categories.html (32197B)
1 <!--#set var="PO_FILE" 2 value='<a href="/philosophy/po/categories.sr.po"> 3 https://www.gnu.org/philosophy/po/categories.sr.po</a>' 4 --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/categories.html" 5 --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" 6 --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2010-02-15" --> 7 8 <!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> 9 <!-- Parent-Version: 1.86 --> 10 11 <!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> 12 <title>Врсте слободног и неслободног софтвера — Пројекат ГНУ — Задужбина за 13 слободни софтвер</title> 14 <style type="text/css" media="screen"> 15 <!-- 16 #content #diagram { overflow: auto; margin: 2em 0; } 17 #diagram img { width: 31.7em; } 18 --> 19 20 </style> 21 22 <!--#include virtual="/philosophy/po/categories.translist" --> 23 <!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> 24 <!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> 25 <h2>Врсте слободног и неслободног софтвера</h2> 26 27 <p>Погледајте и <a href="/philosophy/words-to-avoid.html">Збуњујуће речи које 28 би требало избегавати</a>.</p> 29 30 <!-- GNUN: localize URL /philosophy/category.png --> 31 <p id="diagram" class="c"> 32 <img src="/philosophy/category.png" alt="[Врсте софтвера]" /> 33 </p> 34 35 <p>Овај дијаграм, који је нацртао Чао Квеј (<em>Chao-Kuei</em>), пружа увид у 36 различите врсте софтвера. Можете га преузети у виду <a 37 href="/philosophy/category.svg"><em>SVG</em></a> и као <a 38 href="/philosophy/category.fig">датотеке програма <em>XFig</em></a>, под 39 одредбама ГНУ-ове ОЈЛ в2 или касније, ГНУ-ове СЛД в1.2 или касније, или 40 Криејтив комонсове лиценце „Приписивање под истим условима“ в2.0 или 41 касније.</p> 42 43 <h3 id="FreeSoftware">Слободни софтвер</h3> 44 45 <p>Слободни софтвер је софтвер који свако може да употребљава, умножава и/или 46 расподељује, дословно или уз измене, бесплатно или за одређену цену. Ово, 47 између осталог, значи да изворни код мора да буде доступан. „Уколико нема 48 изворни код, не ради се о софтверу.“ Ово је поједностављена опис; погледајте 49 и <a href="/philosophy/free-sw.html">пуну дефиницију</a>.</p> 50 51 <p>Ако је програм слободан, онда се може укључити у оперативни систем, као што 52 је ГНУ, или слободне верзије <a href="/gnu/linux-and-gnu.html">система ГНУ 53 са Линуксом</a>.</p> 54 55 <p>Постоје и многи други начини да се програм „ослободи“ и многи детаљи који 56 могу да буду остварени на више начина, а да програм ипак буде слободан. Неке 57 од могућих варијанти су описане ниже. За више информација о одређеној 58 слободној софтверској лиценци, погледајте страницу са <a 59 href="/licenses/license-list.html">списком лиценци</a>.</p> 60 61 <p>Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене. Али фирме које производе 62 власнички софтвер понекад користе израз „бесплатни софтвер“<sup><a 63 href="#TransNote1">[1]</a></sup> мислећи притом на цену. Понекад они тиме 64 хоће да кажу да можете да набавите бинарни примерак без наплате, а понекад 65 да се примерак већ налази у рачунару који купујете, а да цена покрива и 66 једно и друго. Ово у оба ова случаја нема везе са оним што ми у Пројекту ГНУ 67 подразумевамо под слободним софтвером.</p> 68 69 <p>Услед ове потенцијалне забуне, када софтверска фирма каже да је њен производ 70 <em>free software</em>, увек проверите стварне одредбе расподеле, и 71 погледајте да ли корисници заиста имају све слободе које се подразумевају 72 код слободног софтвера. Понекад се заиста ради о слободном софтверу, а 73 понекад не.