From 1ae0306a3cf2ea27f60b2d205789994d260c2cce Mon Sep 17 00:00:00 2001 From: Christian Grothoff Date: Sun, 11 Oct 2020 13:29:45 +0200 Subject: add i18n FSFS --- .../blog/articles/sr/categories.html | 422 +++++++ .../blog/articles/sr/essays-and-articles.html | 528 ++++++++ talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-doc.html | 233 ++++ .../articles/sr/free-software-for-freedom.html | 463 +++++++ talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-sw.html | 640 ++++++++++ talermerchantdemos/blog/articles/sr/gif.html | 310 +++++ .../blog/articles/sr/gnu-history.html | 207 +++ .../blog/articles/sr/gnu-linux-faq.html | 1316 ++++++++++++++++++++ .../articles/sr/gnu-users-never-heard-of-gnu.html | 145 +++ talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu.html | 184 +++ talermerchantdemos/blog/articles/sr/java-trap.html | 260 ++++ .../blog/articles/sr/linux-and-gnu.html | 339 +++++ .../blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html | 286 +++++ talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html | 711 +++++++++++ .../blog/articles/sr/microsoft-old.html | 143 +++ talermerchantdemos/blog/articles/sr/not-ipr.html | 288 +++++ .../blog/articles/sr/philosophy.html | 159 +++ .../blog/articles/sr/right-to-read.html | 502 ++++++++ talermerchantdemos/blog/articles/sr/selling.html | 257 ++++ .../blog/articles/sr/shouldbefree.html | 849 +++++++++++++ .../blog/articles/sr/why-gnu-linux.html | 271 ++++ .../blog/articles/sr/words-to-avoid.html | 818 ++++++++++++ 22 files changed, 9331 insertions(+) create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/categories.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/essays-and-articles.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-doc.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-sw.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/gif.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-history.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-linux-faq.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-users-never-heard-of-gnu.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/java-trap.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/microsoft-old.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/not-ipr.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/philosophy.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/selling.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/why-gnu-linux.html create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr') diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/categories.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/categories.html new file mode 100644 index 0000000..4c4cf64 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/categories.html @@ -0,0 +1,422 @@ + + + + + + +Врсте слободног и неслободног софтвера — Пројекат ГНУ — Задужбина за +слободни софтвер + + + + + +

Врсте слободног и неслободног софтвера

+ +

Погледајте и Збуњујуће речи које +би требало избегавати.

+ + +

+[Врсте софтвера] +

+ +

Овај дијаграм, који је нацртао Чао Квеј (Chao-Kuei), пружа увид у +различите врсте софтвера. Можете га преузети у виду SVG и као датотеке програма XFig, под +одредбама ГНУ-ове ОЈЛ в2 или касније, ГНУ-ове СЛД в1.2 или касније, или +Криејтив комонсове лиценце „Приписивање под истим условима“ в2.0 или +касније.

+ +

Слободни софтвер

+ +

Слободни софтвер је софтвер који свако може да употребљава, умножава и/или +расподељује, дословно или уз измене, бесплатно или за одређену цену. Ово, +између осталог, значи да изворни код мора да буде доступан. „Уколико нема +изворни код, не ради се о софтверу.“ Ово је поједностављена опис; погледајте +и пуну дефиницију.

+ +

Ако је програм слободан, онда се може укључити у оперативни систем, као што +је ГНУ, или слободне верзије система ГНУ +са Линуксом.

+ +

Постоје и многи други начини да се програм „ослободи“ и многи детаљи који +могу да буду остварени на више начина, а да програм ипак буде слободан. Неке +од могућих варијанти су описане ниже. За више информација о одређеној +слободној софтверској лиценци, погледајте страницу са списком лиценци.

+ +

Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене. Али фирме које производе +власнички софтвер понекад користе израз „бесплатни софтвер“[1] мислећи притом на цену. Понекад они тиме +хоће да кажу да можете да набавите бинарни примерак без наплате, а понекад +да се примерак већ налази у рачунару који купујете, а да цена покрива и +једно и друго. Ово у оба ова случаја нема везе са оним што ми у Пројекту ГНУ +подразумевамо под слободним софтвером.

+ +

Услед ове потенцијалне забуне, када софтверска фирма каже да је њен производ +free software, увек проверите стварне одредбе расподеле, и +погледајте да ли корисници заиста имају све слободе које се подразумевају +код слободног софтвера. Понекад се заиста ради о слободном софтверу, а +понекад не.

+ +

Многи језици имају две разне речи за „слободно“ у смислу слободе и +„бесплатно“ у смислу цене. На пример, у француском постоје речи +libre и gratuit, које не постоје у енглеском. У енглеском +постоји реч gratis која недвосмислено упућује на цену, али у +свакодневном говору не постоји придев који недвосмислено упућује на +слободу. Стога, уколико говорите неенглеским језиком, предлажемо вам да +преводите реч free („слободно“) на ваш језик, како би било јасно о +чему говорите. Погледајте наш списак превода израза „слободни +софтвер“ на разне друге језике.

+ +

Слободни софтвер је често поузданији од неслободног софтвера.

+ +

Софтвер отвореног изворног кода

+ +

+ Израз „софтвер ‘отвореног изворног кода’“ (енгл. „open source“ +software) неки људи користе када мисле на мање или више исту ствар као +слободни софтвер. То није сасвим иста врста софтвера. Они прихватају неке +лиценце које ми сматрамо превише рестриктивним, а не прихватају неке +слободне софтверске лиценце. Међутим, разлике у проширењу врсте су мале: +скоро сав слободни софтвер је софтвер отвореног изворног кода, а скоро сав +софтвер отвореног изворног кода је слободан.

+

Ми сматрамо да је израз „слободни софтвер“ +бољи, јер се односи на слободу, за разлику од израза „отворени изворни код“.

+ +

Софтвер у јавном власништву

+ +

Софтвер у јавном власништву (енгл. public domain) је софтвер који +није под лиценцом о ауторским правима. Ако је изворни код у јавном +власништву, то је посебан случај некопилефтованог слободног +софтвера, што значи да неки примерци или измењене верзије могу да буду +сасвим неслободни.

+ +

У неким случајевима, извршни програм може да буде у јавном власништву али +изворни код није доступан. Такав софтвер није слободан, јер слободни софтвер +захтева доступност изворног кода. За то време, већина слободног софтвера +није у јавном власништву. Слободни софтвер је под ауторским правима, а +носиоци ауторских права су правно дали дозволу свакоме да софтвер слободно +користи преко слободне софтверске лиценце.

+ +

Понекад људи непажљиво користе израз „у јавном власништву“, мислећи на „слободно“ или „бесплатно“. Међутим, +израз „у јавном власништву“ је правни израз који прецизно значи „није под +лиценцом о ауторским правима“. Јасноће ради, ми предлажемо употребу израза +„у јавном власништву“ искључиво да би се изразило то значење, а друге изразе +за друга значења.

+ +

Према Бернској конвенцији, коју је потписала већина земаља, било шта што је +написано је аутоматски стављено под ауторска права. Тако, уколико желите да +програм који сте написали буде у јавном власништву, морате да предузмете +одређене правне кораке како бисте се одрекли ауторског права које постоји +над њим, иначе је програм под ауторским правима.

+ +

Копилефтован софтвер

+ +

Копилефтован (енгл. Copylefted software)[2] софтвер јесте слободни софтвер чије одредбе +о расподели обезбеђују да примерци свих верзија имају мање или више исте +одредбе о расподели. Ово, на пример, значи да лиценце копилефта углавном не +дозвољавају другима да додају ограничења при расподели или измени софтвера +(преко ограниченог низа додатних дозвољених услова) и захтевају обезбеђивање +приступа изворном коду. Ово штити програм и његове измењене верзије од неких +најчешћих начина претварања програма у власнички.

+ +

Неке лиценце копилефта, као што је верзија 3 ОЈЛ, заустављају и друге +начине претварања +софтвера у власнички.

+ +

Ми у Пројекту ГНУ копилефтујемо скоро сав софтвер који напишемо, јер је наш +циљ да се сваком кориснику пренесу слободе које израз „слободни +софтвер“ подразумева. Погледајте и текст Копилефтовање за даље објашњење +функционисања копилефта и због чега га ми користимо.

+ +

Копилефт је уопштена замисао. Да бисте заиста копилефтовали програм, морате +да употребите одређен низ одредби о расподели. Пошто постоји много начина да +се саставе копилефтоване одредбе расподеле, у теорији може постојати и много +лиценци за копилефтовање слободног софтвера. Међутим, у пракси скоро сав +копилефтован софтвер користи ГНУ-ову општу +јавну лиценцу[3]. Две разне лиценце +о копилефту су најчешће „несагласне“, што значи да је незаконито спајати код +под једном лиценцом са кодом под другом лиценцом; стога би било боље по +заједницу ако би људи користили само једну лиценцу о копилефту.

+ +

Некопилефтован слободни софтвер

+ +

Некопилефтован слободни софтвер нуди аутор уз дозволе за расподељивање и +измене, и додавање ограничења тим дозволама.

+ +

Уколико је програм слободан али не и копилефтован, неки његови примерци или +измењене верзије могу и да не буду слободни. Софтверска фирма може да +преведе програм са или без измена и расподељује извршну датотеку као власнички софтверски производ.

+ +

Ово илуструје Прозорски систем Икс. Икс +конзорцијум (X Consortium) издаје Икс11 (X11) под +одредбама о расподели које га чине некопилефтованим слободним +софтвером. Уколико желите, можете да набавите примерак Икса који садржи те +одредбе о расподели и јесте слободан. Међутим, постоје и његове неслободне +верзије, и постоје (односно постојале су) популарне радне станице и графичке +картице за Писи на којима само оне функционишу. Уколико користите такав +хардвер, Икс11 за вас није слободан софтвер. Градитељи Икса11 су чак накратко учинили Икс11 +неслободним. Они су ово могли да ураде зато што су остали доприносили +њиховом изворном коду под истом некопилефтованом лиценцом.

+ +

Софтвер под ОЈЛ

+ +

ГНУ-ова ОЈЛ (општа јавна лиценца) +представља посебан скуп одредби о расподели намењен копилефтовању +програма. Пројекат ГНУ је користи као „одредбе о расподели“ за већи део +ГНУ-овог софтвера.

+ +

Зато је погрешно изједначавати слободни софтвер са софтвером под ОЈЛ.

+ +

Оперативни систем ГНУ

+ +

Оперативни систем ГНУ је униксолики +оперативни систем, и у потпуности је слободни софтвер који смо ми из +Пројекта ГНУ градили од 1984.

+ +

Униксолики оперативни систем чине многи програми. Систем ГНУ садржи сав ГНУ-ов софтвер и многе друге пакете, као што су +прозорски систем Икс и ТеХ, који нису ГНУ-ов софтвер.

+ +

Прво пробно издање потпуног система ГНУ је објављено 1996. године, +укључујући ГНУ-ово Крдо, наше језгро које градимо од 1990. Систем ГНУ (који +укључује ГНУ-ово Крдо) је 2001. почео да сасвим пристојно функционише, али +Крду још увек недостају неке важне особине, па се оно масовније не +користи. У међувремену, велики успех је од деведесетих постигао систем ГНУ са Линуксом, изданак система +ГНУ који користи Линукс као језгро уместо ГНУ-овог Крда.

+ +

Пошто је сврха ГНУ-а да буде слободан, сваки део оперативног система ГНУ је +слободни софтвер. Међутим, не мора сваки део и да буде копилефтован. Било +каква врста слободног софтвера је правно исправна за укључивање уколико +помаже да се достигну тахнички циљеви.

+ +

ГНУ-ови програми

+ +

Израз „ГНУ-ови програми“ има исто значење као и ГНУ-ов софтвер. Програм „ТрлаБабаЛан“ је ГНУ-ов +програм уколико је ГНУ-ов софтвер. Ми га понекад називамо и „ГНУ-овим +пакетом“.

+ +

ГНУ-ов софтвер

+ +

ГНУ-ов софтвер је софтвер који је +издат под покровитељством Пројекта +ГНУ. Ако је програм ГНУ-ов софтвер, ми га називамо и ГНУ-овим +програмом. У датотеци ПРОЧИТАЈМЕ (README) или упутству ГНУ-овог +пакета би требало да стоји да је тај програм ГНУ-ов. Такође, у Каталогу слободног софтвера су наведени сви ГНУ-ови +пакети.

+ +

Већина ГНУ-овог софтвера је копилефтована, али не и сав ГНУ-ов +софтвер. Међутим, сав ГНУ-ов софтвер мора да буде слободни софтвер.

+ +

Неки ГНУ-ов софтвер су написали људи из особља Задужбине за слободни софтвер, али су већину +ГНУ-овог софтвера приложили добровољци. Неки приложени софтвер је ставила +под „ауторска права“ Задужбина за слободни софтвер, а неки други прилагачи +који су га написали.

+ +

Неслободни (власнички) софтвер

+ +

Неслободни (власнички) софтвер је сав софтвер који није слободан. Његово коришћење, +расподела или измена су забрањени, или од вас захтевају да тражите дозволу, +или су ограничени у толикој мери да то ефективно не можете да урадите.

+ +

У Задужбини за слободни софтвер се руководимо правилом да не инсталирамо +било који власнички програм на нашим рачунарима, осим привремено, уколико је +то баш неопходно у сврху писања слободне замене за такав програм. Ван тога, +сматрамо да не постоји изговор за инсталирање власничког програма.

+ +

На пример, осамдесетих смо се сматрали да је исправно инсталирати Уникс на +нашем рачунару, јер смо га користили да напишемо слободну замену за +Уникс. Данас не постоји изговор за тако нешто, јер су доступни слободни +оперативни системи; код нас смо елиминисали све неслободне оперативне +системе, и на сваком новом рачунару који набавимо се мора инсталирати +потпуно слободан оперативни систем.

+ +

Ми не инсистирамо на томе да корисници ГНУ-а, или прилагачи ГНУ-у, овако +поступају. То је правило које смо установили за себе. Али се надамо да ћете +и ви одлучити да га поштујете.

+ +

Фривер

+ +

Израз „фривер“ (енгл. freeware) нема јасно прихваћену дефиницију, +али се обично користи за пакете који се смеју расподељивати али не и мењати +(а њихов изворни код није доступан). Ови пакети нису слободни +софтвер, па вас молимо да не користите израз „фривер“ када мислите на +слободни софтвер.

+ +

Шервер

+ +

Шервер (енгл. shareware) је софтвер чије примерке људи смеју да +расподељују, али свако ко настави да користи примерак мора да плати +цену лиценцирања.

+ +

Шервер није слободни софтвер, па чак ни полуслободан. Ево два разлога зашто +је то тако:

+ + + +

Приватни софтвер

+

Приватни или прилагођени софтвер је софтвер који је развијен за једног +корисника (углавном за организацију или фирму). Само га тај корисник +поседује и употребљава, и не објављује га у јавности ни у виду изворног кода +ни у виду бинарних датотека.

+

Приватни програм је слободан софтвер у тривијалном смислу да његов једини +корисник има пуна права на њега.

+ +

У принципу, ми не сматрамо да је погрешно изградити програм и не објавити +га. Постоје прилике када је програм толико користан да уздржавање од његовог +објављивања представља лош однос према човечанству. Међутим, већина програма +није толико чудесна, и уздржавање од њиховог објављивања није посебно +штетно. Стога, изградња приватног или прилагођеног софтвера, није у сукобу +са принципима Покрета за слободни софтвер.

+ +

Скоро сви програмерски послови имају везе са развојем прилагођеног +софтвера. Зато сви програмерски послови јесу, или би могли да буду, +реализовани на начин који је сагласан са покретом за слободни софтвер.

+ +

Комерцијални софтвер

+ +

„Комерцијално“ и „власничко“ нису иста ствар! Комерцијални софтвер је +софтвер који развија фирма која намерава да заради на употреби +софтвера. Већина комерцијалног софтвера је власничка, али постоји и комерцијални +слободни софтвер, као и некомерцијални неслободни софтвер.

+ +

На пример, ГНУ-ову Аду изграђује фирма. Она се увек расподељује под +одредбама ГНУ-ове ОЈЛ, и сваки примерак је слободни софтвер. Међутим, њени +градитељи продају уговоре о техничкој подршци. Када њихови продавци +разговарају са потенцијалним купцима, понекад купци кажу: „Осећали бисмо се +сигурније са комерцијалним преводиоцем.“ Продавци им обично одговарају: +„ГНУ-ова Ада јесте комерцијални преводилац; само је слободни +софтвер.“

+

За Пројекат ГНУ, нагласак је на другачијем поретку ствари: оно што је битно +јесте да је ГНУ-ова Ада слободни софтвер, а небитно је да ли је +комерцијалан. Међутим, додатни развој ГНУ-ове Аде који је производ њене +комерцијалности је несумњиво позитиван.

+

Молимо вас да помогнете да се прошири свест о томе да је могућ и +комерцијални слободни софтвер. Можете да помогнете тиме што ћете се +потрудити да не говорите „комерцијално“ када мислите на „власничко“.

+ + + + + + + +
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. Што се на енглеском каже исто као и „слободни софтвер“ — +free software. [СР]
    2. +
  2. Игра речима од copy+right=„ауторска права“, +досл. „права умножавања“; right=„десно“ и „право“, +left=„лево“; погледајте и Шта је +копилефт?. [СР]
    3. +
  3. Постоји и незванични превод ГНУ-ове +ОЈЛ на српски.
    4. +
+ + + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/essays-and-articles.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/essays-and-articles.html new file mode 100644 index 0000000..d0b9b78 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/essays-and-articles.html @@ -0,0 +1,528 @@ + + + + + + + +Есеји и чланци — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + +
+ + +
+ + + + + + + + + + + +

Есеји и чланци

+ +
+ + +
+
+ +

Ова страница наводи низ чланака који описују филозофију Покрета за слободни +софтвер, која нам пружа мотивацију за изградњу слободнософтверског +оперативног система ГНУ.

