diff options
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html')
-rw-r--r-- | talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html | 711 |
1 files changed, 711 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html new file mode 100644 index 0000000..193a98c --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html @@ -0,0 +1,711 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/manifesto.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/manifesto.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/manifesto.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-12-14" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.77 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Манифест ГНУ-а — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/gnu/po/manifesto.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Манифест ГНУ-а</h2> + +<p> Доњи манифест ГНУ-а је написао <a href="http://www.stallman.org/">Ричард +Сталман</a> на почетку пројекта ГНУ, да би позвао на учешће и подршку. Првих +неколико година, Манифест је незнатно ажуриран како би изразио изградњу, али +сада изгледа да је најбоље да се остави неизмењен јер га је видела већина +људи.</p> + +<p>Од тада смо сазнали за многе уобичајене неспоразуме који су могли да буду +избегнути другачијим избором речи. Фусноте додане 1993. помажу да се ти +делови разјасне.</p> + +<p>За ажурне информације о доступном ГНУ-овом софтверу, молимо да погледате +информације доступне на нашем <a href="/home.html">веб серверу</a>, а +посебно наш <a href="/software/software.html">списак софтвера</a>. За +информације о начину на који нам можете помоћи, погледајте <a +href="/help/help.html">http://www.gnu.org/help/help.html</a>.</p> + +<h3 id="whats-gnu">Шта је ГНУ? Гну није Уникс!</h3> + +<p> + ГНУ, што значи Гну није Уникс, је назив потпуног софтверског система +сагласног са Униксом, који пишем да бих га бесплатно дао свима који могу да +га користе. <a href="#f1">(1)</a> Помаже ми неколицина других +добровољаца. Прилози у времену, новцу, програмима и опреми су нам веома +потребни.</p> + +<p> + За сада имамо уређивач текста Емакс са Лиспом за писање наредби уређивача, +поправљач изворног кода, генератор рашчлањивача сагласан са Јаком, повезивач +и око 35 помоћних програма. Љуска (интерпретатор наредби) је скоро +довршена. Нови преносиви оптимизујући преводилац за Це је превео сам себе и +можда ће бити објављен ове године. Почетно језгро постоји, али је потребно +још доста одлика да би се имитирао Уникс. Чим језгро и преводилац буду +довршени, биће могуће расподељивати систем ГНУ погодан за развој +програма. Користићемо TeX за форматирање текста, али се ради и на +енрофу. Користићемо и слободни, преносиви Прозорски Систем Икс. После овога +додаћемо преносиви Општи Лисп, игру Царство, унакрсну табелу и стотине +других ствари, заједно са документацијом. Надамо се да ћемо на крају +обезбедити све оне корисне ствари које се обично испоручују са системом +Уникс и више од тога.</p> + +<p> + ГНУ ће моћи да покреће програме за Уникс, али неће бити истоветан +Униксу. Уградићемо сва побољшања која су се показала као практична на основу +нашег искуства са другим оперативним системима. Конкретно, планирамо да +имамо дужа имена датотека, бројеве верзија датотека, непробојан систем +датотека, можда допуну назива датотека, подршку за приказ независан од +терминала и можда прозорски систем заснован на Лиспу кроз који неколицина +програма у Лиспу и обични програми за Уникс могу да деле екран. И Це и Лисп +ће бити доступни као системски програмски језици. Покушаћемо да подржимо +<em>UUCP</em>, МИТ-ов Хаоснет и Интернетске протоколе за комуницирање.</p> + +<p> + ГНУ је превасходно намењен машинама са виртуалном меморијом у класи +68000/16000, јер су оне најлакше за прилагођавање. Додатни труд да се он +прилагоди мањим машинама је остављен неком ко жели да га користи на њима.