shouldbefree.html (76479B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/philosophy/po/shouldbefree.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/philosophy/po/shouldbefree.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/shouldbefree.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="/philosophy/po/shouldbefree.sr-diff.html" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2021-07-11" --> 7 8 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 9 <!-- Parent-Version: 1.86 --> 10 11 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 12 <title>Зашто софтвер треба да буде слободан — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни 13 софтвер</title> 14 15 <!--#include virtual="/philosophy/po/shouldbefree.translist" --> 16 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 17 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 18 <h2>Зашто софтвер треба да буде слободан</h2> 19 20 <p> 21 од <a href="http://www.stallman.org/"><strong>Ричарда Сталмана</strong></a></p> 22 <h3 id="introduction">Увод</h3> 23 <p> 24 Постојање софтвера неизбежно доводи до питања како би требало доносити 25 одлуке о његовој употреби. На пример, претпоставимо да особа која има 26 примерак програма сретне другу која би желела свој примерак. Да ли им је 27 дозвољено да умножавају програм? Ко би требало да то дозволи? Ти појединци? 28 Или друга страна, звана „власник“?</p> 29 <p> 30 Градитељи софтвера обично разматрају ова питања под претпоставком да је 31 критеријум одговора увећање њиховог профита. Политичка моћ бизниса водила је 32 до усвајања и овог критеријума и одговора који су понудили градитељи: 33 програми имају власнике, обично фирме повезане са њиховом изградњом.</p> 34 <p> 35 Ја бих разматрао исто питање са друге тачке гледишта: просперитета и слободе 36 јавности у општем смислу.</p> 37 <p> 38 Постојећи закон не може да пружи тај одговор — закон се мора прилагодити 39 етици, а не обратно. Ни досадашња пракса не даје одговора, премда може да 40 наговести могуће одговоре. Једини начин за процену је да се види коме ће, 41 зашто и колико помоћи а коме одмоћи истицање власника софтвера. Другим 42 речима, требало би да покренемо анализу трошкова и користи за рачун друштва 43 као целине, узимајући у обзир личне слободе и материјална добра.</p> 44 <p> 45 У овом есеју ћу описати ефекте власништва и показаћу да су они штетни. Мој 46 закључак је да је дужност програмера да подстакну друге да деле, 47 расподељују, проучавају и побољшавају софтвер који пишемо: другим речима, да 48 пишу <a href="/philosophy/free-sw.html">„слободни“ софтвер</a>.<a 49 href="#f1">(1)</a></p> 50 51 <h3 id="owner-justification">Како власници правдају своју моћ</h3> 52 <p> 53 Они којима користи постојећи систем у ком су програми својина нуде два 54 аргумента у прилог њиховим тврдњама да поседују програме: емоционални и 55 економски.</p> 56 <p> 57 Емоционални аргумент је овакав: „Ја улажем своје срце и душу у овај 58 програм. Он потиче од <em>мене</em>, он је <em>мој</em>!“</p> 59 <p> 60 Овај аргумент не заслужује озбиљно побијање. Осећање повезаности програмери 61 могу гајити кад год им то одговара — оно је неизбежно. Узмимо, на пример, 62 како углавном ти исти програмери добровољно преписују сва права на велику 63 фирму зарад плате. Емоционална везаност мистериозно нестаје. Насупрот томе, 64 узмимо велике уметнике и уметнице Средњег века, који се чак нису ни 65 потписивали на своја дела. Њима име конкретног уметника није било важно. Оно 66 што им је било важно је обављање посла — и намена којој ће послужити. Ово 67 гледиште је владало стотинама година.</p> 68 <p> 69 Економски аргумент је следећи: „Хоћу да се обогатим (обично нетачно описано 70 као ‘зарађивање за живот’), и ако ми не дозволите да се обогатим од 71 програмирања, ја нећу програмирати, а онда вам неће остати ниједан програм!“ 72 Ова претња се обично изриче у облику мудрог пријатељског савета.</p> 73 <p> 74 Касније ћу објаснити зашто је ова претња блеф. Али прво хоћу да истакнем 75 скривену претпоставку која је видљивија у другачијој формулацији овог 76 аргумента.</p> 77 <p> 78 Ова формулација почиње поређењем друштвене корисности власничких програма са 79 корисношћу непостојања програма, и закључује да је изградња власничких 80 програма у целини корисна, и као такву је треба подстицати. Овде је заблуда 81 у поређењу само два исхода — власнички софтвер против непостојања софтвера — 82 и претпоставке да не постоје друга решења.</p> 83 <p> 84 Уз систем софтверских ауторских права, изградња софтвера је обично повезана 85 са постојањем власника који контролише употребу тог софтвера. Све док ова 86 веза постоји, често смо суочени са избором између власничког и никаквог 87 софтвера. Међутим, ова веза није урођена или неизбежна; она је последица 88 избора социјално-правне стратегије који преиспитујемо: избора постојања 89 власништва. Формулисање избора као избора између власничког и никаквог 90 софтвера представља наметање одговора.</p> 91 92 <h3 id="against-having-owners">Аргумент против власништва</h3> 93 <p> 94 Питање које разматрамо је: „Да ли би изградња софтвера требало да буде 95 повезана са постојањем власника који би ограничили његову употребу?“</p> 96 <p> 97 Да бисмо ово одлучили, морамо да оценимо учинак који свака од те две 98 активности <em>посебно</em> чини на друштво: учинак изградње софтвера 99 (независно од одредби расподеле), и учинак забране његове употребе 100 (претпостављајући да је софтвер изграђен). Ако је једна од ове две 101 активности корисна а друга штетна, било би боље да занемаримо њихову 102 повезаност и обављамо само ону корисну.</p> 103 <p> 104 Другим речима, ако је ограничавање расподеле програма који је већ изграђен 105 штетно по друштво у целини, тада ће градитељ софтвера који је етичан 106 одбацити ту могућност.