free-software-for-freedom.html (34899B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2014-03-11" --> 7 <!--#set var="ENGLISH_PAGE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.en.html" --> 8 9 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 10 <!-- Parent-Version: 1.79 --> 11 12 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 13 <title>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“ — Пројекат ГНУ 14 — Задужбина за слободни софтвер</title> 15 16 <!--#include virtual="/philosophy/po/free-software-for-freedom.translist" --> 17 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 18 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 19 <h2>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“</h2> 20 21 <div class="announcement"> 22 <blockquote><p>Ажурирана верзија овог чланка се налази у чланку <a 23 href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Појам „отворени изворни 24 код“ избегава суштину слободног софтвера</a>.</p></blockquote> 25 </div> 26 27 <p> 28 Иако би слободни софтвер пружао исте слободе и под било којим другим именом, 29 ипак је веома битно који назив ћемо користити: различите речи <em>изражавају 30 различите идеје</em>.</p> 31 32 <p> 33 Године 1998., неки људи из заједнице слободног софтвера су почели да користе 34 израз <a href="https://opensource.org/">„софтвер отвореног изворног 35 кода“</a> уместо израза <a href="/philosophy/free-sw.html">„слободни 36 софтвер“</a> да би описали оно што они раде. Израз „отворени изворни код“ је 37 убрзо поистовећен и са другачијим приступом, другачијом филозофијом, 38 другачијим системом вредности, па чак и другачијим критеријумом за то које 39 су лиценце прихватљиве. Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени 40 изворни код су данас <a href="#relationship">одвојени покрети</a> са 41 различитим гледиштима и циљевима, иако са њима можемо да сарађујемо и заиста 42 и сарађујемо на неким конкретним пројектима.</p> 43 44 <p> 45 Суштинска разлика између ова два покрета лежи у њиховом систему вредности, 46 њиховим погледима на свет. За Покрет за отворени изворни код је питање да ли 47 софтвер треба да буде отвореног изворног кода питање праксе, а не етике. Као 48 што је неко рекао: „Отворени изворни код представља методологију изградње, а 49 слободни софтвер представља друштвени покрет“. Покрет за отворени изворни 50 код види неслободни софтвер као прихватљиво решење. Покрет за слободни 51 софтвер види неслободни софтвер као друштвени проблем а слободни софтвер као 52 решење.</p> 53 54 <h3 id="relationship">Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни код</h3> 55 56 <p> 57 Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени изворни код су слични двема 58 политичким фракцијама у оквиру заједнице слободног софтвера.</p> 59 60 <p> 61 Радикалне групе из шездесетих су биле чувене по фракцијама: организација би 62 се делила због неслагања у детаљима стратегије, а онда би фракције сматрале 63 једна другу непријатељима. Таква је макар представа коју људи о њима имају, 64 без обзира на то да ли је тачна или није.</p> 65 66 <p> 67 Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни</p> 68 69 <p> 70 Ми нисмо против Покрета за отворени изворни код, али не желимо да нас 71 стављају у исти кош са њима. Ми истичемо да су они допринели нашој 72 заједници, али смо ми ту заједницу створили, и желимо да људи то знају. Ми 73 желимо да људи повезују наша достигнућа са нашим системом вредности и нашом 74 филозофијом, а не са њиховом. Ми желимо да нас чују, а не да нас скривају 75 иза слике групе са различитим погледима на ствари. Да бисмо разуверили људе 76 у убеђењу да смо део Покрета за отворени изворни код, у свакој прилици се 77 трудимо да не користимо реч „отворено“ када желимо да говоримо о слободном 78 софтверу, или реч супротног значења — „затворено“ када желимо да говоримо о 79 неслободном софтверу.</p> 80 81 <p> 82 Дакле, молимо вас да поменете Покрет за слободни софтвер када говорите о 83 нашем раду и софтверу који смо ми изградили, нпр. о оперативном систему <a 84 href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a>.</p> 85 86 <h3 id="comparison">Поређење два израза</h3> 87 88 <p> 89 Остатак овог чланка пореди два израза: „слободни софтвер“ и „отворени 90 изворни код“. Описује се зашто израз „отворени изворни код“ не решава 91 ниједан проблем, али зато ствара неке нове проблеме.