућују молбе за дозволе, у којима стоји да они „неће наплаћивати +за ГНУ-ов софтвер“ и слично. Они овим ништа не постижу. Слободни софтвер је +ствар слободе, а спровођење ОЈЛ представља одбрану слободе. У одбрани +корисничких слобода нас не ометају споредне ствари као што је, на пример, +колики део цене расподеле је наплаћен. Ради се о слободи, само и једино о +слободи.</p> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b><br /> +<ol> +<li id="TransNote1">У енглеском. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1996, 1997, 1998, 2001, 2007 +Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:17:43 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html new file mode 100644 index 0000000..16a6627 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html @@ -0,0 +1,849 @@ +<!--#set var="ENGLISH_PAGE" value="/philosophy/shouldbefree.en.html" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.86 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Зашто софтвер треба да буде слободан — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни +софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/shouldbefree.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<h2>Зашто софтвер треба да буде слободан</h2> + +<p> +од <a href="http://www.stallman.org/"><strong>Ричарда Сталмана</strong></a></p> +<h3 id="introduction">Увод</h3> +<p> +Постојање софтвера неизбежно доводи до питања како би требало доносити +одлуке о његовој употреби. На пример, претпоставимо да особа која има +примерак програма сретне другу која би желела свој примерак. Да ли им је +дозвољено да умножавају програм? Ко би требало да то дозволи? Ти појединци? +Или друга страна, звана „власник“?</p> +<p> + Градитељи софтвера обично разматрају ова питања под претпоставком да је +критеријум одговора увећање њиховог профита. Политичка моћ бизниса водила је +до усвајања и овог критеријума и одговора који су понудили градитељи: +програми имају власнике, обично фирме повезане са њиховом изградњом.</p> +<p> + Ја бих разматрао исто питање са друге тачке гледишта: просперитета и слободе +јавности у општем смислу.</p> +<p> + Постојећи закон не може да пружи тај одговор — закон се мора прилагодити +етици, а не обратно. Ни досадашња пракса не даје одговора, премда може да +наговести могуће одговоре. Једини начин за процену је да се види коме ће, +зашто и колико помоћи а коме одмоћи истицање власника софтвера. Другим +речима, требало би да покренемо анализу трошкова и користи за рачун друштва +као целине, узимајући у обзир личне слободе и материјална добра.</p> +<p> + У овом есеју ћу описати ефекте власништва и показаћу да су они штетни. Мој +закључак је да је дужност програмера да подстакну друге да деле, +расподељују, проучавају и побољшавају софтвер који пишемо: другим речима, да +пишу <a href="/philosophy/free-sw.html">„слободни“ софтвер</a>.<a +href="#f1">(1)</a></p> + +<h3 id="owner-justification">Како власници правдају своју моћ</h3> +<p> + Они којима користи постојећи систем у ком су програми својина нуде два +аргумента у прилог њиховим тврдњама да поседују програме: емоционални и +економски.</p> +<p> + Емоционални аргумент је овакав: „Ја улажем своје срце и душу у овај +програм. Он потиче од <em>мене</em>, он је <em>мој</em>!“</p> +<p> + Овај аргумент не заслужује озбиљно побијање. Осећање повезаности програмери +могу гајити кад год им то одговара — оно је неизбежно. Узмимо, на пример, +како углавном ти исти програмери добровољно преписују сва права на велику +фирму зарад плате. Емоционална везаност мистериозно нестаје. Насупрот томе, +узмимо велике уметнике и уметнице Средњег века, који се чак нису ни +потписивали на своја дела. Њима име конкретног уметника није било важно. Оно +што им је било важно је обављање посла — и намена којој ће послужити. Ово +гледиште је владало стотинама година.</p> +<p> + Економски аргумент је следећи: „Хоћу да се обогатим (обично нетачно описано +као ‘зарађивање за живот’), и ако ми не дозволите да се обогатим од +програмирања, ја нећу програмирати, а онда вам неће остати ниједан програм!“ +Ова претња се обично изриче у облику мудрог пријатељског савета.</p> +<p> + Касније ћу објаснити зашто је ова претња блеф. Али прво хоћу да истакнем +скривену претпоставку која је видљивија у другачијој формулацији овог +аргумента.</p> +<p> + Ова формулација почиње поређењем друштвене корисности власничких програма са +корисношћу непостојања програма, и закључује да је изградња власничких +програма у целини корисна, и као такву је треба подстицати. Овде је заблуда +у поређењу само два исхода — власнички софтвер против непостојања софтвера — +и претпоставке да не постоје друга решења.</p> +<p> + Уз систем софтверских ауторских права, изградња софтвера је обично повезана +са постојањем власника који контролише употребу тог софтвера. Све док ова +веза постоји, често смо суочени са избором између власничког и никаквог +софтвера. Међутим, ова веза није урођена или неизбежна; она је последица +избора социјално-правне стратегије који преиспитујемо: избора постојања +власништва. Формулисање избора као избора између власничког и никаквог +софтвера представља наметање одговора.</p> + +<h3 id="against-having-owners">Аргумент против власништва</h3> +<p> + Питање које разматрамо је: „Да ли би изградња софтвера требало да буде +повезана са постојањем власника који би ограничили његову употребу?“</p> +<p> + Да бисмо ово одлучили, морамо да оценимо учинак који свака од те две +активности <em>посебно</em> чини на друштво: учинак изградње софтвера +(независно од одредби расподеле), и учинак забране његове употребе +(претпостављајући да је софтвер изграђен). Ако је једна од ове две +активности корисна а друга штетна, било би боље да занемаримо њихову +повезаност и обављамо само ону корисну.</p> +<p> + Другим речима, ако је ограничавање расподеле програма који је већ изграђен +штетно по друштво у целини, тада ће градитељ софтвера који је етичан +одбацити ту могућност.</p> +<p> + Да бисмо одредили учинак ограничавања дељења, треба да упоредимо друштвену +вредност ограниченог (нпр. власничког) програма са вредношћу истог програма +који је доступан свима. Дакле, поредимо два могућа света.</p> +<p> + Ова анализа узима у обзир и једноставан контрааргумент који се понекад +износи, а то је да је „корист давања примерка програма ближњем поништена +штетом учињеном аутору“. Овај контрааргумент претпоставља да су штета и +корист једнаки по јачини. Анализа укључује поређење те две јачине и показује +да је корист много већа.</p> +<p> + Да бисмо објаснили овај аргумент, применимо га у другој области: изградњи +путева.</p> +<p> + Било би могуће финансирати изградњу свих путева уз помоћ друмарина. То би +изискивало постојање наплатних рампи на свакој раскрсници. Тај систем би +пружио велики подстрек за побољшање путева. Такође би имао врлину да би сви +корисници било ког пута морали да за њега плате. Међутим, наплатна станица +је вештачка препрека несметаној вожњи, јер није последица начина +функционисања путева или кола.</p> +<p> + Поредећи слободне путеве и путеве са друмаринама по њиховој корисности, +налазимо да су (не узимајући у обзир остале разлике) путеви са друмаринама +јефтинији за изградњу, јефтинији за коришћење, сигурнији и ефикаснији.<a +href="#f2">(2)</a> У сиромашној земљи, друмарине могу да одагнају +становништво са путева. Путеви без наплатних станица на тај начин нуде више +користи друштву за мање новца; они су друштвено прихватљивији. Дакле, +друштво би требало да изабере да финансира путеве на други начин, не преко +наплатних станица. Употреба једном изграђеног пута би требало да буде +слободна.</p> +<p> + Када заговорници наплатних станица предлажу исте <em>само</em> као начин за +повећање средстава, они изврћу постојећи избор. Киосци за наплату повећавају +средства, али на одређен начин и деградирају путеве. Пут са друмарином није +добар као слободни пут. Обезбеђивање технички савршенијих путева може да не +буде побољшање уколико подразумева и замену слободних путева путевима са +друмарином.</p> +<p> + Наравно, изградња слободног пута кошта, а то јавност мора некако да +плати. Међутим, ово не значи неизбежност наплатних станица. Ми који морамо +да платимо у сваком случају, више ћемо добити за наш новац куповином +слободног пута.</p> +<p> + Не тврдим да је пут са друмарином гори него непостојање пута. То би било +тачно ако би друмарина била толико висока да скоро нико не би користио пут — +али ово је мало вероватна политика сакупљача друмарине. Међутим, све док +наплатне станице узрокују значајне губитке и неугодности, боље је повећавати +средства на погоднији начин.</p> +<p> + Како бих применио исте аргументе на изградњу софтвера, сада ћу показати да +постојање „наплатних станица“ за корисне софтверске програме скупо кошта +друштво: програми су скупљи за изградњу, скупљи за расподелу, и мање +задовољавајући и ефикасни. Из тога следи да би изградња програма требало да +буде подстицана на други начин. А онда ћу прећи на објашњавање других начина +подстицања и (до неопходне границе) финансирања изградње софтвера.</p> + +<h4 id="harm-done">Штета учињена ометањем софтвера</h4> +<p> + Претпоставимо, за тренутак, да се програм гради, и да су све уплате +неопходне за његову изградњу завршене; тада друштво мора да изабере или да +га претвори у власнички или да дозволи слободно дељење и +употребу. Претпоставимо да су постојање програма и његова доступност +пожељни.<a href="#f3">(3)</a></p> +<p> + Ограничења расподеле и измене програма не могу да користе његовој +употреби. Она могу само да сметају. Дакле, учинак може бити само +негативан. Али колико? И на који начин?</p> +<p> + Три различита нивоа материјалне штете су проузрокована таквим ометањем:</p> + +<ul> +<li>Мање људи користи програм.</li> + +<li>Нико од корисника не може да прилагоди или поправи програм.</li> + +<li>Други градитељи не могу да уче из програма, или да заснују ново дело на +њему.</li> +</ul> + +<p> + Сваки ниво материјалне штете прати некакав облик психолошке штете. Ово се +односи на учинак који људске одлуке имају на њихова даља осећања, ставове и +склоности. Ове промене начина мишљења људи ће даље имати утицај на њихове +односе са њиховим ближњима, и могу да узрокују материјалне последице.</p> +<p> + Три нивоа материјалне штете уништавају део вредности коју би програм могао +да допринесе, али не могу је свести на нулу. Ако униште скоро сву вредност +програма, онда писање програма штети друштву махом због труда уложеног у +писање програма. А програм који је исплатив за продају мора да обезбеди +директну збирну материјану корист.</p> +<p> + Међутим, ако узмемо у обзир пратећу психолошку штету, онда не постоји +граница штете коју изградња власничког софтвера може да учини.