</p> 107 <p> 108 Да бисмо одредили учинак ограничавања дељења, треба да упоредимо друштвену 109 вредност ограниченог (нпр. власничког) програма са вредношћу истог програма 110 који је доступан свима. Дакле, поредимо два могућа света.</p> 111 <p> 112 Ова анализа узима у обзир и једноставан контрааргумент који се понекад 113 износи, а то је да је „корист давања примерка програма ближњем поништена 114 штетом учињеном аутору“. Овај контрааргумент претпоставља да су штета и 115 корист једнаки по јачини. Анализа укључује поређење те две јачине и показује 116 да је корист много већа.</p> 117 <p> 118 Да бисмо објаснили овај аргумент, применимо га у другој области: изградњи 119 путева.</p> 120 <p> 121 Било би могуће финансирати изградњу свих путева уз помоћ друмарина. То би 122 изискивало постојање наплатних рампи на свакој раскрсници. Тај систем би 123 пружио велики подстрек за побољшање путева. Такође би имао врлину да би сви 124 корисници било ког пута морали да за њега плате. Међутим, наплатна станица 125 је вештачка препрека несметаној вожњи, јер није последица начина 126 функционисања путева или кола.</p> 127 <p> 128 Поредећи слободне путеве и путеве са друмаринама по њиховој корисности, 129 налазимо да су (не узимајући у обзир остале разлике) путеви са друмаринама 130 јефтинији за изградњу, јефтинији за коришћење, сигурнији и ефикаснији.<a 131 href="#f2">(2)</a> У сиромашној земљи, друмарине могу да одагнају 132 становништво са путева. Путеви без наплатних станица на тај начин нуде више 133 користи друштву за мање новца; они су друштвено прихватљивији. Дакле, 134 друштво би требало да изабере да финансира путеве на други начин, не преко 135 наплатних станица. Употреба једном изграђеног пута би требало да буде 136 слободна.</p> 137 <p> 138 Када заговорници наплатних станица предлажу исте <em>само</em> као начин за 139 повећање средстава, они изврћу постојећи избор. Киосци за наплату повећавају 140 средства, али на одређен начин и деградирају путеве. Пут са друмарином није 141 добар као слободни пут. Обезбеђивање технички савршенијих путева може да не 142 буде побољшање уколико подразумева и замену слободних путева путевима са 143 друмарином.</p> 144 <p> 145 Наравно, изградња слободног пута кошта, а то јавност мора некако да 146 плати. Међутим, ово не значи неизбежност наплатних станица. Ми који морамо 147 да платимо у сваком случају, више ћемо добити за наш новац куповином 148 слободног пута.</p> 149 <p> 150 Не тврдим да је пут са друмарином гори него непостојање пута. То би било 151 тачно ако би друмарина била толико висока да скоро нико не би користио пут — 152 али ово је мало вероватна политика сакупљача друмарине. Међутим, све док 153 наплатне станице узрокују значајне губитке и неугодности, боље је повећавати 154 средства на погоднији начин.</p> 155 <p> 156 Како бих применио исте аргументе на изградњу софтвера, сада ћу показати да 157 постојање „наплатних станица“ за корисне софтверске програме скупо кошта 158 друштво: програми су скупљи за изградњу, скупљи за расподелу, и мање 159 задовољавајући и ефикасни. Из тога следи да би изградња програма требало да 160 буде подстицана на други начин. А онда ћу прећи на објашњавање других начина 161 подстицања и (до неопходне границе) финансирања изградње софтвера.</p> 162 163 <h4 id="harm-done">Штета учињена ометањем софтвера</h4> 164 <p> 165 Претпоставимо, за тренутак, да се програм гради, и да су све уплате 166 неопходне за његову изградњу завршене; тада друштво мора да изабере или да 167 га претвори у власнички или да дозволи слободно дељење и 168 употребу. Претпоставимо да су постојање програма и његова доступност 169 пожељни.<a href="#f3">(3)</a></p> 170 <p> 171 Ограничења расподеле и измене програма не могу да користе његовој 172 употреби. Она могу само да сметају. Дакле, учинак може бити само 173 негативан. Али колико? И на који начин?</p> 174 <p> 175 Три различита нивоа материјалне штете су проузрокована таквим ометањем:</p> 176 177 <ul> 178 <li>Мање људи користи програм.</li> 179 180 <li>Нико од корисника не може да прилагоди или поправи програм.</li> 181 182 <li>Други градитељи не могу да уче из програма, или да заснују ново дело на 183 њему.</li> 184 </ul> 185 186 <p> 187 Сваки ниво материјалне штете прати некакав облик психолошке штете. Ово се 188 односи на учинак који људске одлуке имају на њихова даља осећања, ставове и 189 склоности. Ове промене начина мишљења људи ће даље имати утицај на њихове 190 односе са њиховим ближњима, и могу да узрокују материјалне последице.</p> 191 <p> 192 Три нивоа материјалне штете уништавају део вредности коју би програм могао 193 да допринесе, али не могу је свести на нулу. Ако униште скоро сву вредност 194 програма, онда писање програма штети друштву махом због труда уложеног у 195 писање програма. А програм који је исплатив за продају мора да обезбеди 196 директну збирну материјану корист.</p> 197 <p> 198 Међутим, ако узмемо у обзир пратећу психолошку штету, онда не постоји 199 граница штете коју изградња власничког софтвера може да учини.</p> 200 201 <h4 id="obstructing-use">Ометање употребе програма</h4> 202 <p> 203 Први ниво штете спречава једноставну употребу програма. Примерак програма 204 кошта приближно нули (и можете платити ову цену обављајући посао сами), тако 205 да би на слободном тржишту имао цену приближно једнаку нули. Наплата лиценце 206 представља значајно обесхрабривање за коришћење програма. Ако је широко 207 употребљив програм власнички, далеко мање људи ће га користити.</p> 208 <p> 209 Лако је показати да је укупан допринос програма друштву умањен везивањем 210 власника за њега. Сваки потенцијални корисник програма, суочен са потребом 211 да плати за употребу, може да одлучи да плати, или може да игнорише употребу 212 програма. Ако одлучи да плати, то представља пренос добара нулте вредности 213 између две стране. Али сваки пут када неко изабере да игнорише употребу 214 програма, то штети тој особи без икакве користи за остале. Збир негативних 215 бројева и нула је увек негативан.