free-sw.html (43813B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/philosophy/po/free-sw.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/philosophy/po/free-sw.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/free-sw.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="/philosophy/po/free-sw.sr-diff.html" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2018-01-01" --> 7 8 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 9 <!-- Parent-Version: 1.84 --> 10 11 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 12 <title>Шта је слободни софтвер? — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> 13 14 <meta http-equiv="Keywords" content="ГНУ, ЗСС, Задужбина за слободни софтвер, Линукс, Емакс, ГСП, Уникс, слободни 15 софтвер, оперативни систем, језгро ГНУ-а, КРДО, ГНУ-ово КРДО, Крдо" /> 16 <meta http-equiv="Description" content="Од 1983. изграђујемо слободни оперативни систем у стилу Уникса, ГНУ, како би 17 корисницима рачунара пружили слободу дељења и побољшавања софтвера који 18 користе." /> 19 20 <!--#include virtual="/philosophy/po/free-sw.translist" --> 21 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 22 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 23 <h2>Шта је слободни софтвер?</h2> 24 25 <blockquote class="note" id="fsf-licensing"><p style="font-size: 80%"> 26 Имате питање о лиценцирању слободног софтвера на које овде нисте нашли 27 одговор? Погледајте <a href="http://www.fsf.org/licensing">за више 28 информација о лиценцирању</a>, а уколико је то неопходно можете контактирати 29 Лабараторији за сагласност Задужбине за слободан софтвер на <a 30 href="mailto:licensing@fsf.org">licensing@fsf.org</a>.</p> 31 </blockquote> 32 33 <h3>Дефиниција слободног софтвера</h3> 34 35 <blockquote> 36 <p> 37 Дефиниција слободног софтвера представља критеријум који одређује да ли је 38 неки софтвер слободан. Са времена на време ажурирами је, да бисмо разјаснили 39 или одговорили на постављена питања. Погледајте <a href="#History">одељак 40 Историја</a> испод да бисте видели списак измена које су утицале на 41 дефиницију слободног софтвера. 42 </p> 43 </blockquote> 44 45 <p> 46 Слободан је онај софтвер који поштује слободу корисника и заједницу. Грубо 47 говорећи, то значи да <b>корисници имају слободу да покрену, умноже, 48 расподеле, изучавају, мењају и побољшавају софтвер</b>. То је ствар слободе, 49 а не цене. Због двозначности појма „free“ (слободан и бесплатан) из 50 енглеског ми понекад позајмљујемо француску или шпанску реч како би људи 51 схватили да не говоримо о новцу. 52 </p> 53 54 <p> 55 Ми водимо кампању за ове слободе зато што их свако заслужује. Захваљујући 56 њима корисник (како индивидуално тако и колективно) управља програмом и 57 ониме што он ради за њих. Када корисници не управљају програмом ми га 58 називамо „неслободним“ или „власничким“ програмом. Неслободан програм 59 управља својим корисником, а програмом управља градитељ што га чини <a 60 href="/philosophy/free-software-even-more-important.html">инструментом 61 неправедне силе</a>. 62 </p> 63 64 <h4> Четири основне слободе</h4> 65 66 <p> 67 Програм је слободан ако испуњава следеће четири основне корисникове слободе: 68 </p> 69 70 <ul> 71 <li>Слободу покретања програма по вашој жељи, за било коју сврху (слобода број 72 0).</li> 73 <li>Слободу проучавања начина рада програма и прилагођавања програма вашим 74 потребама (слобода број 1). Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа 75 изворном коду. 76 </li> 77 <li>Слободу расподељивања примерака програма, како бисте могли да помогнете 78 ближњем (слобода број 2). 79 </li> 80 <li>Слобода да расподељујете копије ваших измена другима (слобода број 81 3). Радећи ово дајете прилику да напредује целој заједници кроз ваше 82 измене. Предуслов за ово је приступ изворном коду. 83 </li> 84 </ul> 85 86 <p> 87 Програм је слободан софтвер ако свом кориснику обезбеђује све наведене 88 слободе. У супротном је неслободан. Иако можемо разликовати различите 89 неслободне начине расподеле по томе колико им фали да би били слободни 90 сматрамо их једнако неетичиким.