</p> 92 93 <h3 id="ambiguity">Двосмисленост</h3> 94 95 <p> 96 Израз „слободни софтвер“ садржи у себи проблем двосмислености <sup><a 97 href="#TransNote1">[1]</a></sup>: нежељено значење „Софтвер који можете да 98 набавите за нулту цену“ овај израз исто тако добро описује као и жељено 99 значење „софтвер који пружа кориснику извесне слободе“. Покушали смо да 100 решимо овај проблем објављујући <a 101 href="/philosophy/free-sw.html">прецизнију дефиницију слободног 102 софтвера</a>, али то није савршено решење; тај корак не може потпуно да 103 елиминише проблем. Недвосмислен израз који би био и исправан би био бољи, 104 само када не би и сам садржао друге проблеме.</p> 105 106 <p> 107 На несрећу, све алтернативе у енглеском језику садрже своје 108 проблеме. Разматрали смо велики број алтернатива које су нам људи 109 предлагали, али ниједна није „исправна“ са толиком јасноћом, да би прелазак 110 на њу био добра идеја. Свака предложена замена израза „слободни софтвер“ 111 садржи сличан или чак и гори семантички проблем, укључујући ту и „софтвер 112 отвореног изворног кода“.</p> 113 114 <p> 115 Званична дефиниција „софтвера отвореног изворног кода“, коју је објавила 116 Иницијатива за отворени изворни код, је веома блиска нашој дефиницији 117 слободног софтвера; међутим, у неким стварима је попустљивија — они су 118 прихватили неке лиценце које ми сматрамо неприхватљиво рестриктивним према 119 корисницима. Међутим, очито значење израза „софтвер отвореног изворног кода“ 120 је: „Можете да погледате изворни код“. Ово је много слабији критеријум него 121 онај слободног софтвера; он укључује слободни софтвер, али и неке <a 122 href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власничке</a> 123 програме, укључујући Иксве (<em>Xv</em>) и Куте (<em>Qt</em>) под његовом 124 првобитном лиценцом (пре КЈЛ — <em>QPL</em>).</p> 125 126 <p> 127 То очито значење израза „отворени изворни код“ није оно које су замислили 128 његови бранитељи. Резултат је да већина људи погрешно разуме шта ти 129 бранитељи бране. Ево како је писац Нил Стивенсон (<em>Neal Stephenson</em>) 130 дефинисао „отворени изворни код“:</p> 131 132 <blockquote><p> 133 Линукс је софтвер „отвореног изворног кода“, што просто значи да свако може 134 да добије примерке датотека са његовим изворним кодом. 135 </p></blockquote> 136 137 <p> 138 <!-- The <a href="http://da.state.ks.us/itec/TechArchPt6ver80.pdf"> 139 state of 140 Kansas</a> published a similar definition: --> 141 Не мислим да је он намерно хтео да оповргне или оспори „званичну“ 142 дефиницију. Мислим да је он само применио правила енглеског језика како би 143 дошао до значења овог израза. Држава Канзас је објавила сличну дефиницију: 144 </p> 145 146 <blockquote><p> 147 Користи софтвер отвореног изворног кода (СОИК). СОИК је софтвер коме је 148 изворни код бесплатно и јавно доступан, иако се појединачни уговори о 149 лиценцирању могу разликовати према томе шта дозвољавају да се са кодом ради. 150 </p></blockquote> 151 152 <p> 153 Наравно, људи који заступају „отворени изворни код“ су покушали да ово реше 154 објављивањем прецизне дефиниције тог израза, баш као што смо и ми урадили за 155 „слободни софтвер“.</p> 156 157 <p> 158 Али зато је објашњење израза „слободни софтвер“ просто — особа којој је 159 позната идеја „слободе говора, а не бесплатног пива“ неће погрешити два 160 пута. За израз „отворени изворни код“ не постоји тако језгровит начин да се 161 објасни његово значење и јасно покаже зашто је природна дефиниција погрешна.</p> 162 163 <h3 id="fear">Страх од слободе</h3> 164 165 <p> 166 Главни аргумент за израз „софтвер отвореног изворног кода“ је тај да се због 167 израза „слободни софтвер“ неки људи осећају нелагодно. Ово је тачно: прича о 168 слободи, о етичким питањима, о одговорности која мора да прати удобности, 169 тражи од људи да размишљају о стварима које би радије игнорисали. Ово може 170 да проузрокује незадовољство, и због тога неки људи могу да одбаце ту 171 идеју. Али не би било боље по друштво уколико бисмо престали да говоримо о 172 тим стварима.</p> 173 174 <p> 175 Пре више година, градитељи слободног софтвера су приметили ово 176 незадовољство, па су неки од њих почели да траже начин да се оно 177 избегне. Сматрали су да ће, ако ћуте о етици и слободи а причају само о 178 непосредним практичним користима неких слободних програма, моћи да „продају“ 179 софтвер ефикасније неким корисницима, а нарочито фирмама. Израз „отворени 180 изворни код“ је понуђен као начин да се ово више истакне — начин да се буде 181 „прихватљивији фирмама“. У овој одлуци су корени система вредности Покрета 182 за отворени изворни код.