</p> 216 <p> 217 Али ово не умањује количину рада која је потребна за <em>изградњу</em> 218 програма. Као резултат, ефикасност целог поступка посматрана кроз испоручено 219 задовољење потреба корисника по часу рада је умањена.</p> 220 <p> 221 Ово илуструје кључну разлику између примерака програма и аутомобила, столица 222 или сендвича. Ван научне фантастике, не постоји машина за умножавање 223 материјалних предмета. Али програми се могу лако умножавати; свако може да 224 направи жељени број примерака уз врло мало труда. Ово не важи за материјалне 225 предмете јер је материја очувана: сваки нови примерак мора да буде изграђен 226 од сировина на исти начин како је изграђен и први.</p> 227 <p> 228 Обесхрабривање употребе материјалних ствари има смисла, јер што мање се 229 ствари купује то је мање сировина и рада потребно за њихово стварање. Тачно 230 је да обично постоји почетна цена — цена изградње — која је раздељена на 231 процес производње. Али све док је крајња цена производње значајна, додавање 232 цене изградње не ствара квалитативну разлику. И не захтева ограничавање 233 слободе обичних корисника.</p> 234 <p> 235 Међутим, наметање цене за нешто што би иначе било бесплатно јесте 236 квалитативна измена. Централизовано наметнута цена за расподелу софтвера 237 постаје моћан извор обесхрабривања.</p> 238 <p> 239 Штавише, централизована производња какву данас познајемо је неефикасна чак и 240 по испоруци примерака софтвера. Овај систем укључује паковање физичких 241 дискета или трака у сувишне пакете, испоручивање великих количина пакета 242 широм света, и њихово складиштење за продају. Ова цена је представљена као 243 трошак пословања; у ствари, она је део расипања проузрокованог постојањем 244 власништва.</p> 245 246 <h4 id="damaging-social-cohesion">Штета учињена друштвеној кохезији</h4> 247 <p> 248 Рецимо да ви и ваш ближњи сматрате покретање одређеног програма корисним. Из 249 етичке бриге за вашег ближњег, требало би да осећате даје исправан поредак 250 ствари омогућавање да га обојица користите. Предлог да се употреба дозволи 251 само једном од вас а забрани другоме представља поделу. Ни ви ни ваш ближњи 252 не треба да га сматрате прихватљивим.</p> 253 <p> 254 Потписивање уобичајеног софтверског уговора о лиценцирању представља издају 255 вашег ближњег: „Обећавам да забраним ближњем да употребљава овај програм, 256 како бих имао свој примерак.“ Људи који тако бирају осећају унутрашњи 257 психолошки притисак да се оправдају смањивањем важности помагања ближњем, па 258 стога испашта дух друштва. Ова психолошка штета је повезана са материјалном 259 штетом обесхрабрења употребе програма.</p> 260 <p> 261 Многи корисници несвесно схватају да је одбијање дељења погрешно, па 262 одлучују да игноришу лиценце и законе расподељујући програме упркос свему, 263 али често због тога осећају кривицу. Они схватају да морају да крше законе 264 како би били добри према ближњима, али и даље схватају да се закони морају 265 поштовати и зато закључују да је погрешно или срамно чинити добро 266 ближњима. Ово је и психолошки штетно, али се то може избећи ставом да те 267 лиценце и закони немају моралну превагу.</p> 268 <p> 269 Програмери често трпе психолошке муке знајући да великом броју корисника 270 неће бити дозвољено да користе њихов рад. То води циничном ставу или 271 порицању. Програмер може са ентузијазмом описивати дело које сматра технички 272 занимљивим. Али, када га упитају: „Да ли ћу и ја моћи да га користим?“, 273 одмах спласне, и призна да је одговор одречан. Да би избегао обесхрабреност 274 он или углавном игнорише ову чињеницу или усваја цинични гард који смањује 275 њену важност.</p> 276 <p> 277 Од Регановог доба до сада, Сједињене државе највише оскудевају не у 278 технолошким иновацијама, већ у вољи да се заједнички ради у корист јавног 279 добра. Бесмислено је развијати ово прво на рачун другог.</p> 280 281 <h4 id="custom-adaptation">Ометање произвољних унапређења програма</h4> 282 <p> 283 Други ниво материјалне штете је немогућност прилагођавања програма. Лакоћа 284 измене софтвера је једна од његових највећих предности над старијом 285 технологијом. Али, већина комерцијалног софтвера је недоступна за измене, 286 чак и пошто купите софтвер. Он је доступан само за узимање или остављање, 287 попут црне кутије — и то је све.</p> 288 <p> 289 Сваки програм који можете да покренете се састоји од низа загонетних 290 бројева. Нико, па чак ни добар програмер не може на лак начин изменити те 291 бројеве са циљем другачијег функционисања програма.</p> 292 <p> 293 Обично програмери раде са „изворним кодом“ програма који се пише у 294 програмском језику као што је Фортран или Це. У њима се користе имена да 295 представе коришћене податке и делове програма, а операције се представљају 296 симболима као што су „+“ за сабирање или „-“ за одузимање. Они су осмишљени 297 како би програмерима помогли да читају и мењају програме. Ево примера; 298 програм за рачунање растојања између две тачке у равни може бити овакав:</p> 299 300 <pre> 301 float 302 distance (p0, p1) 303 struct point p0, p1; 304 { 305 float xdist = p1.x - p0.x; 306 float ydist = p1.y - p0.y; 307 return sqrt (xdist * xdist + ydist * ydist); 308 } 309 </pre> 310 <p> 311 Заправо, значење тог изворног кода није проблем, него је проблем што изгледа 312 као алгебра, особи која влада тим програмским језиком би било јасно о чему 313 се ту ради. Насупрот томе, ево га исти тај програм у извршној форми у којој 314 се налази на мом рачунару који сам користио док сам ово писао: 315 </p> 316 317 <pre> 318 1314258944 -232267772 -231844864 1634862 319 1411907592 -231844736 2159150 1420296208 320 -234880989 -234879837 -234879966 -232295424 321 1644167167 -3214848 1090581031 1962942495 322 572518958 -803143692 1314803317 323 </pre> 324 325 <p> 326 Изворни код је користан (макар потенцијално) сваком кориснику 327 програма. Међутим, већини корисника није дозвољено да поседују примерке 328 изворног кода. Обично изворни код власничког програма власник чува у 329 тајности, како нико други не би из њега нешто научио. Корисници примају само 330 датотеке са неразумљивим бројевима које рачунар извршава. Ово значи да само 331 власник програма може изменити програм.