+ +

+ + + + + +Ми одржавамо и списак организација које раде у +корист слободе рачунарске изградње и електронске комуникације.

+ +

О слободном софтверу

+

+Питање слободног софтвера је питање слободе: људи би требало да буду +слободни да користе софтвер на све начине који су корисни по +друштво. Софтвер се разликује од материјалних ствари — столица, сендвича и +бензина — по томе што се може умножавати и мењати много једноставније. Ове +могућности чине софтвер корисним, што он и јесте; ми сматрамо да би +корисницима требало дозволити да их искористе.

+ + + +

О оперативном систему ГНУ

+ + + +

Лиценцирање слободног софтвера

+ + + +

Закони и проблеми

+ +

Патенти

+ + + + + + + +

Управљање дигиталним препрекама

+ + + +

Пропагандистички израз „интелектуална +својина“

+ + + + + +

Културолошка и социјална питања

+ + + +

Разно

+ + + +

Терминологија и дефиниције

+ + + +

Подршка слободи софтвера

+ + + +

Филозофски хумор

+ + + +
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. Игра речима: на енглеском је gates = „врата“, а +bars = „решетке“. [СР]
    2. +
+ + + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-doc.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-doc.html new file mode 100644 index 0000000..45db520 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-doc.html @@ -0,0 +1,233 @@ + + + + + + +Зашто је слободном софтверу потребна слободна документација - Пројекат ГНУ - +Задужбина за слободан софтвер + + + + +

Зашто је слободном софтверу потребна слободна документација

+ +

+Придружите се нашој листи +е-поште о опасности електронских књига. +

+ + + +

+Највећи недостатак слободних оперативних система није у софтверу—него +је недостатак добрих слободних приручника које можемо да укључимо у ове +системе. Многи наши важни програми не долазе са комплетном +документацијом. Документација је суштински део сваког софтверског пакета; +када важан слободан софтверски пакет не дође са слободним приручником, то је +велики недостатак. Данас имамо много таквих недостатака.

+ +

+Некада давно, пре много година, мислио сам да ћу научити Перл. Добио сам +примерак слободног приручника, али ми је био тежак за читање. Када сам питао +Перл кориснике о алтернативама, рекли су ми да постоје бољи уводни +приручници—али нису били слободни.

+ +

+Зашто је то тако? Аутори добрих приручника су их написали за О'Рејли +Партнере, који су их публиковали са ограничавајућим условима—забраном +копирања и модификација, изворни фајлови нису доступни—што их +искључује из заједнице слободног софтвера.

+ +

+То није био први пут да се тако нешто деси, и (на велику штету наше +заједнице) то је био далеко од последњег пута. Од онда су издавачи +својинских приручника подстакли веома много аутора да ограниче своје +приручнике. Много пута сам слушао корисника ГНУ-а како страствено прича о +приручнику који пише, са којим се нада да помогне Пројекту ГНУ— и онда +би моје наде нестале, кад би наставио да прича како је потписао уговор са +издавачем који га ограничава тако да ми не можемо да га користимо.

+ +

+Са обзиром да је добра знање писаног Енглеског језика ретко међу +програмерима, не можемо приуштити да губимо приручнике на овај начин.

+ +

+Слободна документација, као и слободан софтвер, је питање слободе, не +цене. Проблем са овим приручницима није то што О'Рејли Партнери наплаћују за +штампане примерке—то је само по себи у реду. (Задужбина Слободног +Софтвера такође продаје +штампане примерке слободних ГНУ приручника.) +Али ГНУ приручници су доступни у свом изворном облику, док су ови други +приручници доступни само на папиру. ГНУ приручници долазе са дозволом да се +копирају и модификују; приручници Перла не. Ове рестрикције су проблем.

+ +

+Критеријум за слободан приручник је практично исти као и за слободни +софтвер: поента је дати свим корисницима одређене слободе. Редистрибуција +(укључујући комерцијалну редистрибуцију) се мора дозволити, тако да +приручник може да буде уз сваку копију програма, онлајн или на +папиру. Дозвола за мењање је такође суштинска.

+ +

+Као опште правило, ја не верујем да је суштински важно за људе да имају +дозволу да модификују све врсте чланака и књига. Питања писања не морају +бити иста као и питања везана за софтвер. На пример, не мислим да смо ви или +ја обавезни да дамо дозволу да се модификују чланкови као што је овај, које +описују наше поступке и мишљења.

+ +

+Али постоји специфичан разлог зашто је слобода модификације суштинска за +документацију слободног софтвера. Када људи користе своје право да +модификују софтвер, и додају или промене функције, ако су савесни они ће +променити и приручник—тако да би могли пружити тачну и корисну +документацију за модификован програм. Приручник који забрањује програмерима +да савесно заврши свој посао, или прецизније, захтева од њих да напише нови +приручник од почетка ако промени програм, не користи потребама заједнице.

+ +

+Док је бланко забрана модификације неприхватљива, неке врсте ограничења на +методе модификације не представљају проблем. На пример, у реду су захтеви да +се сачува ауторско право оригиналног аутора, услови расподељивања, или листа +аутора. Такође није проблем да се захтева да модификоване верзије укључе +поруку да су биле модификоване, чак и да има читаве делове који можда нису +обрисани нити мењани, докле год се ови делови не баве техничким +стварима. (Неки приручници ГНУ-а их имају.)

+ +

+Ове врсте ограничења нису проблем зато што, у пракси, не спречавају савесног +програмера да прилагоди приручник свом модификованом програму. Другим +речима, не блокирају заједницу слободног софтвера да у потпуности користи +тај приручник.

+ +

+Ипак, треба бити могуће модификовати сав технички садржај +приручника, и потом расподелити резултат у уобичајеним форматима, на +уобичајене начине; у супротном, ограничења блокирају заједницу, приручник +није слободан, и стога нама треба други приручник.

+ +

+Нажалост, често је тешко наћи некога да напише други приручник када +својински приручник постоји. Препрека је та да много корисника мисли да је +својински приручник довојно добар—па онда не виде потребу да се напише +слободан приручник. Они не виде да слободан оперативни ситем има празнину +коју треба попунити.

+ +

+Зашто корисници мисле да су својински приручници довољно добри? Неки нису +размишљали о теми. Надам се да ће овај чланак допринети да се то промени.

+ +

+Други корисници сматрају својинске приручнике прихватљиве из истог разлога +из кога многи људи сматрају својински софтвер прихватљивим: они доносе +одлуке из чисто практичних разлога, не узимајући слободу као критеријум. Ти +људи имају право на своје мишљење, али пошто та мишљења произилазе од +различитих вредности које не укључују слободу, они нису узор за нас који +ценимо слободу.

+ +

+Молим проширите реч о овој теми. Ми настављамо да губимо приручнике због +својинског издаваштва. Ако проширимо реч да својински приручници нису +довољни, можда ће следећа особа вољна да помогне ГНУ-у писањем документације +схватити, пре него што буде касно, да изнад свега мора да је направи +слободном.

+ +

+Ми такође можемо да охрабримо комерцијалне издаваче да продају слободне, +копилефт приручнике уместо својинских. Један начин на који можете да +помогнете овоме јесте да погледате услове расподељивања приручника пре него +што га купите, и да дате предност копилефт приручницима над не-копилефт +приручницима.

+

+[Примедба: Ми одржавамо страницу која +листа слободне књиге доступне од стране других издавача].

+ +
+ + +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html new file mode 100644 index 0000000..0b81586 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html @@ -0,0 +1,463 @@ + + + + + + + +Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“ — Пројекат ГНУ +— Задужбина за слободни софтвер + + + + +

Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“

+ +
+

Ажурирана верзија овог чланка се налази у чланку Појам „отворени изворни +код“ избегава суштину слободног софтвера.

+
+ +

+Иако би слободни софтвер пружао исте слободе и под било којим другим именом, +ипак је веома битно који назив ћемо користити: различите речи изражавају +различите идеје.

+ +

+Године 1998., неки људи из заједнице слободног софтвера су почели да користе +израз „софтвер отвореног изворног +кода“ уместо израза „слободни +софтвер“ да би описали оно што они раде. Израз „отворени изворни код“ је +убрзо поистовећен и са другачијим приступом, другачијом филозофијом, +другачијим системом вредности, па чак и другачијим критеријумом за то које +су лиценце прихватљиве. Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени +изворни код су данас одвојени покрети са +различитим гледиштима и циљевима, иако са њима можемо да сарађујемо и заиста +и сарађујемо на неким конкретним пројектима.

+ +

+Суштинска разлика између ова два покрета лежи у њиховом систему вредности, +њиховим погледима на свет. За Покрет за отворени изворни код је питање да ли +софтвер треба да буде отвореног изворног кода питање праксе, а не етике. Као +што је неко рекао: „Отворени изворни код представља методологију изградње, а +слободни софтвер представља друштвени покрет“. Покрет за отворени изворни +код види неслободни софтвер као прихватљиво решење. Покрет за слободни +софтвер види неслободни софтвер као друштвени проблем а слободни софтвер као +решење.

+ +

Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни код

+ +

+Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени изворни код су слични двема +политичким фракцијама у оквиру заједнице слободног софтвера.

+ +

+Радикалне групе из шездесетих су биле чувене по фракцијама: организација би +се делила због неслагања у детаљима стратегије, а онда би фракције сматрале +једна другу непријатељима. Таква је макар представа коју људи о њима имају, +без обзира на то да ли је тачна или није.

+ +

+Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни

+ +

+Ми нисмо против Покрета за отворени изворни код, али не желимо да нас +стављају у исти кош са њима. Ми истичемо да су они допринели нашој +заједници, али смо ми ту заједницу створили, и желимо да људи то знају. Ми +желимо да људи повезују наша достигнућа са нашим системом вредности и нашом +филозофијом, а не са њиховом. Ми желимо да нас чују, а не да нас скривају +иза слике групе са различитим погледима на ствари. Да бисмо разуверили људе +у убеђењу да смо део Покрета за отворени изворни код, у свакој прилици се +трудимо да не користимо реч „отворено“ када желимо да говоримо о слободном +софтверу, или реч супротног значења — „затворено“ када желимо да говоримо о +неслободном софтверу.

+ +

+Дакле, молимо вас да поменете Покрет за слободни софтвер када говорите о +нашем раду и софтверу који смо ми изградили, нпр. о оперативном систему ГНУ-а са Линуксом.

+ +

Поређење два израза

+ +

+Остатак овог чланка пореди два израза: „слободни софтвер“ и „отворени +изворни код“. Описује се зашто израз „отворени изворни код“ не решава +ниједан проблем, али зато ствара неке нове проблеме.

+ +

Двосмисленост

+ +

+Израз „слободни софтвер“ садржи у себи проблем двосмислености [1]: нежељено значење „Софтвер који можете да +набавите за нулту цену“ овај израз исто тако добро описује као и жељено +значење „софтвер који пружа кориснику извесне слободе“. Покушали смо да +решимо овај проблем објављујући прецизнију дефиницију слободног +софтвера, али то није савршено решење; тај корак не може потпуно да +елиминише проблем. Недвосмислен израз који би био и исправан би био бољи, +само када не би и сам садржао друге проблеме.

+ +

+На несрећу, све алтернативе у енглеском језику садрже своје +проблеме. Разматрали смо велики број алтернатива које су нам људи +предлагали, али ниједна није „исправна“ са толиком јасноћом, да би прелазак +на њу био добра идеја. Свака предложена замена израза „слободни софтвер“ +садржи сличан или чак и гори семантички проблем, укључујући ту и „софтвер +отвореног изворног кода“.

+ +

+Званична дефиниција „софтвера отвореног изворног кода“, коју је објавила +Иницијатива за отворени изворни код, је веома блиска нашој дефиницији +слободног софтвера; међутим, у неким стварима је попустљивија — они су +прихватили неке лиценце које ми сматрамо неприхватљиво рестриктивним према +корисницима. Међутим, очито значење израза „софтвер отвореног изворног кода“ +је: „Можете да погледате изворни код“. Ово је много слабији критеријум него +онај слободног софтвера; он укључује слободни софтвер, али и неке власничке +програме, укључујући Иксве (Xv) и Куте (Qt) под његовом +првобитном лиценцом (пре КЈЛ — QPL).

+ +

+То очито значење израза „отворени изворни код“ није оно које су замислили +његови бранитељи. Резултат је да већина људи погрешно разуме шта ти +бранитељи бране. Ево како је писац Нил Стивенсон (Neal Stephenson) +дефинисао „отворени изворни код“:

+ +

+Линукс је софтвер „отвореног изворног кода“, што просто значи да свако може +да добије примерке датотека са његовим изворним кодом. +

+ +

+ +Не мислим да је он намерно хтео да оповргне или оспори „званичну“ +дефиницију. Мислим да је он само применио правила енглеског језика како би +дошао до значења овог израза. Држава Канзас је објавила сличну дефиницију: +

+ +

+Користи софтвер отвореног изворног кода (СОИК). СОИК је софтвер коме је +изворни код бесплатно и јавно доступан, иако се појединачни уговори о +лиценцирању могу разликовати према томе шта дозвољавају да се са кодом ради. +

+ +

+Наравно, људи који заступају „отворени изворни код“ су покушали да ово реше +објављивањем прецизне дефиниције тог израза, баш као што смо и ми урадили за +„слободни софтвер“.

+ +

+Али зато је објашњење израза „слободни софтвер“ просто — особа којој је +позната идеја „слободе говора, а не бесплатног пива“ неће погрешити два +пута. За израз „отворени изворни код“ не постоји тако језгровит начин да се +објасни његово значење и јасно покаже зашто је природна дефиниција погрешна.

+ +

Страх од слободе

+ +

+Главни аргумент за израз „софтвер отвореног изворног кода“ је тај да се због +израза „слободни софтвер“ неки људи осећају нелагодно. Ово је тачно: прича о +слободи, о етичким питањима, о одговорности која мора да прати удобности, +тражи од људи да размишљају о стварима које би радије игнорисали. Ово може +да проузрокује незадовољство, и због тога неки људи могу да одбаце ту +идеју. Али не би било боље по друштво уколико бисмо престали да говоримо о +тим стварима.

+ +

+Пре више година, градитељи слободног софтвера су приметили ово +незадовољство, па су неки од њих почели да траже начин да се оно +избегне. Сматрали су да ће, ако ћуте о етици и слободи а причају само о +непосредним практичним користима неких слободних програма, моћи да „продају“ +софтвер ефикасније неким корисницима, а нарочито фирмама. Израз „отворени +изворни код“ је понуђен као начин да се ово више истакне — начин да се буде +„прихватљивији фирмама“. У овој одлуци су корени система вредности Покрета +за отворени изворни код.

+ +

+Овакав приступ се показао ефектним за оно за шта је замишљен. Данас многи +људи прелазе на слободни софтвер из чисто практичних разлога. И то је добро, +али то није све што желимо да постигнемо! Привлачење корисника да користе +слободни софтвер не представља цео посао, већ само први корак.

+ +

+Пре или касније ће ти корисници бити поново привучени власничком софтверу +због неке практичне предности. Безброј фирми нуди такве изазове, па што би +онда корисници то одбијали? Требало је да науче да цене слободу +коју им пружа слободни софтвер, слободе ради. На нама је да проширимо ову +идеју — а да бисмо то учинили, морамо да причамо о слободи. Извесна количина +„ућутканог“ приступа фирмама може да буде корисна за заједницу, али морамо +такође и да више говоримо о слободи.

+ +

+Данас се доста „ућуткује“, а о слободи се не говори довољно. Већина људи +који се баве слободним софтвером мало помињу слободу — обично зато јер хоће +да буду „прихватљивији фирмама“. Расподељивачи софтвера су овоме посебно +склони. Неке дистрибуције оперативног система ГНУ са Линуксом додају власничке пакете +основном слободном систему, и подстичу друге да ово сматрају предношћу, пре +него удаљавањем од слободе.

+ +

+Ми посустајемо пред навалом корисника слободног софтвера, не можемо да +подучавамо о слободи и нашој заједници онолико људи колико јој се +придружује. Ово је разлог због кога неслободни софтвер (што је Куте био када +је први пут постао популаран) и делимично слободне дистрибуције оперативног +система налазе тако плодно тле. Била би грешка ако бисмо сада престали да +користимо реч „слобода“. Напротив, о слободи треба говорити више, а не мање.

+ +

+Уколико они који користе израз „отворени изворни код“ привуку више корисника +у нашу заједницу, то је позитивно, али ћемо онда ми остали морати да уложимо +већи напор да тим корисницима скренемо пажњу на питање слободе. Ми морамо да +кажемо „Ово је слободни софтвер и он вам пружа слободу!“ више пута и +гласније него икад.

+ +

Да ли би било користи од робне марке?

+ +

+Бранитељи „софтвера отвореног изворног кода“ су покушали да региструју робну +марку, правдајући се да би им то омогућило да спрече злоупотребе. Ова +иницијатива је касније одбачена, јер је израз превише описан да би могао да +постане робна марка; тако је правни статус „отвореног изворног кода“ исти +као и онај „слободног софтвера“: не постоје правна ограничења +његове употребе. Чуо сам да неке фирме називају софтверске пакете „отвореним +изворним кодом“ чак иако се нису уклапали у званичну дефиницију; лично сам +упознат са неким случајевима.

+ +

+Али, да ли би употреба израза који је робна марка заиста била другачија? Не +мора да значи.

+ +

+Фирме су издавале и саопштења која одају утисак да је програм „софтвер +отвореног изворног кода“ без експлицитне објаве да је то тако. На пример, +једна ИБМ-ова (IBM) објава о програму који се не уклапа у званичну +дефиницију је гласила:

+ +

+Као што је уобичајено у заједници отвореног изворног кода, корисници +технологије ... ће бити у могућности и да сарађују са ИБМ-ом ... +

+ +

+Овим није речено да програм јесте „отвореног изворног кода“, али то +многи читаоци нису приметили. (Овде би требало приметити да се ИБМ искрено +трудио да учини овај програм слободним софтвером, и да је касније усвојио +нову лиценцу која га чини слободним софтвером и „отвореним изворним +кодом“. Али, у време када је објава објављена, тај програм није био ни једно +ни друго.)