</p> 91 92 <p>У било ком случају, ове слободе морају важити за код који намеравамо да 93 користимо, или наведемо друге да га користе. На пример, уколико програм А 94 аутоматски покреће програм Б. Ако планирамо да расподељујемо програм А као 95 такав то значи да ће његовим корисницима бити потребан и програм Б, те 96 морамо судити на основу тога да ли су А и Б слободни. Уколико планирамо да 97 изменимо А тако да не користи Б само А мора бити слободан; Б није 98 релевантан.</p> 99 100 <p> 101 „Слободни софтвер“ није и „некомерцијалан“. Слободни програм мора бити 102 доступан за комерцијалну употребу, комерцијални развој програма и 103 комерцијалну расподелу. Комерцијални развој слободног софтвера више није 104 неуобичајен. Такав, слободан, комерцијални софтвер је веома битан. Стога, 105 можда ћете плаћати новчани износ за примерке слободног софтвера, или ћете их 106 набављати бесплатно. Али без обзира на то како сте дошли до вашег примерка, 107 увек ћете моћи да умножавате и мењате софтвер, па чак и да га <a 108 href="/philosophy/selling.html">продајете</a>. 109 </p> 110 111 <p>Остатак странице разјашњава одређене аргументе о томе шта чини одређене 112 слободе достојним.</p> 113 114 <h4>Слобода да покренете програм онако како желите</h4> 115 116 <p> 117 Слобода коришћења програма представља дозволу свакој особи или организацији 118 да га користи на било каквој врсти рачунарског система, за било коју врсту 119 посла, и без потребе да се потом обрати градитељу или било каквом другом 120 телу. За ову слободу је битна потреба <em>корисника</em>, а не 121 <em>градитеља</em>. Ви сте као корисник слободни да покрећете програм за 122 ваше потребе, а уколико га расподељујете неком другом, он је слободан да га 123 покреће за његове потребе, али му ви не можете наметнути ваше. 124 </p> 125 126 <p> 127 Слобода да покренете програм онако како желите значи да вам није забрањено 128 или онемогућено да га покренете. Ово нема везе за његовом функционалношћу, 129 без обзира на то да ли га је технички могуће покренути у датом окружењу или 130 да ли је користан за дату делатност рачунарства.</p> 131 132 <h4>Слобода да изучавате изворни код и да на њему вршите промене</h4> 133 134 <p> 135 Да би слободе број 1 и 3 (слободе да се измене праве и објављују) имале 136 смисла морате имате приступ изворном коду програма. Због тога, приступачност 137 изворном коду је неопходан услов за слободни софтвер. Маскирани „изворни 138 код“ није прави те се не сматра изворним кодом. 139 </p> 140 141 <p> 142 Слобода број 1 укључује слободу да покрећете измењену верзију уместо 143 оригинала. Ако је програм достављен у производу намењеном тако да други 144 покрећу туђе измењене верзије али одбијају да покрену вашу верзију — 145 поступак познат као „тиовизација“ или „закључавање“ или (по исквареном 146 речнику извршилаца тог поступка) „secure boot“ — те слобода број 1 147 постаје празна претензија уместо практичне стварности. Ове бинарне датотеке 148 нису слободни софтвер без обзира на то што је њихов изворни код слободан. 149 </p> 150 151 <p> 152 Важан начин за измењивање програма је спајање доступних слободних 153 подпроцедура и модула. Ако лиценца програма каже да не можете извршити 154 спајање са модулом лиценцираним на одговарајући начин — на пример, ако 155 захтева да будете власник ауторских права кода који додајете — онда је 156 она превише ограничавајућа да би се сматрала слободном. 157 </p> 158 159 <p> 160 Да ли промена доводи до побољшања програма је лични укус. Ако је ваше право 161 да измените програм ограничено, у суштини, на оне измене које неко сматра 162 побољшањем тај програм није слободан. 163 </p> 164 165 <h4>Слобода да расподељујете програм ако желите: основни захтеви</h4> 166 167 <p>Слобода да расподељујете (слободе број 2 и 3) значи да сте слободни да 168 делите копије, са или без измена, бесплатно или уз новчану надокнаду, <a 169 href="#exportcontrol">било коме, било где</a>. То што сте слободни значи 170 (између осталог) да не морате да тражите или платите дозволу да бисте то 171 радили. 