</p> + +<p> + Како бисмо избегли страшну забуну, молим вас да слово „Г“ у речи „ГНУ“ +изговарате као „Г“, када се та реч односи на наш пројекат.<sup><a +href="#TransNote1">[1]</a></sup></p> + +<h3 id="why-write">Зашто морам да направим ГНУ</h3> + +<p> + Сматрам да је златно правило да, уколико ми се програм свиђа, морам да га +поделим и са другима којима се свиђа. Продавци софтвера желе да поделе +кориснике и онда да им владају, приморавањем сваког корисника да се сложи да +не дели са другима. Ја одбијам да овако разбијем солидарност са другим +корисницима. Не могу чисте свести да потпишем уговор о необјављивању или +уговор о софтверској лиценци. Годинама сам радио у Лабораторији за вештачку +интелигенцију (ЛВИ) како бих се одупро таквим тенденцијама и другим +негостољубивостима, али на крају су претерали: нисам могао да останем у +институцији где ми се тако нешто намеће против моје воље.</p> + +<p> + Како бих могао да наставим да користим рачунаре чиста образа, одлучио сам да +саставим довољан корпус слободног софтвера како бих био у могућности да +уопште не користим софтвер који није слободан. Напустио сам ЛВИ како бих +ускратио МИТ-у сваки правни изговор да ме спрече од расподеле ГНУ-а.</p> + +<h3 id="compatible">Зашто ће ГНУ бити сагласан са Униксом</h3> + +<p> + Уникс није за мене идеалан систем, али није ни тако лош. Основне особине +Уникса се чине добрим, и мислим да бих могао да попуним недостатке у Униксу +без њиховог кварења. Осим тога, систем сагласан са Униксом би многи +прихватили.</p> + +<h3 id="available">Како ће ГНУ бити доступан</h3> + +<p> + ГНУ није у јавном власништву. Сваком ће бити дозвољено да мења и расподељује +ГНУ, али ниједном расподељивачу неће бити дозвољено да спречи даљу +расподелу. Такорећи, <a +href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власничке</a> измене +неће бити дозвољене. Хоћу да осигурам да све верзије ГНУ-а остану слободне.</p> + +<h3 id="why-help">Зашто многи програмери желе да помогну</h3> + +<p> + Нашао сам много других програмера који су загрејани за ГНУ и желе да +помогну.</p> + +<p> + Много програмера је несрећно због комерцијализације системског софтвера. Она +им можда омогућава да више зарађују, али она и захтева да се осећају као да +су у сукобу са другим програмерима уместо да их доживљавају као +другове. Основни чин пријатељства међу програмерима је дељење програма; +данашњи уобичајени маркетиншки уговори из корена забрањују програмерима да +се односе једни према другима као према пријатељима. Купац софтвера мора да +изабере између пријатељства и поштовања закона. Природно, многи одлучују да +је пријатељство важније, али они који верују у закон се често не осећају +лагодно ни са једним избором. Они постају цинични и почињу да мисле да је +програмирање само начин за стицање новца.</p> + +<p> + Радећи на ГНУ-у и користећи њега, а не власничке програме, можемо бити +гостољубиви према свима и поштовати закон. Уз све то, ГНУ служи као пример +за углед и барјак који окупља друге да нам се придруже у дељењу. Ово нам +може пружити осећај хармоније који је немогућ ако користимо неслободни +софтвер. За половину програмера са којима разговарам, ово је важна врста +среће коју новац не може да замени.</p> + +<h3 id="contribute">Како можете помоћи</h3> + +<blockquote> +<p> +(У данашње време, да бисте видели списак задатака на којима можете радити, +погледајте <a +href="http://fsf.org/campaigns/priority-projects">http://fsf.org/campaigns/priority-projects</a> +и <a +href="http://savannah.gnu.org/people/?type_id=1">http://savannah.gnu.org/people/?type_id=1</a>. +За друге начине на које можете помоћи, погледајте <a +href="/help/help.html">http://www.gnu.org/help/help.html</a>.) +</p> +</blockquote> + +<p> + Молим произвођаче рачунара за прилоге у машинама и новцу. Молим појединце за +прилоге у програмима и раду.