</p> 332 <p> 333 Пријатељица ми је једном причала да је неких шест месеци радила као 334 програмерка у банци пишући програм који је био сличан једном комерцијално 335 доступном програму. Она сматра да је тај комерцијално доступни програм могла 336 да са лакоћом прилагоди њиховим потребама да је имала његов изворни 337 код. Банка је била вољна да јој за то плати, али то јој није било дозвољено 338 — изворни код је био скривен. Зато је морала да се шест месеци бави 339 непотребним послом, који се рачуна у бруто националном дохотку, али је 340 објективно сувишан.</p> 341 <p> 342 Фирма Ксерокс (<em>Xerox</em>) је 1977. поклонила графички штампач <abbr 343 title="Масачусетски институт за технологију">МИТ</abbr>-овој Лабораторији за 344 вештачку интелигенцију (ЛВИ). Њега је покретао слободни софтвер коме смо 345 додали многе згодне одлике. На пример, софтвер је обавештавао корисника када 346 би задатак за штампу био завршен. Када је са штампачем било проблема, као 347 што су заглављивање или недостатак папира, софтвер би истог тренутка 348 обавестио све кориснике који су послали задатке за штампу. Овакве могућности 349 су осигуравале ефикасан рад са штампачем.</p> 350 <p> 351 Касније је Ксерокс поклонио ЛВИ-ју нов, бржи штампач, који је био један од 352 првих ласерских штампача. Покретао га је власнички софтвер који се извршавао 353 на посебном рачунару, и коме нисмо смели да додамо ниједну од наших омиљених 354 могућности. Могли смо да подесимо да се обавештење шаље при слању задатка за 355 штампу том посебном рачунару, али не и када би штампа стварно почела (то 356 одлагање је обично било знатно). Није било начина да се открије да ли је 357 задатак заиста одштампан — могли смо само да нагађамо. Како нико није 358 обавештаван кад би се папир заглавио, штампач је често чекао на исправку 359 проблема по читав сат.</p> 360 <p> 361 Системски програмери у ЛВИ-ју су били способни да исправе такве проблеме, и 362 то вероватно исто колико и аутори тог програма. Ксерокс за то није био 363 заинтересован, и изабрао је да нас у томе спречи, па смо били приморани да 364 их прихватимо. Ти проблеми никада нису исправљени.</p> 365 <p> 366 Већина добрих програмера је искусила ово разочарање. Банка је могла да себи 367 приушти да проблем реши пишући потпуно нов програм, али обичан корисник, без 368 обзира на то колико је вешт, може само да одустане.</p> 369 <p> 370 Одустајање психолошки штети самопоуздању. Деморалишуће је живети у кући коју 371 не смете преуређивати. То води мирењу са таквим стањем и обесхрабрењу, које 372 се може проширити и на друге делове нечијег живота. Људи који се овако 373 осећају су несрећни и не обављају свој посао добро.</p> 374 <p> 375 Замислите како би било да се рецепти скривају на исти начин као 376 софтвер. Могли бисте да упитате великог мајстора-кувара: „Како да из овог 377 рецепта избацим со?“, а он би одговорио: „Како се усуђујеш да вређаш мој 378 рецепт, производ моје памети, покушајем да га скрнавиш? Ти немаш право да 379 мењаш мој рецепт и поправљаш га!“</p> 380 <p> 381 „Али мој лекар ми је рекао да не смем да једем со! Шта да радим? Да ли бисте 382 ви могли да уместо мене одстраните со?“</p> 383 <p> 384 „Биће ми драго да то урадим. Цена је само 50.000 долара.“ Пошто власник држи 385 монопол на измене, цена је висока. „Међутим, тренутно немам времена. Заузет 386 сам смишљањем новог рецепта за бродске колаче за Војну морнарицу. Можда ћу 387 се позабавити твојим проблемом кроз две године.“</p> 388 389 <h4 id="software-development">Ометање изградње софтвера</h4> 390 <p> 391 Трећи ниво материјалне штете погађа изградњу софтвера. Изградња софтвера је 392 била еволутивни процес, у коме би неко поново написао делове неког 393 постојећег програма како би додао нове одлике, а онда би неко други поново 394 написао друге делове како би додао неке друге одлике. У појединим 395 случајевима је то трајало и по двадесет година. У међувремену, делови 396 програма су одвајани да би се од њих стварали зачеци других програма.</p> 397 <p> 398 Постојање власника спречава овакву врсту еволуције, приморавајући програмере 399 да почињу од нуле када развијају неки нови програм. Такође, оно спречава 400 нове програмере да проучавају постојеће програме како би научили корисне 401 технике или чак начине на које је могуће организовати велике програме.</p> 402 <p> 403 Власници спречавају образовање. Сретао сам одличне студенте рачунарства који 404 никада нису ни видели изворни код неког великог програма. Они су можда добри 405 у писању малих програма, али они не могу почети да стичу разне вештине у 406 писању великих програма уколико не виде како су то урадили други.</p> 407 <p> 408 У свакој интелектуалној области се могу постићи веће висине стајањем на 409 раменима других. Али то се уопштено више не дозвољава у области 410 софтвера. Можете да стојите само на раменима других <em>запослених у вашој 411 фирми</em>.</p> 412 <p> 413 Ова психолошка штета нарушава дух научне сарадње, који је био толико јак, да 414 су научници сарађивали чак и уколико би им земље биле у рату. На пример, 415 јапански океанографи су сачували њихов рад када су амерички маринци извршили 416 инвазију, и оставили су поруку у којој су од њих затражили да га чувају.</p> 417 <p> 418 Сукоб због профита је уништио оно што су међународни сукоби поштедели. Данас 419 у многим областима научници не објављују у својим радовима онолико 420 информација колико је потребно да би други поновили њихов експеримент. Они 421 објављују само онолико колико је потребно да би се читаоци дивили томе 422 колико они могу да постигну. Ово свакако важи у рачунарству, где је изворни 423 код програма који се обзнањују обично сакривен.