diff options
author | Christian Grothoff <christian@grothoff.org> | 2020-10-11 13:29:45 +0200 |
---|---|---|
committer | Christian Grothoff <christian@grothoff.org> | 2020-10-11 13:29:45 +0200 |
commit | 1ae0306a3cf2ea27f60b2d205789994d260c2cce (patch) | |
tree | 53117a55c27601e92172ea82f1d8cd11d355c06c /talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html | |
parent | 2e665813a44988bfd906c0fab773f82652047841 (diff) | |
download | taler-merchant-demos-1ae0306a3cf2ea27f60b2d205789994d260c2cce.tar.gz taler-merchant-demos-1ae0306a3cf2ea27f60b2d205789994d260c2cce.tar.bz2 taler-merchant-demos-1ae0306a3cf2ea27f60b2d205789994d260c2cce.zip |
add i18n FSFS
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html')
-rw-r--r-- | talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html | 463 |
1 files changed, 463 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html new file mode 100644 index 0000000..0b81586 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html @@ -0,0 +1,463 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2014-03-11" --> +<!--#set var="ENGLISH_PAGE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.en.html" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“ — Пројекат ГНУ +— Задужбина за слободни софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/free-software-for-freedom.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“</h2> + +<div class="announcement"> +<blockquote><p>Ажурирана верзија овог чланка се налази у чланку <a +href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Појам „отворени изворни +код“ избегава суштину слободног софтвера</a>.</p></blockquote> +</div> + +<p> +Иако би слободни софтвер пружао исте слободе и под било којим другим именом, +ипак је веома битно који назив ћемо користити: различите речи <em>изражавају +различите идеје</em>.</p> + +<p> +Године 1998., неки људи из заједнице слободног софтвера су почели да користе +израз <a href="https://opensource.org/">„софтвер отвореног изворног +кода“</a> уместо израза <a href="/philosophy/free-sw.html">„слободни +софтвер“</a> да би описали оно што они раде. Израз „отворени изворни код“ је +убрзо поистовећен и са другачијим приступом, другачијом филозофијом, +другачијим системом вредности, па чак и другачијим критеријумом за то које +су лиценце прихватљиве. Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени +изворни код су данас <a href="#relationship">одвојени покрети</a> са +различитим гледиштима и циљевима, иако са њима можемо да сарађујемо и заиста +и сарађујемо на неким конкретним пројектима.</p> + +<p> +Суштинска разлика између ова два покрета лежи у њиховом систему вредности, +њиховим погледима на свет. За Покрет за отворени изворни код је питање да ли +софтвер треба да буде отвореног изворног кода питање праксе, а не етике. Као +што је неко рекао: „Отворени изворни код представља методологију изградње, а +слободни софтвер представља друштвени покрет“. Покрет за отворени изворни +код види неслободни софтвер као прихватљиво решење. Покрет за слободни +софтвер види неслободни софтвер као друштвени проблем а слободни софтвер као +решење.</p> + +<h3 id="relationship">Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни код</h3> + +<p> +Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени изворни код су слични двема +политичким фракцијама у оквиру заједнице слободног софтвера.</p> + +<p> +Радикалне групе из шездесетих су биле чувене по фракцијама: организација би +се делила због неслагања у детаљима стратегије, а онда би фракције сматрале +једна другу непријатељима. Таква је макар представа коју људи о њима имају, +без обзира на то да ли је тачна или није.