not-ipr.html (19485B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/philosophy/po/not-ipr.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/philosophy/po/not-ipr.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/not-ipr.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2010-05-26" --> 7 8 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 9 <!-- Parent-Version: 1.79 --> 10 11 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 12 <title>Рекосте ли „интелектуална својина“? То је заводљива илузија. — Пројекат ГНУ 13 — Задужбина за слободни софтвер</title> 14 15 <!--#include virtual="/philosophy/po/not-ipr.translist" --> 16 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 17 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 18 <h2>Рекосте ли „интелектуална својина“? То је заводљива илузија.</h2> 19 20 <p>од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда М. Сталмана</a></p> 21 22 <p> 23 Постало је помодно да се систем ауторских права<sup><a 24 href="#TransNote1">[1]</a></sup>, патенти и робне марке, три одвојене и 25 различите ствари које се тичу три одвојене и различите групе закона, 26 стављају у исти кош и називају „интелектуалном својином“. Овај искривљени и 27 збуњујући израз није настао случајно. Лансирале су га фирме које су на 28 добитку због те забуне. Најчистији пут из те забуне је да се тај израз 29 одбаци у потпуности. 30 </p> 31 32 <p> 33 Према професору Марку Лемлију (<em>Mark Lemley</em>), који је сада професор 34 Станфордске правне школе, широко прихваћена употреба израза „интелектуална 35 својина“ је мода која је последица оснивања Светске организације за 36 „интелектуалну својину“ 1967., а која је омасовљена тек недавно. (СОИС је 37 формално организација УН-а, али у ствари заступа интересе носилаца ауторских 38 права, патената и робних марки.) 39 </p> 40 41 <p> 42 Овај израз носи са собом предрасуду која је тешко уочљива: он намеће 43 размишљање о ауторским правима, патентима и робним маркама по аналогији са 44 правом на својину над физичким стварима. (Ова аналогија је у сукобу са 45 правним филозофијама закона о ауторским правима, закона о патентима и закона 46 о робним маркама, али то знају само стручњаци.) Ови закони чињенично уопште 47 нису попут закона о физичкој својини, али употреба овог израза наводи 48 законодавце да их измене како би то постали. Пошто је ову измену желе фирме 49 које примењују моћи система ауторских права, патената и робних марки, 50 предрасуда о „интелектуалној својини“ им одговара. 51 </p> 52 53 <p> 54 Ова предрасуда је довољан разлог за одбацивање овог израза, па су ме многи 55 питали да предложим неки други назив за целу ту категорију или су сами 56 предлагали своје замене (често духовите). Предлози укључују Привилегије 57 наметнуте монополима<sup><a href="#TransNote2">[2]</a></sup>, и Монополи 58 које је легално наметнула влада<sup><a 59 href="#TransNote3">[3]</a></sup>. Неки говоре о „режиму ексклузивних права“, 60 али називање ограничења „правима“ је такође дискутабилно. 61 </p> 62 63 <p> 64 Неки од ових алтернативних назива би представљали побољшање, али је погрешно 65 мењати израз „интелектуална својина“ било којим другим. Другачији назив не 66 би решио дубљи проблем овог израза: претреано уопштавање. Не постоји тако 67 унификована ствар као што је „интелектуална својина“. То је илузија. Једини 68 разлог због кога људи мисле да он има смисла као повезана и доследна 69 категорија је његова широка употреба, која их је на то навела. 70 </p> 71 72 <p> 73 Израз „интелектуална својина“ је у најбољем случају „кутија за све“ која 74 ставља различите законе у исти кош. Људи који нису правници, а примете да се 75 један израз примењује на различите законе обично претпостављају да су они 76 засновани на заједничком принципу и да функционишу на сличан начин. 77 </p> 78 79 <p> 80 Ништа није даље од истине. Ови закони су настали независно, развијали су се 81 на различите начине, обухватају различите делатности, постављају различита 82 правила, и покрећу различита правна питања. 83 </p> 84 85 <p> 86 Закон о ауторским правима је замишљен да подстакне стваралаштво и уметност, 87 и обухвата детаље израза дела. Патентни закон је намењен подстицању 88 објављивања корисних идеја по цени пружања привременог монопола над идејом 89 ономе ко је објави — то је цена која се у неким областима плаћа новчано, а у 90 другима не. 91 </p> 92 93 <p> 94 Закон о робним маркама, насупрот овоме, није замишљен да подстакне било који 95 конкретан начин деловања, већ само да омогући купцима да знају шта 96 купују. Међутим, под утицајем „интелектуалне својине“, законодавци су га 97 претворили у систем који подстиче оглашавање. 