selling.html (16688B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/philosophy/po/selling.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/philosophy/po/selling.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/selling.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-12-15" --> 7 8 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 9 <!-- Parent-Version: 1.79 --> 10 11 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 12 <title>Продаја слободног софтвера — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> 13 14 <!--#include virtual="/philosophy/po/selling.translist" --> 15 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 16 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 17 <h2>Продаја слободног софтвера</h2> 18 19 <p> 20 Многи верују да је ненаплаћивање за расподелу примерака софтвера или 21 наплаћивање у што мањој мери, само да се покрију основни трошкови, у духу 22 Пројекта ГНУ.</p> 23 24 <p> 25 Ми уствари подстичемо људе који расподељују <a 26 href="/philosophy/free-sw.html">слободни софтвер</a> да наплаћују онолико 27 колико желе или смеју. Уколико вас то изненађује, молимо вас да прочитате и 28 остатак овог текста.</p> 29 30 <p> 31 Реч „слободно“<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> има два могућа 32 значења: може да означава слободу или цену. Када ми говоримо о „слободном 33 софтверу“, говоримо о слободи, а не о цени. (Сетите се „слободе говора“, а 34 не „бесплатног пива“.) Посебно, она значи да је кориснику дозвољено да 35 покреће програм, мења га и расподељује са или без измена.</p> 36 37 <p> 38 Слободни програми се понекад расподељују без надокнаде, а понекад уз 39 значајну новчану надокнаду. Често је исти програм доступан на оба начина са 40 различитих места. Програм је слободан без обзира на цену, јер је корисницима 41 пружена слобода његовог коришћења.</p> 42 43 <p> 44 <a href="categories.html#ProprietarySoftware">Неслободни програми</a> се 45 обично продају за високу цену, али ће вам понекад у радњи дати примерак 46 бесплатно. То ипак не чини те програме слободним. Са ценом или без ње, такав 47 програм је неслободан јер корисницима није пружена слобода.</p> 48 49 <p> 50 Пошто слободни софтвер није ствар цене, ниска цена не чини софтвер 51 слободнијим или ближим слободи. Дакле, уколико расподељујете примерке 52 слободног софтвера, можете да за то наплаћујете позамашне своте и 53 <em>зарадите</em>. Расподела слободног софтвера је исправна и легитимна 54 активност. Уколико се њом бавите, могли бисте од ње и да профитирате.</p> 55 56 <p> 57 Слободни софтвер је пројекат заједнице, и свако ко од њега зависи би требало 58 да нађе начина да пружи свој допринос изградњи заједнице. Расподељивач то 59 може да уради одвајањем дела зараде за <a href="/fsf/fsf.html">Задужбину 60 слободног софтвера</a> или неки други пројекат развоја слободног 61 софтвера. Финансирајући развој, можете да помогнете да се унапреди свет 62 слободног софтвера.</p> 63 64 <p> 65 <strong>Расподела слободног софтвера је шанса да се прикупе средства за 66 изградњу. Немојте је пропустити!</strong></p> 67 68 <p> 69 Да бисте приложили новац, потребно је да имате вишак новца. Уколико премало 70 наплаћујете за софтвер, нећете имати ништа за подршку развоју.</p> 71 72 <h3>Да ли ће виша цена расподеле сметати неким корисницима?</h3> 73 74 <p> 75 Људи се понекад брину да ће висока цена расподеле удаљити слободни софтвер 76 од људи који немају довољно новца. Ово важи за <a 77 href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власнички 78 софтвер</a>, али слободни софтвер је друкчији.</p> 79 80 <p> 81 Разлика је у томе да слободни софтвер природно тежи ка распрострањености, и 82 постоје многи начини на који се до њега може доћи.</p> 83 84 <p> 85 Софтверске шкртице се из петних жила труде да вас спрече да покрећете 86 власнички програм без плаћања стандардне цене. Уколико је та цена висока, то 87 неким корисницима стварно отежава употребу програма.</p> 88 89 <p> 90 Уз слободни софтвер, корисници не <em>морају</em> да плаћају цену расподеле 91 да би користили софтвер. Они могу да копирају програм од пријатеља који 92 поседује примерак, или уз помоћ пријатеља који има приступ мрежи. Или се 93 више корисника могу удружити, поделити цену једног <em>CD-ROM</em>-а, а онда 94 свако од њих може да инсталира софтвер. Висока цена <em>CD-ROM</em>-а не 95 представља велику препреку када је софтвер слободан.</p> 96 97 <h3>Да ли ће виша цена расподеле подстаћи некоришћење слободног софтвера?</h3> 98 99 <p> 100 Још једна честа брига је брига за популарност слободног софтвера. Многи 101 мисле да ће висока цена расподеле смањити број корисника, или да ће ниска 102 цена подстаћи кориснике.</p> 103 104 <p> 105 Ово важи за власнички софтвер, али слободни софтвер је другачији. Уз толико 106 начина да се дође до примерака, цена услуге расподеле има мање утицаја на 107 популарност.</p> 108 109 <p> 110 Дугорочно је број корисника слободног софтвера махом одређен тиме <em>колико 111 слободни софтвер може да уради</em>, и колико је једноставан за 112 употребу. Многи корисници ће наставити да користе власнички софтвер уколико 113 слободни софтвер не може да уради оно што би они желели. Стога би изнад 114 свега требало да <em>развијамо више слободног софтвера</em> уколико желимо 115 да дугорочно повећамо број корисника.</p> 116 117 <p> 118 Најнепосреднији начин да се ово уради јесте личним писањем потребног <a 119 href="http://savannah.gnu.org/projects/tasklist">слободног софтвера</a> или 120 <a href="/doc/doc.html">упутстава</a>. Али уколико желите да расподељујете 121 пре него да пишете, најбољи начин на који можете да помогнете је прикупљањем 122 средстава како би други то написали.