</p> + +<p> +Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни</p> + +<p> +Ми нисмо против Покрета за отворени изворни код, али не желимо да нас +стављају у исти кош са њима. Ми истичемо да су они допринели нашој +заједници, али смо ми ту заједницу створили, и желимо да људи то знају. Ми +желимо да људи повезују наша достигнућа са нашим системом вредности и нашом +филозофијом, а не са њиховом. Ми желимо да нас чују, а не да нас скривају +иза слике групе са различитим погледима на ствари. Да бисмо разуверили људе +у убеђењу да смо део Покрета за отворени изворни код, у свакој прилици се +трудимо да не користимо реч „отворено“ када желимо да говоримо о слободном +софтверу, или реч супротног значења — „затворено“ када желимо да говоримо о +неслободном софтверу.</p> + +<p> +Дакле, молимо вас да поменете Покрет за слободни софтвер када говорите о +нашем раду и софтверу који смо ми изградили, нпр. о оперативном систему <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a>.</p> + +<h3 id="comparison">Поређење два израза</h3> + +<p> +Остатак овог чланка пореди два израза: „слободни софтвер“ и „отворени +изворни код“. Описује се зашто израз „отворени изворни код“ не решава +ниједан проблем, али зато ствара неке нове проблеме.</p> + +<h3 id="ambiguity">Двосмисленост</h3> + +<p> +Израз „слободни софтвер“ садржи у себи проблем двосмислености <sup><a +href="#TransNote1">[1]</a></sup>: нежељено значење „Софтвер који можете да +набавите за нулту цену“ овај израз исто тако добро описује као и жељено +значење „софтвер који пружа кориснику извесне слободе“. Покушали смо да +решимо овај проблем објављујући <a +href="/philosophy/free-sw.html">прецизнију дефиницију слободног +софтвера</a>, али то није савршено решење; тај корак не може потпуно да +елиминише проблем. Недвосмислен израз који би био и исправан би био бољи, +само када не би и сам садржао друге проблеме.</p> + +<p> +На несрећу, све алтернативе у енглеском језику садрже своје +проблеме. Разматрали смо велики број алтернатива које су нам људи +предлагали, али ниједна није „исправна“ са толиком јасноћом, да би прелазак +на њу био добра идеја. Свака предложена замена израза „слободни софтвер“ +садржи сличан или чак и гори семантички проблем, укључујући ту и „софтвер +отвореног изворног кода“.</p> + +<p> +Званична дефиниција „софтвера отвореног изворног кода“, коју је објавила +Иницијатива за отворени изворни код, је веома блиска нашој дефиницији +слободног софтвера; међутим, у неким стварима је попустљивија — они су +прихватили неке лиценце које ми сматрамо неприхватљиво рестриктивним према +корисницима. Међутим, очито значење израза „софтвер отвореног изворног кода“ +је: „Можете да погледате изворни код“. Ово је много слабији критеријум него +онај слободног софтвера; он укључује слободни софтвер, али и неке <a +href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власничке</a> +програме, укључујући Иксве (<em>Xv</em>) и Куте (<em>Qt</em>) под његовом +првобитном лиценцом (пре КЈЛ — <em>QPL</em>).</p> + +<p> +То очито значење израза „отворени изворни код“ није оно које су замислили +његови бранитељи. Резултат је да већина људи погрешно разуме шта ти +бранитељи бране. Ево како је писац Нил Стивенсон (<em>Neal Stephenson</em>) +дефинисао „отворени изворни код“:</p> + +<blockquote><p> +Линукс је софтвер „отвореног изворног кода“, што просто значи да свако може +да добије примерке датотека са његовим изворним кодом. +</p></blockquote> + +<p> +<!-- The <a href="http://da.state.ks.us/itec/TechArchPt6ver80.pdf"> + state of +Kansas</a> published a similar definition: --> +Не мислим да је он намерно хтео да оповргне или оспори „званичну“ +дефиницију. Мислим да је он само применио правила енглеског језика како би +дошао до значења овог израза. Држава Канзас је објавила сличну дефиницију: +</p> + +<blockquote><p> +Користи софтвер отвореног изворног кода (СОИК). СОИК је софтвер коме је +изворни код бесплатно и јавно доступан, иако се појединачни уговори о +лиценцирању могу разликовати према томе шта дозвољавају да се са кодом ради. +</p></blockquote> + +<p> +Наравно, људи који заступају „отворени изворни код“ су покушали да ово реше +објављивањем прецизне дефиниције тог израза, баш као што смо и ми урадили за +„слободни софтвер“.