</p> 424 425 <h4 id="does-not-matter-how">Није битно како ће дељење бити ограничено</h4> 426 <p> 427 Управо сам разматрао ефекте спречавања људи да умножавају, мењају и 428 заснивају рад на неком програму. Међутим, нисам прецизирао како се та 429 опструкција спроводи, јер то не утиче на закључак. Било да се она спроводи 430 заштитом од умножавања, ауторским правима, лиценцама, шифровањем, <abbr 431 title="Read-only Memory"><em>ROM</em></abbr> картицама или хардверским 432 серијским бројевима, уколико је она <em>успешна</em> у спречавању употребе, 433 она је штетна.</p> 434 <p> 435 Корисници сматрају неке од тих метода мрскијим од других. Ја сматрам да су 436 најмрскији они методи који постижу свој циљ.</p> 437 438 <h4 id="should-be-free">Софтвер треба да буде слободан</h4> 439 <p> 440 Показао сам зашто је власништво над програмом, односно моћ да се ограничи 441 његова измена или умножавање, опструктивно. Његове негативне последице су 442 широко распрострањене и битне. Одатле следи да друштво не би требало да 443 дозволи да програми имају власнике.</p> 444 <p> 445 Други начин да се ово схвати је тај да је слободни софтвер оно што је 446 друштву потребно, а да је власнички софтвер слаба замена за њега. Подстицање 447 такве замене не представља рационалан начин да се обезбеди оно што је 448 потребно.</p> 449 <p> 450 Вацлав Хавел нас је саветовао да „Радимо за неки циљ зато што је добар, а не 451 зато што има изгледа да успе.“ Делатност која производи власнички софтвер 452 има изгледа да успе, посматрано из његовог уског угла, али то није добро за 453 друштво.</p> 454 455 <h3 id="why-develop">Зашто ће људи изграђивати софвтер</h3> 456 <p> 457 Уколико елиминишемо ауторска права као начин подстицања људи да изграђују 458 софтвер, испрва ће бити изграђено мање софтвера, али ће тај софтвер бити 459 кориснији. Не може се предвидети да ли ће укупно испоручено корисничко 460 задовољство бити мање. Али, уколико и буде такво, или уколико желимо да га у 461 сваком случају повећамо, постоје други начини да се подстакне развој, исто 462 као што постоје и други начини да се финансирају поправке путева, а не само 463 преко наплатних рампи. Пре него што размотрим како би то могло да се уради, 464 желим да се упитам колико је заиста потребан вештачки подстицај.</p> 465 466 <h4 id="fun">Програмирање је забавно</h4> 467 <p> 468 Постоје неке радње које ће мало ко хтети да обавља без новца: на пример, 469 изградња путева. Постоје и области науке и уметности у којима је богаћење 470 мало вероватно, а у које људи улазе због опчињености тим областима или 471 њихове уочене друштвене вредности. Неки од примера су математичка логика, 472 класична музика, археологија и политичко организовање радника. Људи се 473 надмећу, више тужно него грчевито, за неколицину плаћених места, од којих 474 ниједно није превише плаћено. Они чак плаћају, уколико то могу да пришуте, 475 за могућност да раде у струци.</p> 476 <p> 477 Таква област може трансформисати саму себе преко ноћи уколико почне да нуди 478 могућност богаћења. Када се један радник обогати, и други захтевају исту 479 могућност. Ускоро сви могу захтевати велике своте новца за оно што су радили 480 из задовољства. После још неколико година, сви који су повезани са том 481 облашћу ће се подсмевати идеји да би посао у тој области требало да се 482 обавља без великих финансијских награда. Они ће саветовати друштвене планере 483 да се постарају да се те награде омогуће, додељујући посебне привилегије, 484 моћи и монополе који су за то неопходни.</p> 485 <p> 486 Оваква промена се десила у области рачунарског програмирања у осамдесетим 487 годинама прошлог века. Седамдесетих било је новинских чланака и 488 “зависности од рачунара”:, како су људи били “стално на 489 мрежи”: и да су их те навике коштале стотине долара месечно. Сматрало 490 се да су људи толико волели програмирање да би због њега растурали 491 бракове. Данас се сматра да се тиме нико не би бавио без велике плате. Људи 492 су заборавили оно што су тад сматрали.</p> 493 <p> 494 Иако је тачно да ће се у одређено време већина људи бавити одређеном облашћу 495 само за високу плату, то не мора да остане тачно. Точак промена може да се 496 окрене и уназад, уколико га друштво тако окрене. Уколико уклонимо могућност 497 за велико богаћење, онда ће после извесног времена, када људи буду 498 преиспитали своје ставове, они поново бити вољни да се баве одређеном 499 облашћу само због радости достигнућа.</p> 500 <p> 501 Питање „Како да исплатимо програмере?“ постаје лакше када схватимо да се не 502 ради о финансирању њиховог богатства. Много је лакше финансирати зарађивање 503 за живот.</p> 504 505 <h4 id="funding">Финансирање слободног софтвера</h4> 506 <p> 507 Институције које исплаћују програмере не морају да буду софтверске куће. Већ 508 сада постоје многе друге институције које то могу да ураде.</p> 509 <p> 510 Произвођачима хардвера је од суштинске важности да подрже развој софтвера, 511 чак и ако не могу да контролишу употребу софтвера. Године 1970. је доста 512 њиховог софтвера било слободно јер они нису имали намеру да га 513 ограниче. Данас њихова растућа спремност да се придруже конзорцијумима 514 показује њихов став да власништво над софтвером није оно што им је 515 најважније.</p> 516 <p> 517 Универзитети спроводе много програмерских пројеката. У данашње време они 518 често продају резултате, али то нису чинили седамдесетих година двадесетог 519 века. Ван сваке сумње, универзитети би развијали слободни софтвер уколико им 520 не би било дозвољено да продају софтвер. Овакви пројекти би могли да се 521 подрже истоветним државним уговорима и субвенцијама као што су они који сада 522 подржавају развој власничког софтвера.