linux-and-gnu.html (25004B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/gnu/po/linux-and-gnu.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/gnu/po/linux-and-gnu.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/linux-and-gnu.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2010-09-23" --> 7 8 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 9 <!-- Parent-Version: 1.87 --> 10 11 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 12 <title>Линукс и ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> 13 <meta http-equiv="Keywords" content="ГНУ, ЗСС, Задужбина за слободни софтвер, Линукс, Емакс, ГСП, Уникс, слободни 14 софтвер, оперативни систем, језгро ГНУ-а, КРДО, ГНУ-ово КРДО, Крдо" /> 15 <meta http-equiv="Description" content="Од 1983. изграђујемо слободни оперативни систем у стилу Уникса, ГНУ, како би 16 корисницима рачунара пружили слободу дељења и побољшавања софтвера који 17 користе." /> 18 19 <!--#include virtual="/gnu/po/linux-and-gnu.translist" --> 20 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 21 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 22 <h2>Линукс и систем ГНУ</h2> 23 24 <p><strong>од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></strong></p> 25 26 <div class="announcement"> 27 <blockquote><p>Да бисте сазнали више о овој теми, можете прочитати и <a 28 href="/gnu/gnu-linux-faq.html">ЧПП ГНУ-а са Линуксом</a>, као и <a 29 href="/gnu/why-gnu-linux.html">Зашто ГНУ са Линуксом?</a></p> 30 </blockquote> 31 </div> 32 33 <p> 34 Многи корисници рачунара свакодневно користе измењену верзију <a 35 href="/philosophy/categories.html#TheGNUsystem">система ГНУ</a>, а да тога 36 нису ни свесни. Захваљујући чудном сплету околности, верзија ГНУ-а која је 37 данас веома распрострањена се често назива „Линуксом“, а многи корисници <a 38 href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">нису ни свесни</a> да је она у 39 основи систем ГНУ, кога изграђује <a href="/gnu/gnu-history.html">Пројекат 40 ГНУ</a>.</p> 41 42 <p> 43 Линукс стварно постоји, и људи га користе, али се не ради о оперативном 44 систему. Линукс је језгро: програм у систему који додељује ресурсе машине 45 другим програмима које покрећете. Језгро је кључни део оперативног система, 46 али је само за себе бескорисно; оно може да функционише само у склопу целог 47 оперативног система. Линукс се обично користи у комбинацији са оперативним 48 системом ГНУ: цео систем је у основи ГНУ са доданим Линуксом, тј. ГНУ са 49 Линуксом. Све дистрибуције такозваног „Линукса“ су у ствари дистрибуције 50 ГНУ-а са Линуксом.</p> 51 52 <p> 53 Многи корисници не разумеју разлике између језгра, које је Линукс, и 54 целокупног система, који такође називају „Линуксом“. Двосмислена употреба 55 назива не побољшава разумевање ствари. Такви корисници обично мисле да је 56 Линус Торвалдс развио цео оперативни систем 1991. уз незнатну помоћ других.</p> 57 58 <p> 59 Програмери углавном знају да је Линукс језгро. Али, пошто су чули да се 60 систем у већини случајева назива „Линуксом“, они често конструишу измишљени 61 историјски ток догађаја који би оправдао такво именовање целог система по 62 језгру. На пример, многи верују да су чим је Линус Торвалдс завршио писање 63 Линукса, језгра, његови корисници тражили други слободни софтвер да то 64 језгро допуни, и открили да је (без икаквог конкретног повода) већина ствари 65 које су неопходне униксоликом систему већ била доступна.</p> 66 67 <p> 68 То што су открили није било случајно — то је био тада још недовршен систем 69 ГНУ. Доступан <a href="/philosophy/free-sw.html">слободни софтвер</a> је 70 допунио систем, јер је у оквиру Пројекта ГНУ од 1984. развијан такав, потпун 71 систем. <a href="/gnu/manifesto.html">Манифестом ГНУ-а</a> је зацртан циљ — 72 развој слободног униксоликог система, који се зове ГНУ. <a 73 href="/gnu/initial-announcement.html">Првобитна најава</a> Пројекта ГНУ 74 такође илуструје неке од првобитних планова за систем ГНУ. Цео систем је био 75 скоро готов до времена када је започет Линукс.</p> 76 77 <p> 78 Већина пројеката слободног софтвера имају за циљ развој одређеног програма 79 за обављање одређеног посла. На пример, Линус Торвалдс је себи поставио 80 задатак да напише униксолико језгро (Линукс); Доналд Кнут (<em>Donald 81 Knuth</em>) је себи поставио задатак да напише програм за слагање текста 82 (ТеХ); Боб Шајфлер (<em>Bob Scheifler</em>) је себи поставио задатак да 83 развије прозорски систем (прозорски систем Икс). Природно је оцењивати 84 величину доприноса који овакви пројекти доносе, кроз појединачне програме 85 који су развијени у оквиру пројекта.