</p> + +<h4 id="obstructing-use">Ометање употребе програма</h4> +<p> + Први ниво штете спречава једноставну употребу програма. Примерак програма +кошта приближно нули (и можете платити ову цену обављајући посао сами), тако +да би на слободном тржишту имао цену приближно једнаку нули. Наплата лиценце +представља значајно обесхрабривање за коришћење програма. Ако је широко +употребљив програм власнички, далеко мање људи ће га користити.</p> +<p> + Лако је показати да је укупан допринос програма друштву умањен везивањем +власника за њега. Сваки потенцијални корисник програма, суочен са потребом +да плати за употребу, може да одлучи да плати, или може да игнорише употребу +програма. Ако одлучи да плати, то представља пренос добара нулте вредности +између две стране. Али сваки пут када неко изабере да игнорише употребу +програма, то штети тој особи без икакве користи за остале. Збир негативних +бројева и нула је увек негативан.</p> +<p> + Али ово не умањује количину рада која је потребна за <em>изградњу</em> +програма. Као резултат, ефикасност целог поступка посматрана кроз испоручено +задовољење потреба корисника по часу рада је умањена.</p> +<p> + Ово илуструје кључну разлику између примерака програма и аутомобила, столица +или сендвича. Ван научне фантастике, не постоји машина за умножавање +материјалних предмета. Али програми се могу лако умножавати; свако може да +направи жељени број примерака уз врло мало труда. Ово не важи за материјалне +предмете јер је материја очувана: сваки нови примерак мора да буде изграђен +од сировина на исти начин како је изграђен и први.</p> +<p> + Обесхрабривање употребе материјалних ствари има смисла, јер што мање се +ствари купује то је мање сировина и рада потребно за њихово стварање. Тачно +је да обично постоји почетна цена — цена изградње — која је раздељена на +процес производње. Али све док је крајња цена производње значајна, додавање +цене изградње не ствара квалитативну разлику. И не захтева ограничавање +слободе обичних корисника.</p> +<p> + Међутим, наметање цене за нешто што би иначе било бесплатно јесте +квалитативна измена. Централизовано наметнута цена за расподелу софтвера +постаје моћан извор обесхрабривања.</p> +<p> + Штавише, централизована производња какву данас познајемо је неефикасна чак и +по испоруци примерака софтвера. Овај систем укључује паковање физичких +дискета или трака у сувишне пакете, испоручивање великих количина пакета +широм света, и њихово складиштење за продају. Ова цена је представљена као +трошак пословања; у ствари, она је део расипања проузрокованог постојањем +власништва.</p> + +<h4 id="damaging-social-cohesion">Штета учињена друштвеној кохезији</h4> +<p> + Рецимо да ви и ваш ближњи сматрате покретање одређеног програма корисним. Из +етичке бриге за вашег ближњег, требало би да осећате даје исправан поредак +ствари омогућавање да га обојица користите. Предлог да се употреба дозволи +само једном од вас а забрани другоме представља поделу. Ни ви ни ваш ближњи +не треба да га сматрате прихватљивим.</p> +<p> + Потписивање уобичајеног софтверског уговора о лиценцирању представља издају +вашег ближњег: „Обећавам да забраним ближњем да употребљава овај програм, +како бих имао свој примерак.“ Људи који тако бирају осећају унутрашњи +психолошки притисак да се оправдају смањивањем важности помагања ближњем, па +стога испашта дух друштва. Ова психолошка штета је повезана са материјалном +штетом обесхрабрења употребе програма.</p> +<p> + Многи корисници несвесно схватају да је одбијање дељења погрешно, па +одлучују да игноришу лиценце и законе расподељујући програме упркос свему, +али често због тога осећају кривицу. Они схватају да морају да крше законе +како би били добри према ближњима, али и даље схватају да се закони морају +поштовати и зато закључују да је погрешно или срамно чинити добро +ближњима. Ово је и психолошки штетно, али се то може избећи ставом да те +лиценце и закони немају моралну превагу.</p> +<p> + Програмери често трпе психолошке муке знајући да великом броју корисника +неће бити дозвољено да користе њихов рад. То води циничном ставу или +порицању. Програмер може са ентузијазмом описивати дело које сматра технички +занимљивим. Али, када га упитају: „Да ли ћу и ја моћи да га користим?“, +одмах спласне, и призна да је одговор одречан. Да би избегао обесхрабреност +он или углавном игнорише ову чињеницу или усваја цинични гард који смањује +њену важност.</p> +<p> + Од Регановог доба до сада, Сједињене државе највише оскудевају не у +технолошким иновацијама, већ у вољи да се заједнички ради у корист јавног +добра. Бесмислено је развијати ово прво на рачун другог.</p> + +<h4 id="custom-adaptation">Ометање произвољних унапређења програма</h4> +<p> + Други ниво материјалне штете је немогућност прилагођавања програма. Лакоћа +измене софтвера је једна од његових највећих предности над старијом +технологијом. Али, већина комерцијалног софтвера је недоступна за измене, +чак и пошто купите софтвер. Он је доступан само за узимање или остављање, +попут црне кутије — и то је све.</p> +<p> + Сваки програм који можете да покренете се састоји од низа загонетних +бројева. Нико, па чак ни добар програмер не може на лак начин изменити те +бројеве са циљем другачијег функционисања програма.</p> +<p> + Обично програмери раде са „изворним кодом“ програма који се пише у +програмском језику као што је Фортран или Це. У њима се користе имена да +представе коришћене податке и делове програма, а операције се представљају +симболима као што су „+“ за сабирање или „-“ за одузимање. Они су осмишљени +како би програмерима помогли да читају и мењају програме. Ево примера; +програм за рачунање растојања између две тачке у равни може бити овакав:</p> + +<pre> + float + distance (p0, p1) + struct point p0, p1; + { + float xdist = p1.x - p0.x; + float ydist = p1.y - p0.y; + return sqrt (xdist * xdist + ydist * ydist); + } +</pre> +<p> + Заправо, значење тог изворног кода није проблем, него је проблем што изгледа +као алгебра, особи која влада тим програмским језиком би било јасно о чему +се ту ради. Насупрот томе, ево га исти тај програм у извршној форми у којој +се налази на мом рачунару који сам користио док сам ово писао: +</p> + +<pre> + 1314258944 -232267772 -231844864 1634862 + 1411907592 -231844736 2159150 1420296208 + -234880989 -234879837 -234879966 -232295424 + 1644167167 -3214848 1090581031 1962942495 + 572518958 -803143692 1314803317 +</pre> + +<p> + Изворни код је користан (макар потенцијално) сваком кориснику +програма. Међутим, већини корисника није дозвољено да поседују примерке +изворног кода. Обично изворни код власничког програма власник чува у +тајности, како нико други не би из њега нешто научио. Корисници примају само +датотеке са неразумљивим бројевима које рачунар извршава. Ово значи да само +власник програма може изменити програм.</p> +<p> + Пријатељица ми је једном причала да је неких шест месеци радила као +програмерка у банци пишући програм који је био сличан једном комерцијално +доступном програму. Она сматра да је тај комерцијално доступни програм могла +да са лакоћом прилагоди њиховим потребама да је имала његов изворни +код. Банка је била вољна да јој за то плати, али то јој није било дозвољено +— изворни код је био скривен. Зато је морала да се шест месеци бави +непотребним послом, који се рачуна у бруто националном дохотку, али је +објективно сувишан.</p> +<p> + Фирма Ксерокс (<em>Xerox</em>) је 1977. поклонила графички штампач <abbr +title="Масачусетски институт за технологију">МИТ</abbr>-овој Лабораторији за +вештачку интелигенцију (ЛВИ). Њега је покретао слободни софтвер коме смо +додали многе згодне одлике. На пример, софтвер је обавештавао корисника када +би задатак за штампу био завршен. Када је са штампачем било проблема, као +што су заглављивање или недостатак папира, софтвер би истог тренутка +обавестио све кориснике који су послали задатке за штампу. Овакве могућности +су осигуравале ефикасан рад са штампачем.</p> +<p> + Касније је Ксерокс поклонио ЛВИ-ју нов, бржи штампач, који је био један од +првих ласерских штампача. Покретао га је власнички софтвер који се извршавао +на посебном рачунару, и коме нисмо смели да додамо ниједну од наших омиљених +могућности. Могли смо да подесимо да се обавештење шаље при слању задатка за +штампу том посебном рачунару, али не и када би штампа стварно почела (то +одлагање је обично било знатно). Није било начина да се открије да ли је +задатак заиста одштампан — могли смо само да нагађамо. Како нико није +обавештаван кад би се папир заглавио, штампач је често чекао на исправку +проблема по читав сат.</p> +<p> + Системски програмери у ЛВИ-ју су били способни да исправе такве проблеме, и +то вероватно исто колико и аутори тог програма. Ксерокс за то није био +заинтересован, и изабрао је да нас у томе спречи, па смо били приморани да +их прихватимо. Ти проблеми никада нису исправљени.</p> +<p> + Већина добрих програмера је искусила ово разочарање. Банка је могла да себи +приушти да проблем реши пишући потпуно нов програм, али обичан корисник, без +обзира на то колико је вешт, може само да одустане.</p> +<p> + Одустајање психолошки штети самопоуздању. Деморалишуће је живети у кући коју +не смете преуређивати. То води мирењу са таквим стањем и обесхрабрењу, које +се може проширити и на друге делове нечијег живота. Људи који се овако +осећају су несрећни и не обављају свој посао добро.</p> +<p> + Замислите како би било да се рецепти скривају на исти начин као +софтвер. Могли бисте да упитате великог мајстора-кувара: „Како да из овог +рецепта избацим со?“, а он би одговорио: „Како се усуђујеш да вређаш мој +рецепт, производ моје памети, покушајем да га скрнавиш? Ти немаш право да +мењаш мој рецепт и поправљаш га!“</p> +<p> + „Али мој лекар ми је рекао да не смем да једем со! Шта да радим? Да ли бисте +ви могли да уместо мене одстраните со?“</p> +<p> + „Биће ми драго да то урадим. Цена је само 50.000 долара.“ Пошто власник држи +монопол на измене, цена је висока. „Међутим, тренутно немам времена. Заузет +сам смишљањем новог рецепта за бродске колаче за Војну морнарицу. Можда ћу +се позабавити твојим проблемом кроз две године.“</p> + +<h4 id="software-development">Ометање изградње софтвера</h4> +<p> + Трећи ниво материјалне штете погађа изградњу софтвера. Изградња софтвера је +била еволутивни процес, у коме би неко поново написао делове неког +постојећег програма како би додао нове одлике, а онда би неко други поново +написао друге делове како би додао неке друге одлике. У појединим +случајевима је то трајало и по двадесет година. У међувремену, делови +програма су одвајани да би се од њих стварали зачеци других програма.</p> +<p> + Постојање власника спречава овакву врсту еволуције, приморавајући програмере +да почињу од нуле када развијају неки нови програм. Такође, оно спречава +нове програмере да проучавају постојеће програме како би научили корисне +технике или чак начине на које је могуће организовати велике програме.