98 </p> 99 100 <p> 101 Пошто су се ови закони независно развијали, они су различити у свим тачкама, 102 као и у њиховим основним наменама и методама. Стога, ако нешто сазнате о 103 закону о ауторским правима, са правом можете претпоставити да је то 104 другачије у закону о патентнима. Тешко да можете да погрешите! 105 </p> 106 107 <p> 108 Људи често говоре „интелектуална својина“ када у ствари мисле на неку већу 109 или мању категорију. На пример, богате земље често намећу неправедне законе 110 сиромашним земљама да би из њих исцедили новац. Неки од тих закона су закони 111 о „интелектуалној својини“, а остали нису. Свеједно, критичари оваквог 112 понашања често користе тај израз јер су се сродили са њим. Користећи га, они 113 погрешно тумаче природу овог проблема. Боље би било да се користи тачан 114 израз, који погађа суштину проблема, као што је „законска колонизација“. 115 </p> 116 117 <p> 118 Лаици нису једини који су заведени овим изразом. Чак и професори права који 119 предају те законе су намамљени и обманути заводљивошћу израза „интелектуална 120 својина“, па изводе закључке који су супротни чињеницама које су им 121 познате. На пример, један професор је 2006. написао: 122 </p> 123 124 <blockquote><p> 125 За разлику од њихових потомака, који се сада баве мање значајним пословима у 126 СОИС-у, оснивачи Устава САД су поседовали принципијелни, такмичарски став 127 према интелектуалној својини. Они су знали да би права могла да буду 128 потребна, али су…везали руке конгресу, ограничавајући му моћ на више 129 начина. 130 </p></blockquote> 131 132 <p> 133 Ова изјава се односи на члан 1, секцију 8, тачку 8 Устава САД, која 134 овлашћује закон о ауторским правима и закон о патентима. Међутим, та тачка 135 нема никакве везе са законом о робним маркама. Израз „интелектуална својина“ 136 је навео тог професора на погрешно уопштавање. 137 </p> 138 139 <p> 140 Израз „интелектуална својина“ такође води ка упрошћавању. Он наводи људе да 141 обраћају пажњу на оскудну повезаност форме коју поседују ти различити 142 закони: да они стварају вештачке привилегије одређеним странама, а да 143 занемаре детаље који чине њихово биће: конкретна ограничења која сваки закон 144 намеће јавности, као и последице које следе. То поједностављено 145 концентрисање на форму подстиче „економски“ приступ овим проблемима. 146 </p> 147 148 <p> 149 Економија овде служи, као што то често бива, као оруђе за непроверене 150 претпоставке. Ово укључује претпоставке о вредностима, као што је она да је 151 важна производња, а да слобода и начин живота нису важни, и чињеничне 152 претпоставке које су углавном погрешне, као што је она да систем ауторских 153 права за музику подржава музичаре, или да патенти за лекове подржавају 154 истраживања која спасавају животе. 155 </p> 156 157 <p> 158 Још један проблем је да на широкој скали која се подразумева изразом 159 „интелектуална својина“ конкретна питања које покрећу разни закони постају 160 скоро невидљива. Та питања проистичу из конкретних детаља сваког закона 161 понаособ, и управо занемаривање тога се подстиче изразом „интелектуална 162 својина“. На пример, једно питање које је у вези са системом ауторских права 163 је да ли треба дозволити дељење музике. Закон о патентима са овим нема 164 везе. Закон о патентима покреће питања као што су да ли сиромашним земљама 165 треба дозволити да производе лекове који спасавају животе и јефтино их 166 продају да би спасавали животе. Закон о ауторским правима нема везе са 167 таквим стварима. 168 </p> 169 170 <p> 171 Ниједно од ових питања није чисто економске природе, а њихове неекономске 172 стране су веома различите. Коришћење плитког и претераног економског 173 уопштавања као основе за њихово разматрање представља игнорисање њихових 174 разлика. Стављање два закона у лонац „интелектуалне својине“ спречава јасно 175 размишљање о сваком од њих понаособ. 176 </p> 177 178 <p> 179 Зато су сви ставови о „питању интелектуалне својине“ и сва уопштавања у вези 180 са овом наводном категоријом скоро сигурно неразумна. Уколико све ове законе 181 сматрате једним питањем, то значи да ћете изабрати ваш став из низа 182 прекомерних уопштавања, од којих ниједно није исправно. 