172 </p> 173 174 <p> 175 Дозвољено вам је да мењате такве програме и да ваше измене користите 176 приватно, у вашем послу или игри, чак и без њиховог помињања 177 другима. Уколико ипак објавите ваше измене, од вас се не захтева да икога 178 посебно или на било какав одређен начин о томе обавестите. 179 </p> 180 181 <p> 182 Слобода 3 укључује слободу да објавите измењену верзију као слободан 183 софтвер. Слободна лиценца може такође да дозволи друге начине објављивања, 184 те другим речима, не мора бити <a 185 href="/copyleft/copyleft.html">копилефт</a> лиценца. Међутим, она лиценца 186 која захтева да измењене верзије не буду слободне се не може сматрати 187 слободном. 188 </p> 189 190 <p> 191 Слобода расподеле примерака мора да укључује бинарне или извршне облике 192 програма, али и изворни код, како за неизмењене, тако и за измењене верзије 193 програма. (Расподела програма у извршном облику је неопходна за згодно 194 инсталирање слободних оперативних система.) У реду је уколико не постоји 195 начин да се за одређени програм створи бинарни или извршни облик, јер 196 извесни програмски језици тако нешто не подржавају, али мора постојати 197 слобода расподеле таквих облика уколико измислите или изградите начин да се 198 они направе. 199 </p> 200 201 <h4>Копилефт</h4> 202 203 <p> 204 Прихватљиве су одређене врсте правила о начину расподеле слободног софтвера, 205 али само ако не долазе у сукоб са основним слободама. На пример, <a 206 href="/copyleft/copyleft.html">копилефт</a> је (просто речено) правило које 207 налаже да приликом расподеле програма не можете да додате ограничења која би 208 другима ускратиле основне слободе. Ово правило не долази у сукоб са основним 209 слободама, већ их, напротив, штити. 210 </p> 211 212 <p> 213 Ми у Пројекту ГНУ користимо „копилефт“ како бисмо легално заштитили те 214 слободе за све. Ми сматрамо да постоје битни разлози зашто је <a 215 href="/philosophy/pragmatic.html">боље користити копилефт</a>. Међутим, <a 216 href="/philosophy/categories.html#Non-CopyleftedFreeSoftware">некопилефтовани 217 слободни софтвер</a> је такође етички. Погледајте <a 218 href="/philosophy/categories.html">Врсте слободног софтвера</a> за опис о 219 томе како „слободни софтвер“, „копилефтовани софтвер“ и остале врсте имају 220 везе једне са другима. 221 </p> 222 223 <h4>Правила за праковање и детаљи расподељивања</h4> 224 225 <p> 226 Правила за паковање измењене верзије су прихватљива ако не ограничавају вашу 227 слободу да објављујете измењене верзије, или вашу слободу да лично користите 228 измењене верзије. Прихватљиво је да лиценца захтева од вас да промените 229 назив, уклоните лого или да измену сматрате вашом. Докле год дати захтеви 230 нису толико напорни да вас фактички спутавају у објављивању измена, сматрају 231 се прихватљивим, већ правите друге измене над програмом те нећете ни имати 232 проблема. 233 </p> 234 235 <p> 236 Правило је да ако ако учините вашу верзију доступном на овај начин, морате 237 је учинити доступном на прихватљив начин, уз исте услове. Један пример 238 прихватљивог правила је да ако расподељујете измењену верзију морате је 239 послати претходном градитељу на његов захтев. (Требате имати у виду да то 240 правило и даља вама оставља на избор то да ли ћете да расподељујете 241 верзију.). Правила која захтевају објављивање изворног кода корисницима за 242 верзије које су изашле у јавност су такође прихватљива. 243 </p> 244 245 <p> 246 Посебан проблем се појављује када лиценца захтева измену назива којим ће 247 програм бити позиван од стране осталих програма. Ово вам онемогућава 248 објављивање измењене верзије која би могла да замени оригиналну. Ова врста 249 затева је прихватљива само ако постоји систем пречица којим би се могао 250 заменити назив оригиналног програма.</p> 251 252 <h4>Прописи за извоз</h4> 253 254 <p> 255 Понекад <a id="exportcontrol">прописи о контроли извоза</a> владе одређене 256 земље и трговинске санкције могу да ограниче вашу слободу међународне 257 расподеле примерака програма. Градитељи софтвера не поседују моћ да уклоне 258 или заобиђу таква ограничења, али оно што могу и морају да ураде јесте да 259 одбију да их наметну као услове употребе програма. На тај начин, ограничења 260 неће утицати на употребу и људе ван надлежности тих влада. Стога, лиценце 261 слободног софтвера не смеју захтевати покорност било каквим нетривијалним 262 прописима као услов за практиковање четири основне слободе. 