</p> 74 75 <p>Многи језици имају две разне речи за „слободно“ у смислу слободе и 76 „бесплатно“ у смислу цене. На пример, у француском постоје речи 77 <em>libre</em> и <em>gratuit</em>, које не постоје у енглеском. У енглеском 78 постоји реч <em>gratis</em> која недвосмислено упућује на цену, али у 79 свакодневном говору не постоји придев који недвосмислено упућује на 80 слободу. Стога, уколико говорите неенглеским језиком, предлажемо вам да 81 преводите реч <em>free</em> („слободно“) на ваш језик, како би било јасно о 82 чему говорите. Погледајте наш <a 83 href="/philosophy/fs-translations.html">списак превода израза „слободни 84 софтвер“</a> на разне друге језике.</p> 85 86 <p>Слободни софтвер је често <a 87 href="/software/reliability.html">поузданији</a> од неслободног софтвера.</p> 88 89 <h3 id="OpenSource">Софтвер отвореног изворног кода</h3> 90 91 <p> 92 Израз „софтвер ‘отвореног изворног кода’“ (енгл. <em>„open source“ 93 software</em>) неки људи користе када мисле на мање или више исту ствар као 94 слободни софтвер. То није сасвим иста врста софтвера. Они прихватају неке 95 лиценце које ми сматрамо превише рестриктивним, а не прихватају неке 96 слободне софтверске лиценце. Међутим, разлике у проширењу врсте су мале: 97 скоро сав слободни софтвер је софтвер отвореног изворног кода, а скоро сав 98 софтвер отвореног изворног кода је слободан.</p> 99 <p>Ми сматрамо да је израз „<a 100 href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">слободни софтвер</a>“ 101 бољи, јер се односи на слободу, за разлику од израза „отворени изворни код“.</p> 102 103 <h3 id="PublicDomainSoftware">Софтвер у јавном власништву</h3> 104 105 <p>Софтвер у јавном власништву (енгл. <em>public domain</em>) је софтвер који 106 није под лиценцом о ауторским правима. Ако је изворни код у јавном 107 власништву, то је посебан случај <a 108 href="categories.html#Non-CopyleftedFreeSoftware">некопилефтованог слободног 109 софтвера</a>, што значи да неки примерци или измењене верзије могу да буду 110 сасвим неслободни.</p> 111 112 <p>У неким случајевима, извршни програм може да буде у јавном власништву али 113 изворни код није доступан. Такав софтвер није слободан, јер слободни софтвер 114 захтева доступност изворног кода. За то време, већина слободног софтвера 115 није у јавном власништву. Слободни софтвер је под ауторским правима, а 116 носиоци ауторских права су правно дали дозволу свакоме да софтвер слободно 117 користи преко слободне софтверске лиценце.</p> 118 119 <p>Понекад људи непажљиво користе израз „у јавном власништву“, мислећи на <a 120 href="categories.html#FreeSoftware">„слободно“</a> или „бесплатно“. Међутим, 121 израз „у јавном власништву“ је правни израз који прецизно значи „није под 122 лиценцом о ауторским правима“. Јасноће ради, ми предлажемо употребу израза 123 „у јавном власништву“ искључиво да би се изразило то значење, а друге изразе 124 за друга значења.</p> 125 126 <p>Према Бернској конвенцији, коју је потписала већина земаља, било шта што је 127 написано је аутоматски стављено под ауторска права. Тако, уколико желите да 128 програм који сте написали буде у јавном власништву, морате да предузмете 129 одређене правне кораке како бисте се одрекли ауторског права које постоји 130 над њим, иначе је програм под ауторским правима.</p> 131 132 <h3 id="CopyleftedSoftware">Копилефтован софтвер</h3> 133 134 <p>Копилефтован (енгл. <em>Copylefted software</em>)<sup><a 135 href="#TransNote2">[2]</a></sup> софтвер јесте слободни софтвер чије одредбе 136 о расподели обезбеђују да примерци свих верзија имају мање или више исте 137 одредбе о расподели. Ово, на пример, значи да лиценце копилефта углавном не 138 дозвољавају другима да додају ограничења при расподели или измени софтвера 139 (преко ограниченог низа додатних дозвољених услова) и захтевају обезбеђивање 140 приступа изворном коду. Ово штити програм и његове измењене верзије од неких 141 најчешћих начина претварања програма у власнички.