</p> 523 <p> 524 У данашње време је општа пракса за истраживаче на универзитету да добијају 525 субвенције за развој система, развију га скоро до краја, назову то 526 „завршеним“ и оснују фирме у којима заиста доврше пројекат и оспособе 527 га. Понекад они прогласе недовршену верзију „слободном“. Уколико су темељно 528 искварени, уместо тога они издејствују ексклузивну лиценцу од 529 универзитета. Ово уопште није тајна. То отворено признају сви који су у то 530 умешани. Али чак и да истраживачи нису изложени овом искушењу, они би и тада 531 истраживали.</p> 532 <p> 533 Програмери који пишу слободни софтвер могу да зарађују за живот продајом 534 услуга које су у вези са софтвером. Мене су ангажовали да прилагодим <a 535 href="/software/gcc/">ГНУ-ов преводилац за Це</a> новом хардверу и да додам 536 проширења корисничке спреге <a href="/software/emacs/">ГНУ-овом 537 Емаксу</a>. (Та побољшања сам понудио јавности када су била завршена.) 538 Такође држим предавања за која добијам хонорар.</p> 539 <p> 540 У овоме нисам усамљен: данас постоји једна успешна фирма која не обавља 541 другу врсту посла. И неке друге фирме такође обезбеђују комерцијалну подршку 542 за слободни софтвер система ГНУ. То је почетак независне индустрије 543 софтверске подршке, која би могла да веома ојача уколико би преовлађивао 544 слободни софтвер. Она корисницима пружа могућност која код власничког 545 софтвера није доступна, осим веома имућнима.</p> 546 <p> 547 Нове институције, као што је <a href="/fsf/fsf.html">Задужбина за слободни 548 софтвер</a>, такође могу да финансирају програмере. Већина њених средстава 549 потиче од корисника који купују траке преко поште. Софтвер на тракама је 550 слободан, што значи да је сваком кориснику пружена слобода умножавања и 551 измене софтвера, али и поред тога многи плаћају своје примерке. (Подсетимо 552 се да се „слободни софтвер“ односи на слободу, а не на цену.) Траке наручују 553 и неки корисници који већ поседују примерке, јер сматрају да заслужујемо 554 прилог који нам на тај начин дају. Задужбина такође прима значајне прилоге 555 од произвођача рачунара.</p> 556 <p> 557 Задужбина за слободни софтвер је добротворна организација, и њен прилог се 558 троши на запошљавање што већег броја програмера. Да је она организована као 559 делатност, која расподељује исти слободни софтвер јавности за исту цену, 560 сада би обезбеђивала пристојан живот њеном оснивачу.</p> 561 <p> 562 Због тога што је Задужбина добротворна организација, програмери често за њу 563 раде за упола мање него што би могли да зараде другде. Они то раде зато што 564 у њој нема бирократије и зато што им сазнање да употреба њиховог дела неће 565 бити спречавана пружа задовољство. Пре свега, они раде јер је програмирање 566 забавно. Поред овога, добровољци су за нас написали много корисних 567 програма. (Одскора су чак и технички писци почели да раде добровољно.)</p> 568 <p> 569 Ово потврђује да је програмирање, уз музуку и уметност, једна од 570 најфасцинантнијих области. Не морамо да страхујемо да нико неће желети да 571 програмира.</p> 572 573 <h4 id="owe">Шта корисници дугују градитељима?</h4> 574 <p> 575 Постоји оправдан разлог зашто би корисници софтвера требало да осећају 576 моралну обавезу да га подрже. Градитељи слободног софтвера дају прилог 577 активностима тих корисника, а правично је и уједно у дугорочном интересу 578 корисника да им они дају средства да са тим наставе.</p> 579 <p> 580 Међутим, ово се не односи на градитеље власничког софтвера, јер 581 опструкционизам заслужује казну, а не награду.</p> 582 <p> 583 Тако имамо парадокс: градитељ корисног софтвера има право на подршку 584 корисника, али било какав покушај да се ова морална обавеза претвори у 585 захтев уништава основу те обавезе. Градитељ може или да заслужи награду или 586 да је захтева, али не и једно и друго.</p> 587 <p> 588 Верујем да градитељ који је етичан мора, суочен са овим парадоксом, да дела 589 тако да заслужи награду, али би такође требало и да замоли кориснике за 590 добровољне прилоге. Са временом ће корисници научити да подрже градитеље без 591 принуде, на исти начин на који су научили да подрже јавне радио и 592 телевизијске станице.</p> 593 594 <h3 id="productivity">Шта је софтверска продуктивност? </h3> 595 <p> 596 Програмера би било и када би софтвер био слободан, али можда у мањем 597 броју. Да ли би то било лоше по друштво?</p> 598 <p> 599 Не би морало да буде лоше. У данашње време у напредним земљама је мање 600 сељака него 1900. године, али се то не сматра лошим по друштво, јер 601 неколицина њих пружа потрошачима више хране него што је то могло мноштво. То 602 се назива повећаном продуктивношћу. Слободном софтверу би било потребно 603 много мање програмера да задовољи потражњу, и то због повећане софтверске 604 продуктивности на свим нивоима:</p> 605 606 <ul> 607 <li> Већа распрострањеност сваког програма који се изграђује.</li> 608 <li> Могућност да се повећа прилагодљивост постојећих програма уместо писања 609 нових од почетка.</li> 610 <li> Боља обука програмера.</li> 611 <li> Спречавање удвостручавања градитељских напора.</li> 612 </ul> 613 614 <p> 615 Они који се противе сарадњи јер би она довела до смањења броја запослених 616 програмера уствари се противе повећању продуктивности. И поред тога они 617 обично прихватају распрострањено мишљење да је индустрији софтвера потребна 618 повећана продуктивност. Како је то могуће?</p> 619 <p> 620 „Софтверска продуктивност“ може да означава две различите ствари: укупну 621 продуктивност свих изградњи софтвера или продуктивност појединачних 622 пројеката. Укупна продуктивност је оно што би друштво желело да побољша, а 623 најпростији начин да се то уради јесте да се уклоне вештачке препреке које 624 смањују сарадњу. Међутим, они који проучавају област „софтверске 625 продуктивности“ се усредсређују на друго, ограничено значење овог израза, у 626 ком побољшање захтева компликоване технолошке помаке.