+ +

+Ево како је фирма Решења Сајгнус (Cygnus Solutions), која је +настала са намером да буде фирма која прави слободни софтвер а потом на +известан начин постала власничка, рекламирала неке власничке програме:

+ +

+Фирма Решења Сајгнус је водећа на тржишту отвореног изворног кода и недавно +је на тржиште [ГНУ-а са ]Линукса[-ом] избацила два нова производа. +

+ +

+За разлику од ИБМ-а, Сајгнус није покушао да ове пакете претвори у слободни +софтвер, па се они нису ни приближили томе да то постану. Али Сајгнус није +ни рекао да су ти пакети „софтвер отвореног изворног кода“. Они су само +искористили тај израз да непажљиве читаоце наведу да то помисле.

+ +

+Ова запажања воде ка закључку да робна марка не би истински спречила забуну +коју ствара израз „отворени изворни код“.

+ +

Неразумевање(?) израза „отворени изворни код“

+ +

+Дефиниција отвореног изворног кода је довољно јасна, и сасвим је јасно да +просечни неслободни програми не спадају у ту категорију. Дакле, помислили +бисте да „фирма отвореног изворног кода“ значи да фирма прави производе који +су слободни софтвер (или бар близу томе), зар не? Нажалост, многе фирме +покушавају да овоме дају другачије значење.

+ +

+На „Дану градитеља отвореног изворног кода“ августа 1998., неколико +комерцијалних градитеља који су били позвани су рекли да они намеравају да +само део њиховог рада претворе у слободни софтвер (или „отворени изворни +код“). Главни део њиховог пословања је развој власничких додатака (софтвера +или упутстава) које они продају +корисницима слободног софтвера. Они су тражили од нас да на ово гледамо као +на легитимну ствар, као део заједнице, јер се део новца поклања развоју +слободног софтвера.

+ +

+У ствари, те фирме траже популарни жиг „отвореног изворног кода“ за њихове +власничке производе, чак и ако они нису „отвореног изворног кода“, јер оне +имају неке везе са слободним софтвером или зато што иста фирма одржава и +неки слободни софтвер. (Оснивач једне фирме је чак врло отворено рекао да ће +у слободни пакет који одржава његова фирма додати онолико њиховог дела +колико буде подржала заједница.)

+ +

+Током година, многе фирме су помагале развој слободног софтвера. Неке од њих +су углавном развијале неслободни софтвер, али су раздвајале ова два +развоја. Стога смо могли да игноришемо њихове неслободне производе, и да +сарађујемо са њима на пројектима слободног софтвера. Онда бисмо им на крају +искрено захвалили за њихове прилоге у слободном софтверу, без приче о +њиховим осталим активностима.

+ +

+Међутим, ми не можемо да овако поступимо и са овим новим фирмама, јер нам то +оне саме не дају. Ове фирме отворено позивају јавност да све њихове +активности стави у исти кош. Они траже од нас да повољно гледамо на њихов +неслободни софтвер, на исти начин на који бисмо третирали прави допринос, +иако то он није. Они се представљају као „фирме отвореног изворног кода“, +надајући се да ћемо према њима гајити пријатна осећања и да ћемо зажмурити +при његовом коришћењу.

+ +

+Овакво манипулантско понашање не би било ништа мање штетно да је испољавано +уз помоћ израза „слободни софтвер“. Међутим, изгледа да фирме не користе +израз „слободни софтвер“ на такав начин. Можда им не одговара његова +повезаност са идеализмом. Уствари, таквом понашању је „отворио“ врата израз +„отворени изворни код“.

+ +

+На сајму крајем 1998. посвећеном оперативном систему често називаном „Линуксом“, истакнути говорник је био +извршни директор познате софтверске фирме. Он је вероватно позван на основу +одлуке његове фирме да „подржи“ тај систем. На несрећу, њихов вид „подршке“ +се састојао од објављивања неслободног софтвера који ради са тим +системом. Другим речима: користили би нашу заједницу као тржиште, али не би +дали свој допринос.

+ +

+Он је рекао: „Ни у ком случају нећемо наш производ претворити у производ +отвореног изворног кода, али ћемо га можда претворити у производ ‘интерно’ +отвореног изворног кода. Уколико дозволимо нашем особљу подршке корисницима +да имају увид у изворни код, они би могли да исправљају грешке, и могли +бисмо да обезбедимо бољи производ и бољу услугу“. (Ово није дослован цитат, +пошто нисам забележио његове тачне речи, али одсликава суштину.)

+ +

+Слушаоци су ми после говорили: „Он једноставно не схвата суштину“. Али да ли +је заиста тако? Коју суштину он није схватио?

+ +

+Он није погрешио што се тиче Покрета за отворени изворни код. Тај покрет не +говори да корисницима треба осигурати слободу, већ само да треба дозволити +већем броју људи да има увид у изворни код и помогне његовом бржем и бољем +развоју. Извршни директор је ту суштину сасвим схватио. Само, неспреман да +тај приступ у потпуности спроведе, дакле укључивши и кориснике, он га је +применио парцијално, у оквиру фирме.

+ +

+Суштина коју он није схватио јесте она коју „отворени изворни код“ није +замишљен да подржи, а то је да корисници заслужују слободу.

+ +

+Ширење идеје слободе је велики посао, па нам је потребна и ваша помоћ. Како +бисмо подржали тај посао, у Пројекту ГНУ се држимо израза „слободни +софтвер“. Уколико сматрате да су слобода и заједница важни сами по себи, а +не само због погодности које носе, молимо вас да нам се придружите и +употребљавате израз „слободни софтвер“.

+ +
+ + +

+Лаханијево (Lakhani) и Волфово (Wolf) истраживање +о мотивацији градитеља слободног софтвера говори да је значајан проценат +људи мотивисан ставом да би софтвер требало да буде слободан. И све то +упркос чињеници да су анкетирали градитеље на Ковачници изворног кода +(SourceForge), еместу које не подржава гледиште да је ово питање +етике.

+ +
+

Овај есеј је објављен у књизи Слободни +софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана.

+ +
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. На енглеском језику, јер реч free у енглеском +може да значи „слободно“, али и „бесплатно“ — овај одељак се не односи на +српски језик. [СР]
    2. +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-sw.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-sw.html new file mode 100644 index 0000000..86cf577 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-sw.html @@ -0,0 +1,640 @@ + + + + + + +Шта је слободни софтвер? — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + + + + +

Шта је слободни софтвер?

+ +

+Имате питање о лиценцирању слободног софтвера на које овде нисте нашли +одговор? Погледајте за више +информација о лиценцирању, а уколико је то неопходно можете контактирати +Лабараторији за сагласност Задужбине за слободан софтвер на licensing@fsf.org.

+
+ +

Дефиниција слободног софтвера

+ +
+

+Дефиниција слободног софтвера представља критеријум који одређује да ли је +неки софтвер слободан. Са времена на време ажурирами је, да бисмо разјаснили +или одговорили на постављена питања. Погледајте одељак +Историја испод да бисте видели списак измена које су утицале на +дефиницију слободног софтвера. +

+
+ +

+Слободан је онај софтвер који поштује слободу корисника и заједницу. Грубо +говорећи, то значи да корисници имају слободу да покрену, умноже, +расподеле, изучавају, мењају и побољшавају софтвер. То је ствар слободе, +а не цене. Због двозначности појма „free“ (слободан и бесплатан) из +енглеског ми понекад позајмљујемо француску или шпанску реч како би људи +схватили да не говоримо о новцу. +

+ +

+Ми водимо кампању за ове слободе зато што их свако заслужује. Захваљујући +њима корисник (како индивидуално тако и колективно) управља програмом и +ониме што он ради за њих. Када корисници не управљају програмом ми га +називамо „неслободним“ или „власничким“ програмом. Неслободан програм +управља својим корисником, а програмом управља градитељ што га чини инструментом +неправедне силе. +

+ +

Четири основне слободе

+ +

+Програм је слободан ако испуњава следеће четири основне корисникове слободе: +

+ + + +

+Програм је слободан софтвер ако свом кориснику обезбеђује све наведене +слободе. У супротном је неслободан. Иако можемо разликовати различите +неслободне начине расподеле по томе колико им фали да би били слободни +сматрамо их једнако неетичиким.

+ +

У било ком случају, ове слободе морају важити за код који намеравамо да +користимо, или наведемо друге да га користе. На пример, уколико програм А +аутоматски покреће програм Б. Ако планирамо да расподељујемо програм А као +такав то значи да ће његовим корисницима бити потребан и програм Б, те +морамо судити на основу тога да ли су А и Б слободни. Уколико планирамо да +изменимо А тако да не користи Б само А мора бити слободан; Б није +релевантан.

+ +

+„Слободни софтвер“ није и „некомерцијалан“. Слободни програм мора бити +доступан за комерцијалну употребу, комерцијални развој програма и +комерцијалну расподелу. Комерцијални развој слободног софтвера више није +неуобичајен. Такав, слободан, комерцијални софтвер је веома битан. Стога, +можда ћете плаћати новчани износ за примерке слободног софтвера, или ћете их +набављати бесплатно. Али без обзира на то како сте дошли до вашег примерка, +увек ћете моћи да умножавате и мењате софтвер, па чак и да га продајете. +

+ +

Остатак странице разјашњава одређене аргументе о томе шта чини одређене +слободе достојним.

+ +

Слобода да покренете програм онако како желите

+ +

+Слобода коришћења програма представља дозволу свакој особи или организацији +да га користи на било каквој врсти рачунарског система, за било коју врсту +посла, и без потребе да се потом обрати градитељу или било каквом другом +телу. За ову слободу је битна потреба корисника, а не +градитеља. Ви сте као корисник слободни да покрећете програм за +ваше потребе, а уколико га расподељујете неком другом, он је слободан да га +покреће за његове потребе, али му ви не можете наметнути ваше. +

+ +

+Слобода да покренете програм онако како желите значи да вам није забрањено +или онемогућено да га покренете. Ово нема везе за његовом функционалношћу, +без обзира на то да ли га је технички могуће покренути у датом окружењу или +да ли је користан за дату делатност рачунарства.

+ +

Слобода да изучавате изворни код и да на њему вршите промене

+ +

+Да би слободе број 1 и 3 (слободе да се измене праве и објављују) имале +смисла морате имате приступ изворном коду програма. Због тога, приступачност +изворном коду је неопходан услов за слободни софтвер. Маскирани „изворни +код“ није прави те се не сматра изворним кодом. +

+ +

+Слобода број 1 укључује слободу да покрећете измењену верзију уместо +оригинала. Ако је програм достављен у производу намењеном тако да други +покрећу туђе измењене верзије али одбијају да покрену вашу верзију — +поступак познат као „тиовизација“ или „закључавање“ или (по исквареном +речнику извршилаца тог поступка) „secure boot“ — те слобода број 1 +постаје празна претензија уместо практичне стварности. Ове бинарне датотеке +нису слободни софтвер без обзира на то што је њихов изворни код слободан. +

+ +

+Важан начин за измењивање програма је спајање доступних слободних +подпроцедура и модула. Ако лиценца програма каже да не можете извршити +спајање са модулом лиценцираним на одговарајући начин — на пример, ако +захтева да будете власник ауторских права кода који додајете — онда је +она превише ограничавајућа да би се сматрала слободном. +

+ +

+Да ли промена доводи до побољшања програма је лични укус. Ако је ваше право +да измените програм ограничено, у суштини, на оне измене које неко сматра +побољшањем тај програм није слободан. +

+ +

Слобода да расподељујете програм ако желите: основни захтеви

+ +

Слобода да расподељујете (слободе број 2 и 3) значи да сте слободни да +делите копије, са или без измена, бесплатно или уз новчану надокнаду, било коме, било где. То што сте слободни значи +(између осталог) да не морате да тражите или платите дозволу да бисте то +радили. +

+ +

+Дозвољено вам је да мењате такве програме и да ваше измене користите +приватно, у вашем послу или игри, чак и без њиховог помињања +другима. Уколико ипак објавите ваше измене, од вас се не захтева да икога +посебно или на било какав одређен начин о томе обавестите. +

+ +

+Слобода 3 укључује слободу да објавите измењену верзију као слободан +софтвер. Слободна лиценца може такође да дозволи друге начине објављивања, +те другим речима, не мора бити копилефт лиценца. Међутим, она лиценца +која захтева да измењене верзије не буду слободне се не може сматрати +слободном. +

+ +

+Слобода расподеле примерака мора да укључује бинарне или извршне облике +програма, али и изворни код, како за неизмењене, тако и за измењене верзије +програма. (Расподела програма у извршном облику је неопходна за згодно +инсталирање слободних оперативних система.) У реду је уколико не постоји +начин да се за одређени програм створи бинарни или извршни облик, јер +извесни програмски језици тако нешто не подржавају, али мора постојати +слобода расподеле таквих облика уколико измислите или изградите начин да се +они направе. +

+ +

Копилефт

+ +

+Прихватљиве су одређене врсте правила о начину расподеле слободног софтвера, +али само ако не долазе у сукоб са основним слободама. На пример, копилефт је (просто речено) правило које +налаже да приликом расподеле програма не можете да додате ограничења која би +другима ускратиле основне слободе. Ово правило не долази у сукоб са основним +слободама, већ их, напротив, штити. +

+ +

+Ми у Пројекту ГНУ користимо „копилефт“ како бисмо легално заштитили те +слободе за све. Ми сматрамо да постоје битни разлози зашто је боље користити копилефт. Међутим, некопилефтовани +слободни софтвер је такође етички. Погледајте Врсте слободног софтвера за опис о +томе како „слободни софтвер“, „копилефтовани софтвер“ и остале врсте имају +везе једне са другима. +

+ +

Правила за праковање и детаљи расподељивања

+ +

+Правила за паковање измењене верзије су прихватљива ако не ограничавају вашу +слободу да објављујете измењене верзије, или вашу слободу да лично користите +измењене верзије. Прихватљиво је да лиценца захтева од вас да промените +назив, уклоните лого или да измену сматрате вашом. Докле год дати захтеви +нису толико напорни да вас фактички спутавају у објављивању измена, сматрају +се прихватљивим, већ правите друге измене над програмом те нећете ни имати +проблема. +

+ +

+Правило је да ако ако учините вашу верзију доступном на овај начин, морате +је учинити доступном на прихватљив начин, уз исте услове. Један пример +прихватљивог правила је да ако расподељујете измењену верзију морате је +послати претходном градитељу на његов захтев. (Требате имати у виду да то +правило и даља вама оставља на избор то да ли ћете да расподељујете +верзију.). Правила која захтевају објављивање изворног кода корисницима за +верзије које су изашле у јавност су такође прихватљива. +

+ +

+Посебан проблем се појављује када лиценца захтева измену назива којим ће +програм бити позиван од стране осталих програма. Ово вам онемогућава +објављивање измењене верзије која би могла да замени оригиналну. Ова врста +затева је прихватљива само ако постоји систем пречица којим би се могао +заменити назив оригиналног програма.