</p> 142 143 <p>Неке лиценце копилефта, као што је верзија 3 ОЈЛ, заустављају и друге 144 начине <a href="http://www.gnu.org/licenses/rms-why-gplv3.html">претварања 145 софтвера у власнички</a>.</p> 146 147 <p>Ми у Пројекту ГНУ копилефтујемо скоро сав софтвер који напишемо, јер је наш 148 циљ да се <em>сваком</em> кориснику пренесу слободе које израз „слободни 149 софтвер“ подразумева. Погледајте и текст <a 150 href="/licenses/copyleft.html">Копилефтовање</a> за даље објашњење 151 функционисања копилефта и због чега га ми користимо.</p> 152 153 <p>Копилефт је уопштена замисао. Да бисте заиста копилефтовали програм, морате 154 да употребите одређен низ одредби о расподели. Пошто постоји много начина да 155 се саставе копилефтоване одредбе расподеле, у теорији може постојати и много 156 лиценци за копилефтовање слободног софтвера. Међутим, у пракси скоро сав 157 копилефтован софтвер користи <a href="/licenses/gpl.html">ГНУ-ову општу 158 јавну лиценцу</a><sup><a href="#TransNote3">[3]</a></sup>. Две разне лиценце 159 о копилефту су најчешће „несагласне“, што значи да је незаконито спајати код 160 под једном лиценцом са кодом под другом лиценцом; стога би било боље по 161 заједницу ако би људи користили само једну лиценцу о копилефту.</p> 162 163 <h3 id="Non-CopyleftedFreeSoftware">Некопилефтован слободни софтвер</h3> 164 165 <p>Некопилефтован слободни софтвер нуди аутор уз дозволе за расподељивање и 166 измене, и додавање ограничења тим дозволама.</p> 167 168 <p>Уколико је програм слободан али не и копилефтован, неки његови примерци или 169 измењене верзије могу и да не буду слободни. Софтверска фирма може да 170 преведе програм са или без измена и расподељује извршну датотеку као <a 171 href="#ProprietarySoftware">власнички</a> софтверски производ.</p> 172 173 <p>Ово илуструје <a href="http://www.x.org">Прозорски систем Икс</a>. Икс 174 конзорцијум (<em>X Consortium</em>) издаје Икс11 (<em>X11</em>) под 175 одредбама о расподели које га чине некопилефтованим слободним 176 софтвером. Уколико желите, можете да набавите примерак Икса који садржи те 177 одредбе о расподели и јесте слободан. Међутим, постоје и његове неслободне 178 верзије, и постоје (односно постојале су) популарне радне станице и графичке 179 картице за Писи на којима само оне функционишу. Уколико користите такав 180 хардвер, Икс11 за вас није слободан софтвер. <a 181 href="/philosophy/x.html">Градитељи Икса11 су чак накратко учинили Икс11 182 неслободним.</a> Они су ово могли да ураде зато што су остали доприносили 183 њиховом изворном коду под истом некопилефтованом лиценцом.</p> 184 185 <h3 id="GPL-CoveredSoftware">Софтвер под ОЈЛ</h3> 186 187 <p><a href="/licenses/gpl.html">ГНУ-ова ОЈЛ (општа јавна лиценца)</a> 188 представља посебан скуп одредби о расподели намењен копилефтовању 189 програма. Пројекат ГНУ је користи као „одредбе о расподели“ за већи део 190 ГНУ-овог софтвера.</p> 191 192 <p>Зато је погрешно изједначавати слободни софтвер са софтвером под ОЈЛ.</p> 193 194 <h3 id="TheGNUsystem">Оперативни систем ГНУ</h3> 195 196 <p><a href="/gnu/gnu-history.html">Оперативни систем ГНУ</a> је униксолики 197 оперативни систем, и у потпуности је слободни софтвер који смо ми из 198 Пројекта ГНУ градили од 1984.