</p> 123 124 <h3>И израз „продаја софтвера“ може да доведе до забуне</h3> 125 126 <p> 127 Строго говорећи, „продавати“ значи размењивати добра за новац. Продаја 128 примерака слободног програма је легитимна и ми је подстичемо.</p> 129 130 <p> 131 Међутим, када људи размишљају о <a 132 href="/philosophy/words-to-avoid.html#SellSoftware">„продаји софтвера“</a>, 133 они обично замишљају да се она обавља на начин на који је већина фирми 134 спроводи: претварањем софтвера у власнички, уместо у слободни.</p> 135 136 <p> 137 Зато, уколико пажљиво не разграничите ствари, као што је то у овом чланку, 138 предлажемо вам да радије избегавате коришћење израза „продаја софтвера“ и 139 изаберете неки други назив. На пример, могли бисте да кажете „расподела 140 слободног софтвера уз новчану надокнаду“ — то је недвосмислено.</p> 141 142 <h3>Високе и ниске цене и ГНУ-ова ОЈЛ</h3> 143 144 <p> 145 <a href="/copyleft/gpl.html">ГНУ-ова општа јавна лиценца</a> (ГНУ-ова ОЈЛ) 146 нема ограничења у погледу тога колико можете да наплатите за примерак 147 слободног софтвера, осим у једном посебном случају. Можете да наплатите 148 ништа, једну пару, динар, или милијарду динара. Све зависи од вас и тржишта, 149 па се немојте нама жалити уколико нико не жели да вам плати милијарду динара 150 за примерак.</p> 151 152 <p> 153 Онај посебни случај је када се бинарне верзије расподељују без одговарајућег 154 потпуног изворног кода. Од оних који ово раде се преко ГНУ-ове ОЈЛ захтева 155 да обезбеде изворни код на захтев. Без ограничења цене изворног кода, они би 156 могли да поставе цену која је превисока за било кога, на пример милијарду 157 динара, и на тај начин се претварају да објављују изворни код, у стварности 158 га скривајући. Зато <a href="/licenses/gpl.html#section6">у оваквим 159 случајевима постоји ограничење цене</a> изворног кода, како би се осигурала 160 слобода корисника. Међутим, у обичним ситуацијама не постоје таква оправдања 161 за ограничавање цена расподеле, па их зато не ограничавамо.</p> 162 163 <p> 164 Понекад нам фирме чије активности прелазе границу онога што ГНУ-ова ОЈЛ 165 дозвољава упућују молбе за дозволе, у којима стоји да они „неће наплаћивати 166 за ГНУ-ов софтвер“ и слично. Они овим ништа не постижу. Слободни софтвер је 167 ствар слободе, а спровођење ОЈЛ представља одбрану слободе. У одбрани 168 корисничких слобода нас не ометају споредне ствари као што је, на пример, 169 колики део цене расподеле је наплаћен. Ради се о слободи, само и једино о 170 слободи.</p> 171 172 <div class="translators-notes"> 173 174 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 175 <b>Примедбе преводиоца:</b><br /> 176 <ol> 177 <li id="TransNote1">У енглеском. [СР]</li> 178 </ol></div> 179 </div> 180 181 <!-- for id="content", starts in the include above --> 182 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 183 <div id="footer"> 184 <div class="unprintable"> 185 186 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 187 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 188 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете 189 неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 190 href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> 191 192 <p> 193 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 194 replace it with the translation of these two: 195 196 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 197 translations. However, we are not exempt from imperfection. 198 Please send your comments and general suggestions in this regard 199 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 200 201 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 202 203 <p>For information on coordinating and submitting translations of 204 our web pages, see <a 205 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 206 README</a>. --> 207 Молимо да погледате <a 208 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 209 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 210 српском преводу, корисно је да погледате и <a 211 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 212 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 213 </div> 214 215 <!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to 216 files generated as part of manuals) on the GNU web server should 217 be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this 218 without talking with the webmasters or licensing team first. 219 Please make sure the copyright date is consistent with the 220 document. For web pages, it is ok to list just the latest year the 221 document was modified, or published. 222 223 If you wish to list earlier years, that is ok too. 224 Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying 225 years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable 226 year, i.e., a year in which the document was published (including 227 being publicly visible on the web or in a revision control system). 228 229 There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers 230 Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> 231 <p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1996, 1997, 1998, 2001, 2007 232 Free Software Foundation, Inc.</p> 233 234 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 235 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 236 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 237 238 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 239 <div class="translators-credits"> 240 241 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 242 <b>Превод:</b> 243 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, 244 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> 245 на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> 246 247 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 248 Ажурирано: 249 250 $Date: 2017/03/11 10:17:43 $ 251 252 <!-- timestamp end --> 253 </p> 254 </div> 255 </div> 256 </body> 257 </html>