263 </p> 264 265 <p> 266 Помињање прописа за извоз, без њиховог претварања у услов који намеће 267 лиценца, је прихватљиво јер не ограничава кориснике. Ако је пропис за извоз 268 тривијалан за слободан софтвер, онда он сме бити услов јер не представља 269 проблем. Межутим. ако је потенцијални проблем, јер би каснија измена закона 270 о извозу могла захтев претворити у нешто нетривијално и тиме учинила софтвер 271 неслободним. 272 </p> 273 274 <h4>Законске обавезе</h4> 275 276 <p> 277 Како би ове слободе биле стварне, оне морају да буду неопозиве, све док не 278 чините ништа лоше. Уколико градитељ софтвера има моћ да опозове лиценцу, или 279 да ретроактвино дода ограничења, иако му ви нисте дали разлог радећи нешто 280 лоше, такав софтвер није слободан. 281 </p> 282 283 <p> 284 Слободна лиценца не мора захтевати усклађивање са лиценцом неслободног 285 програма. Стога, на пример, ако лиценца захтева да се сложите са лиценцама 286 „свих програма које користите“, у том случају би корисник који покреће 287 неслободне програме морао да се сложи са неслободним лиценцама, што лиценцу 288 чини неслободном. 289 </p> 290 291 <p> 292 Допуштено је да слободна лиценца одреди у којој надлежности важи закон, пред 293 којим органом би се морао водити спор, или оба. 294 </p> 295 296 <h4>Лиценце засноване на уговору</h4> 297 298 <p> 299 Већина слободних софтверских лиценци је заснована на систему ауторских 300 права, па зато постоје ограничења врста услова који кроз тај систем могу да 301 се наметну. Уколико лиценца заснована на систему ауторских права поштује 302 слободу на гореописане начине, мало је вероватно да ће се појавити нека 303 друга врста проблема коју нисмо очекивали (иако се и то понекад 304 дешава). Међутим, неке од слободних софтверских лиценци су засноване на 305 уговорима, а уговори могу да наметну много шири дијапазон могућих 306 ограничења. То значи да постоје многи начини на које лиценца може да буде 307 неприхватљиво ограничавајућа и неслободна. 308 </p> 309 310 <p> 311 Никако не можемо да наведемо све могуће начине на које је то могуће да се 312 догоди. Уколико лиценца заснована на уговору ограничава корисника на 313 неуобичајен начин (на који то не могу лиценце засноване на систему ауторских 314 права), а који није овде наведен као легитиман, мораћемо да о томе 315 размислимо, и вероватно ћемо одлучити да дотична лиценца није слободна. 316 </p> 317 318 <h4>Користите праве изразе када говорите о слободном софтверу</h4> 319 320 <p> 321 Када говорите о слободном софтверу, најбоље је да избегавате изразе као што 322 су „на поклон“ (енгл. <em>give away</em>) или „бесплатно“ (енгл. <em>for 323 free</em>), јер такви изрази упућују на то да се не ради о слободи, већ 324 цени. И неки други чести изрази, као што је „пиратерија“, оличавају ставове 325 које се, надамо се, ви нећете подржати. Погледајте <a 326 href="/philosophy/words-to-avoid.html">Збуњујуће речи и синтагме које вреди 327 избегавати</a>, где се говори о таквим изразима. Такође, постоји и списак <a 328 href="/philosophy/fs-translations.html">превода израза „слободни 329 софтвер“</a> на разне језике. 330 </p> 331 332 <h4>Како ми тумачимо ове критеријуме</h4> 333 334 <p> 335 На крају, обратите пажњу на то да критеријуми као што су они који су 336 поменути у овој дефиницији слободног софтвера захтевају пажљиво размишљање 337 како би се схватили на правилан начин. Када одлучујемо да ли одређена 338 софтверска лиценца спада у слободне софтверске лиценце, ми то радимо на 339 основу ових критеријума, како бисмо одлучили да ли им одговара и по духу и 340 дословно. Уколико лиценца укључује несвесна ограничења, ми је одбацујемо, 341 чак и уколико нисмо унапред уочили проблеме са овим критеријумима. Понекад 342 захтеви лиценце покрећу питања која захтевају пажљиво промишљање, укључујући 343 разговоре са правницима, пре него што будемо у могућности да одлучимо да ли 344 је одређени захтев прихватљив. Када постигнемо сагласност у погледу 345 одређеног питања, ми често допунимо те критеријуме, како бисмо лакше увидели 346 зашто су одређене лиценце одговарајуће или нису одговарајуће. 