why-gnu-linux.html (19707B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/gnu/po/why-gnu-linux.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/gnu/po/why-gnu-linux.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/why-gnu-linux.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-10-18" --> 7 8 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 9 <!-- Parent-Version: 1.79 --> 10 11 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 12 <title>Зашто ГНУ са Линуксом — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> 13 14 <!--#include virtual="/gnu/po/why-gnu-linux.translist" --> 15 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 16 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 17 <h2>Шта је у имену?</h2> 18 19 <p><strong>написао <a href="http://www.stallman.org/">Ричард 20 Сталман</a></strong></p> 21 22 <div class="announcement"> 23 <blockquote><p>Да научите више о овој теми, можете прочитати наша <a 24 href="/gnu/gnu-linux-faq.html">ГНУ са Линуксом ЧПП-а</a>, нашу страну о <a 25 href="/gnu/linux-and-gnu.html">Линуксу и Пројекту ГНУ</a> и нашу страну о <a 26 href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">ГНУ корисницима који никада 27 нису чули о ГНУ</a>. 28 29 </p></blockquote> 30 </div> 31 32 <p> 33 Имена преносе значење; наш избор имена одређује значење онога што 34 кажемо. Неодговарајуће име даје људима погрешну представу. Ружа било ког 35 имена би мирисала слатко— али ако је назовете оловком, људи ће се 36 поприлично разочарати ако покушају да пишу са њом. И ако назовете оловке 37 “ружама”, људи можда неће схватити зашта су оне добре. Ако 38 зовете наш оперативни систем Линуксом, то преноси погрешно значење о 39 пореклу, историји, и сврси система. Ако га зовете <a 40 href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a>, то преноси тачну слику 41 (мада не детаљну).</p> 42 <p> 43 Али да ли ово има значаја за нашу заједницу? Да ли је важно да људи знају 44 порекло, историју, и сврху система? Да— зато што су људи који 45 забораве историју осуђени да је понове. Слободан Свет који се развио око <a 46 href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a> није безбедан; проблеми 47 који су нас навели да развијемо ГНУ нису потпуно елиминисани, и они прете да 48 се врате.</p> 49 50 <p> 51 Када ја објашњавам зашто је примереније звати оперативни систем ГНУ са 52 Линуксом него Линуксом, људи понекад одговоре овако:</p> 53 54 <blockquote><p> 55 <em> Имајући у виду да Пројекат ГНУ заслужује признање за овај рад, дали је 56 стварно вредно дискусије када људи не дају признање? Зар није важнo да је 57 посао одрађен, а не ко га је урадио? Треба да се опустите, поносите послом 58 који је добро обављен, а не да бринете о признању. </em> 59 </p></blockquote> 60 <p> 61 Ово би био мудар савет, да је ситуација таква— да је посао добро 62 одрађен и да је време за опуштање. Да је само то истина! Али изазови су 63 многи, и ово није време да се будућност олако схвати. Снага наше заједнице 64 је у посвећености слободи и сарадњи. Коришћење имена <a 65 href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a> је начин да људи подсете 66 сами себе и да информишу друге о овим циљевима.</p> 67 68 <p> 69 Могуће је писати добар слободан софтвер без да се мисли о ГНУ-у; много 70 доброг посла је урађено и у име Линукса. Али “Линукс” је 71 асоциран од кад је први пут смишљено име са филозофијом које није посвећена 72 слободи сарадње. Како бизниси све више буду користили име, имаћемо све више 73 проблема да га повежемо са духом заједнице.</p> 74 75 <p> 76 Велики изазов будућности слободног софтвера долази од тежње компаније 77 “Линукс” дистрибуција да додају не-слободан софтвер <a 78 href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-у са Линуксом</a> због једноставности и 79 моћи. Сви главни комерцијални ствараоци дистрибуција раде то; нико не прави 80 дистрибуцију која је тотално слободна. Многи од њих не означе јасно 81 не-слободне пакете у својим дистрибуцијама. Многи чак развијају не-слободан 82 софтвер и додају га систему. Неки га безобразно рекламирају као 83 “Линукс” систем који је “лиценциран по месту”, која 84 даје кориснику исто слобода као и Микрософт Виндовс.