+ +

Прописи за извоз

+ +

+Понекад прописи о контроли извоза владе одређене +земље и трговинске санкције могу да ограниче вашу слободу међународне +расподеле примерака програма. Градитељи софтвера не поседују моћ да уклоне +или заобиђу таква ограничења, али оно што могу и морају да ураде јесте да +одбију да их наметну као услове употребе програма. На тај начин, ограничења +неће утицати на употребу и људе ван надлежности тих влада. Стога, лиценце +слободног софтвера не смеју захтевати покорност било каквим нетривијалним +прописима као услов за практиковање четири основне слободе. +

+ +

+Помињање прописа за извоз, без њиховог претварања у услов који намеће +лиценца, је прихватљиво јер не ограничава кориснике. Ако је пропис за извоз +тривијалан за слободан софтвер, онда он сме бити услов јер не представља +проблем. Межутим. ако је потенцијални проблем, јер би каснија измена закона +о извозу могла захтев претворити у нешто нетривијално и тиме учинила софтвер +неслободним. +

+ +

Законске обавезе

+ +

+Како би ове слободе биле стварне, оне морају да буду неопозиве, све док не +чините ништа лоше. Уколико градитељ софтвера има моћ да опозове лиценцу, или +да ретроактвино дода ограничења, иако му ви нисте дали разлог радећи нешто +лоше, такав софтвер није слободан. +

+ +

+Слободна лиценца не мора захтевати усклађивање са лиценцом неслободног +програма. Стога, на пример, ако лиценца захтева да се сложите са лиценцама +„свих програма које користите“, у том случају би корисник који покреће +неслободне програме морао да се сложи са неслободним лиценцама, што лиценцу +чини неслободном. +

+ +

+Допуштено је да слободна лиценца одреди у којој надлежности важи закон, пред +којим органом би се морао водити спор, или оба. +

+ +

Лиценце засноване на уговору

+ +

+Већина слободних софтверских лиценци је заснована на систему ауторских +права, па зато постоје ограничења врста услова који кроз тај систем могу да +се наметну. Уколико лиценца заснована на систему ауторских права поштује +слободу на гореописане начине, мало је вероватно да ће се појавити нека +друга врста проблема коју нисмо очекивали (иако се и то понекад +дешава). Међутим, неке од слободних софтверских лиценци су засноване на +уговорима, а уговори могу да наметну много шири дијапазон могућих +ограничења. То значи да постоје многи начини на које лиценца може да буде +неприхватљиво ограничавајућа и неслободна. +

+ +

+Никако не можемо да наведемо све могуће начине на које је то могуће да се +догоди. Уколико лиценца заснована на уговору ограничава корисника на +неуобичајен начин (на који то не могу лиценце засноване на систему ауторских +права), а који није овде наведен као легитиман, мораћемо да о томе +размислимо, и вероватно ћемо одлучити да дотична лиценца није слободна. +

+ +

Користите праве изразе када говорите о слободном софтверу

+ +

+Када говорите о слободном софтверу, најбоље је да избегавате изразе као што +су „на поклон“ (енгл. give away) или „бесплатно“ (енгл. for +free), јер такви изрази упућују на то да се не ради о слободи, већ +цени. И неки други чести изрази, као што је „пиратерија“, оличавају ставове +које се, надамо се, ви нећете подржати. Погледајте Збуњујуће речи и синтагме које вреди +избегавати, где се говори о таквим изразима. Такође, постоји и списак превода израза „слободни +софтвер“ на разне језике. +

+ +

Како ми тумачимо ове критеријуме

+ +

+На крају, обратите пажњу на то да критеријуми као што су они који су +поменути у овој дефиницији слободног софтвера захтевају пажљиво размишљање +како би се схватили на правилан начин. Када одлучујемо да ли одређена +софтверска лиценца спада у слободне софтверске лиценце, ми то радимо на +основу ових критеријума, како бисмо одлучили да ли им одговара и по духу и +дословно. Уколико лиценца укључује несвесна ограничења, ми је одбацујемо, +чак и уколико нисмо унапред уочили проблеме са овим критеријумима. Понекад +захтеви лиценце покрећу питања која захтевају пажљиво промишљање, укључујући +разговоре са правницима, пре него што будемо у могућности да одлучимо да ли +је одређени захтев прихватљив. Када постигнемо сагласност у погледу +одређеног питања, ми често допунимо те критеријуме, како бисмо лакше увидели +зашто су одређене лиценце одговарајуће или нису одговарајуће. +

+ +

Помоћ око слободних лиценци

+ +

+Уколико вас занима да ли одређена лиценца испуњава услове да се назове +слободном софтверском лиценцом, погледајте наш списак лиценци. Уколико лиценце која +вас занима тамо нема, можете нас питати слањем електронске поруке на адресу +<licensing@gnu.org>. +

+ +

+Уколико намеравате да напишете нову лиценцу, молимо вас да се обратите +Задужбини за слободни софтвер писмом на претходну адресу. Увећавање броја +различитих слободних софтверских лиценци значи да ће корисници при схватању +лиценци имати више посла. Можда ћемо бити у могућности да вам помогнемо да +искористите постојећу слободну софтверску лиценцу која ће одговарати вашим +потребама. +

+ +

+Уколико тако нешто није могуће, односно уколико вам је заиста потребна нова +лиценца, уз нашу помоћ можете осигурати да ваша лиценца буде права слободна +софтверска лиценца и избећи разне практичне проблеме. +

+ +

Више од софтвера

+ +

+Упутства за софтвер морају да буду +слободна, из истих разлога због којих и софтвер мора да буде слободан, и +зато што су упутства ефективно део софтвера. +

+ +

+Исти аргументи имају смисла и за друге врсте дела која се практично користе +и која укључују корисно знање, као што су образовна дела и енциклопедије. Википедија је најпознатији пример. +

+ +

+Било која врста дела може да буде слободна, а дефиниција слободног +софтвера је проширена на дефиницију слободног културног дела, која је +примењива на било коју врсту дела. +

+ +

Отворени изворни код?

+ +

+Друга група је почела да употребљава израз „отворени изворни код“ да означи +нешто блиско (али не и истоветно) „слободном софтверу“. Ми се одлучујемо за +израз „слободни софтвер“, јер када једном сазнате да се он односи на +слободу, а не на цену, увек ћете се сетити слободе. Реч „отворено“ се никад не односи на +слободу. +

+ +

Историја

+ +

Са времена на време ми ажурирамо ову Дефиницију слободног софтвера. Ово је +списак измена уз линкове који показују како је она тачно мењана.

+ + + +

Постоје прескакања у бројевима верзија јер постоје измене које немају +утицаја на дефиниције и разумевање странице. На пример. списак не укључује +измене споредних ствари, форматирања, правописа, интерпункције или осталих +делова странице. Можете погледати цео списак измена на cvsweb +интерфејсу.

+ + +
+ + +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gif.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gif.html new file mode 100644 index 0000000..c94bf87 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gif.html @@ -0,0 +1,310 @@ + + + + + + +Зашто на ГНУ-овим веб страницама нема GIF датотека — Пројекат ГНУ — +Задужбина за слободни софтвер + + + + +

Зашто на ГНУ-овим веб страницама нема GIF датотека

+ +

Иако је ова прича историјска илустрација опасности софтверских патената, ови +конкретни патенти више нису опасни (погледајте доњу фусноту). За више детаља о правилима нашег +вебместа у вези са GIF-овима, погледајте наше веб смернице.

+ +

+На ГНУ-овом еместу нема GIF-ова због Унисисових (Unisys) и +ИБМ-ових (IBM) патената алгоритма за компримовање LZW, +који се користи при прављењу GIF датотека. Ови патенти +онемогућавају слободни софтвер да на прави начин ствара +GIF-ове. Они се такође односе на програм compress, +због чега ГНУ не користи ни њега, ни његов формат. +

+ +

+И Унисис и ИБМ су поднели захтев за патент 1983. Унисис (и вероватно ИБМ) је +поднео захтев у више земаља. Од свих места чије смо базе патената успели да +претражимо, најкаснији датум истека патента је изгледа петак, 11. август +2006. 1 До тада, било ко +ко изда слободни програм који ствара GIF датотеке ће највероватније +бити тужен. Не знамо ниједан разлог због кога би власници патената изгубили +своје парнице. +

+ +

+Ако бисмо ми објавили такав програм, Унисис и ИБМ би помислили да је мудрије +(због односа са јавношћу) да не туже добротворну организацију као што је +ЗСС. Они би уместо тога тужили кориснике програма, укључујући и фирме које +расподељују ГНУ-ов софтвер. Ми мислимо да то не би било одговорно од нас. +

+ +

+Многи људи мисле да је Унисис дао дозволе за расподелу слободног софтвера за +стварање у GIF формату. На несрећу, то није оно што је Унисис +заиста урадио. Ево шта је Унисис рекао о овој ствари 1995.: +

+ +

Unisys does not require licensing, or fees to be paid, for non-commercial, +non-profit GIF-based applications, including those for use on the on-line +services. Concerning developers of software for the Internet network, the +same principle applies. Unisys will not pursue previous inadvertent +infringement by developers producing versions of software products for the +Internet prior to 1995. The company does not require licensing, or fees to +be paid for non-commercial, non-profit offerings on the Internet, including +“Freeware”.
(Унисис не захтева лиценцирање, или плаћање +новчаних износа за некомерцијалне, непрофитне апликације засноване на +GIF-у, укључујући оне које су намењене за коришћење у сервисима на +вези. Исто важи за градитеље софтвера на мрежи Интернет. Унисис неће правно +гонити градитеље који су ненамерно прекршили лиценцу производећи верзије +софтверских производа за Интернет пре 1995. Ова фирма не захтева лиценцирање +или плаћање новчаних износа за некомерцијалне, непрофитне понуде на +Интернету, укључујући „фривер“.)

+ +

+Нажалост, ово не дозвољава постојање слободног софтвера који се може +користити у слободном оперативном систему као што је ГНУ. То такође +уопште не дозвољава употребу LZW-а у друге сврхе, као што +је компримовање датотека. Зато смо морали да развијемо замене, као што су ГНУ-ов zip и формат +PNG. +

+ +

+Комерцијална расподела слободног +софтвера је веома важна; ми желимо да се цео систем ГНУ комерцијално +расподељује. Ово значи да не можемо да додамо програм који ствара +GIF-ове у ГНУ, бар не под Унисисовим условима. +

+ +

+Задужбина за слободни софтвер је +некомерцијална, непрофитна организација, па стога, строго говорећи, приход +од наше продаје CD-ROM-ова није +„профит“. Можда ово значи да бисмо могли да укључимо програм за +GIF-ове на нашем CD-ROM-у и да тврдимо да чинимо све под +Унисисовом дозволом — а можда и не. Али, пошто знамо да би други +расподељивачи ГНУ-а били спречени да га укључе, то не би било веома корисно. +

+ +

+Скоро одмах пошто је Унисис ово изјавио, када су сви на мрежи поново били +уверени да је Унисис дао дозволу за слободни софтвер за стварање +GIF-ова, писали смо правној служби Унисиса, тражећи да нам разјасне +ове ствари. Још нисмо добили одговор. +

+ +

+Чак и да је Унисис стварно дао дозволу да слободни софтвер ствара +GIF-ове, и даље бисмо морали да се изборимо са ИБМ-овим патентом. И +ИБМ-ов и Унисисов патент се односе на исти „изум“ - алгоритам за +компримовање LZW. (Ово би могло да буде илустрација за грешку у +делу америчке Канцеларије за патенте и робне марке, која је позната по +својој нестручности и лошем расуђивању.) +

+ +

+Декодирање GIF-ова је друга ствар. И Унисисов и ИБМ-ов патент су +написани на такав начин да се не односе на програм који само може да +декомпримује у формату LZW, а не може да компримује у њему. Зато +можемо да укључимо и укључићемо подршку за приказ GIF датотека у +ГНУ-ов софтвер. +

+ +

+Сходно томе, наше веб странице би могле да садрже GIF датотеке, ако +бисмо то ми хтели. Многи други би нам радо направили такве датотеке, а ми не +бисмо били тужени због њиховог поседовања. +

+ +

+Али ми сматрамо да уколико не можемо да расподељујемо софтвер који би +омогућио људима да на прави начин стварају GIF датотеке, онда не +можемо ни да тражимо од других људи да покрећу такав софтвер за нас. Осим +тога, ако не можемо да обезбедимо софтвер за прављење GIF датотека +у ГНУ-у, морамо да предложимо алтернативу, коју бисмо ми сами морали да +користимо. +

+ +

+Године 1999., Унисис је изјавио следеће о њиховом патенту: +

+ +

Unisys has frequently been asked whether a Unisys license is required in +order to use LZW software obtained by downloading from the Internet or from +other sources. The answer is simple. In all cases, a written license +agreement or statement signed by an authorized Unisys representative is +required from Unisys for all use, sale or distribution of any software +(including so-called “freeware”) and/or hardware providing LZW +conversion capability (for example, downloaded software).
(Унисис је у +последње време добијао питања о томе да ли се за коришћење LZW +софтвера добављеног преузимањем са Интернета или из других извора захтева +Унисисова лиценца. Одговор је једноставан. У свим случајевима, за употребу, +продају или расподелу било ког софтвера (укључујући тзв. „фривер“) и/или +хардвера који пружа могућност претварања LZW (на пример, преузетог +софтвера), захтева се писани уговор о лиценци или изјава потписана од стране +Унисисовог представника.)

+ +

+Овом изјавом, Унисис покушава да повуче оно што је изјавио 1995. када је +уступио део патента јавности. Легалност таквог потеза је сумњива. +

+ +

+Још један проблем је да су патенти LZW, и софтверски патенти +уопште, прекршај против слободе програмера уопште, па би програмери требало +да се удруже против њих. +

+ +

+Зато, чак иако пронађемо начин да омогућимо заједници слободног софтвера да +ствара GIF-ове, то не би заиста било решење, бар не проблема у +целини. Право решење је прелазак на други формат и престанак употребе +GIF-ова. +

+ +

+Стога, ми не употребљавамо GIF и надамо се да га ни ви нећете +користити. +

+ +

+Постоји могућност да се праве некомпресоване слике које имају улогу +GIF-ова, у смислу да функционишу у програмима који декодирају +формат GIF. То се може урадити без кршења патената. Овакви +псеудо-GIF-ови су за неке употребе корисни. +

+ +

+Могуће је и створити GIF-ове користећи кодирање дужине трајања +(run length encoding, RLE), које је ослобођено патената, али њим се +не постиже степен компресије који се очекује од GIF-а. +

+ +

+Одлучили смо да не користимо овакве псеудо-GIF-ове на нашем +вебместу јер они нису задовољавајуће решење овог друштвеног проблема. Они +функционишу, али су веома велики. Оно што је потребно вебу је формат +компресије ослобођен патената, а не псеудо-GIF-ови. +

+ +

+Формат +PNG је формат компресије који је ослобођен патената. Надамо се +да ће постати широко подржан, а онда ћемо га употребљавати. Ми на овом серверу поседујемо и верзије +наших слика у формату PNG. +

+ +

+За више информација о проблемима са GIF-овим патентом, погледајте +страницу +о GIF-у Лиге за слободу програмирања. На тој страни можете наћи +више информација о проблему софтверских +патената уопште. +

+ +

+Постоји и библиотека звана libungif која чита gif датотеке +и уписује некомпримоване GIF-ове да се супротстави Унисисовом +патенту. +

+ +

+http://burnallgifs.org +је вебместо које је посвећено подстицању неупотребљавања GIF +датотека на вебу. +

+ +

Фуснота

+ +

1.Били смо у могућности да +претражимо базе патената САД, Канаде, Јапана и Европске уније. Унисисов +патент је истекао 20. јуна 2003. у САД, у Европи 18. јуна 2004., у Јапану +20. јуна 2004. а у Канади 7. јула 2004. Амерички ИБМ-ов патент у САД је +истекао 11. августа 2006., а Правни центар за слободу софтвера каже да после +1. октобра 2006. неће бити значајних патентних резервација које би ометале +коришћење формата GIF.

+ +
+ + +
+ + + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-history.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-history.html new file mode 100644 index 0000000..4c1b52d --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-history.html @@ -0,0 +1,207 @@ + + + + + + +Преглед система ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободан софтвер + + + + + +

Преглед система ГНУ

+ +

+Оперативни систем ГНУ је потпун слободни софтверски систем који је уназад +сагласан са Униксом. „ГНУ“ значи „ГНУ није Уникс“. Ричард Сталман је објавио почетно обавештење о Пројекту ГНУ +септембра 1983. Дужа верзија која се назива Манифестом ГНУ-а је објављена марта 1985. Он +је преведен на неколико других +језика.

+ +

+Назив „ГНУ“ је одабран јер је испунио неколико критеријума; прво, то је +рекурзивна скраћеница за „ГНУ није Уникс“; друго, то је права реч; треће, +забавно је изговорити (или отпевати).

+ +

+Овде се реч „слободно“[1] у синтагми +„слободни софтвер“ односи на слободу, +а не на цену. Можда ћете морати, а можда и нећете, да платите новчани износ +да бисте добавили ГНУ-ов софтвер. Али, ма како га набавили, када једном +набавите софтвер, даће вам се четири посебне слободе у његовом коришћењу: +слободa покретања програма по вашој жељи; слобода умножавања програма и +давања програма вашим пријатељима и сарадницима; слобода да мењате програм +по вашој жељи, тако што добијате потпун пристун изворном коду; слобода +расподеле побољшане верзије, и на тај начин, доприноса заједници. (Уколико +расподељујете ГНУ-ов софтвер, можете да наплатите физички чин преноса +примерка, а можете и да поклањате примерке.)

+ +

+Пројекат развоја система ГНУ се назива „Пројектом ГНУ“. Пројекат ГНУ је +настао 1983. као вид повратка духу заједништва који је био преовлађујући у +ранијим данима рачунарства и да би се таква сарадња поново омогућила, +уклањањем препрека које су поставили власници власничког софтвера.

+ +

+Године 1971., када је Ричард Сталман почео да ради у МИТ-у (Масачусетски +институт за технологију), он је радио у групи која је искључиво користила слободни софтвер. Тада су чак и +рачунарске фирме често расподељивале слободни софтвер. Програмери су могли +да међусобно потпуно слободно сарађују, и то је често био случај.

+ +

+До осамдесетих, скоро сав софтвер је постао власнички, а то +значи да постоје његови власници који забрањују и спречавају сарадњу међу +корисницима. Ово је створило потребу за Пројектом ГНУ.

+ +

+Сваком кориснику рачунара је потребан оперативни систем. Уколико не би +постојали слободни оперативни системи, не бисте могли ни да почнете да +користите рачунар без посезања за власничким софтвером. Зато је прва ставка +на распореду слободног софтвера очито морао да буде слободни оперативни +систем.

+ +

+Одлучили смо да направимо оперативни систем сагласан са Униксом јер је +уопштено устројство таквих система добро замишљено и преносиво, и зато што +сагласност са Униксом олакшава корисницима Уникса да пређу на ГНУ.

+ +

+Униксолики оперативни систем не чини само језгро. Он садржи и преводиоце, +уређиваче, програме за слагање текста, софтвер за електронску пошту, и многе +друге ствари. Стога је писање оперативног система веома обиман посао. Ми смо +тај посао започели јануара 1984. Задужбина за +слободни софтвер је основана октобра 1985., у почетку са циљем да +прикупи средства за развој ГНУ-а.

+ +

До 1990. смо или нашли или написали све главне делове, осим једног — +језгра. Онда је Линус Торвалдс изградио униксолико језгро — Линукс 1991., а +1992. га начинио слободним софтвером. Спајање Линукса са замало довршеним +системом ГНУ је дало потпун оперативни систем: систем ГНУ са језгром +Линукс. Процењено је да до данас стотине хиљада људи користе системе ГНУ са +језгром Линукс, укључујући ту и дистрибуције. Основна верзија Линукса сада +садржи неслободне фирмверске „мрље“; активисти слободног софтвера одржавају +измењену слободну +верзију Линукса.

+ +

+Међутим, Пројекат ГНУ није ограничен на срж оперативног система. Ми тежимо +ка понуди целе лепезе софтвера, било каквог кога би желело много +корисника. Ово укључује и апликативни софтвер. Погледајте Каталог слободног софтвера за списак слободних +апликативних програма.

+ +

+Ми желимо да понудимо софтвер и корисницима који нису стручњаци за +рачунарство. Стога смо развили и графичку +радну површину (која се назива Гном), како бисмо почетницима помогли да +користе систем ГНУ.