347 </p> 348 349 <h4>Помоћ око слободних лиценци</h4> 350 351 <p> 352 Уколико вас занима да ли одређена лиценца испуњава услове да се назове 353 слободном софтверском лиценцом, погледајте наш <a 354 href="/licenses/license-list.html">списак лиценци</a>. Уколико лиценце која 355 вас занима тамо нема, можете нас питати слањем електронске поруке на адресу 356 <a href="mailto:licensing@gnu.org"><licensing@gnu.org></a>. 357 </p> 358 359 <p> 360 Уколико намеравате да напишете нову лиценцу, молимо вас да се обратите 361 Задужбини за слободни софтвер писмом на претходну адресу. Увећавање броја 362 различитих слободних софтверских лиценци значи да ће корисници при схватању 363 лиценци имати више посла. Можда ћемо бити у могућности да вам помогнемо да 364 искористите постојећу слободну софтверску лиценцу која ће одговарати вашим 365 потребама. 366 </p> 367 368 <p> 369 Уколико тако нешто није могуће, односно уколико вам је заиста потребна нова 370 лиценца, уз нашу помоћ можете осигурати да ваша лиценца буде права слободна 371 софтверска лиценца и избећи разне практичне проблеме. 372 </p> 373 374 <h3 id="beyond-software">Више од софтвера</h3> 375 376 <p> 377 <a href="/philosophy/free-doc.html">Упутства за софтвер морају да буду 378 слободна</a>, из истих разлога због којих и софтвер мора да буде слободан, и 379 зато што су упутства ефективно део софтвера. 380 </p> 381 382 <p> 383 Исти аргументи имају смисла и за друге врсте дела која се практично користе 384 и која укључују корисно знање, као што су образовна дела и енциклопедије. <a 385 href="http://wikipedia.org">Википедија</a> је најпознатији пример. 386 </p> 387 388 <p> 389 Било која врста дела <em>може</em> да буде слободна, а дефиниција слободног 390 софтвера је проширена на дефиницију <a 391 href="http://freedomdefined.org/">слободног културног дела</a>, која је 392 примењива на било коју врсту дела. 393 </p> 394 395 <h3 id="open-source">Отворени изворни код?</h3> 396 397 <p> 398 Друга група је почела да употребљава израз „отворени изворни код“ да означи 399 нешто блиско (али не и истоветно) „слободном софтверу“. Ми се одлучујемо за 400 израз „слободни софтвер“, јер када једном сазнате да се он односи на 401 слободу, а не на цену, увек ћете се сетити слободе. Реч „отворено“ <a 402 href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">се никад не односи на 403 слободу</a>. 404 </p> 405 406 <h3 id="History">Историја</h3> 407 408 <p>Са времена на време ми ажурирамо ову Дефиницију слободног софтвера. Ово је 409 списак измена уз линкове који показују како је она тачно мењана.</p> 410 411 <ul> 412 413 <li><a 414 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.152&r2=1.153">Верзија 415 1.153</a>: Разјашњено је то да слобода да покренете програм значи да вас 416 ништа не спречава у његовом покретању.</li> 417 418 <li><a 419 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.140&r2=1.141">Верзија 420 1.141</a>: Разјашњено је који код би требао да буде слободан.</li> 421 422 <li><a 423 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.134&r2=1.135">Верзија 424 1.135</a>: Сваки пут се понавља да је слобода број 0 слобода да се покрене 425 програм онако како је по вашој жељи.</li> 426 427 <li><a 428 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.133&r2=1.134">Верзија 429 1.134</a>: Слобода број 0 није ствар функционалности програма.</li> 430 431 <li><a 432 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.130&r2=1.131">Верзија 433 1.131</a>: Слободна лиценца не би требала да захтева усклађеност са 434 неслободном лиценцом неког другог програма.</li> 435 436 <li><a 437 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.128&r2=1.129">Верзија 438 1.129</a>: Јасно је наглашено да је избор суда надлежног за спорове 439 дозвољен. (Ово је увек била наша политика)</li> 440 441 <li><a 442 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.121&r2=1.122">Верзија 443 1.122</a>: Захтеви везани за контролу извоза су проблем само уколико су 444 значајне, а у супротном су само потенцијални проблем.