</p> + +<p> + Уколико приложите рачунаре, можете очекивати да ће ГНУ на њима бити +оспособљен за покретање раније. Машине би требало да буду потпуни системи, +спремни за употребу, дозвољени за употребу у стамбеној зони, и без потребе +за компликованим хлађењем или напајањем.</p> + +<p> + Нашао сам веома много програмера вољних да приложе повремени рад ГНУ-у. За +већину пројеката такав повремени раздељени рад би био веома тежак за +управљање; независно написани делови не би могли да међусобно +функционишу. Али код конкретног посла замене Уникса, овај проблем не +постоји. Потпун систем Уникса садржи стотине помоћних програма, од којих је +сваки описан одвојено. Већина прописа о спрези је зацртана сагласношћу са +Униксом. Ако сваки донатор напише сагласну замену за један Униксов помоћни +програм и учини да она на прави начин замењује оригинал на систему Уникса, +онда ће ови помоћни програми функционисати на прави начин када се +саставе. Чак и ако Марфи створи неколико неочекиваних проблема, спајање ових +делова ће бити изводљив задатак. (Језгро ће захтевати ближу сарадњу и њега +ће развијати мања, компактнија група.)</p> + +<p> + Уколико добијем прилоге у новцу, моћи ћу да будем у могућности да запослим +пар људи на сталном или повременом раду. Плата неће бити висока по +програмерским стандардима, али ја тражим људе за које је изградња духа +заједништва исто толико важна као и зарађивање. Ово видим као начин +омогућавања посвећеним људима да посвете њихову пуну снагу раду на ГНУ-у +поштеђујући их потребе да зарађују за живот на други начин.</p> + +<h3 id="benefit">Зашто ће сви корисници рачунара имати користи</h3> + +<p> + Када се једном направи ГНУ, свако ће моћи да набави добар системски софтвер +бесплатно, баш као што дише ваздух.<a href="#f2">(2)</a></p> + +<p> + Ово значи много више од избегавања цене за Униксову лиценцу. Ово значи да ће +се избећи много непотребног удвостручавања труда у системском +програмирању. Овај труд може да се уместо тога усмери у унапређивање +могућности софтвера.</p> + +<p> + Потпуни изворни код система ће бити доступан свима. Као последица овога, +корисник коме су потребне промене у систему ће увек имати слободу да их сам +начини, или да запосли програмера или фирму да их начине уместо +њега. Корисници више неће бити препуштени на милост и немилост једном +програмеру или фирми која поседује изворни код а у позицији је да једина +мења софтвер.</p> + +<p> + Школе ће моћи да обезбеде боље образовно окружење које ће подстицати све +ученике да проучавају и побољшавају системски код. У рачунарској +лабораторији на Харварду је важило правило да се ниједан програм не може +инсталирати на систем ако му изворни код није доступан јавности, и они су се +придржавали тог правила, одбијајући да инсталирају одређене програме. То ме +је веома инспирисало.</p> + +<p> + На крају, престаће сувишна разматрања о томе ко поседује системски софтвер, +и шта са њим сме а шта не сме да се ради.</p> + +<p> + Уговори који приморавају људе да плате за коришћење програма, укључујући +лиценцирање примерака, увек носе огромну цену по друштво кроз незграпне +механизме који су потребни да се установи колико (то јест, које програме) +неко мора да плати. Само полицијска држава може да примора сваког да се +покори. Узмимо за пример свемирску станицу где се ваздух мора производити по +високој цени: наплаћујући сваком ко дише по литру ваздуха може да буде +поштено, али ношење гас маске са мерачем по цео дан и ноћ се не може +толерисати чак и ако сви могу да приуште да плате рачун за ваздух. И +свеприсутне ТВ камере које надгледају да можда не скидате маске су +срамота. Боље је подржати фабрику ваздуха порезом по глави становника и +отарасити се маски.