</p> 199 200 <p>Униксолики оперативни систем чине многи програми. Систем ГНУ садржи сав <a 201 href="#GNUsoftware">ГНУ-ов софтвер</a> и многе друге пакете, као што су 202 прозорски систем Икс и ТеХ, који нису ГНУ-ов софтвер.</p> 203 204 <p>Прво пробно издање потпуног система ГНУ је објављено 1996. године, 205 укључујући ГНУ-ово Крдо, наше језгро које градимо од 1990. Систем ГНУ (који 206 укључује ГНУ-ово Крдо) је 2001. почео да сасвим пристојно функционише, али 207 Крду још увек недостају неке важне особине, па се оно масовније не 208 користи. У међувремену, велики успех је од деведесетих постигао <a 209 href="/gnu/linux-and-gnu.html">систем ГНУ са Линуксом</a>, изданак система 210 ГНУ који користи Линукс као језгро уместо ГНУ-овог Крда.</p> 211 212 <p>Пошто је сврха ГНУ-а да буде слободан, сваки део оперативног система ГНУ је 213 слободни софтвер. Међутим, не мора сваки део и да буде копилефтован. Било 214 каква врста слободног софтвера је правно исправна за укључивање уколико 215 помаже да се достигну тахнички циљеви.</p> 216 217 <h3 id="GNUprograms">ГНУ-ови програми</h3> 218 219 <p>Израз „ГНУ-ови програми“ има исто значење као и <a 220 href="#GNUsoftware">ГНУ-ов софтвер.</a> Програм „ТрлаБабаЛан“ је ГНУ-ов 221 програм уколико је ГНУ-ов софтвер. Ми га понекад називамо и „ГНУ-овим 222 пакетом“.</p> 223 224 <h3 id="GNUsoftware">ГНУ-ов софтвер</h3> 225 226 <p><a href="/software/software.html">ГНУ-ов софтвер</a> је софтвер који је 227 издат под покровитељством <a href="/gnu/gnu-history.html">Пројекта 228 ГНУ</a>. Ако је програм ГНУ-ов софтвер, ми га називамо и ГНУ-овим 229 програмом. У датотеци ПРОЧИТАЈМЕ (<em>README</em>) или упутству ГНУ-овог 230 пакета би требало да стоји да је тај програм ГНУ-ов. Такође, у <a 231 href="/directory">Каталогу слободног софтвера</a> су наведени сви ГНУ-ови 232 пакети.</p> 233 234 <p>Већина ГНУ-овог софтвера је <a 235 href="/licenses/copyleft.html">копилефтована</a>, али не и сав ГНУ-ов 236 софтвер. Међутим, сав ГНУ-ов софтвер мора да буде <a 237 href="/philosophy/free-sw.html">слободни софтвер</a>.</p> 238 239 <p>Неки ГНУ-ов софтвер су написали људи из <a href= 240 "http://www.fsf.org/about/staff/">особља</a> <a 241 href="http://www.fsf.org/">Задужбине за слободни софтвер</a>, али су већину 242 ГНУ-овог софтвера приложили <a 243 href="/people/people.html">добровољци</a>. Неки приложени софтвер је ставила 244 под „ауторска права“ Задужбина за слободни софтвер, а неки други прилагачи 245 који су га написали.</p> 246 247 <h3 id="non-freeSoftware"><a id="ProprietarySoftware"></a>Неслободни (власнички) софтвер</h3> 248 249 <p>Неслободни (власнички) софтвер је сав софтвер који није слободан. Његово коришћење, 250 расподела или измена су забрањени, или од вас захтевају да тражите дозволу, 251 или су ограничени у толикој мери да то ефективно не можете да урадите.</p> 252 253 <p>У Задужбини за слободни софтвер се руководимо правилом да не инсталирамо 254 било који власнички програм на нашим рачунарима, осим привремено, уколико је 255 то баш неопходно у сврху писања слободне замене за такав програм. Ван тога, 256 сматрамо да не постоји изговор за инсталирање власничког програма.</p> 257 258 <p>На пример, осамдесетих смо се сматрали да је исправно инсталирати Уникс на 259 нашем рачунару, јер смо га користили да напишемо слободну замену за 260 Уникс. Данас не постоји изговор за тако нешто, јер су доступни слободни 261 оперативни системи; код нас смо елиминисали све неслободне оперативне 262 системе, и на сваком новом рачунару који набавимо се мора инсталирати 263 потпуно слободан оперативни систем.</p> 264 265 <p>Ми не инсистирамо на томе да корисници ГНУ-а, или прилагачи ГНУ-у, овако 266 поступају. То је правило које смо установили за себе. Али се надамо да ћете 267 и ви одлучити да га поштујете.