</p> +<p> + Власници спречавају образовање. Сретао сам одличне студенте рачунарства који +никада нису ни видели изворни код неког великог програма. Они су можда добри +у писању малих програма, али они не могу почети да стичу разне вештине у +писању великих програма уколико не виде како су то урадили други.</p> +<p> + У свакој интелектуалној области се могу постићи веће висине стајањем на +раменима других. Али то се уопштено више не дозвољава у области +софтвера. Можете да стојите само на раменима других <em>запослених у вашој +фирми</em>.</p> +<p> + Ова психолошка штета нарушава дух научне сарадње, који је био толико јак, да +су научници сарађивали чак и уколико би им земље биле у рату. На пример, +јапански океанографи су сачували њихов рад када су амерички маринци извршили +инвазију, и оставили су поруку у којој су од њих затражили да га чувају.</p> +<p> + Сукоб због профита је уништио оно што су међународни сукоби поштедели. Данас +у многим областима научници не објављују у својим радовима онолико +информација колико је потребно да би други поновили њихов експеримент. Они +објављују само онолико колико је потребно да би се читаоци дивили томе +колико они могу да постигну. Ово свакако важи у рачунарству, где је изворни +код програма који се обзнањују обично сакривен.</p> + +<h4 id="does-not-matter-how">Није битно како ће дељење бити ограничено</h4> +<p> + Управо сам разматрао ефекте спречавања људи да умножавају, мењају и +заснивају рад на неком програму. Међутим, нисам прецизирао како се та +опструкција спроводи, јер то не утиче на закључак. Било да се она спроводи +заштитом од умножавања, ауторским правима, лиценцама, шифровањем, <abbr +title="Read-only Memory"><em>ROM</em></abbr> картицама или хардверским +серијским бројевима, уколико је она <em>успешна</em> у спречавању употребе, +она је штетна.</p> +<p> + Корисници сматрају неке од тих метода мрскијим од других. Ја сматрам да су +најмрскији они методи који постижу свој циљ.</p> + +<h4 id="should-be-free">Софтвер треба да буде слободан</h4> +<p> + Показао сам зашто је власништво над програмом, односно моћ да се ограничи +његова измена или умножавање, опструктивно. Његове негативне последице су +широко распрострањене и битне. Одатле следи да друштво не би требало да +дозволи да програми имају власнике.</p> +<p> + Други начин да се ово схвати је тај да је слободни софтвер оно што је +друштву потребно, а да је власнички софтвер слаба замена за њега. Подстицање +такве замене не представља рационалан начин да се обезбеди оно што је +потребно.</p> +<p> + Вацлав Хавел нас је саветовао да „Радимо за неки циљ зато што је добар, а не +зато што има изгледа да успе.“ Делатност која производи власнички софтвер +има изгледа да успе, посматрано из његовог уског угла, али то није добро за +друштво.</p> + +<h3 id="why-develop">Зашто ће људи изграђивати софвтер</h3> +<p> + Уколико елиминишемо ауторска права као начин подстицања људи да изграђују +софтвер, испрва ће бити изграђено мање софтвера, али ће тај софтвер бити +кориснији. Не може се предвидети да ли ће укупно испоручено корисничко +задовољство бити мање. Али, уколико и буде такво, или уколико желимо да га у +сваком случају повећамо, постоје други начини да се подстакне развој, исто +као што постоје и други начини да се финансирају поправке путева, а не само +преко наплатних рампи. Пре него што размотрим како би то могло да се уради, +желим да се упитам колико је заиста потребан вештачки подстицај.</p> + +<h4 id="fun">Програмирање је забавно</h4> +<p> + Постоје неке радње које ће мало ко хтети да обавља без новца: на пример, +изградња путева. Постоје и области науке и уметности у којима је богаћење +мало вероватно, а у које људи улазе због опчињености тим областима или +њихове уочене друштвене вредности. Неки од примера су математичка логика, +класична музика, археологија и политичко организовање радника. Људи се +надмећу, више тужно него грчевито, за неколицину плаћених места, од којих +ниједно није превише плаћено. Они чак плаћају, уколико то могу да пришуте, +за могућност да раде у струци.</p> +<p> + Таква област може трансформисати саму себе преко ноћи уколико почне да нуди +могућност богаћења. Када се један радник обогати, и други захтевају исту +могућност. Ускоро сви могу захтевати велике своте новца за оно што су радили +из задовољства. После још неколико година, сви који су повезани са том +облашћу ће се подсмевати идеји да би посао у тој области требало да се +обавља без великих финансијских награда. Они ће саветовати друштвене планере +да се постарају да се те награде омогуће, додељујући посебне привилегије, +моћи и монополе који су за то неопходни.</p> +<p> + Оваква промена се десила у области рачунарског програмирања у осамдесетим +годинама прошлог века. Седамдесетих било је новинских чланака и +“зависности од рачунара”:, како су људи били “стално на +мрежи”: и да су их те навике коштале стотине долара месечно. Сматрало +се да су људи толико волели програмирање да би због њега растурали +бракове. Данас се сматра да се тиме нико не би бавио без велике плате. Људи +су заборавили оно што су тад сматрали.</p> +<p> + Иако је тачно да ће се у одређено време већина људи бавити одређеном облашћу +само за високу плату, то не мора да остане тачно. Точак промена може да се +окрене и уназад, уколико га друштво тако окрене. Уколико уклонимо могућност +за велико богаћење, онда ће после извесног времена, када људи буду +преиспитали своје ставове, они поново бити вољни да се баве одређеном +облашћу само због радости достигнућа.</p> +<p> + Питање „Како да исплатимо програмере?“ постаје лакше када схватимо да се не +ради о финансирању њиховог богатства. Много је лакше финансирати зарађивање +за живот.</p> + +<h4 id="funding">Финансирање слободног софтвера</h4> +<p> + Институције које исплаћују програмере не морају да буду софтверске куће. Већ +сада постоје многе друге институције које то могу да ураде.</p> +<p> + Произвођачима хардвера је од суштинске важности да подрже развој софтвера, +чак и ако не могу да контролишу употребу софтвера. Године 1970. је доста +њиховог софтвера било слободно јер они нису имали намеру да га +ограниче. Данас њихова растућа спремност да се придруже конзорцијумима +показује њихов став да власништво над софтвером није оно што им је +најважније.</p> +<p> + Универзитети спроводе много програмерских пројеката. У данашње време они +често продају резултате, али то нису чинили седамдесетих година двадесетог +века. Ван сваке сумње, универзитети би развијали слободни софтвер уколико им +не би било дозвољено да продају софтвер. Овакви пројекти би могли да се +подрже истоветним државним уговорима и субвенцијама као што су они који сада +подржавају развој власничког софтвера.</p> +<p> + У данашње време је општа пракса за истраживаче на универзитету да добијају +субвенције за развој система, развију га скоро до краја, назову то +„завршеним“ и оснују фирме у којима заиста доврше пројекат и оспособе +га. Понекад они прогласе недовршену верзију „слободном“. Уколико су темељно +искварени, уместо тога они издејствују ексклузивну лиценцу од +универзитета. Ово уопште није тајна. То отворено признају сви који су у то +умешани. Али чак и да истраживачи нису изложени овом искушењу, они би и тада +истраживали.</p> +<p> + Програмери који пишу слободни софтвер могу да зарађују за живот продајом +услуга које су у вези са софтвером. Мене су ангажовали да прилагодим <a +href="/software/gcc/">ГНУ-ов преводилац за Це</a> новом хардверу и да додам +проширења корисничке спреге <a href="/software/emacs/">ГНУ-овом +Емаксу</a>. (Та побољшања сам понудио јавности када су била завршена.) +Такође држим предавања за која добијам хонорар.</p> +<p> + У овоме нисам усамљен: данас постоји једна успешна фирма која не обавља +другу врсту посла. И неке друге фирме такође обезбеђују комерцијалну подршку +за слободни софтвер система ГНУ. То је почетак независне индустрије +софтверске подршке, која би могла да веома ојача уколико би преовлађивао +слободни софтвер. Она корисницима пружа могућност која код власничког +софтвера није доступна, осим веома имућнима.</p> +<p> + Нове институције, као што је <a href="/fsf/fsf.html">Задужбина за слободни +софтвер</a>, такође могу да финансирају програмере. Већина њених средстава +потиче од корисника који купују траке преко поште. Софтвер на тракама је +слободан, што значи да је сваком кориснику пружена слобода умножавања и +измене софтвера, али и поред тога многи плаћају своје примерке. (Подсетимо +се да се „слободни софтвер“ односи на слободу, а не на цену.) Траке наручују +и неки корисници који већ поседују примерке, јер сматрају да заслужујемо +прилог који нам на тај начин дају. Задужбина такође прима значајне прилоге +од произвођача рачунара.</p> +<p> + Задужбина за слободни софтвер је добротворна организација, и њен прилог се +троши на запошљавање што већег броја програмера. Да је она организована као +делатност, која расподељује исти слободни софтвер јавности за исту цену, +сада би обезбеђивала пристојан живот њеном оснивачу.</p> +<p> + Због тога што је Задужбина добротворна организација, програмери често за њу +раде за упола мање него што би могли да зараде другде. Они то раде зато што +у њој нема бирократије и зато што им сазнање да употреба њиховог дела неће +бити спречавана пружа задовољство. Пре свега, они раде јер је програмирање +забавно. Поред овога, добровољци су за нас написали много корисних +програма. (Одскора су чак и технички писци почели да раде добровољно.)</p> +<p> + Ово потврђује да је програмирање, уз музуку и уметност, једна од +најфасцинантнијих области. Не морамо да страхујемо да нико неће желети да +програмира.</p> + +<h4 id="owe">Шта корисници дугују градитељима?</h4> +<p> + Постоји оправдан разлог зашто би корисници софтвера требало да осећају +моралну обавезу да га подрже. Градитељи слободног софтвера дају прилог +активностима тих корисника, а правично је и уједно у дугорочном интересу +корисника да им они дају средства да са тим наставе.</p> +<p> + Међутим, ово се не односи на градитеље власничког софтвера, јер +опструкционизам заслужује казну, а не награду.</p> +<p> + Тако имамо парадокс: градитељ корисног софтвера има право на подршку +корисника, али било какав покушај да се ова морална обавеза претвори у +захтев уништава основу те обавезе. Градитељ може или да заслужи награду или +да је захтева, али не и једно и друго.</p> +<p> + Верујем да градитељ који је етичан мора, суочен са овим парадоксом, да дела +тако да заслужи награду, али би такође требало и да замоли кориснике за +добровољне прилоге. Са временом ће корисници научити да подрже градитеље без +принуде, на исти начин на који су научили да подрже јавне радио и +телевизијске станице.