183 </p> 184 185 <p> 186 Уколико желите да јасно размишљате о питањима која покрећу патенти, систем 187 ауторских права или робне марке, први корак је да заборавите на идеју о 188 стављању свих њих у исти кош, и да их посматрате као одвојене теме. Други 189 корак је да одбаците уску визуру и упрошћену слику коју намеће израз 190 „интелектуална својина“. Разматрајте свако од ових питања одвојено и у 191 потпуности, и бићете на добром путу да их исправно схватите. 192 </p> 193 194 <p>А што се тиче реформисања СОИС-а, хајде да, између осталог, <a 195 href="http://fsfe.org/projects/wipo/wiwo.en.html">затражимо промену његовог 196 назива</a>. 197 </p> 198 199 <div class="translators-notes"> 200 201 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 202 <b>Примедбе преводиоца:</b> 203 <ol> 204 <li id="TransNote1">На енглеском: <em>copyright</em>. [СР]</li> 205 <li id="TransNote2">На енглеском: <em>IMPs, Imposed Monopoly 206 Privileges,</em> што скраћено може да значи и „ђаволци“. [СР]</li> 207 <li id="TransNote3">На енглеском: <em>GOLEMs, Government-Originated Legally 208 Enforced Monopolies,</em> што скраћено може да значи и „[зли] 209 дивови“. [СР]</li> 210 </ol></div> 211 </div> 212 213 <!-- for id="content", starts in the include above --> 214 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 215 <div id="footer"> 216 <div class="unprintable"> 217 218 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 219 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 220 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете 221 неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 222 href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> 223 224 <p> 225 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 226 replace it with the translation of these two: 227 228 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 229 translations. However, we are not exempt from imperfection. 230 Please send your comments and general suggestions in this regard 231 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 232 233 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 234 235 <p>For information on coordinating and submitting translations of 236 our web pages, see <a 237 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 238 README</a>. --> 239 Молимо да погледате <a 240 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 241 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 242 српском преводу, корисно је да погледате и <a 243 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 244 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 245 </div> 246 247 <!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to 248 files generated as part of manuals) on the GNU web server should 249 be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this 250 without talking with the webmasters or licensing team first. 251 Please make sure the copyright date is consistent with the 252 document. For web pages, it is ok to list just the latest year the 253 document was modified, or published. 254 255 If you wish to list earlier years, that is ok too. 256 Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying 257 years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable 258 year, i.e., a year in which the document was published (including 259 being publicly visible on the web or in a revision control system). 260 261 There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers 262 Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> 263 <p>Copyright © 2004, 2006 Richard M. Stallman</p> 264 265 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 266 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 267 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 268 269 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 270 <div class="translators-credits"> 271 272 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 273 <b>Превод:</b> 274 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, 275 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> 276 на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> 277 278 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 279 Ажурирано: 280 281 $Date: 2017/03/11 10:17:43 $ 282 283 <!-- timestamp end --> 284 </p> 285 </div> 286 </div> 287 </body> 288 </html>