</p> + +<p> + Копирање целог или делова програма је за програмера исто толико природно као +и дисање, и исто толико продуктивно. И морало би да буде исто толико +бесплатно.</p> + +<h3 id="rebutted-objections">Неки приговори циљевима ГНУ-а који се са лакоћом оповргавају</h3> + +<p id="support"> +<strong>„Нико га неће користити ако је бесплатан, јер то значи да се не може +поуздати у подршку.“</strong></p> + +<p> +<strong>„Мора се платити за програм да би се платило обезбеђивање +подршке.“</strong></p> + +<p> + Ако би људи радије платили за ГНУ и подршку него набавили ГНУ бесплатно без +подршке, фирма која обезбеђује само подршку људима који су набавили ГНУ +бесплатно би требало да буде профитабилна.<a href="#f3">(3)</a></p> + +<p> + Морамо да направимо разлику између подршке у облику стварног програмирања и +обичног одржавања. Ово прво је нешто на шта се не може ослонити код +продаваца софтвера. Ако ваш проблем не мучи довољно људи, продавац ће вам +рећи да се губите.</p> + +<p> + Ако ваше пословање мора да се ослони на подршку, једини начин је да +поседујете сав потребан изворни код и алате. Тада можете запослити било коју +особу да вам реши проблем; ви нисте препуштени на милост и немилост једној +особи. Са Униксом, због цене изворног кода, већина фирми о овоме не вреди ни +да размишља. Са ГНУ-ом, ово ће бити једноставно. Још увек ће бити могуће да +не постоји компетентна особа, али за овај проблем није крив начин +расподеле. ГНУ не решава све светске проблеме, већ само неке од њих.</p> + +<p> + У међувремену, корисницима који не знају ништа о рачунарима је потребно +одржавање: обављање послова које би они лако урадили, само што не знају +како.</p> + +<p> + Такве услуге би могле да обезбеде фирме које продају само услуге одржавања и +поправке. Уколико је тачно да ће корисници радије утрошити новац за производ +са подршком, онда ће они исто толико бити вољни да купе подршку а да +производ добију бесплатно. Фирме за подршку ће се надметати у квалитету и +цени; корисници неће бити везани ни за једну одређену фирму. За то време, +они од нас којима подршка није потребна ће моћи да користе програм без +потребе да плаћају подршку.</p> + +<p id="advertising"> +<strong>„Не можете да досегнете много људи без рекламе, а да бисте то +омогућили морате да наплаћујете за програм.“</strong></p> + +<p> +<strong>„Не вреди рекламирати програм који људи могу да добију +бесплатно.“</strong></p> + +<p> + Постоје разни облици бесплатног или веома јефтиног публицитета који могу да +се искористе за информисање великог броја корисника рачунара о нечему као +што је ГНУ. Вероватно се може допрети до већег броја корисника рачунара +рекламом. Ако је ово стварно тако, посао који рекламира услугу умножавања и +слања ГНУ-а поштом за новац би требало да буде довољно успешан да исплати +рекламирање и створи зараду. На тај начин ће га плаћати само корисници који +имају користи од рекламирања.</p> + +<p> + Са друге стране, уколико много људи добије ГНУ од својих пријатеља, и такве +фирме не успеју, ово ће показати да реклама није била стварно потребна за +ширење ГНУ-а. Зашто заговорници слободног тржишта не пусте слободно тржиште +да о овоме само одлучи?<a href="#f4">(4)</a></p> + +<p id="competitive"> +<strong>„Мојој фирми је за остваривање предности над конкуренцијом потребан +власнички оперативни систем.“</strong></p> + +<p> + ГНУ ће избацити софтвер оперативних система из света конкуренције. Нећете +бити у могућности да остварите предност у овој области, али ни ваши +конкуренти неће моћи да остваре предност над вама. Ви и они ћете се +такмичити у другим областима, заједнички напредујући у овој. Ако је ваша +делатност продаја оперативног система, ГНУ вам се неће свиђати, али то је +ваш проблем. Ако је ваша делатност нешто друго, ГНУ вас може спасти од +увлачења у скупи посао продаје оперативних система.