linux-gnu-freedom.html (24278B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/philosophy/po/linux-gnu-freedom.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/philosophy/po/linux-gnu-freedom.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/linux-gnu-freedom.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="/philosophy/po/linux-gnu-freedom.sr-diff.html" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2021-07-11" --> 7 8 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 9 <!-- Parent-Version: 1.90 --> 10 11 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 12 <title>Линукс, ГНУ и слобода — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> 13 <meta http-equiv="Keywords" 14 content="ГНУ, ЗСС, Задужбина за слободни софтвер, слобода, софтвер, моћ, права, 15 Ричард Сталман, СИГЛИНУКС, Џо Бар" /> 16 <meta http-equiv="Description" content="У овом есеју „Линукс, ГНУ и слобода“ Ричард М. Сталман одговара на Џо Барово 17 тумачење односа ЗСС-а са Остинском групом корисника „Линукса“." /> 18 19 <!--#include virtual="/philosophy/po/linux-gnu-freedom.translist" --> 20 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 21 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 22 <h2>Линукс, ГНУ и слобода</h2> 23 24 <p> 25 од <strong>Ричарда М. Сталмана</strong></p> 26 27 <p> 28 Пошто је Џо Бар (<em>Joe Barr</em>) у свом <a 29 href="https://web.archive.org/web/20190404115541/http://linux.sys-con.com/node/32755">чланку</a> 30 критиковао моје односе са СИГЛИНУКС-ом (<em>SIGLINUX</em>), желим да 31 разјасним шта се стварно десило и изнесем моје аргументе.</p> 32 <p> 33 Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, био је „Линукс корисничка 34 група“; то јест, група корисника система ГНУ-а са Линуксом која зове цео 35 систем „Линукс“. Стога сам им љубазно одговорио да би требало да се односе 36 према Пројекту ГНУ на прави начин и зову систем „ГНУ са Линуксом“ уколико 37 хоће да им неко из Пројекта ГНУ одржи говор. Систем је варијанта ГНУ-а, а 38 Пројекат ГНУ је његов основни градитељ, па друштвени прописи налажу да се 39 мора називати именом које ми одаберемо. Осим уколико постоје моћни разлози 40 за изузетак, обично одбијам да држим говор за организације које не желе да 41 на овакав начин одају признање ГНУ-у. Ја поштујем њихову слободу говора, али 42 и ја имам слободу да не одржим говор.</p> 43 <p> 44 После овога, Џеф Странк (<em>Jeff Strunk</em>) из СИГЛИНУКС-а је покушао да 45 промени политику групе, и упитао ЗСС да уврсти његову групу у наш списак 46 група ГНУ-а са Линуксом. Наш администратор веба му је рекао да је нећемо 47 уврстити под именом „СИГЛИНУКС“ јер име наводи на то да је група посвећена 48 Линуксу. Странк је предложио да промени име у „СИГСЛОБОДНО 49 (<em>SIGFREE</em>)“, и наш администратор веба се сложио да би то било у 50 реду. (У Баровом чланку стоји да смо одбили понуду.) Међутим, група је 51 напослетку одлучила да остане при имену „СИГЛИНУКС“.</p> 52 <p> 53 Тада сам поново обратио пажњу на целу ствар и предложио да размисле о другим 54 могућим именима. Постоје многа имена која су могли да изаберу, а која не би 55 називала систем „Линуксом“, а ја се надам да ће наћи оно које им 56 одговара. Колико ја знам, ствар стоји на томе.</p> 57 <p> 58 Да ли је тачно, као што пише Бар, да неки људи ово виде као „примену силе“ 59 упоредиву са моћи Микрософтовог монопола? Вероватно је то тако. Одбијање 60 позива није принуда, али људи који су одлучни да верују како се читав систем 61 назива „Линукс“ понекад развију запањујуће искривљену слику. Како би 62 приказали то име као оправдано, они кажу да је црно бело, а бело 63 црно.<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> Ако можете да игноришете 64 чињенице и поверујете да је Линус Торвалдс развио читав систем почевши од 65 1991., или ако можете да игноришете просте принципе правичности и поверујете 66 да би Торвалдс сам требало да добије сва признања иако он није за све 67 заслужан, од тога је мали корак до веровања да вам дугујем говор само 68 уколико ме позовете.