</p> + +<h3 id="productivity">Шта је софтверска продуктивност? </h3> +<p> + Програмера би било и када би софтвер био слободан, али можда у мањем +броју. Да ли би то било лоше по друштво?</p> +<p> + Не би морало да буде лоше. У данашње време у напредним земљама је мање +сељака него 1900. године, али се то не сматра лошим по друштво, јер +неколицина њих пружа потрошачима више хране него што је то могло мноштво. То +се назива повећаном продуктивношћу. Слободном софтверу би било потребно +много мање програмера да задовољи потражњу, и то због повећане софтверске +продуктивности на свим нивоима:</p> + +<ul> +<li> Већа распрострањеност сваког програма који се изграђује.</li> +<li> Могућност да се повећа прилагодљивост постојећих програма уместо писања +нових од почетка.</li> +<li> Боља обука програмера.</li> +<li> Спречавање удвостручавања градитељских напора.</li> +</ul> + +<p> + Они који се противе сарадњи јер би она довела до смањења броја запослених +програмера уствари се противе повећању продуктивности. И поред тога они +обично прихватају распрострањено мишљење да је индустрији софтвера потребна +повећана продуктивност. Како је то могуће?</p> +<p> + „Софтверска продуктивност“ може да означава две различите ствари: укупну +продуктивност свих изградњи софтвера или продуктивност појединачних +пројеката. Укупна продуктивност је оно што би друштво желело да побољша, а +најпростији начин да се то уради јесте да се уклоне вештачке препреке које +смањују сарадњу. Међутим, они који проучавају област „софтверске +продуктивности“ се усредсређују на друго, ограничено значење овог израза, у +ком побољшање захтева компликоване технолошке помаке.</p> + +<h3 id="competition">Да ли је надметање неизбежно?</h3> +<p> + Да ли је надметање зарад престизања супарника у друштву неизбежно? Вероватно +јесте. Али надметање само по себи није лоше. Оно што је лоше је +<em>борба</em>.</p> +<p> + Постоје многи начини да се надмеће. Надметање се може састојати у покушају +да се постигне још више, да се уради више и боље од других. На пример, у +старо добро време су постојала надметања програмерских „чаробњака“ — +надметања ко ће постићи невероватније ствари на рачунару, или ко може да +направи најкраћи или најбржи програм за одређен задатак. Оваква врста +надметања може да користи свима, <em>све док се</em> одржава спортски дух.</p> +<p> + Конструктивно надметање је довољно да подстакне људе на велика +дела. Неколико људи се надмеће око тога ко ће бити први човек који је +посетио све државе на Земљи. Неки су покушавајући да то ураде потрошили +читава богатства. Али они не подмићују капетане бродова да насуку њихове +супарнике на напуштена острва. Они су задовољни пуштањем да бољи победи.</p> +<p> + Надметање се претвара у борбу онда када они који се надмећу почну да ометају +једни друге уместо да лично напредују, то јест онда када принцип „Нека +најбољи победи“ устукне пред принципом „Дај ми да победим, без обзира на то +какав сам“. Власнички софтвер је штетан не зато што је облик надметања, већ +зато што је облик борбе између грађана нашег друштва.</p> +<p> + Сарадња између делатности не мора обавезно да буде борба. На пример, кад се +две бакалнице надмећу, сав њихов напор лежи у побољшању њиховог посла, а не +у саботирању ривала. Али ово није знак посебне оданости пословној етици. То +је пре последица тога да нема много простора за борбу у тој врсти посла +изван физичког насиља. Ову црту не деле све врсте делатности. Скривање +информација које би свима помогле да напредују представља облик борбе.</p> +<p> + Пословна идеологија не припрема људе да одоле искушењу да се боре против +конкуренције. Неки облици борбе су забрањени антимонополским законима, +законима о оглашавању који захтевају истинитост информација, итд. Међутим, +уместо да прошире ово до одбијања борбе у општем смислу, извршни директори +измишљају друге облике борбе који нису експлицитно забрањени. Друштвени +ресурси се траће на економски облик фракционашког грађанског рата.</p> + +<h3 id="communism">„Пресели се у Русију!“</h3> +<p> + У Сједињеним државама, свако ко заступа било какав став који је различит од +најекстремнијег себичног конформизма често трпи овакве оптужбе. На пример, +оне су уперене против присталица националног система здравствене заштите, +који постоји у свим другим индустријализованим нацијама слободног света. Оне +су уперене против заступника друштвеног спонзорисања уметника, што је такође +уобичајено у напредним земљама. Идеја о томе да грађани имају било какву +обавезу према друштвеном просперитету се у Америци сматра комунизмом. Али +колико су те идеје заиста сличне?</p> +<p> + Комунизам је, у оном облику у ком је примењен у Совјетском савезу, био +систем централизоване контроле, где су све активности биле надгледане, +наводно ради општег добра, а уствари за рачун чланова Комунистичке +партије. Опрема за умножавање је била строго надгледана да би се избегло +нелегално умножавање.</p> +<p> + Амерички систем интелектуалне својине представља централизовану контролу над +расподелом програма, и надгледа опрему за умножавање уз помоћ аутоматских +шема за заштиту од умножавања да би спречио нелегално умножавање.</p> +<p> + Насупрот овоме, ја радим на изградњи система у коме ће људи бити слободни да +одлучују о својим поступцима. Конкретно, имаће слободу помагања својим +ближњима и слободу измене и побољшања алата које свакодневно користе. То је +систем заснован на добровољној сарадњи и децентрализацији.</p> +<p> + Према томе, уколико ћемо процењивати ставове по њиховој сличности са руским +комунизмом, онда су власници софтвера комунисти.</p> + +<h3 id="premises">Питање премиса</h3> +<p> + У овом тексту претпостављам да корисник софтвера није мање важан од аутора +тог софтвера или ауторовог послодавца. Другим речима, њихови интереси и +потребе су подједнако важни при одлучивању о томе шта је најбоље предузети.</p> +<p> + Ова премиса није општеприхваћена. Многи остају при ставу да је ауторов +послодавац суштински важнији од било кога другог. Они, на пример, кажу да је +сврха постојања власника софтвера да се ауторовом послодавцу пружи предност +коју заслужује, без обзира на то како то може утицати на јавност.</p> +<p> + Не вреди покушавати да се ове премисе докажу или оповргну. За доказ су +потребне заједничке премисе. Зато је већина онога о чему говорим намењена +само онима који деле премисе које ја користим, или су барем заинтересовани +за то какве су њихове последице. За оне који сматрају да су власници важнији +од било чега другог, овај текст је сасвим небитан.</p> +<p> + Зашто би велики број Американаца прихватао премису која одређене људе издиже +изнад других? Делом због тога што се сматра да је ова премиса део правничке +традиције америчког друштва. Неки су мишљења да преиспитивање премисе +представља угрожавање друштвених основа.</p> +<p> + Важно је да такви људи знају да ова премиса није део наше правничке +традиције. Она то никада није ни била.</p> +<p> + Тако, Устав<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> говори да је сврха +ауторских права да „подстакну напредак науке и корисних вештина.“ Врховни +суд је ово образложио доносећи пресуду у случају „Фокс Филм против Дојала“ +на следећи начин: „Једини интерес Сједињених држава и основни приговор +предаји монопола [над ауторским правима] лежи у општим користима рада аутора +јавности.“</p> +<p> + Од нас се не захтева да се слажемо са Уставом или Врховним судом. (Обоје су +својевремено бранили ропство.) Дакле, њихови ставови не осуђују премису о +суверености власника. Али, ја се надам да ће свест о томе да је ово +екстремна десничарска премиса, а не она која је у складу са традицијом, +ослабити њен значај.</p> + +<h3 id="conclusion">Закључак</h3> +<p> + Ми волимо да мислимо да наше друштво охрабрује помагање ближњем, али сваки +пут када наградимо неког за опструкционизам или када смо задивљени +богатством које је стекао на овај начин, уствари шаљемо супротну поруку.</p> +<p> + Присвајање софтвера је један облик наше опште воље да занемаримо добробит +друштва зарад личне користи. Можемо да пратимо ово занемаривање од Роналда +Регана до Дика Чејнија, од Ексона до Енрона, од пропалих банака до пропалих +школа. Можемо да га меримо бројем бескућника и затвореника. Антидруштвени +дух се храни самим собом, јер што више увиђамо да нам други неће помоћи, +више нам изгледа узалудно да му помажемо. Тако друштво копни у џунглу.</p> +<p> + Ако не желимо да живимо у џунгли, морамо да променимо наш став. Морамо да +почнемо да шаљемо поруку да је добар грађанин онај који сарађује када је +прикладно, а не онај који је успешан у узимању од других. Надам се да ће +покрет за слободни софтвер допринети овоме: макар у једној области, +заменићемо џунглу ефикаснијим системом који подстиче добровољну сарадњу и од +ње зависи.</p> + + +<h3 id="footnotes">Фусноте</h3> + +<ol> +<li id="f1">Реч „слободно“<sup><a href="#TransNote2">[2]</a></sup> се односи на слободу, +а не на цену. Цена примерка слободног програма може да буде нулта, али и +мала или (ретко) веома велика.</li> + +<li id="f2">Питања загађења и закрчења саобраћаја не мењају овај закључак. Ако желимо да +поскупимо вожњу да бисмо је у потпуности спречили, није добро то учинити +преко наплатних станица, које доприносе и загађењу и закрчењу. Порез на +бензин је много боље решење. Исто, жеља за повећањем безбедности смањењем +брзине није од значаја; пут са слободним приступом побољшава средњу брзину +избегавањем заустављања и чекања, при било којем ограничењу брзине.</li> + +<li id="f3">Могли бисмо да сматрамо конкретни рачунарски програм штетном ствари која +уопште не би ни требало да буде доступна, као што је то база личних података +Лотусова Пијаца, која је повучена из продаје због јавног негодовања. Већина +оног што ја тврдим се не односи на овај случај, али нема смисла расправљати +треба ли имати власнике или не само на оснвову тога што ће власник програм +учинити мање доступним. Власник га неће учинити <em>сасвим</em> недоступним, +као што би се желело у случају програма чија употреба се сматра штетном.</li> +</ol> + +<hr /> +<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a +href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни +софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">Мисли се на устав и Врховни суд САД. [СР]</li> +<li id="TransNote2">У енглеском оригиналу: „free“ — израз који означава и +слободу и бесплатност. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1991, 1992, 1998, 2000, 2001, +2006, 2007, 2010, 2017, 2018, 2020 Задужбина за словодни софтвер</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2020/07/05 14:01:37 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +<!-- for class="inner", starts in the banner include --> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/why-gnu-linux.