</p> 183 184 <p> 185 Овакав приступ се показао ефектним за оно за шта је замишљен. Данас многи 186 људи прелазе на слободни софтвер из чисто практичних разлога. И то је добро, 187 али то није све што желимо да постигнемо! Привлачење корисника да користе 188 слободни софтвер не представља цео посао, већ само први корак.</p> 189 190 <p> 191 Пре или касније ће ти корисници бити поново привучени власничком софтверу 192 због неке практичне предности. Безброј фирми нуди такве изазове, па што би 193 онда корисници то одбијали? Требало је да науче да <em>цене слободу</em> 194 коју им пружа слободни софтвер, слободе ради. На нама је да проширимо ову 195 идеју — а да бисмо то учинили, морамо да причамо о слободи. Извесна количина 196 „ућутканог“ приступа фирмама може да буде корисна за заједницу, али морамо 197 такође и да више говоримо о слободи.</p> 198 199 <p> 200 Данас се доста „ућуткује“, а о слободи се не говори довољно. Већина људи 201 који се баве слободним софтвером мало помињу слободу — обично зато јер хоће 202 да буду „прихватљивији фирмама“. Расподељивачи софтвера су овоме посебно 203 склони. Неке дистрибуције оперативног система <a 204 href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a> додају власничке пакете 205 основном слободном систему, и подстичу друге да ово сматрају предношћу, пре 206 него удаљавањем од слободе.</p> 207 208 <p> 209 Ми посустајемо пред навалом корисника слободног софтвера, не можемо да 210 подучавамо о слободи и нашој заједници онолико људи колико јој се 211 придружује. Ово је разлог због кога неслободни софтвер (што је Куте био када 212 је први пут постао популаран) и делимично слободне дистрибуције оперативног 213 система налазе тако плодно тле. Била би грешка ако бисмо сада престали да 214 користимо реч „слобода“. Напротив, о слободи треба говорити више, а не мање.</p> 215 216 <p> 217 Уколико они који користе израз „отворени изворни код“ привуку више корисника 218 у нашу заједницу, то је позитивно, али ћемо онда ми остали морати да уложимо 219 већи напор да тим корисницима скренемо пажњу на питање слободе. Ми морамо да 220 кажемо „Ово је слободни софтвер и он вам пружа слободу!“ више пута и 221 гласније него икад.</p> 222 223 <h3 id="newinfeb">Да ли би било користи од робне марке?</h3> 224 225 <p> 226 Бранитељи „софтвера отвореног изворног кода“ су покушали да региструју робну 227 марку, правдајући се да би им то омогућило да спрече злоупотребе. Ова 228 иницијатива је касније одбачена, јер је израз превише описан да би могао да 229 постане робна марка; тако је правни статус „отвореног изворног кода“ исти 230 као и онај „слободног софтвера“: не постоје <em>правна</em> ограничења 231 његове употребе. Чуо сам да неке фирме називају софтверске пакете „отвореним 232 изворним кодом“ чак иако се нису уклапали у званичну дефиницију; лично сам 233 упознат са неким случајевима.</p> 234 235 <p> 236 Али, да ли би употреба израза који је робна марка заиста била другачија? Не 237 мора да значи.</p> 238 239 <p> 240 Фирме су издавале и саопштења која одају утисак да је програм „софтвер 241 отвореног изворног кода“ без експлицитне објаве да је то тако. На пример, 242 једна ИБМ-ова (<em>IBM</em>) објава о програму који се не уклапа у званичну 243 дефиницију је гласила:</p> 244 245 <blockquote><p> 246 Као што је уобичајено у заједници отвореног изворног кода, корисници 247 технологије ... ће бити у могућности и да сарађују са ИБМ-ом ... 248 </p></blockquote> 249 250 <p> 251 Овим није речено да програм <em>јесте</em> „отвореног изворног кода“, али то 252 многи читаоци нису приметили. (Овде би требало приметити да се ИБМ искрено 253 трудио да учини овај програм слободним софтвером, и да је касније усвојио 254 нову лиценцу која га чини слободним софтвером и „отвореним изворним 255 кодом“. Али, у време када је објава објављена, тај програм није био ни једно 256 ни друго.)</p> 257 258 <p> 259 Ево како је фирма Решења Сајгнус (<em>Cygnus Solutions</em>), која је 260 настала са намером да буде фирма која прави слободни софтвер а потом на 261 известан начин постала власничка, рекламирала неке власничке програме:</p> 262 263 <blockquote><p> 264 Фирма Решења Сајгнус је водећа на тржишту отвореног изворног кода и недавно 265 је на тржиште [ГНУ-а са ]Линукса[-ом] избацила два нова производа. 