</p> + +<p> +Али зато је објашњење израза „слободни софтвер“ просто — особа којој је +позната идеја „слободе говора, а не бесплатног пива“ неће погрешити два +пута. За израз „отворени изворни код“ не постоји тако језгровит начин да се +објасни његово значење и јасно покаже зашто је природна дефиниција погрешна.</p> + +<h3 id="fear">Страх од слободе</h3> + +<p> +Главни аргумент за израз „софтвер отвореног изворног кода“ је тај да се због +израза „слободни софтвер“ неки људи осећају нелагодно. Ово је тачно: прича о +слободи, о етичким питањима, о одговорности која мора да прати удобности, +тражи од људи да размишљају о стварима које би радије игнорисали. Ово може +да проузрокује незадовољство, и због тога неки људи могу да одбаце ту +идеју. Али не би било боље по друштво уколико бисмо престали да говоримо о +тим стварима.</p> + +<p> +Пре више година, градитељи слободног софтвера су приметили ово +незадовољство, па су неки од њих почели да траже начин да се оно +избегне. Сматрали су да ће, ако ћуте о етици и слободи а причају само о +непосредним практичним користима неких слободних програма, моћи да „продају“ +софтвер ефикасније неким корисницима, а нарочито фирмама. Израз „отворени +изворни код“ је понуђен као начин да се ово више истакне — начин да се буде +„прихватљивији фирмама“. У овој одлуци су корени система вредности Покрета +за отворени изворни код.</p> + +<p> +Овакав приступ се показао ефектним за оно за шта је замишљен. Данас многи +људи прелазе на слободни софтвер из чисто практичних разлога. И то је добро, +али то није све што желимо да постигнемо! Привлачење корисника да користе +слободни софтвер не представља цео посао, већ само први корак.</p> + +<p> +Пре или касније ће ти корисници бити поново привучени власничком софтверу +због неке практичне предности. Безброј фирми нуди такве изазове, па што би +онда корисници то одбијали? Требало је да науче да <em>цене слободу</em> +коју им пружа слободни софтвер, слободе ради. На нама је да проширимо ову +идеју — а да бисмо то учинили, морамо да причамо о слободи. Извесна количина +„ућутканог“ приступа фирмама може да буде корисна за заједницу, али морамо +такође и да више говоримо о слободи.</p> + +<p> +Данас се доста „ућуткује“, а о слободи се не говори довољно. Већина људи +који се баве слободним софтвером мало помињу слободу — обично зато јер хоће +да буду „прихватљивији фирмама“. Расподељивачи софтвера су овоме посебно +склони. Неке дистрибуције оперативног система <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a> додају власничке пакете +основном слободном систему, и подстичу друге да ово сматрају предношћу, пре +него удаљавањем од слободе.</p> + +<p> +Ми посустајемо пред навалом корисника слободног софтвера, не можемо да +подучавамо о слободи и нашој заједници онолико људи колико јој се +придружује. Ово је разлог због кога неслободни софтвер (што је Куте био када +је први пут постао популаран) и делимично слободне дистрибуције оперативног +система налазе тако плодно тле. Била би грешка ако бисмо сада престали да +користимо реч „слобода“. Напротив, о слободи треба говорити више, а не мање.</p> + +<p> +Уколико они који користе израз „отворени изворни код“ привуку више корисника +у нашу заједницу, то је позитивно, али ћемо онда ми остали морати да уложимо +већи напор да тим корисницима скренемо пажњу на питање слободе. Ми морамо да +кажемо „Ово је слободни софтвер и он вам пружа слободу!“ више пута и +гласније него икад.</p> + +<h3 id="newinfeb">Да ли би било користи од робне марке?</h3> + +<p> +Бранитељи „софтвера отвореног изворног кода“ су покушали да региструју робну +марку, правдајући се да би им то омогућило да спрече злоупотребе. Ова +иницијатива је касније одбачена, јер је израз превише описан да би могао да +постане робна марка; тако је правни статус „отвореног изворног кода“ исти +као и онај „слободног софтвера“: не постоје <em>правна</em> ограничења +његове употребе. Чуо сам да неке фирме називају софтверске пакете „отвореним +изворним кодом“ чак иако се нису уклапали у званичну дефиницију; лично сам +упознат са неким случајевима.