</p> + +<p> + Волео бих да видим како се изградња ГНУ-а подржава поклонима великог броја +произвођача и корисника, смањујући трошкове за све.<a href="#f5">(5)</a></p> + +<p id="deserve"> +<strong>„Зар програмери не заслужују награду за креативност?“</strong></p> + +<p> + Уколико ишта заслужује награду, онда је то допринос друштву. Креативност +може да представља допринос друштву, али само ако је друштву допуштено да +користи њене резултате. Ако програмери заслужују награду због стварања +иновативних програма, по некој аналогији заслужују и да буду кажњени ако +спречавају коришћење тих програма.</p> + +<p id="reward"> +<strong>„Зар програмеру не би требало дозволити да тражи награду за своју +креативност?“</strong></p> + +<p> + Нема ништа лоше у жељи да се рад исплати, или тражења да се увећа нечији +приход, све док се не користе деструктивна средства. Али средства која су +данас уобичајена на пољу софтвера су заснована на деструкцији.</p> + +<p> + Извлачење новца од корисника програма спречавајући их да га користе је +деструктивно, јер ограничења смањују дужину коришћења и број начина на који +програм може да се користи. Овим се смањује количина добра које човечанство +добија од програма. Када је намерно одлучено да се ограничи, штетне +последице те одлуке представљају намерну деструкцију.</p> + +<p> + Разлог због којег добар грађанин не користи таква деструктивна средства да +би постао богатији је, што ако би сви тако чинили, сви бисмо постали +сиромашнији услед међусобне деструктивности. Ово је Кантовска етика или +Златно правило. Како ми се не свиђају последице које би уследиле уколико би +свако нагомилавао информације, морам да то схватим као погрешно. Изузетно, +жеља да се буде награђен за креативност не оправдава лишавање света у целини +те креативности или њеног дела.</p> + +<p id="starve"> +<strong>„Неће ли програмери умрети од глади?“</strong></p> + +<p> + Могао бих да одговорим да нико није приморан да буде програмер. Већина нас +не може да заради новац за стајање на улици и кревељење. Али, заузврат, ми +нисмо осуђени да проведемо животе у стајању на улици и кревељењу, и +гладовању. Једноставно, радимо нешто друго.</p> + +<p> + Али то је погрешан одговор јер прихвата скривену претпоставку онога који је +поставио то питање да програмерима неће бити исплаћен ни динар без +власништва над софтвером. Све или ништа.</p> + +<p> + Међутим, прави разлог зашто програмери неће умрети од глади је што ће још +увек бити могуће да буду плаћени за програмирање, само не толико као сада.</p> + +<p> + Спречавање копирања није једина основа за пословање засновано на +софтверу. То је најчешћа основа јер доноси највише новца. Кад би било +забрањено или одбијено од стране купаца, софтверски посао би прешао на друге +начине организације који се сада ређе користе. Увек постоје разни начини да +се организује било који посао.</p> + +<p> + Вероватно програмирање неће бити толико уносно на новим основама као што је +сада, али то није аргумент против промене. Не сматра се неправдом висина +садашњих плата продаваца. Када би програмери исто толико зарађивали, и то би +била неправда. (У пракси би они и даље значајно више зарађивали.)</p> + +<p id="right-to-control"> +<strong>„Зар људи немају право да контролишу како им се користи +креативност?“</strong></p> + +<p> +„Контрола над коришћењем идеја“ заправо представља контролу над животима +других људи, и обично се користи да им загорча живот.</p> + +<p> + Људи који су пажљиво проучавали питање права интелектуалне својине<a +href="#f6">(6)</a> (на пример правници) кажу да не постоје суштинска права +на интелектуалну својину. Врсте такозваних права на интелектуалну својину +које прописује влада су створене посебним правним актима у конкретне сврхе.