266 </p></blockquote> 267 268 <p> 269 За разлику од ИБМ-а, Сајгнус није покушао да ове пакете претвори у слободни 270 софтвер, па се они нису ни приближили томе да то постану. Али Сајгнус није 271 ни рекао да су ти пакети „софтвер отвореног изворног кода“. Они су само 272 искористили тај израз да непажљиве читаоце наведу да то помисле.</p> 273 274 <p> 275 Ова запажања воде ка закључку да робна марка не би истински спречила забуну 276 коју ствара израз „отворени изворни код“.</p> 277 278 <h3 id="newinnovember">Неразумевање(?) израза „отворени изворни код“</h3> 279 280 <p> 281 Дефиниција отвореног изворног кода је довољно јасна, и сасвим је јасно да 282 просечни неслободни програми не спадају у ту категорију. Дакле, помислили 283 бисте да „фирма отвореног изворног кода“ значи да фирма прави производе који 284 су слободни софтвер (или бар близу томе), зар не? Нажалост, многе фирме 285 покушавају да овоме дају другачије значење.</p> 286 287 <p> 288 На „Дану градитеља отвореног изворног кода“ августа 1998., неколико 289 комерцијалних градитеља који су били позвани су рекли да они намеравају да 290 само део њиховог рада претворе у слободни софтвер (или „отворени изворни 291 код“). Главни део њиховог пословања је развој власничких додатака (софтвера 292 или <a href="/philosophy/free-doc.html">упутстава</a>) које они продају 293 корисницима слободног софтвера. Они су тражили од нас да на ово гледамо као 294 на легитимну ствар, као део заједнице, јер се део новца поклања развоју 295 слободног софтвера.</p> 296 297 <p> 298 У ствари, те фирме траже популарни жиг „отвореног изворног кода“ за њихове 299 власничке производе, чак и ако они нису „отвореног изворног кода“, јер оне 300 имају неке везе са слободним софтвером или зато што иста фирма одржава и 301 неки слободни софтвер. (Оснивач једне фирме је чак врло отворено рекао да ће 302 у слободни пакет који одржава његова фирма додати онолико њиховог дела 303 колико буде подржала заједница.)</p> 304 305 <p> 306 Током година, многе фирме су помагале развој слободног софтвера. Неке од њих 307 су углавном развијале неслободни софтвер, али су раздвајале ова два 308 развоја. Стога смо могли да игноришемо њихове неслободне производе, и да 309 сарађујемо са њима на пројектима слободног софтвера. Онда бисмо им на крају 310 искрено захвалили за њихове прилоге у слободном софтверу, без приче о 311 њиховим осталим активностима.</p> 312 313 <p> 314 Међутим, ми не можемо да овако поступимо и са овим новим фирмама, јер нам то 315 оне саме не дају. Ове фирме отворено позивају јавност да све њихове 316 активности стави у исти кош. Они траже од нас да повољно гледамо на њихов 317 неслободни софтвер, на исти начин на који бисмо третирали прави допринос, 318 иако то он није. Они се представљају као „фирме отвореног изворног кода“, 319 надајући се да ћемо према њима гајити пријатна осећања и да ћемо зажмурити 320 при његовом коришћењу.</p> 321 322 <p> 323 Овакво манипулантско понашање не би било ништа мање штетно да је испољавано 324 уз помоћ израза „слободни софтвер“. Међутим, изгледа да фирме не користе 325 израз „слободни софтвер“ на такав начин. Можда им не одговара његова 326 повезаност са идеализмом. Уствари, таквом понашању је „отворио“ врата израз 327 „отворени изворни код“.</p> 328 329 <p> 330 На сајму крајем 1998. посвећеном оперативном систему често називаном <a 331 href="/gnu/linux-and-gnu.html">„Линуксом“</a>, истакнути говорник је био 332 извршни директор познате софтверске фирме. Он је вероватно позван на основу 333 одлуке његове фирме да „подржи“ тај систем. На несрећу, њихов вид „подршке“ 334 се састојао од објављивања неслободног софтвера који ради са тим 335 системом. Другим речима: користили би нашу заједницу као тржиште, али не би 336 дали свој допринос.</p> 337 338 <p> 339 Он је рекао: „Ни у ком случају нећемо наш производ претворити у производ 340 отвореног изворног кода, али ћемо га можда претворити у производ ‘интерно’ 341 отвореног изворног кода. Уколико дозволимо нашем особљу подршке корисницима 342 да имају увид у изворни код, они би могли да исправљају грешке, и могли 343 бисмо да обезбедимо бољи производ и бољу услугу“. (Ово није дослован цитат, 344 пошто нисам забележио његове тачне речи, али одсликава суштину.)</p> 345 346 <p> 347 Слушаоци су ми после говорили: „Он једноставно не схвата суштину“. Али да ли 348 је заиста тако? Коју суштину он није схватио?