</li> 445 446 <li><a 447 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.117&r2=1.118">Верзија 448 1.118</a>: Објашњење: проблем су ограничења вашег права да мењате, а не 449 онога што мењате. И измене нису ограничене на „побољшања“</li> 450 451 <li><a 452 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.110&r2=1.111">Верзија 453 1.111</a>: Верзија 1.77 је разјашњена тиме што је речено да су само 454 ретроактивна <em>ограничења</em> неприхватљива. Власници ауторских права 455 увек могу да дају додатне <em>дозволе</em> за употребу њихових радова 456 паралелним објављивањем датог рада на други начин.</li> 457 458 <li><a 459 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.104&r2=1.105">Верзија 460 1.105</a>: Разјашњено је да, у главној тврдњи слободе број 1, аргумент (већ 461 наведен у верзији 1.80) заиста укључује употребу ваше модификоване верзије 462 за ваше рачунарство.</li> 463 464 <li><a 465 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.91&r2=1.92">Верзија 466 1.92</a>: Разјашњено је да се маскирани код не сматра изворним кодом.</li> 467 468 <li><a 469 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.89&r2=1.90">Верзија 470 1.90</a>: Разјашњено је да слобода број 3 значи преаво на расподелу копија 471 измењених или побољшаних верзија, а не право да учествујете у туђем процесу 472 развоја пројекта.</li> 473 474 <li><a 475 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.88&r2=1.89">Верзија 476 1.89</a>: Слобода број 3 укључује право да објавите измењену верзију као 477 слободни софтвер.</li> 478 479 <li><a 480 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.79&r2=1.80">Верзија 481 1.80</a>: Слобода број 1 мора бити практично применљива, а не само 482 теоретска, односно не сме бити тивоизације.</li> 483 484 <li><a 485 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.76&r2=1.77">Верзија 486 1.77</a>: Разјашњено је да су све ретроактивне измене лиценце неприхватљиве, 487 иако нису потпуна замена лиценце.</li> 488 489 <li><a 490 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.73&r2=1.74">Верзија 491 1.74</a>: Четири разјашњења аргумента који нису довољно експлицитни, или 492 који су на неким местима поменути али нигде нису дискутована: 493 <ul> 494 <li>„Побољшања“ не значе то да лиценца може да ограничи које врсте измена можете 495 објавити. Слобода број 3 укључује расподељивање измењених верзија, не само 496 измена.</li> 497 <li>Право да спојите постојеће модуле се односи на оне који су прикладно 498 лиценцирани.</li> 499 <li>Експлицитно нагласити закључак прописа извоза.</li> 500 <li>Наметање измене лиценце захтева укидање старе лиценце.</li> 501 </ul> 502 </li> 503 504 <li><a 505 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.56&r2=1.57">Верзија 506 1.57</a>: Додат је одељак „Више од софтвера“.</li> 507 508 <li><a 509 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.45&r2=1.46">Верзија 510 1.46</a>: Разјашњено је чија је сврха важна у праву да се програм користи у 511 било које сврхе.</li> 512 513 <li><a 514 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.40&r2=1.41">Верзија 515 1.41</a>: Разјашњене речи о лиценцама заснованим на уговору.</li> 516 517 <li><a 518 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.39&r2=1.40">Верија 519 1.40</a>: Објашњено је да вам слободна лиценца мора дозволити да користите 520 остали слободни софтвер за израду измена.</li> 521 522 <li><a 523 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.38&r2=1.39">Верзија 524 1.39</a>: Имајте у виду да је прихватљиво да лиценца од вас захтева да 525 обезбедите изворни код верзија софтвера који објављујете.</li> 526 527 <li><a 528 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.30&r2=1.31">Верзија 529 1.31</a>: Имајте у виду да је прихватљиво да лиценца од вас захтева да се 530 сматрате творцем измена. Још неке ситне измене у тексту.</li> 531 532 <li><a 533 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.22&r2=1.23">Верзија 534 1.23</a>: Наглашени су поједини проблеми везани за лиценце базиране на 535 уговору.