</p> + +<p> + На пример, систем патената је успостављен како би подстакао проналазаче да +открију детаље својих изума. Његов циљ је да помогне друштву, а не +проналазачима. Тада је животни век патента од 17 година био кратак када се +упореди са брзином напретка технологије. Како су патенти од значаја само за +произвођаче, за које су цена и намера уговора о лиценцирању мали када се +упореде са успостављањем производње, патенти често не чине много штете. Они +не сметају већини појединаца који користе патентиране производе.</p> + +<p> + Идеја о ауторским правима није постојала у стара времена, када су творци +често копирали друге у неинтелектуалним делима. Ова пракса је била корисна, +и била је једини начин да њихова дела преживе, па макар и делимично. Систем +ауторских права је створен искључиво за сврху подстицања стварања. У домену +за који је замишљен — књиге, које су економично могле да се копирају само +преко штампарске пресе — он је чинио мало штете, и није представљао препреку +већини појединаца који читају књиге.</p> + +<p> + Сва права интелектуалне својине су само лиценце које дарује друштво, јер се +мислило, исправно или погрешно, да ће друштво као целина од њих имати +користи. Али у конкретној ситуацији морамо да се запитамо: да ли је за нас +боље да дозволимо такво лиценцирање? За шта овлашћујемо одређену особу?</p> + +<p> + Данашњи програми су веома различити од књига пре стотину година. Чињеница да +је најлакши начин да се програм умножи умножавање програма између ближњих, +чињеница да програм поседује и изворни код и објектни код који се разликују, +и чињеница да се програм користи, а не чита и не ужива, се комбинују, +стварајући ситуацију у којој особа која намеће ауторска права штети друштву +као целини и материјално и духовно, а то не би смела да ради без обзира на +то да ли јој закон то дозвољава или не.</p> + +<p id="competition"> +<strong>„Уз конкуренцију се боље ради.“</strong></p> + +<p> + Парадигма конкуренције је трка: награђивањем победника, подстичемо свакога +да трчи брже. Кад капитализам стварно овако функционише, то је добро, али +његови браниоци греше у претпоставци да он увек овако функционише. Ако +тркачи забораве за шта се нуди награда и намере да победе по сваку цену, они +могу да развију другачије стратегије, као што је нападање других тркача. Ако +се тркачи потуку, сви ће закаснити.</p> + +<p> + Власнички и тајни софтвер су морални еквиваленти тркача који се туку. Тужно +је што је то тако, али једини судија који постоји се не противи тучи — он је +само прописује („На сваких десет метара противника можете да ударите +једном“). А требало би да их раздвоји и казни за сам покушај туче.</p> + +<p id="stop-programming"> +<strong>„Неће ли сви престати да програмирају без новчаног +подстицаја?“</strong></p> + +<p> + У ствари, многи људи ће програмирати уз апсолутно никакав новчани +подстицај. Програмирање некима представља неодољиву фасцинацију, и то обично +онима који су у њему најбољи. Не мањка професионалних музичара који се баве +музиком, иако тако не постоји нада да тиме зараде за живот.</p> + +<p> + Али, у ствари, ово питање, иако често постављано, није примерено +ситуацији. Плаћање програмерима неће нестати, већ ће се само смањити. Дакле, +право питање је да ли ће ико програмирати са смањеним новчаним подстицајем? +Моје искуство показује да хоће.</p> + +<p> + Преко десет година многи од најбољих програмера у свету су радили у +Лабораторији за вештачку интелигенцију, за много мање новца него што су +могли да зараде било где другде. Али су зарадили много врста неновчаних +награда: на пример, славу и захвалност. Осим тога, креативност је и забавна, +што је само по себи награда.