</p> 349 350 <p> 351 Он није погрешио што се тиче Покрета за отворени изворни код. Тај покрет не 352 говори да корисницима треба осигурати слободу, већ само да треба дозволити 353 већем броју људи да има увид у изворни код и помогне његовом бржем и бољем 354 развоју. Извршни директор је ту суштину сасвим схватио. Само, неспреман да 355 тај приступ у потпуности спроведе, дакле укључивши и кориснике, он га је 356 применио парцијално, у оквиру фирме.</p> 357 358 <p> 359 Суштина коју он није схватио јесте она коју „отворени изворни код“ није 360 замишљен да подржи, а то је да корисници <em>заслужују</em> слободу.</p> 361 362 <p> 363 Ширење идеје слободе је велики посао, па нам је потребна и ваша помоћ. Како 364 бисмо подржали тај посао, у Пројекту ГНУ се држимо израза „слободни 365 софтвер“. Уколико сматрате да су слобода и заједница важни сами по себи, а 366 не само због погодности које носе, молимо вас да нам се придружите и 367 употребљавате израз „слободни софтвер“.</p> 368 369 <hr /> 370 371 <!-- The archived version is truncated. 372 <p> 373 374 Joe Barr wrote an article called 375 <a href="http://web.archive.org/web/20080703140137/http://www.itworld.com/LWD010523vcontrol4">Live and 376 let license [archived]</a> that gives his perspective on this issue.</p> 377 --> 378 <p> 379 Лаханијево (<em>Lakhani</em>) и Волфово (<em>Wolf</em>) <a 380 href="http://ocw.mit.edu/courses/sloan-school-of-management/15-352-managing-innovation-emerging-trends-spring-2005/readings/lakhaniwolf.pdf">истраживање 381 о мотивацији градитеља слободног софтвера</a> говори да је значајан проценат 382 људи мотивисан ставом да би софтвер требало да буде слободан. И све то 383 упркос чињеници да су анкетирали градитеље на Ковачници изворног кода 384 (<em>SourceForge</em>), еместу које не подржава гледиште да је ово питање 385 етике.</p> 386 387 <hr /> 388 <blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a 389 href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни 390 софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> 391 392 <div class="translators-notes"> 393 394 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 395 <b>Примедбе преводиоца:</b> 396 <ol> 397 <li id="TransNote1">На енглеском језику, јер реч <em>free</em> у енглеском 398 може да значи „слободно“, али и „бесплатно“ — овај одељак се не односи на 399 српски језик. [СР]</li> 400 </ol></div> 401 </div> 402 403 <!-- for id="content", starts in the include above --> 404 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 405 <div id="footer"> 406 <div class="unprintable"> 407 408 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 409 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 410 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете 411 неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 412 href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> 413 414 <p> 415 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 416 replace it with the translation of these two: 417 418 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 419 translations. However, we are not exempt from imperfection. 420 Please send your comments and general suggestions in this regard 421 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 422 423 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 424 425 <p>For information on coordinating and submitting translations of 426 our web pages, see <a 427 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 428 README</a>. --> 429 Молимо да погледате <a 430 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 431 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 432 српском преводу, корисно је да погледате и <a 433 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 434 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 435 </div> 436 437 <p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1998, 1999, 2000, 2001, 2007 438 Free Software Foundation, Inc.</p> 439 440 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 441 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 442 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 443 444 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 445 <div class="translators-credits"> 446 447 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 448 <b>Превод:</b> 449 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, 450 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> 451 на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> 452 453 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 454 Ажурирано: 455 456 $Date: 2017/03/11 10:17:43 $ 457 458 <!-- timestamp end --> 459 </p> 460 </div> 461 </div> 462 </body> 463 </html>