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/why-gnu-linux.html new file mode 100644 index 0000000..709c974 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/why-gnu-linux.html @@ -0,0 +1,271 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/why-gnu-linux.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/why-gnu-linux.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/why-gnu-linux.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-10-18" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Зашто ГНУ са Линуксом — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/gnu/po/why-gnu-linux.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Шта је у имену?</h2> + +<p><strong>написао <a href="http://www.stallman.org/">Ричард +Сталман</a></strong></p> + +<div class="announcement"> + <blockquote><p>Да научите више о овој теми, можете прочитати наша <a +href="/gnu/gnu-linux-faq.html">ГНУ са Линуксом ЧПП-а</a>, нашу страну о <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">Линуксу и Пројекту ГНУ</a> и нашу страну о <a +href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">ГНУ корисницима који никада +нису чули о ГНУ</a>. + +</p></blockquote> +</div> + +<p> +Имена преносе значење; наш избор имена одређује значење онога што +кажемо. Неодговарајуће име даје људима погрешну представу. Ружа било ког +имена би мирисала слатко— али ако је назовете оловком, људи ће се +поприлично разочарати ако покушају да пишу са њом. И ако назовете оловке +“ружама”, људи можда неће схватити зашта су оне добре. Ако +зовете наш оперативни систем Линуксом, то преноси погрешно значење о +пореклу, историји, и сврси система. Ако га зовете <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a>, то преноси тачну слику +(мада не детаљну).</p> +<p> +Али да ли ово има значаја за нашу заједницу? Да ли је важно да људи знају +порекло, историју, и сврху система? Да— зато што су људи који +забораве историју осуђени да је понове. Слободан Свет који се развио око <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a> није безбедан; проблеми +који су нас навели да развијемо ГНУ нису потпуно елиминисани, и они прете да +се врате.</p> + +<p> +Када ја објашњавам зашто је примереније звати оперативни систем ГНУ са +Линуксом него Линуксом, људи понекад одговоре овако:</p> + +<blockquote><p> +<em> Имајући у виду да Пројекат ГНУ заслужује признање за овај рад, дали је +стварно вредно дискусије када људи не дају признање? Зар није важнo да је +посао одрађен, а не ко га је урадио? Треба да се опустите, поносите послом +који је добро обављен, а не да бринете о признању. </em> +</p></blockquote> +<p> +Ово би био мудар савет, да је ситуација таква— да је посао добро +одрађен и да је време за опуштање. Да је само то истина! Али изазови су +многи, и ово није време да се будућност олако схвати. Снага наше заједнице +је у посвећености слободи и сарадњи. Коришћење имена <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a> је начин да људи подсете +сами себе и да информишу друге о овим циљевима.</p> + +<p> +Могуће је писати добар слободан софтвер без да се мисли о ГНУ-у; много +доброг посла је урађено и у име Линукса. Али “Линукс” је +асоциран од кад је први пут смишљено име са филозофијом које није посвећена +слободи сарадње. Како бизниси све више буду користили име, имаћемо све више +проблема да га повежемо са духом заједнице.</p> + +<p> +Велики изазов будућности слободног софтвера долази од тежње компаније +“Линукс” дистрибуција да додају не-слободан софтвер <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-у са Линуксом</a> због једноставности и +моћи. Сви главни комерцијални ствараоци дистрибуција раде то; нико не прави +дистрибуцију која је тотално слободна. Многи од њих не означе јасно +не-слободне пакете у својим дистрибуцијама. Многи чак развијају не-слободан +софтвер и додају га систему. Неки га безобразно рекламирају као +“Линукс” систем који је “лиценциран по месту”, која +даје кориснику исто слобода као и Микрософт Виндовс.</p> + +<p> +Људи оправдавају додавање не-слободног софтвера у име “популарности +Линукса”—ефективно, вреднујући популарност више од +слободе. Понекад се ово отворено признаје. На пример, Часопис Вајерд каже +Роберт МекМилан, едитор Линукс Магазина, “мисли да би покрет ка +софтверу отвореног кода требао да се подстакне техничким, пре него +политичким, одлукама.” И Колдерин <abbr title="Главни Извршни +Директор">ГИД</abbr> отворено подстиче кориснике да <a +href="http://www.zdnet.com/article/stallman-love-is-not-free/">одустану од +циља слободе и да уместо тога раде на “популарности +Линукса”</a>.</p> + +<p> +Додавање не-слободног софтвера систему <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ +са Линуксом</a> би можда повећао популарност, ако би популарношћу сматрали +број људи који користе неки <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са +Линуксом</a> у комбинацији са не-слободним софтвером. Али у исто време, то +имплицитно охрабрује заједницу да прихвати не-слободан софтвер као добру +ствар, и да заборави слободу као циљ. Нема сврхе да возите брже ако не +можете да останете на путу.</p> + +<p> +Када је не-слободан “додатак” библиотека или програмски алат, то +може постати замка за програмере слободног софтвера. Када пишу слободан +софтвер који зависи од не-слободнот пакета, њихов софтвер не може бити део +потпуно слободног система. Мотиф и КјуТи су на овај начин у прошлости +заробили велики део отвореног софтвера, стварајући проблеме чије решавање је +одузело године. Проблем Мотифа још није потпуно решен, јер ЛесТиф захтева +мало дорађивања (молимо волонтирајте!). Сан-овa не-слободна имплементација +Јаве сада има сличне последице: <a href="/philosophy/java-trap.html">Замка +Јаве</a> (Историјска примедба: У Децембру 2006-е Сан је био у сред <a +href="http://www.fsf.org/news/fsf-welcomes-gpl-java.html">поновног +објављивања своје Јава Платформе под ГНУ ОЈЛ-ом</a>.)</p> + +<p> +Ако наша заједница настави да се креће у овом правцу, то би могло променити +будућност <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a> у мозаик +слободних и не-слободних компоненти. Пет година од сада, ми ћемо сигурно +имати доста слободног софтвера; али ако нисмо пажљиви, тешко ће бити +користан без не-слободног софтвера који ће корисници очекивати да нађу уз +њега. Ако се ово деси, наша кампања за слободу ће бити неуспела.</p> + +<p> +Да је објављивање слободних алтернатива питање само програмирања, решавање +будућих проблема би могло бити лакше како се програмерски потенцијал наше +заједнице повећева. Али ми се суочавамо са препрекама које прете да отежају +ово: закони који забрањују слободан софтвер. Како се софтверски патенти +нагомилавају, и како се закони као што је <abbr title="Акт ауторских права +дигиталног миленијума">ААПДМ</abbr> користе да забране развој слободног +софтвера за важне послове као што је гледање ДеВеДе-ова или слушање +РиалАудио стримова, наћи ћемо се без јасног начина борбе против патентираних +и тајних формата података, осим да <strong>одбацимо не-слободне програме +који их користе</strong>.</p> + +<p> +Суочавање са овим изазовима ће захтевати много различитих врста напора. Али +оно што нам највише треба, да се суочимо са изазовима, јесте да запамтимо +циљ слободе и сарадње. Не можемо очекивати да ће сама жеља за моћним, +поузданим софтвером мотивисати људе да улажу велике напоре. Треба нам +одлучност коју људи имају када се боре за своје слободе и за своје +заједнице, одлучност да се истраје годинама, и да се не одустане.</p> + +<p> +У нашој заједници, овај циљ и ова одлучност потичу углавном од Пројекта +ГНУ. Ми смо ти који причају о слободи и заједници као о нечему вредном +чврстог залагања; организације које причају о “Линуксу” обично +не кажу ово. Часописи о “Линуксу” су обично пуни огласа за +не-слободан софтвер; компаније које пакују “Линукс” додају +не-слободан софтвер систему; друге компаније “подржавају +Линукс” са не-слободним апликацијама; корисничке групе за +“Линукс” обично позивају продавца да представља те +апликације. Главно место где ће људи у нашој заједници вероватно да се +сусретну са идејом слободе и одлучности, јесте Пројекат ГНУ.</p> + +<p> +Али када се људи сусретну са њом, дали ће је схватити?</p> + +<p> +Људи који знају да користе систем који је произишао из Пројекта ГНУ могу +видете директну везу између себе и ГНУ-а. Они неће аутоматски да се сложе са +нашом филозофијом, али ће барем видети разлог да озбиљно размисле о +њој. Супротно томе, људи који сматрају себе “Линукс +корисницима”, и верују да је Пројекат ГНУ “развио алате који су +се показали корисним у Линуксу”, типично виде само индиректну везу +између себе и ГНУ-а. Они ће вероватно само игнорисати ГНУ филозофију када се +сусретну са њом.</p> + +<p> +Пројекат ГНУ је идеалистичан, и свако ко данас подстиче идеализам се суочава +са великом препреком: распрострањена идологија охрабрује људе да одбаце +идеализам као “непрактичан”. Наш идеализам се показао као +ванредно практичан: то је разлог што имамао слободан оперативни систем <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a>. Људи који воле овај +систем би требало да знају да га је наш идеализам учинио могућим.</p> + +<p> +Да је “посао” стварно завршен, да није ништа у питању осим +признања, можда би било мудрије да се ствар остави на миру. Али ми нисмо у +тој позицији. Да бисмо инспирисали људе да ураде посао који треба да се +заврши, ми треба да будемо признати за посао који је већ урађен. Молимо +помозите нам тиме што ће те звати оперативни систем <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a>.</p> + +<hr /> +<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a +href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни +софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 2000, 2006, 2007 Richard Stallman</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +Лазар Ковачевић, <em>lazar</em> на серверу <em>invеrudio.com</em>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2020/07/04 08:32:33 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html new file mode 100644 index 0000000..a7fd496 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html @@ -0,0 +1,818 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/words-to-avoid.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/words-to-avoid.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/words-to-avoid.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2010-01-31" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Збуњујуће речи и синтагме које би требало избегавати — Пројекат ГНУ — +Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/words-to-avoid.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Збуњујуће речи и синтагме које би требало избегавати</h2> + +<p> +Постоје речи и синтагме које препоручујемо да избегавате, или их избегавате +у одређеним контекстима и приликама. Неке од њих су двосмислене или упућују +на погрешан закључак. Друге намећу став са којим се, надамо се, нећете +сложити.