</p> 86 87 <p> 88 Шта бисмо закључили ако бисмо покушали да оценимо допринос пројекта ГНУ на 89 овај начин? Један продавац система на <em>CD-ROM</em>-ова је открио да је у 90 његовој „дистрибуцији Линукса“ удео <a 91 href="/philosophy/categories.html#GNUsoftware">ГНУ-овог софтвера</a> 92 највећи, отприлике око 28% од укупног изворног кода, а он укључује неке од 93 најважнијих делова без којих систем не би могао да функционише. Линукс је 94 имао удео од око 3%. (Односи 2008. су слични: у складишту 95 <em>gNewSense</em>-а, Линукс заузима 1,5% а ГНУ-ови пакети 15%.) Дакле, 96 уколико ћете да бирате назив система на основу тога ко је написао програме 97 који чине тај систем, најбоља варијанта, која би се ограничила на један 98 извор, била би „ГНУ“.</p> 99 100 <p> 101 Али ми не сматрамо да је ово исправан начин да се разматра ово 102 питање. Пројекат ГНУ није био и није пројекат развоја одређених софтверских 103 пакета. Он није пројекат <a href="/software/gcc/">изградње преводиоца за 104 Це</a>, иако смо у оквиру Пројекта ГНУ изградили и преводилац за Це. Он није 105 пројекат изградње уређивача текста, иако смо у оквиру њега развили један 106 уређивач. Пројекат ГНУ је покренут да изгради <em>потпун слободни униксолики 107 систем</em>: ГНУ.</p> 108 109 <p> 110 Многи људи су значајно допринели слободном софтверу који чини систем, и сви 111 они заслужују да им се ода признање. Али разлог због кога је ГНУ 112 <em>здружени систем</em>, а не само скуп корисних програма, је што је 113 Пројекат ГНУ основан са намером да такав систем направи. Сачинили смо списак 114 програма који су неопходни да се направи <em>потпун</em> слободан систем, и 115 систематски смо тражили, писали, или тражили људе који би писали, све са тог 116 списка. Написали смо и кључне али незанимљиве <a href="#unexciting">(1)</a> 117 делове, јер систем не може да функционише без њих. Неки од делова нашег 118 система, програмерски алати, су засебно постали популарни међу програмерима, 119 али смо написали и многе делове који нису алати <a 120 href="#nottools">(2)</a>. Чак смо развили и игру шаха, ГНУ-ов шах, јер су за 121 потпун систем неопходне и добре игре.</p> 122 123 <p> 124 До раних деведесетих саставили смо цео систем, искључујући језгро. Покренули 125 смо и изградњу језгра, <a href="/software/hurd/hurd.html">ГНУ-овог Крда</a>, 126 које се извршава преко Маха. Развој овог језгра је био доста тежи од 127 очекиваног; <a href="/software/hurd/hurd-and-linux.html">ГНУ-ово Крдо је 128 постало стабилно тек 2001</a>, али је далеко од тога да га људи могу шире 129 користити.</p> 130 131 <p> 132 Срећом, нисмо морали да чекамо Крдо, јер већ био доступан Линукс. Написавши 133 Линукс, Линус Торвалдс је попунио значајну празнину у систему ГНУ. Људи су 134 могли да <a 135 href="http://ftp.funet.fi/pub/linux/historical/kernel/old-versions/RELNOTES-0.01">споје 136 Линукс са системом ГНУ</a> и тиме добију потпун слободни систем: систем ГНУ 137 заснован на језгру Линукс, или, краће, систем ГНУ са Линуксом.</p> 138 139 <p> 140 Омогућавање да они добро функционишу заједно није био лак посао. Неке делове 141 ГНУ-а <a href="#somecomponents">(3)</a> је било потребно коренито мењати да 142 би могли да раде са Линуксом. Велики посао је представљало и здруживање 143 потпуног система у виду дистрибуције која би радила „одмах по 144 распакивању“. Оно је захтевало решавање проблема са инсталацијом и 145 покретањем система — тај проблем тада нисмо начињали, јер дотле тада нисмо 146 стигли. Људи који су градили разне дистрибуције система су нам веома помогли 147 у основном раду. Али тај посао, по природи ствари, је неко засигурно морао 148 да обави.</p> 149 150 <p> 151 Пројекат ГНУ подржава системе ГНУ-а са Линуксом исто као и 152 <em>прави</em><sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> систем ГНУ. <a 153 href="http://fsf.org">ЗСС</a> је финансирала поновно писање проширења 154 ГНУ-ове библиотеке за Це, која су у вези са Линуксом, тако да су сад она 155 добро здружена, а најновији системи ГНУ-а са Линуксом без измена користе 156 најновија издања те библиотеке. ЗСС је такође финансирала ране фазе развоја 157 Дебијановог ГНУ-а са Линуксом.