</p> 85 86 <p> 87 Људи оправдавају додавање не-слободног софтвера у име “популарности 88 Линукса”—ефективно, вреднујући популарност више од 89 слободе. Понекад се ово отворено признаје. На пример, Часопис Вајерд каже 90 Роберт МекМилан, едитор Линукс Магазина, “мисли да би покрет ка 91 софтверу отвореног кода требао да се подстакне техничким, пре него 92 политичким, одлукама.” И Колдерин <abbr title="Главни Извршни 93 Директор">ГИД</abbr> отворено подстиче кориснике да <a 94 href="http://www.zdnet.com/article/stallman-love-is-not-free/">одустану од 95 циља слободе и да уместо тога раде на “популарности 96 Линукса”</a>.</p> 97 98 <p> 99 Додавање не-слободног софтвера систему <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ 100 са Линуксом</a> би можда повећао популарност, ако би популарношћу сматрали 101 број људи који користе неки <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са 102 Линуксом</a> у комбинацији са не-слободним софтвером. Али у исто време, то 103 имплицитно охрабрује заједницу да прихвати не-слободан софтвер као добру 104 ствар, и да заборави слободу као циљ. Нема сврхе да возите брже ако не 105 можете да останете на путу.</p> 106 107 <p> 108 Када је не-слободан “додатак” библиотека или програмски алат, то 109 може постати замка за програмере слободног софтвера. Када пишу слободан 110 софтвер који зависи од не-слободнот пакета, њихов софтвер не може бити део 111 потпуно слободног система. Мотиф и КјуТи су на овај начин у прошлости 112 заробили велики део отвореног софтвера, стварајући проблеме чије решавање је 113 одузело године. Проблем Мотифа још није потпуно решен, јер ЛесТиф захтева 114 мало дорађивања (молимо волонтирајте!). Сан-овa не-слободна имплементација 115 Јаве сада има сличне последице: <a href="/philosophy/java-trap.html">Замка 116 Јаве</a> (Историјска примедба: У Децембру 2006-е Сан је био у сред <a 117 href="http://www.fsf.org/news/fsf-welcomes-gpl-java.html">поновног 118 објављивања своје Јава Платформе под ГНУ ОЈЛ-ом</a>.)</p> 119 120 <p> 121 Ако наша заједница настави да се креће у овом правцу, то би могло променити 122 будућност <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a> у мозаик 123 слободних и не-слободних компоненти. Пет година од сада, ми ћемо сигурно 124 имати доста слободног софтвера; али ако нисмо пажљиви, тешко ће бити 125 користан без не-слободног софтвера који ће корисници очекивати да нађу уз 126 њега. Ако се ово деси, наша кампања за слободу ће бити неуспела.</p> 127 128 <p> 129 Да је објављивање слободних алтернатива питање само програмирања, решавање 130 будућих проблема би могло бити лакше како се програмерски потенцијал наше 131 заједнице повећева. Али ми се суочавамо са препрекама које прете да отежају 132 ово: закони који забрањују слободан софтвер. Како се софтверски патенти 133 нагомилавају, и како се закони као што је <abbr title="Акт ауторских права 134 дигиталног миленијума">ААПДМ</abbr> користе да забране развој слободног 135 софтвера за важне послове као што је гледање ДеВеДе-ова или слушање 136 РиалАудио стримова, наћи ћемо се без јасног начина борбе против патентираних 137 и тајних формата података, осим да <strong>одбацимо не-слободне програме 138 који их користе</strong>.</p> 139 140 <p> 141 Суочавање са овим изазовима ће захтевати много различитих врста напора. Али 142 оно што нам највише треба, да се суочимо са изазовима, јесте да запамтимо 143 циљ слободе и сарадње. Не можемо очекивати да ће сама жеља за моћним, 144 поузданим софтвером мотивисати људе да улажу велике напоре. Треба нам 145 одлучност коју људи имају када се боре за своје слободе и за своје 146 заједнице, одлучност да се истраје годинама, и да се не одустане.</p> 147 148 <p> 149 У нашој заједници, овај циљ и ова одлучност потичу углавном од Пројекта 150 ГНУ. Ми смо ти који причају о слободи и заједници као о нечему вредном 151 чврстог залагања; организације које причају о “Линуксу” обично 152 не кажу ово. Часописи о “Линуксу” су обично пуни огласа за 153 не-слободан софтвер; компаније које пакују “Линукс” додају 154 не-слободан софтвер систему; друге компаније “подржавају 155 Линукс” са не-слободним апликацијама; корисничке групе за 156 “Линукс” обично позивају продавца да представља те 157 апликације. Главно место где ће људи у нашој заједници вероватно да се 158 сусретну са идејом слободе и одлучности, јесте Пројекат ГНУ.</p> 159 160 <p> 161 Али када се људи сусретну са њом, дали ће је схватити?</p> 162 163 <p> 164 Људи који знају да користе систем који је произишао из Пројекта ГНУ могу 165 видете директну везу између себе и ГНУ-а. Они неће аутоматски да се сложе са 166 нашом филозофијом, али ће барем видети разлог да озбиљно размисле о 167 њој. Супротно томе, људи који сматрају себе “Линукс 168 корисницима”, и верују да је Пројекат ГНУ “развио алате који су 169 се показали корисним у Линуксу”, типично виде само индиректну везу 170 између себе и ГНУ-а. Они ће вероватно само игнорисати ГНУ филозофију када се 171 сусретну са њом.