</p> + +<div class="announcement"> +<blockquote><p>Погледајте и <a href="/philosophy/categories.html">Врсте слободног +софтвера</a>.</p></blockquote> +</div> + +<p> <!-- GNUN-SORT-START --> +„<a href="#ForFree">Бесплатно</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#DigitalGoods">Дигитална роба</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Ecosystem">Екосистем</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Closed">Затворено</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Protection">Заштита</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#SoftwareIndustry">Индустрија софтвера</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#IntellectualProperty">Интелектуална својина</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Commercial">Комерцијално</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Compensation">Компензација</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Theft">Крађа</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#LAMP">ЛАМП систем</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Linux">Линукс систем</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#MP3Player">МП3 плејер</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Open">Отворено</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#PowerPoint">Пауер поинт (енгл. <em>PowerPoint</em>)</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Piracy">Пиратерија</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#PC">Писи (енг. <em>PC</em>)</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Consumer">Потрошач</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Vendor">Продавац</a>“ | +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#SellSoftware">Продаја софтвера</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#TrustedComputing">Рачунарство са поверењем</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#CloudComputing">Рачунарство у облаку (енгл. <em>cloud +computing</em>)</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#RAND">РИН (енгл. <em>RAND</em>)</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Content">Садржај</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#FreelyAvailable">Слободно доступан (енгл. <em>freely +available</em>)</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#GiveAwaySoftware">Софтвер на поклон (енгл. <em>give +away</em>)</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Creator">Творац</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Market">Тржиште</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#DigitalRightsManagement">Управљање дигиталним правима</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#BSD-style">У стилу БСД-а</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Photoshop">Фотошоп (енгл. <em>Photoshop</em>)</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Freeware">Фривер</a>“ | <!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +„<a href="#Hacker">Хакер</a>“ <!-- GNUN-SORT-STOP --> +</p> + +<!-- GNUN-SORT-START --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="ForFree">„Бесплатно“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Уколико желите да кажете да је програм слободни софтвер, молимо вас да не +кажете да је доступан „бесплатно“ (енгл. <em>for free</em>). Тај израз значи +„за нулту цену“. Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене.</p> +<p> +Примерци слободног софтвера су често доступни бесплатно — на пример, +преузимањем преко <em>FTP</em>-а. Али примерци слободног софтвера су такође +доступни и за одређену цену на <em>CD-ROM</em>-овима; у међувремену, +примерци власничког софтвера су такође доступни за одређену цену на +промоцијама, а неки власнички пакети су доступни бесплатно одређеним +корисницима.</p> +<p> +Да бисте избегли забуну, можете рећи да је програм доступан „као слободни +софтвер“ (енгл. <em>as free software</em>).</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="DigitalGoods">„Дигитална роба“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Израз „дигитална роба“ примењен на примерке ауторских дела их погрешно +изједначава са физичком робом, која се не може копирати, па се зато мора +производити и продавати.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Ecosystem">„Екосистем“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Погрешно је описивати заједницу слободног софтвера (или било коју заједницу) +као „екосистем“, јер та реч подразумева одсуство (1) намере и (2) етике. У +екосистему врсте еволуирају у зависности од њихове прилагођености. Ако је +нешто слабо, то бива истребљено, и то није ни исправно ни погрешно. Израз +„екосистем“ имплицитно наводи на некритички став: „Не питај какве ствари +<em>треба да буду,</em> већ само посматрај шта се дешава.“</p> + +<p> +Насупрот овоме, бића која имају активан став према свом окружењу и која су +етички одговорна могу да одлуче да сачувају нешто чему би иначе претило +нестајање – на пример, грађанско друштво, демократију, људска права, мир, +здравство, незагађеност воде и ваздуха … или слободу корисника +рачунара. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Closed">„Затворено“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Називање неслободног софтвера „затвореним“ јасно упућује на израз „отворени +изворни код“ (енгл. <em>open source</em>). Ми у Покрету за слободни софтвер +<a href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">желимо да избегнемо +поистовећивање са групом за отворени изворни код</a>, па стога пазимо да +избегавамо употребу израза који би подстакао људе да нас поистовете са +њима. На пример, ми избегавамо да називамо неслободни софтвер +„затвореним“. Ми га називамо „неслободним“ или <a +href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">„власничким“</a>.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Protection">„Заштита“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Адвокати издавача воле да користе израз „заштита“ да опишу ауторска +права. Ова реч носи са собом конотацију спречавања уништења или патње и +стога подстиче људе да се поистовете са власником и издавачем који се +користи ауторским правима, пре него са корисницима које она ограничавају.</p> +<p> +Лако је избећи израз „заштита“ и уместо њега користити неутралне изразе. На +пример, уместо „Заштита ауторским правима траје дуго“ можете рећи „Ауторска +права трају дуго“.</p> +<p> +Likewise, instead of saying, “protected by copyright,” you can +say, “covered by copyright” or just “copyrighted.”</p> +<p> +Ако желите да критикујете ауторска права уместо да их подржите, можете +користити израз „ограничења наметнута ауторским правима“. Дакле, рећи ћете: +„Ограничења наметнута ауторским правима трају дуго.“</p> + +<p> +Израз „заштита“ се користи и за описивање злонамерних одлика, као што је то +у изразу „заштита од копирања“, одлика која спречава копирање. Са корисничке +тачке гледишта, ово представља опструкцију. Зато ми називамо ту злонамерну +одлику „опструкцијом копирања“.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="SoftwareIndustry">„Индустрија софтвера“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Израз „индустрија софтвера“ подстиче људе да замишљају како се софтвер увек +развија у некој врсти фабрике и онда испоручује „потрошачима“. Заједница +слободног софтвера ово демантује. Постоје софтверске фирме, и многе фирме +развијају слободни и/или неслободни софтвер, али оне које развијају слободни +софтвер нису организоване као фабрике.</p> +<p> +Израз „индустрија“ се користи као вид пропаганде бранилаца софтверских +патената. Они називају изградњу софтвера „индустријом“ и онда покушавају да +одбране став да би је требало подвргнути патентним монополима. <a +href="http://web.archive.org/web/20071222001014/http://www.swpat.ffii.org/papers/europarl0309/" +title="archived version of +http://swpat.ffii.org/papers/europarl0309/">Европски парламент, одбацујући +софтверске патенте 2003. године, изгласао је да се „индустрија“ дефинише као +„аутоматизована производња материјалних добара“.</a></p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="IntellectualProperty">„Интелектуална својина“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Издавачи и адвокати воле да називају ауторска права „интелектуалном +својином“, изразом који укључује и патенте, робне марке и друга скривенија +подручја закона. Ови закони имају мало тога заједничког, а разликују се до +те мере да није препоручљиво ишта у вези са њима уопштавати. Најбоље је +говорити засебно о „ауторским правима“, „патентима“ или „робним маркама“.</p> +<p> +Израз „интелектуална својина“ носи са собом скривену претпоставку — да је +најприроднији начин да се размишља o свим овим различитим питањима заснован +на аналогији са физичким стварима и нашим представама о њима као о физичкој +својини.</p> +<p> +Што се тиче умножавања, ова аналогија занемарује кључну разлику између +материјалних ствари и информације: информација се може умножавати и делити +скоро без икаквог напора, док са материјалним стварима то није могуће +чинити.</p> +<p> +Да бисмо избегли непотребно ширење двосмислености и забуне коју проузрокује +овај израз, најбоље је чврсто одлучити да <a +href="/philosophy/not-ipr.html">не говоримо или чак и мислимо у категоријама +„интелектуалне својине“</a>.</p> +<p> +Лицемерје називања ових моћи „правима“ <a +href="/philosophy/wipo-PublicAwarenessOfCopyright-2002.html">почиње да брука +Светску организацију „интелектуалне својине“ (енг. <em>WIPO</em>)</a>.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Commercial">„Комерцијално“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Молимо вас да не користите реч „комерцијално“ као синоним за +„неслободно“. Тиме се мешају два потпуно различита питања.</p> +<p> +Програм је комерцијалан ако је његов развој пословна активност. Комерцијални +програм може да буде слободан или неслободан, у зависности од начина његове +расподеле. Исто тако, програм кога развија школа или појединац може да буде +слободан или неслободан, у зависности од начина његове расподеле. Питања ко +је развио програм и какву слободу имају његови корисници су независна.</p> +<p> +У првој деценији Покрета за слободни софтвер, пакети слободног софтвера су +скоро увек били некомерцијални; делове оперативног система ГНУ са Линуксом +су развијали појединци или непрофитне организације као што су ЗСС и +универзитети. Касније се, деведесетих, појавио и слободни комерцијални +софтвер.</p> +<p> +Слободни комерцијални софтвер је прилог нашем друштву, па бисмо морали да га +подстичемо. Али ће људи који мисле да „комерцијално“ значи „неслободно“ +мислити да је комбинација „слободно комерцијално“ контрадикторна сама себи и +занемариће ту могућност. Стога би требало да пазимо да не користимо реч +„комерцијално“ на тај начин.