</p> 627 628 <h3 id="competition">Да ли је надметање неизбежно?</h3> 629 <p> 630 Да ли је надметање зарад престизања супарника у друштву неизбежно? Вероватно 631 јесте. Али надметање само по себи није лоше. Оно што је лоше је 632 <em>борба</em>.</p> 633 <p> 634 Постоје многи начини да се надмеће. Надметање се може састојати у покушају 635 да се постигне још више, да се уради више и боље од других. На пример, у 636 старо добро време су постојала надметања програмерских „чаробњака“ — 637 надметања ко ће постићи невероватније ствари на рачунару, или ко може да 638 направи најкраћи или најбржи програм за одређен задатак. Оваква врста 639 надметања може да користи свима, <em>све док се</em> одржава спортски дух.</p> 640 <p> 641 Конструктивно надметање је довољно да подстакне људе на велика 642 дела. Неколико људи се надмеће око тога ко ће бити први човек који је 643 посетио све државе на Земљи. Неки су покушавајући да то ураде потрошили 644 читава богатства. Али они не подмићују капетане бродова да насуку њихове 645 супарнике на напуштена острва. Они су задовољни пуштањем да бољи победи.</p> 646 <p> 647 Надметање се претвара у борбу онда када они који се надмећу почну да ометају 648 једни друге уместо да лично напредују, то јест онда када принцип „Нека 649 најбољи победи“ устукне пред принципом „Дај ми да победим, без обзира на то 650 какав сам“. Власнички софтвер је штетан не зато што је облик надметања, већ 651 зато што је облик борбе између грађана нашег друштва.</p> 652 <p> 653 Сарадња између делатности не мора обавезно да буде борба. На пример, кад се 654 две бакалнице надмећу, сав њихов напор лежи у побољшању њиховог посла, а не 655 у саботирању ривала. Али ово није знак посебне оданости пословној етици. То 656 је пре последица тога да нема много простора за борбу у тој врсти посла 657 изван физичког насиља. Ову црту не деле све врсте делатности. Скривање 658 информација које би свима помогле да напредују представља облик борбе.</p> 659 <p> 660 Пословна идеологија не припрема људе да одоле искушењу да се боре против 661 конкуренције. Неки облици борбе су забрањени антимонополским законима, 662 законима о оглашавању који захтевају истинитост информација, итд. Међутим, 663 уместо да прошире ово до одбијања борбе у општем смислу, извршни директори 664 измишљају друге облике борбе који нису експлицитно забрањени. Друштвени 665 ресурси се траће на економски облик фракционашког грађанског рата.</p> 666 667 <h3 id="communism">„Пресели се у Русију!“</h3> 668 <p> 669 У Сједињеним државама, свако ко заступа било какав став који је различит од 670 најекстремнијег себичног конформизма често трпи овакве оптужбе. На пример, 671 оне су уперене против присталица националног система здравствене заштите, 672 који постоји у свим другим индустријализованим нацијама слободног света. Оне 673 су уперене против заступника друштвеног спонзорисања уметника, што је такође 674 уобичајено у напредним земљама. Идеја о томе да грађани имају било какву 675 обавезу према друштвеном просперитету се у Америци сматра комунизмом. Али 676 колико су те идеје заиста сличне?</p> 677 <p> 678 Комунизам је, у оном облику у ком је примењен у Совјетском савезу, био 679 систем централизоване контроле, где су све активности биле надгледане, 680 наводно ради општег добра, а уствари за рачун чланова Комунистичке 681 партије. Опрема за умножавање је била строго надгледана да би се избегло 682 нелегално умножавање.</p> 683 <p> 684 Амерички систем интелектуалне својине представља централизовану контролу над 685 расподелом програма, и надгледа опрему за умножавање уз помоћ аутоматских 686 шема за заштиту од умножавања да би спречио нелегално умножавање.</p> 687 <p> 688 Насупрот овоме, ја радим на изградњи система у коме ће људи бити слободни да 689 одлучују о својим поступцима. Конкретно, имаће слободу помагања својим 690 ближњима и слободу измене и побољшања алата које свакодневно користе. То је 691 систем заснован на добровољној сарадњи и децентрализацији.</p> 692 <p> 693 Према томе, уколико ћемо процењивати ставове по њиховој сличности са руским 694 комунизмом, онда су власници софтвера комунисти.</p> 695 696 <h3 id="premises">Питање премиса</h3> 697 <p> 698 У овом тексту претпостављам да корисник софтвера није мање важан од аутора 699 тог софтвера или ауторовог послодавца. Другим речима, њихови интереси и 700 потребе су подједнако важни при одлучивању о томе шта је најбоље предузети.</p> 701 <p> 702 Ова премиса није општеприхваћена. Многи остају при ставу да је ауторов 703 послодавац суштински важнији од било кога другог. Они, на пример, кажу да је 704 сврха постојања власника софтвера да се ауторовом послодавцу пружи предност 705 коју заслужује, без обзира на то како то може утицати на јавност.</p> 706 <p> 707 Не вреди покушавати да се ове премисе докажу или оповргну. За доказ су 708 потребне заједничке премисе. Зато је већина онога о чему говорим намењена 709 само онима који деле премисе које ја користим, или су барем заинтересовани 710 за то какве су њихове последице. За оне који сматрају да су власници важнији 711 од било чега другог, овај текст је сасвим небитан.</p> 712 <p> 713 Зашто би велики број Американаца прихватао премису која одређене људе издиже 714 изнад других? Делом због тога што се сматра да је ова премиса део правничке 715 традиције америчког друштва. Неки су мишљења да преиспитивање премисе 716 представља угрожавање друштвених основа.</p> 717 <p> 718 Важно је да такви људи знају да ова премиса није део наше правничке 719 традиције. Она то никада није ни била.</p> 720 <p> 721 Тако, Устав<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> говори да је сврха 722 ауторских права да „подстакну напредак науке и корисних вештина.“ Врховни 723 суд је ово образложио доносећи пресуду у случају „Фокс Филм против Дојала“ 724 на следећи начин: „Једини интерес Сједињених држава и основни приговор 725 предаји монопола [над ауторским правима] лежи у општим користима рада аутора 726 јавности.