</p> 268 269 <h3 id="freeware">Фривер</h3> 270 271 <p>Израз „фривер“ (енгл. <em>freeware</em>) нема јасно прихваћену дефиницију, 272 али се обично користи за пакете који се смеју расподељивати али не и мењати 273 (а њихов изворни код није доступан). Ови пакети <em>нису</em> слободни 274 софтвер, па вас молимо да не користите израз „фривер“ када мислите на 275 слободни софтвер.</p> 276 277 <h3 id="shareware">Шервер</h3> 278 279 <p>Шервер (енгл. <em>shareware</em>) је софтвер чије примерке људи смеју да 280 расподељују, али свако ко настави да користи примерак <em>мора</em> да плати 281 цену лиценцирања.</p> 282 283 <p>Шервер није слободни софтвер, па чак ни полуслободан. Ево два разлога зашто 284 је то тако:</p> 285 286 <ul> 287 <li>За већину шервера није доступан изворни код, па уопште не можете да мењате 288 програм.</li> 289 <li>шервер се не испоручује са дозволом прављења примерака и инсталације без 290 плаћања лиценце, чак ни за особе које се баве непрофитним активностима. (У 291 пракси, људи често не поштују одредбе о расподели и поред свега врше описане 292 радње, али то одредбама није дозвољено.)</li> 293 </ul> 294 295 <h3 id="PrivateSoftware">Приватни софтвер</h3> 296 <p>Приватни или прилагођени софтвер је софтвер који је развијен за једног 297 корисника (углавном за организацију или фирму). Само га тај корисник 298 поседује и употребљава, и не објављује га у јавности ни у виду изворног кода 299 ни у виду бинарних датотека.</p> 300 <p>Приватни програм је слободан софтвер у тривијалном смислу да његов једини 301 корисник има пуна права на њега.</p> 302 303 <p>У принципу, ми не сматрамо да је погрешно изградити програм и не објавити 304 га. Постоје прилике када је програм толико користан да уздржавање од његовог 305 објављивања представља лош однос према човечанству. Међутим, већина програма 306 није толико чудесна, и уздржавање од њиховог објављивања није посебно 307 штетно. Стога, изградња приватног или прилагођеног софтвера, није у сукобу 308 са принципима Покрета за слободни софтвер.</p> 309 310 <p>Скоро сви програмерски послови имају везе са развојем прилагођеног 311 софтвера. Зато сви програмерски послови јесу, или би могли да буду, 312 реализовани на начин који је сагласан са покретом за слободни софтвер.</p> 313 314 <h3 id="commercialSoftware">Комерцијални софтвер</h3> 315 316 <p> „Комерцијално“ и „власничко“ нису иста ствар! Комерцијални софтвер је 317 софтвер који развија фирма која намерава да заради на употреби 318 софтвера. Већина комерцијалног софтвера је <a 319 href="#ProprietarySoftware">власничка</a>, али постоји и комерцијални 320 слободни софтвер, као и некомерцијални неслободни софтвер.</p> 321 322 <p>На пример, ГНУ-ову Аду изграђује фирма. Она се увек расподељује под 323 одредбама ГНУ-ове ОЈЛ, и сваки примерак је слободни софтвер. Међутим, њени 324 градитељи продају уговоре о техничкој подршци. Када њихови продавци 325 разговарају са потенцијалним купцима, понекад купци кажу: „Осећали бисмо се 326 сигурније са комерцијалним преводиоцем.“ Продавци им обично одговарају: 327 „ГНУ-ова Ада <em>јесте</em> комерцијални преводилац; само је слободни 328 софтвер.“</p> 329 <p>За Пројекат ГНУ, нагласак је на другачијем поретку ствари: оно што је битно 330 јесте да је ГНУ-ова Ада слободни софтвер, а небитно је да ли је 331 комерцијалан. Међутим, додатни развој ГНУ-ове Аде који је производ њене 332 комерцијалности је несумњиво позитиван.</p> 333 <p>Молимо вас да помогнете да се прошири свест о томе да је могућ и 334 комерцијални слободни софтвер. Можете да помогнете тиме што ћете се 335 потрудити да не говорите „комерцијално“ када мислите на „власничко“.