</p> 69 <p> 70 Замислите следеће: Пројекат ГНУ почне развој оперативног система, и годинама 71 касније Линус Торвалдс дода један важан део. Пројекат ГНУ каже: „Молимо те 72 да поменеш и наш пројекат“, али Линус каже: „Не дајте им удео у заслугама; 73 назовите читаву ствар само по мом имену!“ А сада замислите ментални склоп 74 особе која има у виду ове догађаје и поред свега оптужи Пројекат ГНУ за 75 еготизам. Потребне су јаке предрасуде како би се направила тако драстично 76 погрешна процена.</p> 77 <p> 78 Особа која има толике предрасуде може изрећи свакакве непоштене ствари о 79 Пројекту ГНУ и мислити како су оне исправне; његови другови ће га подржати, 80 јер желе међусобну подршку у одржавању предрасуде. Оне који се не слажу ће 81 грдити; на тај начин, уколико одбијем да учествујем у активностима под 82 ставком „Линукс“, они могу да сматрају то неопростивим, и да ме терете за 83 зловољу коју после тога осећају. Када толико људи хоће да зовем систем 84 „Линукс“, како ја, који сам само покренуо његов развој, могу да се не 85 сложим? А силовито одбијање држања говора их на силу унесрећује. То је 86 принуда, подједнако лоша као Микрософтова!</p> 87 <p> 88 Сад, можда ћете се упитати зашто једноставно не напустим читаву ствар и 89 избегнем сву жуч. Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, могао сам 90 једноставно да кажем „Не, извините“ и на томе је ствар могла да се 91 заврши. Зашто то нисам учинио? Спреман сам да преузмем ризик личног 92 шиканирања како бих добио шансу да исправим грешку која поткопава напоре 93 Пројекта ГНУ.</p> 94 <p> 95 Звање ове варијанте система ГНУ „Линуксом“ иде на руку људима који бирају 96 софтвер само на основу техничке предности, а не брину да ли им он штити 97 слободу. Постоје људи као што је Бар, који хоће софтвер „ослобођен 98 идеологије“ и критикују све који тврде да је слобода важна. Постоје људи као 99 што је Торвалдс који ће притиснути нашу заједницу како би користила 100 неслободне програме, а изазвати све који се жале да одмах обезбеде 101 (технички) бољи програм или да умукну. Постоје људи који кажу да техничке 102 одлуке не би требало да буду „исполитизоване“ узимањем у обзир њихових 103 последица по друштво.</p> 104 <p> 105 Седамдесетих, корисници рачунара су изгубили слободе поновне расподеле и 106 измене софтвера јер нису ценили своју слободу. Корисници рачунара су 107 повратили те слободе осамдесетих и деведесетих јер је група идеалиста, 108 Пројекат ГНУ, веровала да је слобода оно што чини програме бољим, и јер је 109 била вољна да ради за оно у шта верује.</p> 110 <p> 111 Данас имамо део слободе, али наша слобода није безбедна. Прете јој 112 <em>CBDTPA</em> (бивша <em>SSSCA</em>), Група за разматрање „заштите“ 113 емитовања (погледајте <a 114 href="http://www.eff.org/">http://www.eff.org/</a>), која предлаже да се 115 забрани слободном софтверу да приступа дигиталној ТВ емисији, софтверски 116 патенти (Европа управо разматра да ли да их уведе), Микрософтови уговори о 117 скривању виталних протокола, и свако ко нас искушава неслободним програмом 118 који је (технички) „бољи“ од доступних слободних програма. Можемо да 119 изгубимо нашу слободу изнова на исти начин на који смо је изгубили и први 120 пут, уколико се не будемо довољно бринули о њеној заштити.</p> 121 <p> 122 Хоће ли бити довољно забринутих? Ово зависи од више ствари; између осталог, 123 колики је утицај Пројекта ГНУ, а колики Линуса Торвалдса. Пројекат ГНУ 124 поручује: „Цените вашу слободу!“. Џо Бар поручује: „Изаберите између 125 неслободних и слободних програма само на основу техничких могућности!“. Ако 126 људи признају Торвалдса као главног градитеља система ГНУ са Линуксом, то не 127 само што није тачно, већ придаје већи значај њиховој поруци, која каже: 128 „Неслободни софтвер је исправан; и сам га користим и изграђујем.