“</p> 727 <p> 728 Од нас се не захтева да се слажемо са Уставом или Врховним судом. (Обоје су 729 својевремено бранили ропство.) Дакле, њихови ставови не осуђују премису о 730 суверености власника. Али, ја се надам да ће свест о томе да је ово 731 екстремна десничарска премиса, а не она која је у складу са традицијом, 732 ослабити њен значај.</p> 733 734 <h3 id="conclusion">Закључак</h3> 735 <p> 736 Ми волимо да мислимо да наше друштво охрабрује помагање ближњем, али сваки 737 пут када наградимо неког за опструкционизам или када смо задивљени 738 богатством које је стекао на овај начин, уствари шаљемо супротну поруку.</p> 739 <p> 740 Присвајање софтвера је један облик наше опште воље да занемаримо добробит 741 друштва зарад личне користи. Можемо да пратимо ово занемаривање од Роналда 742 Регана до Дика Чејнија, од Ексона до Енрона, од пропалих банака до пропалих 743 школа. Можемо да га меримо бројем бескућника и затвореника. Антидруштвени 744 дух се храни самим собом, јер што више увиђамо да нам други неће помоћи, 745 више нам изгледа узалудно да му помажемо. Тако друштво копни у џунглу.</p> 746 <p> 747 Ако не желимо да живимо у џунгли, морамо да променимо наш став. Морамо да 748 почнемо да шаљемо поруку да је добар грађанин онај који сарађује када је 749 прикладно, а не онај који је успешан у узимању од других. Надам се да ће 750 покрет за слободни софтвер допринети овоме: макар у једној области, 751 заменићемо џунглу ефикаснијим системом који подстиче добровољну сарадњу и од 752 ње зависи.</p> 753 754 755 <h3 id="footnotes">Фусноте</h3> 756 757 <ol> 758 <li id="f1">Реч „слободно“<sup><a href="#TransNote2">[2]</a></sup> се односи на слободу, 759 а не на цену. Цена примерка слободног програма може да буде нулта, али и 760 мала или (ретко) веома велика.</li> 761 762 <li id="f2">Питања загађења и закрчења саобраћаја не мењају овај закључак. Ако желимо да 763 поскупимо вожњу да бисмо је у потпуности спречили, није добро то учинити 764 преко наплатних станица, које доприносе и загађењу и закрчењу. Порез на 765 бензин је много боље решење. Исто, жеља за повећањем безбедности смањењем 766 брзине није од значаја; пут са слободним приступом побољшава средњу брзину 767 избегавањем заустављања и чекања, при било којем ограничењу брзине.</li> 768 769 <li id="f3">Могли бисмо да сматрамо конкретни рачунарски програм штетном ствари која 770 уопште не би ни требало да буде доступна, као што је то база личних података 771 Лотусова Пијаца, која је повучена из продаје због јавног негодовања. Већина 772 оног што ја тврдим се не односи на овај случај, али нема смисла расправљати 773 треба ли имати власнике или не само на оснвову тога што ће власник програм 774 учинити мање доступним. Власник га неће учинити <em>сасвим</em> недоступним, 775 као што би се желело у случају програма чија употреба се сматра штетном.</li> 776 </ol> 777 778 <hr /> 779 <blockquote id="fsfs"><p>Овај есеј је објављен у књизи <a 780 href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни 781 софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> 782 783 <div class="translators-notes"> 784 785 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 786 <b>Примедбе преводиоца:</b> 787 <ol> 788 <li id="TransNote1">Мисли се на устав и Врховни суд САД. [СР]</li> 789 <li id="TransNote2">У енглеском оригиналу: „free“ — израз који означава и 790 слободу и бесплатност. [СР]</li> 791 </ol></div> 792 </div> 793 794 <!-- for id="content", starts in the include above --> 795 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 796 <div id="footer"> 797 <div class="unprintable"> 798 799 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 800 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 801 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да 802 шаљете неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 803 href="mailto:mailto:webmasters@gnu.org"><mailto:webmasters@gnu.org></a>.</p> 804 805 <p> 806 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 807 replace it with the translation of these two: 808 809 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 810 translations. However, we are not exempt from imperfection. 811 Please send your comments and general suggestions in this regard 812 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 813 814 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 815 816 <p>For information on coordinating and submitting translations of 817 our web pages, see <a 818 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 819 README</a>. --> 820 Молимо да погледате <a 821 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 822 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 823 српском преводу, корисно је да погледате и <a 824 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 825 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 826 </div> 827 828 <p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1991, 1992, 1998, 2000, 2001, 829 2006, 2007, 2010, 2017, 2018, 2020 Задужбина за словодни софтвер</p> 830 831 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 832 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 833 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 834 835 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 836 <div class="translators-credits"> 837 838 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 839 <b>Превод:</b> 840 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, 841 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> 842 на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> 843 844 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 845 Ажурирано: 846 847 $Date: 2021/09/12 09:05:53 $ 848 849 <!-- timestamp end --> 850 </p> 851 </div> 852 </div> 853 <!-- for class="inner", starts in the banner include --> 854 </body> 855 </html>