+ +

Желимо да понудимо и игре и друге забавне програме. Већ је доступно доста слободних игара.

+ +

+Колики је домет слободног софтвера? Границе не постоје, осим када га не +забране закони као што +је патентни систем. Крајњи циљ би требало да буде да се понуди слободни +софтвер за све послове које корисници рачунара желе да обављају — и да на +тај начин власнички софтвер постане сувишан.

+ +
+ + +Примедбе преводиоца:
+
    +
  1. У оригиналу — free, што на енглеском може да +значи „слободно“, али и „бесплатно“. [СР]
    2. +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-linux-faq.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-linux-faq.html new file mode 100644 index 0000000..d9f57ee --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-linux-faq.html @@ -0,0 +1,1316 @@ + + + + + + +ЧПП ГНУ-а са Линуксом — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + +

ЧПП ГНУ-а са Линуксом од Ричарда Сталмана

+ +
+

Да бисте више сазнали о овом проблему, можете прочитати и наше странице о Линуксу и Пројекту ГНУ, Зашто ГНУ са Линуксом? и страницу о корисницима ГНУ-а који никада +нису чули за ГНУ.

+
+ +

+Људи који примете да ми користимо и препоручујемо назив „ГНУ са Линуксом“ +(енг. GNU/Linux) за систем који многи називају „Линуксом“ нам +постављају многа питања. Ево најчешћих питања и наших одговора на њих.

+ + + +
+ +
Зашто га зовете ГНУ са Линуксом а не Линукс? (#why)
+ +
Већина дистрибуција оперативних система заснованих на Линуксу као језгру су +у суштини измењене верзије оперативног система ГНУ. Ми смо почели са +развојем ГНУ-а 1984., годинама пре него што је Линус Торвалдс започео са +писањем његовог језгра. Наш циљ је био да развијемо потпун слободни +оперативни систем. Свакако, ми нисмо изградили све његове делове сами, али +смо предводили развој. Ми смо изградили већину основних делова који чине +највећи појединачни допринос целом систему. Наша је била и основна замисао. +

+Да је правде, требало би да нас подједнако помињу.

+ +

За шире објашњење, погледајте Линукс и +систем ГНУ и Корисници +ГНУ-а који никада нису чули за ГНУ, а за историју погледајте Пројекат ГНУ.

+ +
Зашто је назив битан? (#whycare)
+ +
Иако су градитељи Линукса, дакле језгра, допринели заједници слободног +софтвера, многима од њих слобода није важна. Људи који мисле да се цео +систем зове Линукс су обично збуњени, па додељују тим градитељима улогу у +историјату наше заједнице коју они у ствари нису одиграли. А онда они +придају прекомерну тежину гледиштима тих градитеља. +

+Називањем система ГНУ-ом са Линуксом признаје се улога коју је наш идеализам +одиграо у изградњи наше заједнице и помаже +јавности да уочи конкретну важност тих идеала.

+
+ +
Како је дошло до тога да већина људи назива систем „Линуксом“? (#howerror)
+ +
Називање система „Линуксом“ је забуна која се проширила брже него њена +исправка. +

+Људи који су комбиновали Линукс са системом ГНУ нису били свесни да је то +било и све што су урадили. Они су се концентрисали на један део, Линукс, и +нису схватили да је већи део те комбинације ГНУ. Назвали су га „Линукс“ иако +тај назив за оно што су они добили више није био одговарајући. Требало нам +је пар година да бисмо схватили колики је то проблем и да почнемо да тражимо +од људи да исправе ову праксу. Али до тада је забуна узела велики замајац.

+

+Већина људи који називају систем „Линуксом“ никад нису ни чули зашто то није +исправно. Они су чули да други користе то име и претпостављају да је +вероватно оно исправно. Назив „Линукс“ такође шири лажну слику о пореклу +система, јер људи обично претпостављају да је историјат система био такав да +одговара том називу. На пример, често се верује да је развој система почео +Линус Торвалдс 1991. Ова лажна слика подцртава идеју да би систем требало +називати „Линуксом“.

+

+Многа од питања у овој датотеци представљају покушаје разних људи да пронађу +оправдање за назив на који су се навикли.

+
+ +
Треба ли увек да говоримо „ГНУ са Линуксом“ уместо „Линукс“? (#always)
+
+Не увек, већ само ако мислите на цео систем. Када мислите искључиво на +језгро, требало би да га називате „Линуксом“, називом који је изабрао његов +градитељ. +

+Када људи називају цео систем „Линуксом“, они називају цео систем по +језгру. Ово изазива разне забуне, јер само стручњаци могу да разлуче да ли +се мисли на језгро или на цео систем. Називањем целог система „ГНУ-ом са +Линуксом“ а језгра „Линуксом“ избегавате двосмисленост.

+
+ +
Да ли би Линукс постигао исти успех да ГНУ није ни настао? (#linuxalone)
+ +
+У том алтернативном свету данас не би постојало ништа слично систему ГНУ са +Линуксом, а вероватно уопште не би ни било слободних оперативних +система. Осамдесетих година нико није покушао да развије слободни оперативни +систем, изузев Пројекта ГНУ и (касније) Берклијевог CSRG-а, од кога +је Пројекат ГНУ посебно тражио да почне са ослобођењем свог кода. +

+На Линуса Торвалдса је делимично утицао говор о ГНУ-у одржан у Финској +1990. године. Могуће је да би чак и без овог утицаја он написао униксолико +језгро, али оно вероватно не би било слободни софтвер. Линукс је постао +слободан 1992., када га је Линус објавио под ГНУ-овом ОЈЛ. (Погледајте +белешке о објављивању за верзију 0.12.)

+

+Чак и да је Торвалдс објавио Линукс под неком другом лиценцом слободног +софтвера, слободно језгро само за себе не би ништа променило у свету. Значај +Линукса потиче од уклапања у већу целину, у потпун оперативни систем: ГНУ са +Линуксом.

+
+ +
Зар не би било боље по заједницу не делити људе овим захтевом? (#divide)
+ +
+Када молимо људе да говоре „ГНУ са Линуксом“, то није стварање поделе. Ми +само тражимо од њих да Пројекту ГНУ одају признање за оперативни систем +ГНУ. Ми тиме никога не критикујемо или изазивамо. +

+Међутим, постоје људи којима се ово не свиђа. Понекад такви људи нас +изазивају. Они су некад толико груби да се стварно можемо запитати да ли они +намерно покушавају да нас ућуткају. То нас не ућуткује, али тежи ка дељењу +заједнице, па се надамо да их ви можете убедити да престану.

+

+Међутим, ово је само споредан узрок поделе у нашој заједници. Највећа подела +је између оних који схватају слободни софтвер као друштвено и етичко питање, +а власнички софтвер сматрају друштвеним проблемом (то су они који подржавају +покрет за слободни софтвер), и оних којима је важна само практична корист, а +слободни софтвер виде само као ефикасан модел изградње (покрет за отворени +изворни код).

+

+Ово неслагање није само ствар именовања — то је ствар разлике у основним +вредностима. За заједницу је од кључне важности да увиди и размишља о овом +неслагању. Називи „слободни софтвер“ и „отворени изворни код“ су барјаци ова +два става. Погледајте страницу Зашто отворени изворни +код пропушта смисао слободног софтвера.

+

+Неслагање у вредносном систему делом је повезано са количином пажње коју +људи поклањају улози Пројекта ГНУ у нашој заједници. Они који цене слободу +ће бити склонији да назову систем „ГНУ са Линуксом“, а они који схвате да се +систем зове „ГНУ са Линуксом“ ће бити склонији да обрате пажњу на наше +философске аргументе слободе и заједништва (због чега је избор назива +система стварно значајан за заједницу). Међутим, неслагање би вероватно +постојало чак и кад би сви познавали прави настанак система и његов прави +назив, зато што овај проблем стварно постоји. Он се може уклонити само ако +ми који ценимо слободу све убедимо у исправност наших ставова (што неће бити +лако) или нас потпуно поразе (што се, надајмо се, неће догодити).

+
+ +
Зар Пројекат ГНУ не подржава права слободе говора појединаца да називају +систем по свом избору? (#freespeech)
+
+Заиста, ми верујемо да свако има право слободе говора и да може да назива +оперативни систем било којим називом. Ми само молимо људе да се он назива +ГНУ-ом са Линуксом, као вид исправног односа према Пројекту ГНУ, пропагирања +вредности слободе коју ГНУ означава, и да бисмо друге обавестили да су +управо вредности слободе изнеле систем на светлост дана. +
+ +
Пошто је свакоме позната улога ГНУ-а у развоју система, зар се „ГНУ са“ у +имену не подразумева? (#everyoneknows)
+ +
Искуство нам показује да корисници система, и уопште део јавности који +користи рачунаре, често не зна ништа о систему ГНУ. У већини чланака о +систему не спомиње се назив „ГНУ“ нити идеали које ГНУ означава. Чланак Корисници ГНУ-а који никада +нису чули за ГНУ пружа додатна објашњења. +

+Људи који ово питају су највероватније залуђеници који мисле на залуђенике +које они познају. Залуђеници су најчешће чули за ГНУ, али већина гаји сасвим +погрешно мишљење о томе шта је ГНУ. На пример, многи мисле да се ради о +колекцији „алата“, или пројекту развоја алата.

+

+Типичан начин на који је ово питање формулисано илуструје још једно погрешно +схватање, које је опште место. Говорити о „улози ГНУ-а“ у изградњи нечега +претпоставља да је ГНУ група људи. ГНУ је оперативни систем. Имало би смисла +говорити о улози Пројекта ГНУ у овом или нечему другом, али не и о ГНУ-овој +улози.

+
+ +
Пошто ми је позната улога ГНУ-а у овом систему, зашто је битно који назив +користим? (#everyoneknows2)
+ +
+Ако ваше речи не одражавају ваше знање, онда не подучавате друге. Већина +људи која је чула за систем ГНУ са Линуксом сматра да је он „Линукс“, кога +је покренуо Линус Торвалдс, и да је он покренут са намером да буде +„отвореног изворног кода“. Ако им ви не кажете, ко ће? +
+ +
Није ли скраћивање назива „ГНУ са Линуксом“ на „Линукс“ исто што и +скраћивање назива „Микрософтов Виндовс“ на „Виндовс“? (#windows)
+ +
+Корисно је скратити често коришћени назив, али не уколико скраћеница може да +доведе у забуну. +

+Скоро сви у развијеним земљама заиста знају да је „Виндовс“ систем кога +производи Микрософт, па стога скраћивање назива „Микрософтов Виндовс“ на +„Виндовс“ никога не збуњује у погледу природе и настанка тог +система. Међутим, скраћивање назива „ГНУ са Линуксом“ на „Линукс“ пружа +погрешну слику о томе како је систем настао.

+

+Само питање доводи у забуну, јер ГНУ и Микрософт нису иста врста +ствари. Микрософт је фирма, а ГНУ је оперативни систем.

+
+ +
Није ли ГНУ само скуп програмерских алата који се испоручују са Линуксом? +(#tools)
+ +
+Уколико уопште и чују за ГНУ, људи који мисле да је Линукс цео оперативни +систем често погрешно схвате шта је ГНУ. Они могу бити мишљења да је ГНУ +назив за скуп програма, уз коришћење израза „програмерски алати“, јер су +неки од наших програмерских алата постали популарни сами за себе. Идеја да +је „ГНУ“ назив оперативног система се тешко уклапа у идејни склоп у ком је +оперативни систем означен као „Линукс“. +

+Пројекат ГНУ је назван по оперативном систему ГНУ — то је пројекат развоја +система ГНУ. (Погледајте првобитну +објаву из +1983. <http://www.gnu.org/gnu/initial-announcement.html>.)

+

+Ми смо развили програме као што су преводилац ГСП (GCC), ГНУ-ов +Емакс, ГНУ-ов асемблер ГАС, ГНУ-ова библиотека за Це (GLIBC), +ГНУ-ова љуска Баш (BASH), итд. јер су нам били потребни за +оперативни систем ГНУ. ГСП, „ГНУ-ов скуп преводилаца“ (енг. GNU Compiler +Collection) је назив преводиоца који смо написали за оперативни систем +ГНУ. Ми, скупина људи која ради у Пројекту ГНУ, смо развили и Гостскрипт, +ГНУКеш, ГНУ-ов шах и Гном за систем ГНУ.

+
+ +
Каква је разлика између оперативног система и језгра? (#osvskernel)
+ +
+Оперативни систем по нама представља скуп програма који су довољни за +употребу рачунара да би се обавио широк опсег послова. Оперативни систем +опште намене мора да обавља све оно што је потребно широком кругу корисника +да би био потпун. +

+Језгро је један од програма оперативног система — програм који додељује +ресурсе машине другим покренутим програмима. Језгро такође руководи +покретањем и заустављањем других програма.

+

+Оно што збуњује је да неки људи користе израз „оперативни систем“ да би +описали „језгро“. Оба значења овог израза су настала пре много +година. Употреба израза „оперативни систем“ да би се описало „језгро“ се +налази у многим књигама о устројству система, од којих су најстарије из +осамдесетих. Истовремено је осамдесетих значење израза „оперативни систем +Уникс“ обухватало све системске програме, а Берклијева верзија Уникса је +укључивала чак и игре. Пошто смо ми замислили ГНУ као униксолики оперативни +систем, ми користимо израз „оперативни систем“ на овај последњи начин.

+

+Углавном када се говори о „оперативном систему Линукс“ израз „оперативни +систем“ се употребљава са истим значењем које ми подразумевамо — цео скуп +програма. Уколико мислите на то, молимо вас да га називате „ГНУ-ом са +Линуксом“. Уколико мислите само на језгро, онда је „Линукс“ прави назив, али +вас молимо да додате и „језгро“, како би се избегла недоумица о томе на који +„део тела“ софтвера мислите.

+

+Уколико више волите да користите неки други израз уместо „оперативни систем“ +за цео скуп програма, на пример „системска дистрибуција“, и то је у +реду. Онда ћете говорити о системским дистрибуцијама ГНУ-а са Линуксом.

+
+ +
Језгро система је као темељ куће. Како кућа може бити потпуна без темеља? +(#house)
+ +
+Језгро није попут темеља куће јер изградња оперативног система није попут +изградње куће. + +

Куће се граде од мноштва малих делова који се секу и састављају на месту +градње. Они се морају састављати одоздо нагоре. Зато, ако темељ није +изграђен, онда није изграђен ниједан суштински део куће, и имате само рупу.

+ +

+Насупрот овоме, оперативни систем се састоји од лабаво повезаних сложених +компонената које се могу изграђивати било каквим редоследом. Када сте +изградили већину компонената, обавили сте већину посла. То више подсећа на +међународну свемирску станицу него на кућу. Ако би већина модула свемирске +станице била у орбити, повезана, али без једног важног модула, то би +подсећало на систем ГНУ из 1992. +

+
+ +
Ми називамо цео систем по језгру — Линукс. Није ли уобичајено назвати +оперативни систем по језгру? (#afterkernel)
+ +
+Таква пракса је веома ретка — не можемо да пронађемо ниједан такав пример +осим погрешне употребе назива „Линукс“. Обично се оперативни систем развија +у оквиру једног целовитог пројекта, а градитељи бирају назив за систем као +целину. Језгро обично нема посебно име — уместо тога, каже се „језгро +тога-и-тога“[1]. +

+Због тога што се ове две[2] +конструкције користе напоредо, израз „језгро Линукс“ се лако може побркати +са значењем „језгро Линукса“, што наводи на закључак да је Линукс нешто више +од језгра. Можете да избегнете могућност овакве забуне говорећи и пишући +„језгро, Линукс“ или „Линукс, језгро“.

+
+ +
Оно што смета код назива „ГНУ са Линуксом“ је то што је предугачак. Како би +било да предложите неки краћи назив? (#long)
+ +
+Ми смо неко време покушали да користимо назив „ЛиГНУкс“, који комбинује речи +„ГНУ“ и „Линукс“. Реакција јавности је била веома лоша. Људи радије +прихватају назив „ГНУ са Линуксом“. +

+Најкраће исправно име система је „ГНУ“, али га ми називамо „ГНУ-ом са +Линуксом“, због доленаведених разлога.

+
+ +
Пошто је Линукс споредни допринос, да ли би било неистинито називати систем +просто „ГНУ-ом“? (#justgnu)
+ +
+Не би се косило са чињеницама, али то није најбољи избор. Ево разлога због +којих ми називамо систем верзијом „ГНУ-а са Линуксом“ уместо само „ГНУ-а“: + +
    +
  • +Не ради се тачно о ГНУ-у — језгро је другачије (Линукс). Корисно је +разликовати ГНУ са Линуксом од ГНУ-а.
    • +
  • +Не би било пристојно тражити од људи да престану да одају признање +Линусу Торвалдсу; он јесте написао важан део система. Ми желимо да нам се +ода признање за покретање и одржавање развоја система, али то не значи да би +требало да се према Линусу односимо онако као што се они који називају +систем „Линуксом“ односе према нама. Ми смо енергично против његових +политичких гледишта, али се ми у том противљењу понашамо часно и отворено, а +не покушавамо да занемаримо његов допринос систему.
    • +
  • +Пошто многи људи знају за систем „Линукс“, уколико кажемо „ГНУ“ они могу да +схвате да причамо о другом систему. Уколико кажемо „ГНУ са Линуксом“, они ће +повезати оно што ми причамо са оним што су већ чули.
    • +
+ +
Уколико користим назив „Линукс“ у називу производа, морам да за то +платим. Исто важи и ако користим назив „ГНУ са Линуксом“. Да ли је погрешно +да користим само назив „ГНУ“ без назива „Линукс“ како бих избегао плаћање? +(#trademarkfee)
+
+Нема ничег лошег у називању система „ГНУ-ом“, јер тај назив описује оно о +чему се овде говори. Лепо је и Линусу Торвалдсу дати део почасти, али нисте +обавезни да плаћате привилегију да то радите. +

+Зато вас нећемо критиковати ако желите да систем називате само „ГНУ-ом“, +како бисте избегли плаћање за назив „Линукс“.