</p> + +<p> +Али, да ли би употреба израза који је робна марка заиста била другачија? Не +мора да значи.</p> + +<p> +Фирме су издавале и саопштења која одају утисак да је програм „софтвер +отвореног изворног кода“ без експлицитне објаве да је то тако. На пример, +једна ИБМ-ова (<em>IBM</em>) објава о програму који се не уклапа у званичну +дефиницију је гласила:</p> + +<blockquote><p> +Као што је уобичајено у заједници отвореног изворног кода, корисници +технологије ... ће бити у могућности и да сарађују са ИБМ-ом ... +</p></blockquote> + +<p> +Овим није речено да програм <em>јесте</em> „отвореног изворног кода“, али то +многи читаоци нису приметили. (Овде би требало приметити да се ИБМ искрено +трудио да учини овај програм слободним софтвером, и да је касније усвојио +нову лиценцу која га чини слободним софтвером и „отвореним изворним +кодом“. Али, у време када је објава објављена, тај програм није био ни једно +ни друго.)</p> + +<p> +Ево како је фирма Решења Сајгнус (<em>Cygnus Solutions</em>), која је +настала са намером да буде фирма која прави слободни софтвер а потом на +известан начин постала власничка, рекламирала неке власничке програме:</p> + +<blockquote><p> +Фирма Решења Сајгнус је водећа на тржишту отвореног изворног кода и недавно +је на тржиште [ГНУ-а са ]Линукса[-ом] избацила два нова производа. +</p></blockquote> + +<p> +За разлику од ИБМ-а, Сајгнус није покушао да ове пакете претвори у слободни +софтвер, па се они нису ни приближили томе да то постану. Али Сајгнус није +ни рекао да су ти пакети „софтвер отвореног изворног кода“. Они су само +искористили тај израз да непажљиве читаоце наведу да то помисле.</p> + +<p> +Ова запажања воде ка закључку да робна марка не би истински спречила забуну +коју ствара израз „отворени изворни код“.</p> + +<h3 id="newinnovember">Неразумевање(?) израза „отворени изворни код“</h3> + +<p> +Дефиниција отвореног изворног кода је довољно јасна, и сасвим је јасно да +просечни неслободни програми не спадају у ту категорију. Дакле, помислили +бисте да „фирма отвореног изворног кода“ значи да фирма прави производе који +су слободни софтвер (или бар близу томе), зар не? Нажалост, многе фирме +покушавају да овоме дају другачије значење.</p> + +<p> +На „Дану градитеља отвореног изворног кода“ августа 1998., неколико +комерцијалних градитеља који су били позвани су рекли да они намеравају да +само део њиховог рада претворе у слободни софтвер (или „отворени изворни +код“). Главни део њиховог пословања је развој власничких додатака (софтвера +или <a href="/philosophy/free-doc.html">упутстава</a>) које они продају +корисницима слободног софтвера. Они су тражили од нас да на ово гледамо као +на легитимну ствар, као део заједнице, јер се део новца поклања развоју +слободног софтвера.</p> + +<p> +У ствари, те фирме траже популарни жиг „отвореног изворног кода“ за њихове +власничке производе, чак и ако они нису „отвореног изворног кода“, јер оне +имају неке везе са слободним софтвером или зато што иста фирма одржава и +неки слободни софтвер. (Оснивач једне фирме је чак врло отворено рекао да ће +у слободни пакет који одржава његова фирма додати онолико њиховог дела +колико буде подржала заједница.)</p> + +<p> +Током година, многе фирме су помагале развој слободног софтвера. Неке од њих +су углавном развијале неслободни софтвер, али су раздвајале ова два +развоја. Стога смо могли да игноришемо њихове неслободне производе, и да +сарађујемо са њима на пројектима слободног софтвера. Онда бисмо им на крају +искрено захвалили за њихове прилоге у слободном софтверу, без приче о +њиховим осталим активностима.