</p> 158 159 <p> 160 Данас постоје многе различите варијанте система ГНУ са Линуксом (које се 161 често називају „дистрибуцијама“). Већина њих садржи неслободни 162 софтвер. Њихови градитељи прате <a 163 href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">филозофију која се 164 повезује са Линуксом</a>, а не <a 165 href="/philosophy/free-software-even-more-important.html">ГНУ-ову 166 филозофију</a>. Али, постоје и <a href="/distros/distros.html">потпуно 167 слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом</a>. ЗСС обезбеђује рачунарске 168 ресурс <a href="http://gnewsense.org/"><em>gNewSense</em>-у</a>.</p> 169 170 <p>Прављење слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом није само ствар елиминисања 171 разних неслободних програма. Данас уобичајена верзија Линукса такође садржи 172 неслободне програме. Ови програми су предвиђени за учитавање у У/И уређаје у 173 време почетка извршавања система, а укључени су у „изворни код“ Линукса као 174 низови бројева. Зато одржавање дистрибуције ГНУ-а са Линуксом сада укључује 175 и одржавање <a href="http://directory.fsf.org/project/linux">слободне 176 верзије Линукса</a>.</p> 177 178 <p>Без обзира на то да ли користите ГНУ са Линуксом или не, молимо вас да не 179 збуњујете јавност употребљавајући двосмислени назив „Линукс“. Линукс је 180 језгро, један од најважнијих делова система. Систем као целина је у основи 181 систем ГНУ, са додатком језгра Линукс. Када причате о овој комбинацији, 182 молимо вас да је називате „ГНУ-ом са Линуксом“.</p> 183 184 <p> 185 Уколико негде желите да поменете везу (у смислу веб странице) ка „ГНУ-у са 186 Линуксом“, добри избори су ова страница и страница <a 187 href="/gnu/the-gnu-project.html">http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html</a>. 188 Уколико помињете само језгро Линукс, и желите да поменете везу за даље 189 информације, добар УРЛ је <a 190 href="http://foldoc.org/linux">http://foldoc.org/linux</a>.</p> 191 192 <h3>Додатак</h3> 193 194 <p> 195 Поред ГНУ-а, још један пројекат је независно произвео слободан униксолики 196 оперативни систем. Овај систем је познат под називом БСД, а развијен је на 197 Универзитету Беркли. Осамдесетих је био неслободан, али је постао слободан 198 раних деведесетих. Слободни опреативни систем који постоји у данашње време 199 <a href="#newersystems">(4)</a> је скоро сигурно варијанта система ГНУ или 200 система БСД.</p> 201 202 <p> 203 Људи нас понекад питају да ли је и БСД једна верзија ГНУ-а, као што је то 204 ГНУ са Линуксом. Пример Пројекта ГНУ је инспирисао градитеље БСД-а да њихов 205 код учине слободним софтвером, а експлицитне молбе ГНУ-ових активиста су им 206 у томе помогле, али њихов код сам по себи нема скоро ничег заједничког са 207 ГНУ-ом. Системи БСД данас користе неке ГНУ-ове програме, а систем ГНУ и 208 његове варијанте користе неке БСД-ове програме, али, у целини, они 209 представљају два разна система који су се развијали упоредо. Градитељи БСД-а 210 нису написали језгро и додали га систему ГНУ, па стога називи као што је ГНУ 211 са БСД-ом не би били одговарајући.<a href="#gnubsd">(5)</a></p> 212 213 <h3>Фусноте:</h3> 214 <ol> 215 <li> 216 <a id="unexciting"></a>Ови незанимљиви али кључни делови укључују ГНУ-ов 217 асемблер, ГАС и повезивач, <em>GLD</em>, а и један и други су делови пакета 218 <a href="/software/binutils/">ГНУ-ових бинарних алата (<em>GNU 219 Binutils</em>)</a>, <a href="/software/tar/">ГНУ-овог архивара 220 <em>tar</em></a>, и других.</li> 221 222 <li> 223 <a id="nottools"></a>На пример, Бурнова љуска Баш (<em>The Bourne Again 224 SHell — BASH</em>), интерпретатор ПостСкрипта <a 225 href="/software/ghostscript/ghostscript.html">Гостскрипт 226 (<em>Ghostscript</em>)</a>, и <a href="/software/libc/libc.html">ГНУ-ова 227 библиотека за Це</a> нису програмерски алати, као што то нису ни програми 228 ГНУКеш (<em>GNUCash</em>), Гном и ГНУ-ов шах.</li> 229 230 <li> 231 <a id="somecomponents"></a>На пример, <a 232 href="/software/libc/libc.html">ГНУ-ова библиотека за Це</a>.</li> 233 234 <li> 235 <a id="newersystems"></a>Од када је ово написано, изграђује се 236 скоро-слободни виндовсолики систем, али технички он уопште није попут ГНУ-а 237 или Уникса, па не утиче на овај проблем. Велики део језгра Солариса је 238 ослобођен, али уколико бисте желели да на основу њега направите слободни 239 систем, морали бисте, поред замене недостајућих делова језгра, да га ставите 240 у ГНУ или БСД.