+
+ +
До данас су многи пројекти помогли систему какав је он данас. Он укључује +ТеХ, Икс11, Апаш, Перл, и много других програма. Зар ваши аргументи не +наводе на то да и њима треба одати признање? (Али би то довело до назива +који би био толико дугачак да би то било смешно.) (#many)
+ +
+Оно што ми поручујемо је да главном градитељу система треба одати део +признања. Главни градитељ система је Пројекат ГНУ, а систем је у основи ГНУ. +

+Уколико сматрате да би требало још више одати признање ономе коме је +потребно, можете сматрати да и неки споредни помагачи такође заслужују +признање у називу система. Ако је тако, далеко било да се томе +противимо. Уколико сматрате да Икс11 заслужује признање у оквиру назива +система, и желите да назовете систем ГНУ са Иксом11 и Линуксом, урадите +тако. Уколико сматрате да Перл просто вапи за помињањем, и желите да пишете +ГНУ са Линуксом и Перлом, само напред.

+

+Пошто дугачак назив као што је ГНУ са Иксом11, Апашом, Линуксом, ТеХ-ом, +Перлом, Питоном и ФриЦивом постаје помало смешан, мораћете да на одређеном +месту поставите границу и изоставите називе многих других споредних +помагача. Не постоји ниједно очито место за постављање такве границе, па се +нећемо противити ма где да је поставите.

+

+Различите границе воде у различит избор назива система. Али назив који +никако не може настати из бриге за правичност и одавање признања је +„Линукс“. Не може да буде правично одати признање једном споредном доприносу +(Линуксу) а не поменути главни допринос (ГНУ).

+
+ +
Многи други пројекти су допринели томе да систем буде онакав какав је данас, +али они не инсистирају на називу АБВ са Линуксом. Зашто бисмо издвајали ГНУ? +(#others)
+ +
+Хиљаде пројеката су развијали програме који се стандардно укључују у данашње +системе ГНУ-а са Линуксом. Сви они заслужују признање за своје доприносе, +али они нису основни градитељи система као целине, па стога ни не траже да +им се ода признање. +

+ГНУ се разликује јер је нешто више од приложеног програма, више чак и од +скупа приложених програма. ГНУ је основа на којој је изграђен систем.

+
+ +
ГНУ је данас мали део система. Зашто бисмо га онда помињали? (#allsmall)
+
+Године 2008. смо сазнали да ГНУ-ови пакети чине 15% „главног“ складишта +дистрибуције ГНУ-а са Линуксом gNewSense. Линукс чини 1,5%. Зато би +исти аргумент могао да се примени са појачаним смислом на називање система +„Линуксом“. + +

+Данас ГНУ чини мали проценат система, а Линукс још мањи. Али они +представљају срж система. Систем је направљен њиховим комбиновањем. Зато је +назив ГНУ са Линуксом и даље исправан. +

+
+ +
Многе фирме су допринеле томе да систем буде онакав какав је данас. Зар то +не значи да би требало да га називамо Ред Хетов и Новелов ГНУ са Линуксом? +(#manycompanies)
+ +
+

+ГНУ није упоредив са Ред Хетом или Новелом. Он није фирма, нити +организација, па чак ни покрет. ГНУ је оперативни систем. (Када говоримо о +Пројекту ГНУ, онда мислимо на пројекат да се изгради систем ГНУ.) Систем ГНУ +са Линуксом је заснован на ГНУ-у, и зато ГНУ треба да буде део његовог +имена. +

+

+Већина доприноса тих фирми систему ГНУ са Линуксом се налази у коду који су +приложили разним ГНУ-овим пакетима, укључујући ГСП и Гном. Употребом израза +ГНУ са Линуксом одајемо признање и тим фирмама, заједно са свим осталим +ГНУ-овим градитељима. +

+
+ +
Зашто пишете „ГНУ са Линуксом“ уместо „ГНУ Линукс“? (#whyslash)
+ +
+По правилима енглеског језика, реч „ГНУ“ (енг. GNU) у конструкцији +„ГНУ-ов Линукс“ (енг. GNU Linux) утиче на реч „Линукс“ +(енг. Linux). Ово може да значи или „ГНУ-ова верзија Линукса“, или +„Линукс, који је ГНУ-ов пакет“. Ниједно од ових значења не одговара стварном +стању. +

+Линукс није ГНУ-ов пакет, тј. он није развијен под окриљем Пројекта ГНУ нити +посебно приложен Пројекту ГНУ. Линус Торвалдс је написао Линукс независно, +као сопствени пројекат. Дакле, значење „Линукс, који је ГНУ-ов пакет“ није +исправно.

+

+Не ради се ни о одвојеној ГНУ-овој верзији Линукса, језгра. Слободне +дистрибуције ГНУ-а са Линуксом заиста имају одвојену верзију Линукса, +пошто „стандардна“ верзија садржи неслободне фирмверске „мрље“. Ако би она +била део Пројекта ГНУ, она би се могла сматрати „ГНУ-овим Линуксом“ +(енгл. GNU Linux), али ми не бисмо желели да је тако називамо јер +би то било збуњујуће.

+

+Ради се о верзији оперативног система ГНУ, која се разликује од других по +томе што јој је Линукс језгро. Коса црта[3] се у ово уклапа јер јој је значење +„комбинација“. (Узмимо, на пример, „улаз/излаз“.) Овај систем је комбинација +ГНУ-а и Линукса. Стога је исправно „ГНУ са Линуксом“.

+

+Постоје и други начини да се изрази „комбинација“. Уколико сматрате да је +знак „плус“ јаснији, користите њега. У француском је прикладнија цртица: +GNU-Linux. Ми понекад на шпанском кажемо GNU con Linux.

+
+ +
Зашто „ГНУ са Линуксом“ уместо „Линукс са ГНУ-ом“? (#whyorder)
+ +
+Исправно је и правично прво поменути основног доприносиоца. Не само да је +допринос ГНУ-а систему већи од Линуксовог доприноса и да му претходи, већ +смо ми започели цео посао. +

+Међутим, уколико више волите да називате систем „Линуксом са ГНУ-ом“, и то +је боље од онога што ради већина људи, а то је да у потпуности изостављају +ГНУ, тиме стварајући утисак да је цео систем Линукс.

+
+ +
Моја дистрибуција се зове „Нештонешто Линукс“. Зар то не говори да се ради о +Линуксу? (#distronames)
+ +
+

То само значи да људи који праве дистрибуцију „Нештонешто Линукс“ понављају +честу грешку.

+
+ +
Званичан назив моје дистрибуције је „Нештонешто Линукс“. Зар није погрешно +не називати је „Нештонештом Линуксом“? (#distronames1)
+ +

Ако они могу да промене „ГНУ“ у „Нештонешто Линукс“, можете и ви тај назив +да промените у „Нештонешто(в) ГНУ са Линуксом“. Не може бити мање исправно +да се грешка исправи него да се учини.

+ +
Зар не би било ефектније да се фирме као што су Мандрак, Ред Хет и ИБМ +замоле да називају њихове дистрибуције „ГНУ-ом са Линуксом“ уместо што се +моле појединци? (#companies)
+ +
+Не би требало бирати — ми тражимо и од фирми и од организација и од +појединаца да нам помогну у ширењу истине. У ствари, замолили смо све три +наведене фирме. Мандрак понекад користи израз „ГНУ са Линуксом“, али ИБМ и +Ред Хет нису спремни да нам помогну. Један директор нам је рекао: „Ради се о +чисто комерцијалној одлуци. Називајући га ‘Линуксом’, сматрамо да ћемо +зарадити више новца“. Другим речима, тој фирми није важна истина. +

+Ми их не можемо променити, али ми нисмо људи који одустају зато што је пред +њима трновит пут. Можда ви не поседујете толико утицаја као ИБМ или Ред Хет, +али нам ипак можете помоћи. Заједно можемо да изменимо ситуацију до тачке +када ће фирме зарађивати више уколико систем буду називале „ГНУ-ом са +Линуксом“.

+
+ +
Зар не би било боље да се назив „ГНУ са Линуксом“ задржи само за +дистрибуције које су начињене чисто од слободног софтвера? Зар то није идеал +ГНУ-а? (#reserve)
+ +
+Раширена пракса додавања неслободног софтвера систему ГНУ са Линуксом +представља крупан проблем за нашу заједницу. Та пракса поручује корисницима +да је неслободни софтвер исправан, и да је коришћење таквог софтвера део +духа „Линукса“. Многе „Линукс“ корисничке групе као део свог циља виде помоћ +корисницима у коришћењу неслободних додатака, и чак нуде продавцима да им +повећају продају. Они себи зацртавају циљеве као што је „помагање +корисницима“ ГНУ-а са Линуксом (укључујући ту помоћ у коришћењу неслободних +апликација и управљачких програма), или популарисање система чак и по цену +губитка слободе. +

+Питање је како ово променити.

+

+Пошто већи део заједнице која користи ГНУ са Линуксом не схвата да је то +тако, уколико бисмо се одрекли тих искварених верзија говорећи да оне у +ствари нису ГНУ, то не би научило кориснике да више вреднују слободу. Они не +би схватили жељену поруку, већ би одговорили да нису ни помишљали на то да +су ови системи уопште ГНУ.

+

+Пут ка схватању везе са слободом је управо супротан: требало би разгласити +да све те верзије система јесу верзије ГНУ-а, и да су све засноване +на систему који постоји управо због слободе корисника. Схвативши ово, +корисници ће почети да на дистрибуције које садрже неслободни софтвер +гледају као на изопачене и искварене верзије ГНУ-а, уместо да на њих гледају +као на исправне и прикладне „верзије Линукса“.

+

+Веома је корисно организовати групе корисника ГНУ-а са Линуксом, које систем +називају ГНУ-ом са Линуксом и прихватају идеале Пројекта ГНУ као основу свог +деловања. Уколико ваша оближња „Линукс корисничка група“ пати од истих +горенаведених симптома, предлажемо вам или да започнете кампању промене +усмерења (и назива) унутар групе или да започнете нову групу. Људи који се +посвећују површнијим циљевима имају право на своја гледишта, али им немојте +дозволити да повуку и вас!

+
+ +
Зашто не учинити ГНУ дистрибуцијом Линукса (sic) и то називати ГНУ-ом са +Линуксом? (#gnudist)
+ +
+Све дистрибуције „Линукса“ су у ствари верзије система ГНУ са језгром +Линукс. Сврха израза „ГНУ са Линуксом“ јесте да ово истакне. Развојем нове +дистрибуције која би се звала „ГНУ са Линуксом“ бисмо заклонили оно што +желимо да поручимо. +

+Што се тиче развоја дистрибуције ГНУ-а са Линуксом, ми смо то већ једном +урадили, када смо финансирали почетак развоја Дебијановог ГНУ-а са +Линуксом. Не би било упутно да то поново радимо; то би био велики посао, и, +осим уколико би нова дистрибуција имала значајну практичну предност над +другим дистрибуцијама, било би узалудно.

+

+Уместо тога, ми помажемо градитељима 100% слободних дистрибуција ГНУ-а са +Линуксом, као што су gNewSense и Ututo.

+
+ +
Зашто не рећи „Линукс је језгро ГНУ-а“ и објавити неку постојећу верзију +ГНУ-а са Линуксом под именом „ГНУ“? (#linuxgnu)
+ +
+Можда би 1992. године представљало добру идеју усвојити Линукс као језгро +ГНУ-а. Да смо онда схватили колико ће нам времена бити потребно да +оспособимо ГНУ-ово Крдо, можда бисмо онда то и урадили. (Авај, то смо касно +схватили.) +

+Постоји још један разлог због кога не желимо да неку постојећу верзију ГНУ-а +са Линуксом прекрстимо у „ГНУ“: то би у неку руку било исто као преименовање +верзије система ГНУ у „Линукс“. То није било исправно, и ми тако нећемо да +поступамо.

+
+ +
Да ли је Пројекат ГНУ од почетка осуђивао и противио се употреби Линукса? +(#condemn)
+ +
+Ми нисмо прихватили Линукс као наше језгро, али га ни не осуђујемо и не +супротстављамо му се. Ми смо почели да преговарамо о спонзорисању +Дебијановог ГНУ-а са Линуксом 1993. године. Такође смо тражили сарадњу са +људима који су прилагођавали неке ГНУ-ове пакете Линуксу. Желели смо да +укључимо њихове измене у стандардна издања, како би ГНУ-ови пакети +функционисали „право из кутије“ у комбинацији са Линуксом. Али су ствари +мењане на брзину и на непреносив начин; за инсталацију је било потребно да +се измене прочисте. +

+Људи који су мењали пакете нису били заинтересовани да сарађују са +нама. Један од њих нам је чак рекао да га сарадња са Пројектом ГНУ не занима +јер је „корисник Линукса“. То је био шок за нас, јер су људи који су +прилагођавали ГНУ-ове пакете другим системима углавном желели да сарађују са +нама у укључивању њихових измена. Али ова група људи, која је развијала +систем који је био углавном заснован на ГНУ-у, је била прва (и за сада +једина) група која није желела да сарађује са нама.

+

+Управо ово искуство нас је први пут суочило са чињеницом да неки људи +називају систем ГНУ „Линуксом“, и да та забуна представља кочницу у нашем +раду. Наш одговор на тај и друге проблеме проузроковане погрешним називањем +система је да молимо људе да називају систем „ГНУ-ом са Линуксом“.

+
+ +
Зашто вам је било потребно толико много времена да почнете да тражите од +људи да користе назив ГНУ са Линуксом? (#wait)
+ +
+

Па, у ствари, и није. Ми смо приватно почели да о овоме разговарамо са +градитељима и расподељивачима 1994. године, а са јавном кампањом смо почели +1996. године. Наставићемо са њом онолико колико је то потребно.

+
+ +
Треба ли правило ГНУ са [назив] примењивати на све програме који су под ОЈЛ? +(#allgpled)
+ +
+Ми никада не називамо појединачне програме користећи образац „ГНУ са +[назив]“ (енг. GNU/[назив]). Уколико је програм ГНУ-ов пакет, ми га +називамо „ГНУ-ов [назив]“. +

+ГНУ, оперативни систем, чини мноштво различитих програма. Неки програми који +чине ГНУ су написани у оквиру Пројекта ГНУ или му посебно приложени; то су +ГНУ-ови пакети, па стога ми често користимо реч „ГНУ“ у њиховим називима.

+

+Од градитеља програма зависи да ли желе да га приложе и начине ГНУ-овим +пакетом. Уколико сте развили програм и желите да га учините ГНУ-овим +пакетом, молимо да пишете на адресу <gnu@gnu.org>, како бисмо могли да га +испитамо и одлучимо да ли нам је потребан.

+

+Не би било поштено да додајемо назив ГНУ на сваки посебан програм који је +објављен под ГНУ-овом ОЈЛ. Уколико напишете програм и објавите га под ОЈЛ, +то не значи да га је написао Пројекат ГНУ или да сте га ви написали за +нас. На пример: језгро, Линукс, је објављено под ГНУ-овом ОЈЛ, али га Линус +није написао у оквиру Пројекта ГНУ, већ га је направио самостално. Ако нешто +није ГНУ-ов пакет, за то „нешто“ Пројекат ГНУ не може да буде заслужан, па +би додавање назива „ГНУ“ у његов назив било погрешно.

+

+За разлику од овога, укупне заслуге за оперативни систем ГНУ као целину +припадају нама, иако не и за сваки програм који га чини. Систем постоји као +такав управо захваљујући нашој одлучности и упорности, још од 1984., много +година пре настанка Линукса.

+

+Оперативни систем у оквиру кога је Линукс постао популаран је у суштини исти +као оперативни систем ГНУ. Он није сасвим исти, јер садржи другачије језгро, +али је углавном исти систем. Он је варијанта ГНУ-а — он је систем ГНУ са +Линуксом.

+

+Линукс се и даље углавном користи у варијантама тог система — у модерним +верзијама система ГНУ са Линуксом. Оно што тим системима даје идентитет +јесте ГНУ са Линуксом у њиховом средишту, а не искључиво Линукс.

+
+ +
Пошто велики део ГНУ-а потиче од Уникса, зар не би требало да ГНУ ода +признање Униксу додавши Уникс свом називу? (#unix)
+ +
+Уствари, ниједан део ГНУ-а не потиче од Уникса. Уникс је власнички софтвер +(и још увек то јесте), па би коришћење било ког дела његовог кода у оквиру +ГНУ-а било незаконито. Ово није случајност; управо због тога смо и развили +ГНУ: пошто слобода коришћења Уникса, а и било ког другог тадашњег +оперативног система није постојала, био нам је потребан слободни систем да +би их заменио. Ми нисмо могли да копирамо програме, па чак ни њихове делове, +из Уникса; све је морало да се наново напише. +

+Ниједан део кода ГНУ-а не потиче из Уникса, али ГНУ јесте сагласан са +Униксом; стога многе идеје и планови ГНУ-а потичу из Уникса. Сам назив „ГНУ“ +представља комичан начин одавања почасти Униксу, у складу са хакерском +традицијом рекурзивних скраћеница која потиче из седамдесетих.

+

+Прва таква рекурзивна скраћеница је била ТНТ, „ТНТ није Теко“ +(енг. TINT, „TINT Is Not TECO“). Аутор ТНТ-а је написао још једно +остварење Тека (већ је постојало више таквих остварења, за разне системе), +али уместо да му надене досадно име као што је „нештодруго Теко“, смислио је +интелигентно и забавно име. (Управо то и значи хакерисање: разиграна бистрина.)