</p> 172 173 <p> 174 Пројекат ГНУ је идеалистичан, и свако ко данас подстиче идеализам се суочава 175 са великом препреком: распрострањена идологија охрабрује људе да одбаце 176 идеализам као “непрактичан”. Наш идеализам се показао као 177 ванредно практичан: то је разлог што имамао слободан оперативни систем <a 178 href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a>. Људи који воле овај 179 систем би требало да знају да га је наш идеализам учинио могућим.</p> 180 181 <p> 182 Да је “посао” стварно завршен, да није ништа у питању осим 183 признања, можда би било мудрије да се ствар остави на миру. Али ми нисмо у 184 тој позицији. Да бисмо инспирисали људе да ураде посао који треба да се 185 заврши, ми треба да будемо признати за посао који је већ урађен. Молимо 186 помозите нам тиме што ће те звати оперативни систем <a 187 href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a>.</p> 188 189 <hr /> 190 <blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a 191 href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни 192 софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> 193 194 <div class="translators-notes"> 195 196 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 197 </div> 198 </div> 199 200 <!-- for id="content", starts in the include above --> 201 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 202 <div id="footer"> 203 <div class="unprintable"> 204 205 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 206 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 207 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете 208 неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 209 href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> 210 211 <p> 212 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 213 replace it with the translation of these two: 214 215 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 216 translations. However, we are not exempt from imperfection. 217 Please send your comments and general suggestions in this regard 218 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 219 220 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 221 222 <p>For information on coordinating and submitting translations of 223 our web pages, see <a 224 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 225 README</a>. --> 226 Молимо да погледате <a 227 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 228 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 229 српском преводу, корисно је да погледате и <a 230 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 231 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 232 </div> 233 234 <!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to 235 files generated as part of manuals) on the GNU web server should 236 be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this 237 without talking with the webmasters or licensing team first. 238 Please make sure the copyright date is consistent with the 239 document. For web pages, it is ok to list just the latest year the 240 document was modified, or published. 241 If you wish to list earlier years, that is ok too. 242 Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying 243 years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable 244 year, i.e., a year in which the document was published (including 245 being publicly visible on the web or in a revision control system). 246 There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers 247 Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> 248 <p>Copyright © 2000, 2006, 2007 Richard Stallman</p> 249 250 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 251 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 252 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 253 254 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 255 <div class="translators-credits"> 256 257 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 258 <b>Превод:</b> 259 Лазар Ковачевић, <em>lazar</em> на серверу <em>invеrudio.com</em>, 2008.</div> 260 261 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 262 Ажурирано: 263 264 $Date: 2020/07/04 08:32:33 $ 265 266 <!-- timestamp end --> 267 </p> 268 </div> 269 </div> 270 </body> 271 </html>