</p> 336 337 <!-- If needed, change the copyright block at the bottom. In general, --> 338 <!-- all pages on the GNU web server should have the section about --> 339 <!-- verbatim copying. Please do NOT remove this without talking --> 340 <!-- with the webmasters first. --> 341 <!-- Please make sure the copyright date is consistent with the document --> 342 <!-- and that it is like this "2001, 2002" not this "2001-2002." --> 343 <div class="translators-notes"> 344 345 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> 346 <b>Примедбе преводиоца:</b> 347 <ol> 348 <li id="TransNote1">Што се на енглеском каже исто као и „слободни софтвер“ — 349 <em>free software</em>. [СР]</li> 350 <li id="TransNote2">Игра речима од <em>copy+right</em>=„ауторска права“, 351 досл. „права умножавања“; <em>right</em>=„десно“ и „право“, 352 <em>left</em>=„лево“; погледајте и <a 353 href="/licenses/licenses.html#WhatIsCopyleft">Шта је 354 копилефт?</a>. [СР]</li> 355 <li id="TransNote3">Постоји и <a 356 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/ojl.html">незванични превод ГНУ-ове 357 ОЈЛ на српски</a>.</li> 358 </ol></div> 359 </div> 360 361 <!-- for id="content", starts in the include above --> 362 <!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> 363 <div id="footer"> 364 <div class="unprintable"> 365 366 <p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a 367 href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a 368 href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете 369 неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a 370 href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> 371 372 <p> 373 <!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, 374 replace it with the translation of these two: 375 376 We work hard and do our best to provide accurate, good quality 377 translations. However, we are not exempt from imperfection. 378 Please send your comments and general suggestions in this regard 379 to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> 380 381 <web-translators@gnu.org></a>.</p> 382 383 <p>For information on coordinating and submitting translations of 384 our web pages, see <a 385 href="/server/standards/README.translations.html">Translations 386 README</a>. --> 387 Молимо да погледате <a 388 href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> 389 за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос 390 српском преводу, корисно је да погледате и <a 391 href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> 392 КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> 393 </div> 394 395 <p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1996, 1997, 1998, 2001, 2006, 396 2007, 2009 Free Software Foundation, Inc.</p> 397 398 <p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" 399 href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative 400 Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> 401 402 <!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> 403 <div class="translators-credits"> 404 405 <!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> 406 <b>Превод:</b> 407 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, 408 <a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> 409 на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> 410 411 <p class="unprintable"><!-- timestamp start --> 412 Ажурирано: 413 414 $Date: 2019/07/23 17:02:14 $ 415 416 <!-- timestamp end --> 417 </p> 418 </div> 419 </div> 420 <!-- for class="inner", starts in the banner include --> 421 </body> 422 </html>