“ Ако 129 признају нашу улогу, слушаће нас више, а порука коју им ми дајемо је: „Овај 130 систем постоји ради људи којима је слобода важна. Придружите нам се, цените 131 своју слободу, и заједно ћемо је очувати.“ Погледајте страну <a 132 href="/gnu/the-gnu-project.html">http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html</a> 133 о историји.</p> 134 <p> 135 Када тражим од људи да називају систем ГНУ-ом са Линуксом, неки од њих 136 пружају бесмислене и несигурне изговоре. Али због тога вероватно ништа не 137 губимо, јер су они и онако недружељубиви. У међувремену, други људи признају 138 разлоге које ја излажем, и користе то име. Чинећи тако, помажу другим људима 139 да буду свесни због чега систем ГНУ-а са Линуксом стварно постоји, а то 140 увећава нашу могућност да раширимо идеју слободе као важну моралну вредност.</p> 141 <p> 142 Ето зашто ударам главом о предрасуде, клевете и жуч. Они ме повређују, али 143 када будем успео, овај напор ће помоћи кампањи за слободу Пројекта ГНУ.</p> 144 <p> 145 Пошто је све ово у светлу Линукса (језгра) и Биткипера (<em>Bitkeeper</em>), 146 неслободног система за управљање верзијама који сада користи Линус Торвалдс, 147 волео бих да и то овде поменем.</p> 148 149 <h3 id="bitkeeper">Проблем Биткипера</h3> 150 <p> 151 (Погледајте <a href="#update">додатак</a> ниже.)</p> 152 <p> 153 Употреба Биткипера за изворни код Линукса има оштре последице по заједницу 154 слободног софтвера, јер било ко ко жели да пажљиво прати закрпе Линукса то 155 може да учини само после инсталирања тог неслободног програма. Вероватно 156 постоје десетине или чак стотине хакера језгра који су то учинили. Већина их 157 се постепено убеђује да је исправно користити неслободни софтвер, како би 158 избегли осећај менталног несклада изазван присуством Биткипера на њиховим 159 машинама. Шта се може урадити поводом овога?</p> 160 <p> 161 Једно решење је да подесе друго складиште за изворни код Линукса, користећи 162 СУВ — систем упоредних верзија (<em>CVS — concurrent versions system</em>) 163 или други слободни систем за управљање верзијама, и учине да учитава нове 164 верзије аутоматски. Ово решење може користити Биткипера за приступ 165 најсвежијим изменама, и онда инсталирати нове измене у СУВ. Тај процес 166 ажурирања се може покретати аутоматски и често.</p> 167 <p> 168 ЗСС ово не може да учини, јер не смемо да инсталирамо Биткипера на наше 169 машине. Не поседујемо неслободне системе или апликације на њима, а наша 170 уверења нам налажу да тако треба и да остане. Руковање овим складиштем би 171 морао да уради неко други, ко би био вољан да постави Биткипера на своју 172 машину, осим уколико неко не нађе начин да то уради користећи слободни 173 софтвер.</p> 174 <p> 175 Сам изворни код Линукса поседује један озбиљнији проблем у вези са 176 неслободним софтвером: садржи га. Подоста управљачких програма уређаја 177 садржи низове бројева који представљају фирмвер програме за инсталирање у 178 уређај. Ови програми нису слободни софтвер. Неколико бројева који се 179 прослеђују регистрима уређаја су једно; нешто већи бинарни програм је нешто 180 друго.</p> 181 <p> 182 Присуство ових бинарних програма у „изворним“ датотекама Линукса садржи и 183 други проблем: доводи у питање могу ли се уопште расподељивати бинарне 184 верзије Линукса. ОЈЛ захтева „потпуни одговарајући изворни код,“ а низ целих 185 бројева не представља изворни код. Стога додавање таквог бинарног програма у 186 изворни код Линукса нарушава ОЈЛ.