</p> + +<p> +Међутим, ми не можемо да овако поступимо и са овим новим фирмама, јер нам то +оне саме не дају. Ове фирме отворено позивају јавност да све њихове +активности стави у исти кош. Они траже од нас да повољно гледамо на њихов +неслободни софтвер, на исти начин на који бисмо третирали прави допринос, +иако то он није. Они се представљају као „фирме отвореног изворног кода“, +надајући се да ћемо према њима гајити пријатна осећања и да ћемо зажмурити +при његовом коришћењу.</p> + +<p> +Овакво манипулантско понашање не би било ништа мање штетно да је испољавано +уз помоћ израза „слободни софтвер“. Међутим, изгледа да фирме не користе +израз „слободни софтвер“ на такав начин. Можда им не одговара његова +повезаност са идеализмом. Уствари, таквом понашању је „отворио“ врата израз +„отворени изворни код“.</p> + +<p> +На сајму крајем 1998. посвећеном оперативном систему често називаном <a +href="/gnu/linux-and-gnu.html">„Линуксом“</a>, истакнути говорник је био +извршни директор познате софтверске фирме. Он је вероватно позван на основу +одлуке његове фирме да „подржи“ тај систем. На несрећу, њихов вид „подршке“ +се састојао од објављивања неслободног софтвера који ради са тим +системом. Другим речима: користили би нашу заједницу као тржиште, али не би +дали свој допринос.</p> + +<p> +Он је рекао: „Ни у ком случају нећемо наш производ претворити у производ +отвореног изворног кода, али ћемо га можда претворити у производ ‘интерно’ +отвореног изворног кода. Уколико дозволимо нашем особљу подршке корисницима +да имају увид у изворни код, они би могли да исправљају грешке, и могли +бисмо да обезбедимо бољи производ и бољу услугу“. (Ово није дослован цитат, +пошто нисам забележио његове тачне речи, али одсликава суштину.)</p> + +<p> +Слушаоци су ми после говорили: „Он једноставно не схвата суштину“. Али да ли +је заиста тако? Коју суштину он није схватио?</p> + +<p> +Он није погрешио што се тиче Покрета за отворени изворни код. Тај покрет не +говори да корисницима треба осигурати слободу, већ само да треба дозволити +већем броју људи да има увид у изворни код и помогне његовом бржем и бољем +развоју. Извршни директор је ту суштину сасвим схватио. Само, неспреман да +тај приступ у потпуности спроведе, дакле укључивши и кориснике, он га је +применио парцијално, у оквиру фирме.</p> + +<p> +Суштина коју он није схватио јесте она коју „отворени изворни код“ није +замишљен да подржи, а то је да корисници <em>заслужују</em> слободу.</p> + +<p> +Ширење идеје слободе је велики посао, па нам је потребна и ваша помоћ. Како +бисмо подржали тај посао, у Пројекту ГНУ се држимо израза „слободни +софтвер“. Уколико сматрате да су слобода и заједница важни сами по себи, а +не само због погодности које носе, молимо вас да нам се придружите и +употребљавате израз „слободни софтвер“.</p> + +<hr /> + +<!-- The archived version is truncated. +<p> + +Joe Barr wrote an article called +<a href="http://web.archive.org/web/20080703140137/http://www.itworld.com/LWD010523vcontrol4">Live and +let license [archived]</a> that gives his perspective on this issue.</p> +--> +<p> +Лаханијево (<em>Lakhani</em>) и Волфово (<em>Wolf</em>) <a +href="http://ocw.mit.edu/courses/sloan-school-of-management/15-352-managing-innovation-emerging-trends-spring-2005/readings/lakhaniwolf.pdf">истраживање +о мотивацији градитеља слободног софтвера</a> говори да је значајан проценат +људи мотивисан ставом да би софтвер требало да буде слободан. И све то +упркос чињеници да су анкетирали градитеље на Ковачници изворног кода +(<em>SourceForge</em>), еместу које не подржава гледиште да је ово питање +етике.</p> + +<hr /> +<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a +href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни +софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">На енглеском језику, јер реч <em>free</em> у енглеском +може да значи „слободно“, али и „бесплатно“ — овај одељак се не односи на +српски језик. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1998, 1999, 2000, 2001, 2007 +Free Software Foundation, Inc.</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2017/03/11 10:17:43 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> |