+

+Другим хакерима се то име свидело толико да смо и ми имитирали овај +принцип. Постала је традиција да програму, када пишете изнова програм који +је сличан неком постојећем програму (рецимо да се он зове „Образован“), +наденете рекурзивно скраћено име, на пример „СНОБ“, што је скраћено од „СНОБ +није Образован“[4]. У том духу смо +нашој замени за Уникс дали име „ГНУ није Уникс“.

+

+Историјски, фирма Ејтиенти (енг. AT&T), која је развила Уникс, +није желела да јој ико ода признање користећи „Уникс“ у називу сличног +система. Ејтиенти ово није желео чак и ако би систем користио део кода из +Уникса, па чак ни ако би био 99% Уникс. Ејтиентију се такав вид почасти није +свидео у толикој мери да би вам претио тужбом због нарушавања робне марке +уколико бисте покушали да им то понудите. Због овога се разне измењене +верзије Уникса (наравно, све власничке као и сам Уникс) које су произвеле +разне рачунарске фирме зову другачије.

+
+ +
Треба ли користити и назив „ГНУ са БСД-ом“? (#bsd)
+ +
+Ми не називамо системе БСД (ФриБСД, итд.) системима „ГНУ са БСД-ом“, +јер се тај израз не уклапа у историјат система БСД. +

+Систем БСД је развио Калифорнијски универзитет Беркли као неслободни софтвер +осамдесетих, а ослобођен је раних деведесетих. Данас је слободни оперативни +систем скоро сигурно или варијанта система ГНУ или врста система БСД.

+

+Људи нас понекад питају да ли је и БСД варијанта ГНУ-а као што је то ГНУ са +Линуксом. Ми им одговарамо да није. Градитељи БСД-а су били инспирисани да +учине њихов код слободним софтвером примером Пројекта ГНУ, а експлицитне +молбе активиста ГНУ-а су помогле да их убедимо да са тим почну, али сам код +има мало заједничког са ГНУ-ом.

+

+Системи БСД данас користе неке ГНУ-ове пакете, на исти начин на који систем +ГНУ и његове варијанте користе неке БСД-ове програме. Међутим, као целине, +они представљају два различита система који су одвојено настали. Градитељи +БСД-а нису написали језгро и додали га систему ГНУ, па назив ГНУ са БСД-ом +не би био примерен.

+

+Веза између ГНУ-а са Линуксом и ГНУ-а је много тешња, и зато је назив „ГНУ +са Линуксом“ погодан.

+

+Постоји верзија ГНУ-а која користи језгро из НетБСД-а. Његови градитељи га +зову „Дебијанов ГНУ са НетБСД-ом“, али би тачнији назив био „ГНУ са језгром +НетБСД-а“, јер је НетБСД потпун систем, а не само језгро. Ово није систем +БСД, јер је већина система иста као код система ГНУ са Линуксом.

+
+ +
Уколико инсталирам ГНУ-ове алате под Виндовсом, да ли то значи да имам +систем ГНУ са Виндовсом? (#othersys)
+ +
+Не на исти начин који подразумевамо код „ГНУ-а са Линуксом“. Алати ГНУ-а су +само један део софтвера ГНУ-а, који је само један део система ГНУ, а иза њих +бисте још увек имали други потпун оперативни систем који нема заједничког +кода са ГНУ-ом. Све у свему, то је веома различита ситуација од ГНУ-а са +Линуксом. +
+ +
Може ли постојати систем Линукс без ГНУ-а? (#justlinux)
+ +
+Могуће је направити систем коме је Линукс језгро али није заснован на +ГНУ-у. Речено ми је да постоје мали системи, који се користе за угњежден +развој, који садрже Линукс али не и систем ГНУ. Једно време су кружиле +гласине да ИБМ планира да у Аикс (енг. AIX) смести Линукс као +језгро. То је теоретски могуће, без обзира да ли су они ово и пробали у +стварности. Какве закључке о именовању разних система можемо извући из +овога? +

+Људи којима је језгро важније од остатка система говоре: „Сви они садрже +Линукс. Зовимо их стога Линукс системима“. Али било која два таква система +су углавном различита, па је погрешно називати их истим именом. (На пример, +то наводи људе да сматрају језгро важнијим од целог остатка система.)

+

+У малим угњежденим системима, Линукс може да представља већи део +система. Можда је назив „системи Линукс“ за њих исправан. Они су веома +различити од система ГНУ са Линуксом, који су више ГНУ него +Линукс. Хипотетички ИБМ-ов систем би био различит од оба ова система. Прави +назив за њега би био Аикс са Линуксом (енг. AIX/Linux): Аиксова +основа, али са Линуксом као језгром. Ови различити називи би демонстрирали +корисницима колико су ти системи различити.

+
+ +
Зашто да и поред свега не називамо систем „Линуксом“ и тако ојачамо улогу +Линуса Торвалдса као маскоте наше заједнице? (#helplinus)
+ +
+Линус Торвалдс је „маскота“ (тако га називају други, а не ми) својих циљева, +а не наших. Његов циљ је популарисање система. Он верује да је његова +вредност за друштво само у практичности: његовој снази, поузданости и лакој +доступности. Он никада није бранио слободу сарадње као етичко начело, због +чега јавност назив „Линукс“ не повезује са тим начелом. +

+Линус јавно изражава његово неслагање са идеалима Покрета за слободни +софтвер. Он развија неслободни софтвер (то је сам рекао пред бројном +публиком на сајму „Линукс“Свет), па чак приморава колеге градитеље Линукса, +језгра, да користе неслободни софтвер да би приступили његовом складишту +изворног кода. Он иде и даље, и прекорава људе који сматрају да би инжењери +и научници требало да размотре друштвене последице њихових техничких дела — +одбацујући тиме лекцију које је друштво извукло из развоја атомске бомбе.

+

+Нема ничег погрешног у писању слободног програма из жеље за учењем и +разонодом; језгро које је Линус написао из тих разлога је важан допринос +нашој заједници. Али то нису и разлози због којих постоји потпун слободни +систем, ГНУ са Линуксом, и они нам неће осигурати слободу у +будућности. Јавност мора да буде упозната са овим. Линус има право да +заступа своја гледишта, али ми сматрамо да људи треба да знају да оперативни +систем о коме се говори потиче из идеала слободе, а не из његових ставова.

+
+ +
Зар није погрешно означавати дело Линуса Торвалдса ГНУ-ом? (#claimlinux)
+ +
+Било би погрешно, па зато то ми и не радимо. Торвалдсово дело је Линукс, +језгро. Ми пазимо да га не припишемо Пројекту ГНУ или да га називамо +„ГНУ-ом“. Када говоримо о целом систему, назив „ГНУ са Линуксом“ му даје део +заслуга. +
+ +
Да ли се Линус Торвалдс слаже са тим да је Линукс само језгро? (#linusagreed)
+ +
+

Он је ово схватао у почетку. У његовим најранијим објавним белешкама је +стајало: „Већина +алата који се користе уз Линукс су ГНУ-ов софтвер, и они су под ГНУ-овим +копилефтом. Ти алати нису у дистрибуцији. За више података се обратите мени +или ГНУ-у.“

+
+ +
Битка је већ изгубљена — друштво је одлучило и ми то не можемо +променити. Зашто бисмо чак и помишљали на то? (#lost)
+ +
+Ово није битка, већ образовна кампања. Одлука како назвати систем није +једнократна, и њу не доноси напрасно „друштво“. Свака особа, свака +организација може да одлучи који назив ће користити. Ви не можете да +наредите другима да говоре „ГНУ са Линуксом“, али зато можете да сами +називате систем „ГНУ-ом са Линуксом“, и тако нам помогнете. +
+ +
Друштво је одлучило и ми то не можемо променити. Шта би променило уколико +бих говорио „ГНУ са Линуксом“? (#whatgood)
+ +
+Ово није ситуација „све или ништа“. Исправне и погрешне слике шире мање или +више различити људи. Уколико називате систем „ГНУ-ом са Линуксом“, помоћи +ћете другима да упознају прави историјат система, његово порекло и разлог +настанка. Не можете сами свуда да исправите погрешан назив више него што то +ми можемо, али ипак можете да помогнете. Ако би само пар стотина људи +приметило да користите израз „ГНУ са Линуксом“, то је много боље него да то +нико није приметио. А неки од њих ће о овој исправци испричати другима. +
+ +
Зар не би било боље звати систем „Линукс“ и подучавати људе о његовом правом +пореклу десетоминутним објашњењем? (#explain)
+ +
+Уколико нам помажете таквим објашњавањем другима, ми ценимо ваш труд, али то +није најбољи начин. То није толико ефектно као називање система „ГНУ-ом са +Линуксом“, и неефикасно троши ваше време. +

+Није ефектно јер може да се не прими, а сигурно се неће ширити. Неки од оних +који чују ваше објашњење ће обратити пажњу и можда добију исправну слику о +пореклу система. Али је мало вероватно да ће понављати објашњење другима +сваки пут када говоре о систему. Они ће га вероватно називати „Линуксом“, и +тиме без посебне намере раширити погрешну слику.

+

+Није ефикасно јер односи далеко више времена. Причање и писање „ГНУ са +Линуксом“ ће вам однети само пар секунди, а не минута, дневно, па тако +можете да обавестите далеко више људи. Разликовање Линукса од ГНУ-а са +Линуксом у говору и писању је далеко лакши начин да стварно помогнете +Пројекту ГНУ.

+
+ +
Неки људи се смеју када их замолите да називају систем ГНУ-ом са +Линуксом. Зашто се излагати томе? (#treatment)
+ +
+Називање система „Линуксом“ пружа људима погрешну слику историјата и разлога +за постојање система. Људи који се смеју вашој молби су вероватно усвојили +ту погрешну слику — они мисле да је посао обавио Линус, па се стога смеју +када ми тражимо да се признање за посао ода нама. Када би били упознати са +истином, вероватно се не би смејали. +

+Зашто се излажемо ризику да тражимо нешто што понекад води до тога да нас +људи исмевају? Зато што то што тражимо често има корисне последице за +Пројекат ГНУ. Ми ћемо се изложити ризику незаслуженог исмевања да бисмо +постигли наше циљеве.

+

+Уколико приметите такву иронично непоштену ситуацију, молимо вас да не +седите скрштених руку. Упознајте смејаче са правим историјатом. Када виде +зашто је захтев оправдан, они који имају имало образа ће престати са +смејањем.

+
+ +
Неки људи вас отписују када их замолите да називају систем ГНУ-ом са +Линуксом. Зар отуђивање од њих не представља губитак? (#alienate)
+ +
+Не велики. Људи који не признају нашу улогу у развоју система ће тешко +предузети значајне напоре да нам помогну. Уколико и ураде нешто што помаже +нашим циљевима, као што је објављивање слободног софтвера, то је вероватно +због других, невезаних, разлога, а не зато што смо их ми замолили. За то +време, подучавајући друге да припишу наше дело неком другом, они поткопавају +нашу могућност да искористимо помоћ других. +

+Нема смисла бринути о отуђењу од људи који су већ сасвим неспремни за +сарадњу, а самопоражавајуће је не бити спреман да се исправи значајан +проблем у жељи да не наљутимо људе који га овековечују. Стога ћемо наставити +са покушајима да исправимо погрешан назив.

+
+ +
Да ли је легитимно преименовати оперативни систем, без обзира на то чиме сте +допринели? (#rename)
+ +
+Ми ништа не преименујемо. Ми смо називали систем „ГНУ-ом“ још од када смо га +започели, 1983. године. Они који су покушали да га преименују у „Линукс“ +није требало то да ураде.
+ +
Зар није погрешно присиљавати људе да називају систем „ГНУ-ом са Линуксом“? +(#force)
+ +
+Било би погрешно присиљавати их, и зато то ни не покушавамо. Ми називамо +систем „ГНУ-ом са Линуксом“ и молимо вас да и ви то радите. +
+ +
Зашто не тужити људе који називају цео систем „Линуксом“? (#whynotsue)
+ +
+Немамо правног основа да их тужимо, али, пошто ми верујемо у слободу говора, +ми ионако не бисмо желели да то урадимо. Ми молимо људе да називају систем +„ГНУ-ом са Линуксом“ због тога што је то исправно. +
+ +
Зашто не ставите нешто у ГНУ-ову ОЈЛ што би захтевало да се систем назива +„ГНУ-ом“? (#require)
+ +
+Сврха ГНУ-ове ОЈЛ је да заштити слободу корисника од оних који би начинили +власничке верзије слободног софтвера. Премда је тачно да они који називају +систем „Линуксом“ често раде ствари које ограничавају слободу корисника, као +што је додавање неслободног софтвера систему ГНУ са Линуксом или чак +изградња неслободног софтвера са тим циљем, чин називања система „Линуксом“ +сам по себи не ускраћује слободу корисницима. Не би било исправно да ОЈЛ +ограничава избор назива којим људи могу да називају систем. +
+ +
Пошто сте се противили првобитном захтеву из БСД-ове лиценце да се ода +признање Калифорнијском универзитету, није ли лицемерно да се захтева +одавање признања Пројекту ГНУ? (#BSDlicense)
+ +
+Било би лицемерно захтевати лиценцом да се користи назив ГНУ са Линуксом, и +то је један од разлога зашто то нисмо урадили. Ми вас само молимо +да нам одате признање како бисте учинили исправну ствар. +
+ +
Пошто нисте ставили нешто у ГНУ-ову ОЈЛ што би захтевало да се систем назива +„ГНУ-ом“, заслужили сте оно што вам се десило. Што се сада жалите? (#deserve)
+ +
+Ово питање унапред претпоставља да је тачна веома контроверзна етичка +премиса: да, уколико људи од вас не захтевају да се према њима односите +поштено, смете да их искористите онолико колико желите. Другим речима, да је +исправно да „сила Бога не моли“. +

+Надамо се да се са овом премисом не слажете, као што се ни ми са њом не +слажемо.

+
+ +
Зар вам не би било боље да се не супротстављате ставу толиких људи? (#contradict)
+ +
+Ми не мислимо да би требало да се придружимо великом броју људи који су +заведени. Надамо се да ћете и ви одлучити да је важна истина. +

+Ми никад не бисмо могли да развијемо слободни оперативни систем без +претходног порицања уверења, које имају многи, да је власнички софтвер +легитиман и прихватљив.

+
+ +
Пошто има доста људи који називају систем „Линуксом“, зар то не значи да је +то исправно? (#somanyright)
+ +
+Ми не сматрамо да популарност грешку претвара у истину. +
+ +
Многим људима је битно само шта је згодније или ко је победник, а не шта је +исправно. Зар не бисте задобили више подршке другачијим приступом? (#winning)
+ +
+Бринути само о томе шта је згодно или ко побеђује је неморална животна +филозофија. Неслободни софтвер је пример те неморалне филозофије и он на њој +почива. Према томе, на дуге стазе би било самопоражавајуће ако бисмо се +приклонили тој филозофији. Наставићемо да размишљамо у категоријама +исправног и погрешног. +

+Надамо се да сте ви од оних којима је битно шта је исправно.

+
+ +
+ +
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. На енглеском: the kernel of such-and-such и +the such-and-such kernel. [СР]
    2. +
  2. У енглеском језику. [СР]
    3. +
  3. У енглеском: GNU/Linux; у српском се пише „ГНУ +са Линуксом“. [СР]
    4. +
  4. На енглеском: Klever, што значи „паметан“, и +MINK, што значи „канадска ласица“, а заједно: MINK Is Not +Klever — „ласица није паметна“. [СР]
    5. +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-users-never-heard-of-gnu.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-users-never-heard-of-gnu.html new file mode 100644 index 0000000..0d375a0 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu-users-never-heard-of-gnu.html @@ -0,0 +1,145 @@ + + + + + + +ГНУ корисници који никада нису чули о ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за +слободни софтвер + + + + +

ГНУ корисници који никада нису чули о ГНУ

+ +

написао Ричард +Сталман

+ +
+

Да бисте научили више о овој теми, можете прочитати ГНУ са Линуксом ЧПП (Честа Постављана +Питања), страну Зашто ГНУ са +Линуксом? и нашу страну о Линукс и +Пројекат ГНУ. +

+
+ +

Већина људи никада није чуло за ГНУ. Чак већина људи који користе ГНУ систем +никада нису чули за ГНУ, захваљујући многим људима и компанијама које их уче +да га зову “Линукс”.

+ +

Ипак, име ГНУ има извесне асоцијације, које ће људи открити када једном чују +име. ГНУ је повезан са идеалима слободе покрета слободног софтвера. Та +асоцијација није случајна; мотив за развијање ГНУ-а је специфично био да се +омогући коришћење компјутера и да се има слобода.

+ +

Асоцијације између имена ГНУ и наших циљева слободе и социјалне солидарности +постоји у свести стотине хиљада корисника ГНУ-а са Линуксом који знају о +ГНУ. Он постоји у Википедији. Постоји и широм веба; ако ови корисници траже +ГНУ, наћи ће gnu.org, који говори о слободном +софтверу и слободи.

+ +

Особа која види име “ГНУ” по први пут у “ГНУ са +Линуксом” неће га одма повезати ни са чим. Ипак, када људи знају да је +систем практично ГНУ, то их приближава учењу о нашим идеалима. На пример, +можда ће постати знатижељни и потражити више информација о ГНУ-у.

+ +

Ако га не потраже, можда ће га ипак сусрести. Реторика “отвореног +кода” тежи да одвлачи пажњу људи од тема корисничких слобода, али не +потпуно; и даље постоји дискусија о ГНУ и слободном софтверу, и људи имају +неке шансе да се сусретну са тим. Када се то деси, читаоц ће вероватније +обратити пажњу на информацију о ГНУ-у (као на пример да је то рад кампање за +слободу и заједницу) ако зна да је корисник ГНУ система.