</p> + +<p> + Али, када им је понуђена прилика да обављају исти интересантан посао за +много новца, већина њих је напустила посао.</p> + +<p> + Оно што показују чињенице је да ће људи програмирати и из других разлога +осим богатства; али ако им се омогући и да пуно зараде, то ће очекивати и +захтевати. Организације са ниским зарадама лошије пролазе од оних са високим +зарадама, али се то не би дешавало уколико би оне са већим зарадама биле +забрањене.</p> + +<p id="desperate"> +<strong>„Очајнички су нам потребни програмери. Уколико они захтевају да +престанемо да помажемо ближњима, морамо да их послушамо.“</strong></p> + +<p> + Никада нећете бити толико очајни да послушате овакву врсту захтева. Сетите +се: „Милионе за одбрану, али ни динара за харач!“<sup><a +href="#TransNote2">[2]</a></sup></p> + +<p id="living"> +<strong>„Програмери морају некако да зарађују за живот.“</strong></p> + +<p> + Гледано на кратке стазе, ово је тачно. Међутим, постоје бројни начини на +које програмери могу да зараде за живот без продавања права на коришћење +програма. Тај начин је сада уобичајен јер програмерима и бизнисменима доноси +највише новца, а не зато што је једини начин да се зарађује за живот. Лако +је наћи друге начине уколико желите да их нађете. Ево неколико примера.</p> + +<p> + Произвођач који направи нову врсту рачунара ће платити за прилагођавање +оперативног система новом хардверу.</p> + +<p> + Продаја услуга обуке и одржавања може такође да упосли програмере.</p> + +<p> + Људи са новим идејама би могли да расподељују програме као фривер<a +href="#f7">(7)</a>, тражећи прилоге од задовољних корисника, или продајући +услуге одржавања. Сретао сам људе који већ успешно раде на такав начин.</p> + +<p> + Корисници са сличним потребама могу да створе корисничке групе и плаћају +чланарину. Група би склопила уговор са програмерским фирмама да пишу +програме које би чланови групе желели да користе.</p> + +<p> + Све врсте изградње могу се финансирати софтверским порезом:</p> + +<p> + Претпоставимо да је свако ко купи рачунар обавезан да плати <em>x</em> +процената цене за рачун софтверског пореза. Влада би ово давала агенцији као +што је НЗС (Национална задужбина за софтвер) за покривање трошкова развоја +софтвера.</p> + +<p> + Али, ако купац рачунара сам приложи за изградњу софтвера, био би изузет из +плаћања пореза. Могао би да уложи у пројекат по свом избору — често бирајући +га јер се нада да ће користити његов резултат када он буде завршен. Може да +буде заслужан за било који износ прилога до пуног износа пореза који је +морао да плати.</p> + +<p> + Укупни порез би могао да буде изабран гласањем опорезованих, и изваган у +складу са износом који ће им бити наплаћен.</p> + +<p> + Последице би биле следеће:</p> + +<ul> +<li>Заједница корисника рачунара би подржавала изградњу софтвера.</li> +<li>Ова заједница би одлучивала о томе који ниво подршке јој је потребан.</li> +<li>Корисници који посвећују посебну пажњу томе на које пројекте је потрошен +њихов део могу ово сами да изаберу.</li> +</ul> +<p> + Дугорочно гледано, ослобађање програма је корак напред према послеоскудичном +свету, у коме нико неће морати да напорно ради само да би зарадио за +живот. Људи ће моћи да се посвете активностима које су забавне, као што је +програмирање, после провођења неопходних десет сати недељно на неопходним +пословима као што су законодавство, породично саветовање, оправка робота и +истраживање астероида. Неће бити потребе да се зарађује за живот од +програмирања.