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Compensation">„Компензација“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Када се говори о „компензацији аутора“ у вези са ауторским правима, то носи +са собом претпоставке да (1) ауторска права<sup><a +href="#TransNote6">[6]</a></sup> постоје ради аутора, и да (2) кад год нешто +читамо, аутор ради за нас а ми му дугујемо новац. Прва претпоставка је +једноставно <a +href="/philosophy/misinterpreting-copyright.html">погрешна</a>, а друга је +нечувена. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Theft">„Крађа“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Браниоци система ауторских права често користе речи као што су „украдено“ и +„крађа“ да опишу кршење ауторских права. Они истовремено захтевају од нас да +сматрамо правни систем влашћу над етиком: ако је умножавање забрањено, онда +је вероватно погрешно.</p> +<p> +"Значајно је напоменути да правни систем (бар у САД) <a +href="http://caselaw.lp.findlaw.com/scripts/getcase.pl?court=us&vol=473&invol=207"> +одбацује идеју да је кршење ауторских права „крађа“</a>. Браниоци система +ауторских права апелују на власт, и погрешно тумаче шта она прописује.</p> +<p> +To refute them, you can point to this <a +href="http://www.guardian.co.uk/books/2013/may/04/harper-lee-kill-mockingbird-copyright"> +real case</a> which shows what can properly be described as “copyright +theft.”</p> +<p> +Сама идеја да закони одређују шта је исправно а шта погрешно је +промашај. Закони су, у најбољем случају, покушај да се достигне правда; рећи +да закони дефинишу правду или етичко понашање представља обртање ствари +наглавце.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="LAMP">„ЛАМП систем“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +„ЛАМП“ је скраћеница која значи „Линукс, Апаш, Мајескуел +(енг. <em>MySQL</em>) и Пехапе“, што је честа комбинација софтвера на веб +серверима, осим што се овде „Линукс“ односи на цео систем ГНУ са +Линуксом. Дакле, уместо „ЛАМП“, требало би говорити „ГЛАМП“: „ГНУ, Линукс, +Апаш, Мајескуел и Пехапе“. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Linux">„Линукс систем“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Линукс је назив језгра које развија Линус Торвалдс од 1991. Оперативни +систем у којем се користи Линукс је у основи ГНУ са доданим +Линуксом. Називати цео систем „Линуксом“ је и непоштено и збуњујуће. Молимо +вас да називате цео систем <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-ом са +Линуксом</a>, како бисте одали признање Пројекту ГНУ и уједно одвојили цео +систем од језгра. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="MP3Player">„МП3 плејер“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Касних деведесетих је постало изводљиво правити преносиве дигиталне звучне +уређаје за репродукцију музике – плејере. Већина тих уређаја подржава +патентирани кодек МП3. Неки од њих подржавају звучне кодеке Ог Ворбис +(енг. <em>Ogg Vorbis</em>) и Флак (енг. <em>FLAC</em>), који су ослобођени +патената, и могу и да уопште не подржавају датотеке кодиране МП3-ом, баш да +би избегли патенте. Називати такве плејере „МП3 плејерима“ није само +збуњујуће, већ ставља МП3 у незаслужено привилеговани положај, који подстиче +људе да наставе да користе тај рањиви формат. Ми предлажемо израз „дигитални +звучни плејер“ или просто „звучни плејер“, у складу са контекстом.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Open">„Отворено“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Молимо вас да избегавате речи „отворено“ или „отворени изворни код“ као +замену за „слободни софтвер“. Оне се односе на <a +href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">другачији став</a> +заснован на другачијим вредностима. Слободни софтвер представља политички +покрет, а отворени изворни код представља модел изградње. Ако говорите о +ставовима отвореног изворног кода, исправно је да користите тај назив, али +вас молимо да не поистовећујете нас или наше дело са његовим слоганом — то +наводи људе да мисле како их ми подржавамо.</p> + +<p>When referring to the open source views, it's correct to use that name, but +please do not use that term when talking about us, our software, or our +views—that leads people to suppose our views are similar to theirs.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="PowerPoint">„Пауер поинт (енгл. <em>PowerPoint</em>)“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Молимо вас да избегавате употребу израза „Пауер поинт“ да бисте означили +било какву врсту презентација<sup><a href="#TransNote8">[8]</a></sup>. Пауер +поинт је назив само једног одређеног власничког програма за израду +презентација, а постоје бројне слободне алтернативе, као што је класа +<code>beamer</code> која је доступна уз сваку дистрибуцију ЛаТеХ-а или +ЛибреОфис Импрес.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Piracy">„Пиратерија“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Издавачи често називају умножавање које не одобравају „пиратеријом“. На тај +начин они имплицитно поручују да је незаконито умножавање етички једнако +нападима на бродове на отвореном мору и отимању и убијању људи на њима. На +основу такве пропаганде, они су широм света издејствовали законе који +забрањују умножавање у већини случајева (понекад и у свим). (Они и даље врше +притисак да те забране учине потпунијим.) +</p> +<p> +Уколико ви не сматрате да је умножавање које не одобрава издавач исто што и +отимање и убијање, можда би требало да избегавате реч „пиратерија“ како +бисте га описали. Уместо тог израза, можете користити неутралне изразе као +што су „неовлашћено умножавање“ (или „забрањено умножавање“ у сутиацијама +када је оно нелегално). Неки од нас чак више воле да употребљавају позитивне +изразе, као што је „дељење информације са ближњим“.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="PC">„Писи (енг. <em>PC</em>)“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +У реду је користити скраћеницу „Писи“<sup><a +href="#TransNote4">[4]</a></sup> да означите одређену врсту рачунарског +хардвера, али вас молимо да не користите тај појам уз претпоставку да тај +рачунар извршава Микрософтов Виндовс. Ако инсталирате ГНУ са Линуксом на +истом рачунару, то је и даље Писи.</p> + +<p> +За рачунаре који користе Виндовс је предложен израз „WC“ (енг. <em>Windows +Computer</em>).</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Consumer">„Потрошач“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Израз „потрошач“ носи са собом гомилу непожељних претпоставки када се +употребљава да означи кориснике рачунара. Пуштањем се дигитални снимак, као +ни програм покретаењм, не троши. Изрази „произвођач“ и „потрошач“ потичу из +економске теорије, и намећу њене погрешне претпоставке и уску визуру +економске теорије. То тежи ка извртању вашег начина мишљења.</p> +<p> +Осим тога, називање корисника софтвера „потрошачима“ им прописује врло +ограничену улогу. Они се третирају као стока која незаинтересовано пасе све +што јој други обезбеде.</p> +<p> +Плитка економска визија корисника као „потрошача“ води ка идеји да су +објављена дела „садржај“. Овај начин размишљања води до травестија као што +је УКТШПОДТ „Уредба о корисницима телевизије широког пропусног опсега и +дигиталне телевизије“ (енгл. <em>CBDTPA — Consumer Broadband and Digital +Television Promotion Act</em>) које би захтевале постојање средстава за +ограничење умножавања у сваком дигиталном уређају. Ако корисници само +„користе“, зашто би онда покретачи те уредбе били забринути?</p> +<p> +Како би се описали људи који нису ограничени на пасивно коришћење дела, +предлажемо да се користе изрази као што су „појединци“ и „грађани“.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Vendor">„Продавац“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Молимо вас да не користите израз „продавац“ када говорите о било коме ко +изграђује или саставља неки софтвер. Многи програми су изграђени са намером +да се њихови примерци продају, и њихови градитељи су зато заиста +продавци. Такви су и неки пакети слободног софтвера. Међутим, многе програме +граде добровољци или организације, који не намеравају да продају +примерке. Такви градитељи нису продавци. Зато су само неки од састављача +дистрибуција ГНУ-а са Линуксом продавци. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="SellSoftware">„Продаја софтвера“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Израз „продаја софтвера“ је двосмислен. Строго говорећи, размена примерка +слободног програма у замену за своту новца јесте „продаја“, али људи обично +повезују израз „продавати“ са власничким ограничењима над каснијом употребом +софтвера. Морате бити прецизнији и спречити забуну говорећи или „расподела +примерака програма уз надокнаду“ или „наметање власничких ограничења на +употребу програма“, у зависности од тога шта хоћете да кажете.</p> +<p> +Погледајте чланак <a href="/philosophy/selling.html">Продаја слободног +софтвера</a> за даљу дискусију о овом проблему.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="TrustedComputing">„Рачунарство са поверењем“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +<a href="can-you-trust.html">„Рачунарство са поверењем“</a> је пристрасни +назив плана поновног дизајнирања рачунара како би градитељи апликација могли +да имају поверења да ће ваш рачунар слушати њих уместо вас. Са њихове тачке +гледишта, то је „поверење“. Са ваше тачке гледишта, то је „издаја“. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="CloudComputing">„Рачунарство у облаку (енгл. <em>cloud computing</em>)“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Израз „рачунарство у облаку“ је маркетиншка кованица без јасног значења. Она +се користи за низ различитих активности чија једина заједничка особина јесте +да користе Интернет за још нешто осим преноса датотека. Зато је овај израз +извор забуне. Уколико на њему заснивате ваш став, он ће бити нејасан. +</p> + +<p> +Када размишљате о нечијој изјави у којој се користи овај израз, или на њу +одговарате, први корак је да разлучите о чему се ради. О каквој врсти +активности ова изјава заиста говори, и који је добар и јасан израз за ту +активност? Једном када тема постане јасна, разговор може тећи ка корисном +закључку. +</p> + +<p> +Интересантно је да је Лари Елисон (<em>Larry Ellison</em>), градитељ +власничког софтвера, такође <a +href="http://www.cnet.com/news/oracles-ellison-nails-cloud-computing/">приметио +неодређеност израза „рачунарство у облаку“.</a> Он је ипак одлучио да +користи израз јер, као градитељ власничког софтвера, он није мотивисан +идеалима којима смо мотивисани ми. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="RAND">„РИН — разумно и недискриминирајуће (енгл. <em>RAND — reasonable and +nondiscriminatory</em>)“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Тела за стандарде која објављују стандарде ограничене патентима, који +забрањују слободни софтвер, обично воде политику добијања патентних лиценци +које захтевају плаћање фиксне цене по примерку програма који је под тим +лиценцама. Она често називају такве лиценце изразом „РИН“ +(енгл. <em>RAND</em>), што значи „разумно и недискриминирајуће“ +(енгл. <em>reasonable and non-discriminatory</em>).</p> +<p> +Тај израз заташкава врсту патентних лиценци које у суштини нису ни разумне +ни недискриминирајуће. Тачно је да те лиценце не дискриминишу ниједну +одређену особу, али дискриминишу заједницу слободног софтвера, а то их чини +неумереним. Тако је једна половина скраћенице „РИН“ обмана а друга половина +предрасуда.</p> +<p> +Тела за стандарде би требало да схвате да су те лиценце дискриминирајуће, и +да напусте употребу израза „разумно и недискриминирајуће“ или „РИН“. Док то +не учине, други писци који не желе да учествују у заташкавању ће исправно +поступити ако одбаце овај израз. Прихватање и употреба тог израза само зато +што су га фирме које поседују патенте ставиле у широку употребу јесте +дозвола да вам те фирме диктирају ставове које заступате.</p> +<p> +Уместо овога, ми предлажемо израз „само по истој цени“, или „СПИЦ“<sup><a +href="#TransNote5">[5]</a></sup>. Тај израз је тачан јер је једини услов код +тих лиценци плаћање једнаке цене.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Content">„Садржај“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Ако хоћете да опишете осећање удобности и задовољства, свакако реците да сте +„задовољни“<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup>, али избегаваје употребу +те речи у својству именице да бисте описали писана и друга ауторска +дела. Таква употреба те речи повлачи посебан став према тим делима, да су +она замењива роба чија је сврха да попуни амбалажу и донесе новац. У ствари, +таква употреба се односи према њима са непоштовањем. +</p> +<p> +Овај израз често користе издавачи који на силу желе да увећају моћ ауторских +права, а све у име аутора (или „стваралаца“, како их они називају) +дела. Израз „садржај“ открива њихова стварна осећања.</p> + +<p>Погледајте <a href="http://www.salon.com/2000/06/14/love_7/">Отворено писмо +Кортни Лав (<em>Courtney Love</em>) Стиву Кејсу (<em>Steve Case</em>)</a> +(тражите „<em>content provider</em>“ на тој страници. Нажалост, гђа Лав није +свесна да и израз „интелектуална својина“ <a +href="#IntellectualProperty">упућује на погрешан закључак</a>.</p> +<p> +Све док други користе израз „продавац садржаја“, политички дисиденти могу да +се називају „продавцима незадовољства“<sup><a +href="#TransNote2">[2]</a></sup>.</p> +<p> +Израз „управљање садржајем“ (енг. <em>„content management“</em>) је победник +на такмичењу у бесмислености. Ниједна реч нема конкретно значење: „садржај“ +значи „нека врста информације“, а „управљати“ значи „радити нешто +томе“. Дакле, „систем за управљање садржајем“ је систем који нешто ради +некаквој информацији. Скоро сви програми одговарају том опису.</p> + +<p> +У већини случајева, тим изразом се у ствари мисли на систем за ажурирање +страница на веб местима. Ми препоручујемо да се у том случају користи израз +„Систем за ревизију веб места“ — СРВ (енгл. <em>Web site revision system — +WRS</em>).</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="FreelyAvailable">„Слободно доступан (енгл. <em>freely available</em>)“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Немојте користити израз „слободно доступан“ (енгл. <em>freely +available</em>) као синоним за „слободни софтвер“. Та два израза нису +еквивалентна. Софтвер је „слободно доступан“ ако свако може лако доћи до +свог примерка. „Слободни софтвер“ је дефинисан као питање слободе корисника +који већ поседују примерак. То су одговори на два различита питања. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="GiveAwaySoftware">„Софтвер на поклон (енгл. <em>give away</em>)“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Варљиво је користити израз „на поклон“ у значењу „расподељивати програм као +слободни софтвер“. Тај израз ствара исте проблеме као и „бесплатно“: наводи +на то да је у питању цена, а не слобода. Један начин да се избегне забуна је +да се говори „објављен у виду слободног софтвера“.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Creator">„Творац“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Израз „творац“, примењен на ауторе, имплицитно пореди ауторе са божанствима +(„Творац“). Овај израз користе издавачи да морално издигну ауторе изнад +обичних људи и да оправдају увећану моћ ауторских права коју су издавачи +слободни да употребе у име аутора. Ми предлажемо да уместо тога говорите +„аутор“. Међутим, често је оно на шта мислите „носилац ауторских права“.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Market">„Тржиште“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Називање корисника слободног софтвера, или корисника софтвера у општем +смислу, „тржиштем“ наводи на погрешан закључак.</p> +<p> +Ово не значи да у оквиру заједнице слободног софтвера нема места за +тржиште. Ако водите фирму која подржава слободни софтвер, онда постоје и +клијенти са којима тргујете на тржишту. Све док поштујете њихову слободу, +желимо вам успех у вашем пословању.</p> +<p> +Али покрет за слободни софтвер је друштвени покрет, а не фирма, и успех коме +он тежи није тржишни успех. Ми покушавамо да помогнемо јавности +обезбеђивањем слободе, а не такмичењем у отимању од +конкуренције. Изједначавање ове кампање за слободу са пословном кампањом +представља негирање важности слободе и оправдавање власничког софтвера.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="DigitalRightsManagement">„Управљање дигиталним правима“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Софтвер за „управљање дигиталним правима“ је у ствари пројектован да наметне +ограничења корисницима рачунара. Употреба речи „права“ у овом изразу јесте +пропаганда, смишљена да неопрезне наведе на гледиште мањине која та +ограничења намеће, док занемарује гледиште већине којој се она намећу.</p> +<p> +Добре алтернативе су „управљање дигиталним препрекама“ и „дигиталне лисице“.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="BSD-style">„У стилу БСД-а“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Израз „у стилу БСД-а“ доводи до забуне јер <a +href="/licenses/bsd.html">изједначава лиценце које садрже битне +разлике</a>. На пример, изворна лиценца БСД-а која садржи клаузулу о +рекламирању није сагласна са ГНУ-овом општом јавном лиценцом, али ревидирана +лиценца БСД-а то јесте.</p> +<p> +Како бисмо избегли забуну, најбоље је да именујете <a +href="/licenses/license-list.html">конкретне лиценце</a> и избегавате +нејасни израз „у стилу БСД-а“.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Photoshop">„Фотошоп (енгл. <em>Photoshop</em>)“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Молимо вас да избегавате употребу израза „фотошоп“ у својству глагола<sup><a +href="#TransNote7">[7]</a></sup> који означава било какву врсту манипулације +фотографијама или уређивање слика у општем смислу. Фотошоп је назив само +једног одређеног власничког програма за уређивање слика, а постоје бројне +алтернативе, као што је <a href="/software/gimp">Гимп</a>.</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Freeware">„Фривер“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Молимо вас да не употребљавате израз „фривер“ као синоним за „слободни +софтвер“. Израз „фривер“ је често употребљаван осамдесетих за програме који +се расподељују само као извршни, без изворног кода. Данас он нема одређено +договорено значење.</p> +<p> +Уколико говорите неенглески језик, молимо вас да не позајмљујете енглеске +речи као што је <em>free software</em> или „фривер“ +(<em>freeware</em>). Боље је да преведете израз <em>free software</em> на <a +href="/philosophy/fs-translations.html">ваш језик</a>.</p> + +<p> +Користећи реч из <a href="/philosophy/fs-translations.html">сопственог +језика</a><sup><a href="#TransNote3">[3]</a></sup>, показујете да стварно +мислите на слободу, а не само да подражавате неку мистериозну замисао +страног маркетинга. Позивање на слободу може вама и вашим сународницима +испрва деловати чудно или узнемирујуће, али када једном буду видели да оно +значи тачно оно што јесте, заиста ће разумети о чему се ради. +</p> + +<!-- GNUN-SORT-NEXT-ITEM --> +<!-- GNUN-SORT-BEGIN-KEY --> +<h3 id="Hacker">„Хакер“</h3> + +<!-- GNUN-SORT-END-KEY --> +<p> +Хакер је свако ко <a +href="http://stallman.org/articles/on-hacking.html">ужива у разиграној +бистрини</a>, не обавезно укључујући и рачунаре. Програмери заједнице +слободног софтвера старог <abbr title="Масачусетски институт за +технологију">МИТ</abbr>-а шездесетих и седамдесетих су се међусобно називали +хакерима. Око 1980., новинари који су открили заједницу хакера су погрешно +тим називом означили „разбијаче безбедности“.</p> + +<p> +Молимо вас да не увећавате ову грешку. Људи који разбијају безбедност су +„кракери“ (енгл. <em>crackers</em>).</p> + +<!-- GNUN-SORT-STOP --> +<hr class="thin" /> +<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a +href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни +софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<hr /> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">Игра речима: на енглеском <em>content</em> може да има +значење „задовољно“ (придев), „задовољство“ (именица) али и „садржај“ +(именица). [СР]</li> +<li id="TransNote2">Игра речима; на енглеском је <em>mal+content</em> +„незадовољство“, што укључује спорну реч <em>content</em>. [СР]</li> +<li id="TransNote3">У српском: слободни софтвер. [СР]</li> +<li id="TransNote4">У енглеском је <em>PC – Personal Computer</em>, „лични +рачунар“. [СР]</li> +<li id="TransNote5">Енглески: <em>uniform fee only — UFO</em>, што је и +скраћеница за неидентификовани летећи објекат — НЛО. [СР]</li> +<li id="TransNote6">Овде долази до изражаја несклад између српског назива за +систем „ауторских права“ и енглеског назива <em>copyright</em>. У српском је +веза са аутором нераскидива, па текст губи на смислу. Ипак, то је нажалост +израз који се правно користи у српском да означи +<em>copyright</em>. [СР]</li> +<li id="TransNote7">Ова примедба се очито односи на енглески језик, јер +колико је мени познато у српском није толико одомаћена употреба глагола +„фотошоповати“. [СР]</li> +<li id="TransNote8">Важе сличне напомене као и за +<em>Photoshop</em>. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1996-1999, 2001-2004, 2007-2009 +Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2020/07/08 12:17:10 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> |