</li> 241 242 <li> 243 <a id="gnubsd"></a>Са друге стране, у годинама које су уследиле после писања 244 овог чланка, ГНУ-ова библиотека за Це је пренесена и на језгро БСД-а, што је 245 омогућило да се систем ГНУ комбинује са тим језгром. Као што је то случај и 246 са ГНУ-ом са Линуксом, и ово су заиста варијанте ГНУ-а, које се називају 247 ГНУ-ом са јФриБСД-ом (<em>GNU/kFreeBSD</em>) и ГНУ-ом са јНетБСД-ом 248 (<em>GNU/kNetBSD</em>), у зависности од тога које језгро систем 249 користи. Обични корисници уобичајених кућних рачунара тешко могу да 250 разликују ГНУ са Линуксом од ГНУ-а са *БСД-овима.</li> 251 252 </ol> 253 254 <div class="translators-notes"> 255 256 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 257 <b>Примедбе преводиоца:</b><br /> 258 <ol> 259 <li id="TransNote1">У енглеском је истакнут одређени члан <em>the</em>, што, 260 мишљења сам, у српском не може другачије да се представи него увођењем 261 придева „прави“. [СР]</li> 262 </ol></div> 263 </div> 264 265 <!-- for id="content", starts in the include above --> 266 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 267 <div id="footer"> 268 <div class="unprintable"> 269 270 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 271 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 272 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете 273 неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 274 href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> 275 276 <p> 277 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 278 replace it with the translation of these two: 279 280 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 281 translations. However, we are not exempt from imperfection. 282 Please send your comments and general suggestions in this regard 283 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 284 285 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 286 287 <p>For information on coordinating and submitting translations of 288 our web pages, see <a 289 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 290 README</a>. --> 291 Молимо да погледате <a 292 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 293 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 294 српском преводу, корисно је да погледате и <a 295 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 296 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 297 </div> 298 299 <!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to 300 files generated as part of manuals) on the GNU web server should 301 be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this 302 without talking with the webmasters or licensing team first. 303 Please make sure the copyright date is consistent with the 304 document. For web pages, it is ok to list just the latest year the 305 document was modified, or published. 306 If you wish to list earlier years, that is ok too. 307 Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying 308 years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable 309 year, i.e., a year in which the document was published (including 310 being publicly visible on the web or in a revision control system). 311 There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers 312 Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> 313 <p>Copyright © 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2007 Richard 314 M. Stallman</p> 315 316 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 317 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 318 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 319 320 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 321 <div class="translators-credits"> 322 323 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 324 <b>Превод:</b> 325 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, 326 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> 327 на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> 328 329 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 330 Ажурирано: 331 332 $Date: 2019/07/23 17:02:14 $ 333 334 <!-- timestamp end --> 335 </p> 336 </div> 337 </div> 338 </body> 339 </html>