</p> 187 <p> 188 Градитељи Линукса планирају да изместе ове фирмверске програме у засебне 189 датотеке; то ће вероватно сазрети кроз пар година, али када буде окончано, 190 решиће овај други проблем; моћи ћемо да направимо верзију „слободног 191 Линукса“ која неће садржати неслободне фирмверске датотеке. То само по себи 192 неће учинити много добра уколико већина буде користила неслободну „званичну“ 193 верзију Линукса. И то се може десити, јер на многим платформама слободна 194 верзија неће моћи да се покрене без неслободног фирмвера. Пројекат 195 „слободног Линукса“ ће морати да схвати шта фирмвер ради и да за то напише 196 изворни код, вероватно у асемблеру за одређени процесор на коме се 197 покреће. То је обесхрабрујући посао. Био би мање обесхрабрујући да смо га 198 радили мало по мало током година, пре него што смо дозволили да се 199 нагомила. Регрутујући људе за овај посао, мораћемо да превазиђемо идеју коју 200 шире одређени градитељи Линукса, да тај посао није неопходан.</p> 201 <p> 202 Линукс, језгро, се често посматра као перјаница слободног софтвера, иако је 203 његова постојећа верзија делом неслободна. Како се ово десило? Овај проблем, 204 као и одлука да се користи Биткипер, осликава став првобитног градитеља 205 Линукса, особе која мисли да је „технички савршеније“ важније од слободе.</p> 206 <p> 207 Цените вашу слободу или ћете је изгубити, учи нас историја. „Не смарај нас 208 политиком“, одговарају они који не желе да уче.</p> 209 210 <p id="update"> 211 <strong>Ново:</strong> Биткипер се више не користи за управљање стаблом 212 изводног кода језгра Линукс. Погледајте чланак <a 213 href="/philosophy/mcvoy.html">Хвала ти, Лери Меквоје</a>. Изворни код 214 Линукса и даље садржи неслободне фирмверске „мрље“, али од јануара 2008 се 215 одржава <a href="http://directory.fsf.org/project/linux">слободна верзија 216 Линукса</a> за употребу у слободним дистрибуцијама ГНУ-а са Линуксом.</p> 217 <div class="translators-notes"> 218 219 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 220 <b>Примедбе преводиоца:</b> 221 <ol> 222 <li id="TransNote1">Дословно: виде кртичњаке као планине и планине као 223 кртичњаке. [СР]</li> 224 </ol></div> 225 </div> 226 227 <!-- for id="content", starts in the include above --> 228 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 229 <div id="footer"> 230 <div class="unprintable"> 231 232 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 233 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 234 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да 235 шаљете неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 236 href="mailto:mailto:webmasters@gnu.org"><mailto:webmasters@gnu.org></a>.</p> 237 238 <p> 239 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 240 replace it with the translation of these two: 241 242 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 243 translations. However, we are not exempt from imperfection. 244 Please send your comments and general suggestions in this regard 245 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 246 247 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 248 249 <p>For information on coordinating and submitting translations of 250 our web pages, see <a 251 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 252 README</a>. --> 253 Молимо да погледате <a 254 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 255 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 256 српском преводу, корисно је да погледате и <a 257 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 258 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 259 </div> 260 261 <p>Copyright © 2002, 2017, 2019 Richard M. Stallman</p> 262 263 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 264 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 265 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 266 267 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 268 <div class="translators-credits"> 269 270 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 271 <b>Превод:</b> 272 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, 273 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> 274 на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> 275 276 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 277 Ажурирано: 278 279 $Date: 2021/09/12 09:05:49 $ 280 281 <!-- timestamp end --> 282 </p> 283 </div> 284 </div> 285 </body> 286 </html>