</li> 536 537 <li><a 538 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.15&r2=1.16">Верзија 539 1.16</a>: Објашњено је зашто је расподела (програма) у бинарном облику 540 важна.</li> 541 542 <li><a 543 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&r1=1.10&r2=1.11">Верзија 544 1.11</a>: Имајте у виду то да слободна лиценца може да захтева да пошаљете 545 измењене верзије претходним градитељима на њихов захтев.</li> 546 547 </ul> 548 549 <p>Постоје прескакања у бројевима верзија јер постоје измене које немају 550 утицаја на дефиниције и разумевање странице. На пример. списак не укључује 551 измене споредних ствари, форматирања, правописа, интерпункције или осталих 552 делова странице. Можете погледати цео списак измена на <a 553 href="http://web.cvs.savannah.gnu.org/viewvc/www/philosophy/free-sw.html?root=www&view=log">cvsweb 554 интерфејсу</a>.</p> 555 556 557 <div class="translators-notes"> 558 559 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 560 </div> 561 </div> 562 563 <!-- for id="content", starts in the include above --> 564 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 565 <div id="footer"> 566 <div class="unprintable"> 567 568 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 569 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 570 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете 571 неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 572 href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> 573 574 <p> 575 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 576 replace it with the translation of these two: 577 578 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 579 translations. However, we are not exempt from imperfection. 580 Please send your comments and general suggestions in this regard 581 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 582 583 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 584 585 <p>For information on coordinating and submitting translations of 586 our web pages, see <a 587 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 588 README</a>. --> 589 Молимо да погледате <a 590 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 591 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 592 српском преводу, корисно је да погледате и <a 593 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 594 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 595 </div> 596 597 <!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to 598 files generated as part of manuals) on the GNU web server should 599 be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this 600 without talking with the webmasters or licensing team first. 601 Please make sure the copyright date is consistent with the 602 document. For web pages, it is ok to list just the latest year the 603 document was modified, or published. 604 605 If you wish to list earlier years, that is ok too. 606 Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying 607 years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable 608 year, i.e., a year in which the document was published (including 609 being publicly visible on the web or in a revision control system). 610 611 There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers 612 Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> 613 <p>Copyright © 1996, 2002, 2004-2007, 2009-2017 Free Software Foundation, 614 Inc.</p> 615 616 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 617 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 618 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 619 620 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 621 <div class="translators-credits"> 622 623 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 624 <b>Превод:</b> 625 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, 626 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> 627 на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008. 628 Борисав Живановић <borisavzivanovic@gmail.com>, 2017.</div> 629 630 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 631 Ажурирано: 632 633 $Date: 2018/03/31 01:00:39 $ 634 635 <!-- timestamp end --> 636 </p> 637 </div> 638 </div> 639 </body> 640 </html>