</p> + +<p> + Ми смо већ сада веома смањили обим посла који цело друштво мора да обави за +целокупну продуктивност, али само мали део овога се претворио у слободно +време за раднике јер је неопходно много непродуктивних уз продуктивне +активности. Главни узроци овога су бирократија и изометричне борбе против +конкуренције. Слободни софтвер ће веома смањити ове отежавајуће околности у +производњи софтвера. Ми то морамо да урадимо, како би се технички добици у +продуктивности претворили у смањење посла који морамо да обавимо.</p> + +<h3 id="footnotes">Фусноте</h3> + +<ol> +<li id="f1">Овде је избор речи био непажљив. Намера је била да нико неће морати да плати +за <strong>дозволу</strong> да користи систем ГНУ-а. Али речи ово не +стављају до знања, и људи их често интерпретирају као да неће морати или ће +морати веома мало да плате за примерке ГНУ-а. Ово никад није била жељена +замисао. Касније, манифест помиње могућност постојања фирми које нуде услугу +расподеле зарад профита. Касније сам научио да пажљиво разликујем „слободно“ +(енгл. <em>free</em>) у смислу слободе и „бесплатно“ (енгл. <em>free</em>) у +смислу цене. Слободни софтвер је софтвер који корисници могу да расподељују +и мењају. Неки корисници могу да добију примерке бесплатно, док други +плаћају за добијање примерака, и ако плаћање помаже унапређењу софтвера, тим +боље. Битно је да свако ко поседује примерак има слободу да сарађује у +његовом коришћењу са другима.</li> + +<li id="f2">Ово је друго место на коме нисам пажљиво направио разлику између два +различита значења речи „слободно“ (енгл. <em>free</em> = „слободно“ или +„бесплатно“). Реченица таква каква је није погрешна — можете да набавите +примерке ГНУ-овог софтвера бесплатно, од ваших пријатеља или преко +мреже. Али она наводи на погрешан закључак.</li> + +<li id="f3">Данас постоји неколико таквих фирми.</li> + +<li id="f4">Задужбина за слободни софтвер се 10 година углавном финансира из службе за +расподелу, иако је добротворна организација, а не фирма. Можете и да <a +href="/order/order.html">наручујете ствари од ЗСС-а</a>. +</li> + +<li id="f5">Неколико рачунарских фирми је 1991. спонзорисало одржавање ГНУ-овог +преводиоца за Це.</li> + +<li id="f6">Осамдесетих још увек нисам схватао колико је збуњујуће говорити о „питању“ +„интелектуалне својине“. Тај израз је очито настао из предрасуде. Чињеница +да он изједначава многе различите законе, који покрећу сасвим различита +питања, је тананија. Сада свима тражим да у потпуности одбаце израз +„интелектуална својина“, како не би некога навели да закључе да ови закони +чине једно целовито питање. Начин на који се може бити јаснији је да се о +патентима, ауторским правима и робним маркама расправља одвојено. Погледајте +<a href="/philosophy/not-ipr.html">даље објашњење</a> начина на који овај +израз шири конфузију и двосмисленост.</li> + +<li id="f7">Накнадно смо научили да разликујемо „слободан софтвер“ и „фривер“. Израз +„фривер“ означава софтвер који можете да поново расподељујете, али обично +вам није дозвољено да га проучавате и мењате његов изворни код, па већина +фривера није слободан софтвер. Погледајте <a +href="/philosophy/words-to-avoid.html#Freeware">страницу „збуњујуће речи и +синтагме“</a> за више информација.</li> + +</ol> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b><br /> +<ol> +<li id="TransNote1">Ова напомена се односи на енглеску верзију. [СР]</li> +<li id="TransNote2">Позната изјава Томаса Џеферсона. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1985, 1993, 2003, 2005, 2007, +2008 Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p> +Свима се пружа дозвола да праве или расподељују дословне примерке овог +документа, на било којем медијуму, уз услов да су очувана обавештења о +ауторским правима и дозволама, и да расподељивач пружи примаоцу дозволу за +даљу поновну расподелу према овом обавештењу. +<br /> +Измењене верзије се не могу правити. +</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:40:36 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> |