+ +

Временом, називати систем “ГНУ са Линуксом” ће проширити свест о +идеалима слободе за које смо развили систем ГНУ. Такође је корисан и као +подсетник за људе у нашој заједници који знају о овим идеалима, и у свету +где се већина дискусије о слободном софтверу узима потпуно практичан (и +стога неморалан) приступ. Када од вас тражимо да зовете систем “ГНУ са +Линуксом”, ми то радимо зато што свест о ГНУ полако али сигурно доноси +са собом свест о идеалима слободног софтвера - слободе и заједнице.

+ +
+ + +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu.html new file mode 100644 index 0000000..680c673 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/gnu.html @@ -0,0 +1,184 @@ + + + + + + +Оперативни систем ГНУ – Пројекат ГНУ – Задужбина за слободни софтвер + + + + + + +

Оперативни систем ГНУ

+ +
+

Преузмите дистрибуције

+

+ГНУ и Линукс

+

Погледајте наш списак потпуно +слободних дистрибуција ГНУ-а са Линуксом.

+
+ + + +

ГНУ и Линукс

+ + + +

Други ресурси у вези са ГНУ-ом

+ + + +
+ + +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/java-trap.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/java-trap.html new file mode 100644 index 0000000..651d7b2 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/java-trap.html @@ -0,0 +1,260 @@ + + + + + + +Слобода у оковима – замка језика Јава — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни +софтвер + + + + +

Слобода у оковима – замка језика Јава

+ +

од Ричарда Сталмана

+ +

Напомена

+

Од децембра 2006., у току је поновно +објављивање платформе за Јаву под ГНУ-овом ОЈЛ од стране фирме Сан. Када +ова промена лиценце буде завршена, надамо се да Јава више неће представљати +замку. Ипак, општи принцип који је овде описан и даље важи, јер и било која +друга неслободна библиотека или програмерска платформа може произвести +сличан проблем. Морамо да научимо лекцију из Јавине историје, како бисмо +убудуће избегли друге замке.

+ +

Погледајте и: Замка ЈаваСписа

+
+
+ +

12. април 2004.

+ +

+ Ако је ваш програм слободан софтвер, он је у основи етичан, али се морате +чувати извесне замке. Иако је сам по себи слободан, ваш програм може бити +ограничен неслободним софтвером од кога зависи. Пошто је тренутно овај +проблем највише изражен у случају програма писаних у Јави, називамо га +замком језика Јава. +

+ +

+ Програм је слободан софтвер ако су његовим корисницима пружене извесне +основне слободе. Укратко, то су: слобода покретања програма, слобода +проучавања и измене изворног кода, слобода поновног расподељивања изворног +кода и бинарног облика, и слобода објављивања побољшаних верзија. (Видети http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.html.) +Слобода било ког програма зависи искључиво од смисла његове лиценце. +

+ +

+ Али, компликованије питање је да ли се програм може користити у слободном +свету, да ли га могу користити људи који желе да живе слободно. То није +одређено лиценцом самог програма, јер ниједан програм не ради +самостално. Сваки програм зависи од осталих програма. На пример, програм +мора да буде преведен или интерпретиран, па стога зависи од преводиоца или +интерпретатора. Ако се програм преводи у бајткод, онда он зависи од +интерпретатора бајткода. Штавише, њему су потребне библиотеке како би могао +да се извршава, а он може и позивати друге програме који се извршавају у +засебним процесима. Сви ти програми су предуслови за његово +функционисање. Предуслови могу бити неопходни да би се програм уопште +покренуо или могу бити неопходни само за одређене одлике. У сваком случају, +цео програм или његов део не могу да функционишу без предуслова. +

+ +

+ Ако су неки од предуслова програма неслободни, то значи да цео програм или +неки његов део не могу да се извршавају на потпуно слободном систему, па тај +програм не може да се употребљава у слободном свету. Наравно, могли бисмо да +поново расподељујемо програм и да држимо његове примерке на нашим машинама, +али нам то није од користи ако он не може да се покрене. Тај програм је +слободан софтвер, али је ефективно спутан својим неслободним предусловима. +

+ +

+ Овај проблем се може јавити у свим врстама софтвера, у било ком програмском +језику. На пример, слободни програм који се може извршавати само под +Микрософтовим Виндовсом је очито бескористан у слободном свету. Али, и +софтвер који се извршава под ГНУ-ом са Линуксом такође може бити бескористан +уколико зависи од другог неслободног софтвера. У прошлости су главни узроци +овог проблема били Мотиф (пре него што смо имали Лестиф – LessTif) +и Куте – Qt (пре него што су га његови градитељи учинили слободним +софтвером). Већина 3Д видео картица ради само са неслободним управљачким +програмима, што такође изазива овај проблем. Међутим, тренутно је највећи +извор овог проблема Јава, јер је људима који пишу слободни софтвер Јава +привлачна. Заслепљени својом привученошћу овим језиком, они занемарују +питање предуслова и падају у замку језика Јава. +

+ +

+ Саново остварење Јаве је неслободно. Блекдаун (Blackdown) је такође +неслободан; он је адаптација Сановог власничког кода. Стандардне Јавине +библиотеке су такође неслободне. Ми имамо слободна остварења Јаве, као што +је ГНУ-ов преводилац за Јаву – ГПЈ +(GNU Compiler for Java – GCJ) и ГНУ-ов Класпат (GNU Classpath), али +они још не подржавају све одлике. Још увек заостајемо. +

+ +

+ Ако изграђујете програм у језику Јава под Сановом платформом за Јаву, +користићете одлике које су специфичне за Сан а да то и не приметите. Могли +бисте месецима да их користите док тога не постанете свесни, а поновно +писање кода вам може однети још месеци. Највероватније ћете рећи: „поновни +почетак је превише напоран“. Тада ће ваш програм упасти у замку језика Јава +и биће бескористан за слободни свет. +

+ +

+ Поуздан начин да избегнете замку језика Јава је да користите само слободна +остварења Јаве на вашем систему. На тај начин ћете одмах открити да ли +користите одлику или библиотеку коју слободни софтвер још не подржава, па +одмах можете да напишете тај део кода изнова. +

+ +

+ Сан наставља да изграђује додатне „стандардне“ Јавине библиотеке, које су +скоро све неслободне. Често је чак и спецификација библиотеке трговинска +тајна, а најновија Санова лиценца за те спецификације забрањује објављивање +било чега што је мање од пуног остварења спецификације. (Примера ради, +погледајте http://jcp.org/aboutJava/communityprocess/JSPA2.pdf +и http://jcp.org/aboutJava/communityprocess/final/jsr129/j2me_pb-1_0-fr-spec-license.html). +

+ +

+ Срећом, та лиценца спецификације дозвољава издавање остварења у виду +слободног софтвера. Другима који приме библиотеку може бити дозвољено да +мењају то остварење и да не буду приморани да следе спецификацију. Међутим, +тај услов производи ефекат забране коришћења модела изградње који се заснива +на сарадњи за производњу слободног остварења. Употреба тог модела би +захтевала објављивање непотпуних верзија, што онима који су прочитали +спецификацију није дозвољено. +

+ +

+ У прво време Покрета за слободни софтвер је било немогуће избећи зависност +од неслободних програма. Пре него што смо имали ГНУ-ов преводилац за Це, +сваки програм у језику Це (било да је слободан или не) је зависио од +неслободног преводиоца за Це. Пре него што смо имали ГНУ-ову библиотеку за +Це, сваки програм је зависио од неслободне библиотеке за Це. Пре него што +смо имали Линукс, прво слободно језгро, сваки програм је зависио од +неслободног језгра. Пре него што смо имали Баш, сваки спис љуске је морао да +буде интерпретиран од стране неслободне љуске. Није се могло избећи да у +почетку наши први програми буду спутани овим зависностима, али смо то +прихватили јер је наш план укључивао и њихово касније спасавање. Наш +свеобухватни циљ, самостални оперативни систем ГНУ, је укључио слободне +замене за све те предуслове. У случају постизања тог циља, сви наши програми +би били спасени. То се и десило. Са системом ГНУ са Линуксом сада можемо да +покрећемо те програме на слободним платформама. +

+ +

+ Данас је ситуација другачија. Сада имамо моћне слободне оперативне системе и +много слободних програмерских алата. Можете обављати све ваше послове на +слободној платформи. Нема потребе да прихватате неслободни предуслов чак ни +привремено. Главни разлог због кога људи данас падају у замку је што не +мисле о њој. Најлакше решење проблема замке језика Јава је научити људе да +не упадну у ту замку. +

+ +

+ Да бисте сачували ваш код у Јави од замке језика Јава, инсталирајте и +користите слободно окружење за изградњу програма у Јави. Уопште, без обзира +на то који језик користите, отворите четворе очи и проверите да ли су +програми од којих зависи ваш код слободни. Најлакши начин да проверите да ли +је програм слободан је да га потражите у каталогу слободног софтвера (http://www.fsf.org/directory). Ако +програм није у каталогу, можете проверити да ли је његова лиценца (или +његове лиценце) наведена у списку слободних софтверских лиценци (http://www.gnu.org/licenses/license-list.html). +

+ +

+ Ми покушавамо да спасемо заробљене програме у језику Јава, па вас позивамо +да, уколико вам се свиђа програмски језик Јава, помогнете да се изгради +ГНУ-ов Класпат. Користиће нам и испробавање ваших програма у ГНУ-овом +Класпату и пријављивање евентуалних проблема у класама које су већ +остварене. Међутим, завршавање ГНУ-овог Класпата ће потрајати. Ако +неслободне библиотеке буду и даље додаване, можда никада нећемо имати све +најновије библиотеке. Зато вас молимо да не окивате ваш слободни +софтвер. Када будете писали апликативни програм, од почетка га напишите тако +да се извршава под слободним механизмима. +

+ +

Погледајте и:

+

Чудновата згода о Сану (Сунцу) +у глуво доба

+ +
+ + +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html new file mode 100644 index 0000000..2c2dfb5 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html @@ -0,0 +1,339 @@ + + + + + + +Линукс и ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + + + +

Линукс и систем ГНУ

+ +

од Ричарда Сталмана

+ +
+

Да бисте сазнали више о овој теми, можете прочитати и ЧПП ГНУ-а са Линуксом, као и Зашто ГНУ са Линуксом?

+
+
+ +

+Многи корисници рачунара свакодневно користе измењену верзију система ГНУ, а да тога +нису ни свесни. Захваљујући чудном сплету околности, верзија ГНУ-а која је +данас веома распрострањена се често назива „Линуксом“, а многи корисници нису ни свесни да је она у +основи систем ГНУ, кога изграђује Пројекат +ГНУ.

+ +

+Линукс стварно постоји, и људи га користе, али се не ради о оперативном +систему. Линукс је језгро: програм у систему који додељује ресурсе машине +другим програмима које покрећете. Језгро је кључни део оперативног система, +али је само за себе бескорисно; оно може да функционише само у склопу целог +оперативног система. Линукс се обично користи у комбинацији са оперативним +системом ГНУ: цео систем је у основи ГНУ са доданим Линуксом, тј. ГНУ са +Линуксом. Све дистрибуције такозваног „Линукса“ су у ствари дистрибуције +ГНУ-а са Линуксом.

+ +

+Многи корисници не разумеју разлике између језгра, које је Линукс, и +целокупног система, који такође називају „Линуксом“. Двосмислена употреба +назива не побољшава разумевање ствари. Такви корисници обично мисле да је +Линус Торвалдс развио цео оперативни систем 1991. уз незнатну помоћ других.

+ +

+Програмери углавном знају да је Линукс језгро. Али, пошто су чули да се +систем у већини случајева назива „Линуксом“, они често конструишу измишљени +историјски ток догађаја који би оправдао такво именовање целог система по +језгру. На пример, многи верују да су чим је Линус Торвалдс завршио писање +Линукса, језгра, његови корисници тражили други слободни софтвер да то +језгро допуни, и открили да је (без икаквог конкретног повода) већина ствари +које су неопходне униксоликом систему већ била доступна.

+ +

+То што су открили није било случајно — то је био тада још недовршен систем +ГНУ. Доступан слободни софтвер је +допунио систем, јер је у оквиру Пројекта ГНУ од 1984. развијан такав, потпун +систем. Манифестом ГНУ-а је зацртан циљ — +развој слободног униксоликог система, који се зове ГНУ. Првобитна најава Пројекта ГНУ +такође илуструје неке од првобитних планова за систем ГНУ. Цео систем је био +скоро готов до времена када је започет Линукс.

+ +

+Већина пројеката слободног софтвера имају за циљ развој одређеног програма +за обављање одређеног посла. На пример, Линус Торвалдс је себи поставио +задатак да напише униксолико језгро (Линукс); Доналд Кнут (Donald +Knuth) је себи поставио задатак да напише програм за слагање текста +(ТеХ); Боб Шајфлер (Bob Scheifler) је себи поставио задатак да +развије прозорски систем (прозорски систем Икс). Природно је оцењивати +величину доприноса који овакви пројекти доносе, кроз појединачне програме +који су развијени у оквиру пројекта.

+ +

+Шта бисмо закључили ако бисмо покушали да оценимо допринос пројекта ГНУ на +овај начин? Један продавац система на CD-ROM-ова је открио да је у +његовој „дистрибуцији Линукса“ удео ГНУ-овог софтвера +највећи, отприлике око 28% од укупног изворног кода, а он укључује неке од +најважнијих делова без којих систем не би могао да функционише. Линукс је +имао удео од око 3%. (Односи 2008. су слични: у складишту +gNewSense-а, Линукс заузима 1,5% а ГНУ-ови пакети 15%.) Дакле, +уколико ћете да бирате назив система на основу тога ко је написао програме +који чине тај систем, најбоља варијанта, која би се ограничила на један +извор, била би „ГНУ“.

+ +

+Али ми не сматрамо да је ово исправан начин да се разматра ово +питање. Пројекат ГНУ није био и није пројекат развоја одређених софтверских +пакета. Он није пројекат изградње преводиоца за +Це, иако смо у оквиру Пројекта ГНУ изградили и преводилац за Це. Он није +пројекат изградње уређивача текста, иако смо у оквиру њега развили један +уређивач. Пројекат ГНУ је покренут да изгради потпун слободни униксолики +систем: ГНУ.

+ +

+Многи људи су значајно допринели слободном софтверу који чини систем, и сви +они заслужују да им се ода признање. Али разлог због кога је ГНУ +здружени систем, а не само скуп корисних програма, је што је +Пројекат ГНУ основан са намером да такав систем направи. Сачинили смо списак +програма који су неопходни да се направи потпун слободан систем, и +систематски смо тражили, писали, или тражили људе који би писали, све са тог +списка. Написали смо и кључне али незанимљиве (1) +делове, јер систем не може да функционише без њих. Неки од делова нашег +система, програмерски алати, су засебно постали популарни међу програмерима, +али смо написали и многе делове који нису алати (2). Чак смо развили и игру шаха, ГНУ-ов шах, јер су за +потпун систем неопходне и добре игре.

+ +

+До раних деведесетих саставили смо цео систем, искључујући језгро. Покренули +смо и изградњу језгра, ГНУ-овог Крда, +које се извршава преко Маха. Развој овог језгра је био доста тежи од +очекиваног; ГНУ-ово Крдо је +постало стабилно тек 2001, али је далеко од тога да га људи могу шире +користити.

+ +

+Срећом, нисмо морали да чекамо Крдо, јер већ био доступан Линукс. Написавши +Линукс, Линус Торвалдс је попунио значајну празнину у систему ГНУ. Људи су +могли да споје +Линукс са системом ГНУ и тиме добију потпун слободни систем: систем ГНУ +заснован на језгру Линукс, или, краће, систем ГНУ са Линуксом.

+ +

+Омогућавање да они добро функционишу заједно није био лак посао. Неке делове +ГНУ-а (3) је било потребно коренито мењати да +би могли да раде са Линуксом. Велики посао је представљало и здруживање +потпуног система у виду дистрибуције која би радила „одмах по +распакивању“. Оно је захтевало решавање проблема са инсталацијом и +покретањем система — тај проблем тада нисмо начињали, јер дотле тада нисмо +стигли. Људи који су градили разне дистрибуције система су нам веома помогли +у основном раду. Али тај посао, по природи ствари, је неко засигурно морао +да обави.

+ +

+Пројекат ГНУ подржава системе ГНУ-а са Линуксом исто као и +прави[1] систем ГНУ. ЗСС је финансирала поновно писање проширења +ГНУ-ове библиотеке за Це, која су у вези са Линуксом, тако да су сад она +добро здружена, а најновији системи ГНУ-а са Линуксом без измена користе +најновија издања те библиотеке. ЗСС је такође финансирала ране фазе развоја +Дебијановог ГНУ-а са Линуксом.

+ +

+Данас постоје многе различите варијанте система ГНУ са Линуксом (које се +често називају „дистрибуцијама“). Већина њих садржи неслободни +софтвер. Њихови градитељи прате филозофију која се +повезује са Линуксом, а не ГНУ-ову +филозофију. Али, постоје и потпуно +слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом. ЗСС обезбеђује рачунарске +ресурс gNewSense-у.

+ +

Прављење слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом није само ствар елиминисања +разних неслободних програма. Данас уобичајена верзија Линукса такође садржи +неслободне програме. Ови програми су предвиђени за учитавање у У/И уређаје у +време почетка извршавања система, а укључени су у „изворни код“ Линукса као +низови бројева. Зато одржавање дистрибуције ГНУ-а са Линуксом сада укључује +и одржавање слободне +верзије Линукса.

+ +

Без обзира на то да ли користите ГНУ са Линуксом или не, молимо вас да не +збуњујете јавност употребљавајући двосмислени назив „Линукс“. Линукс је +језгро, један од најважнијих делова система. Систем као целина је у основи +систем ГНУ, са додатком језгра Линукс. Када причате о овој комбинацији, +молимо вас да је називате „ГНУ-ом са Линуксом“.

+ +

+Уколико негде желите да поменете везу (у смислу веб странице) ка „ГНУ-у са +Линуксом“, добри избори су ова страница и страница http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html. +Уколико помињете само језгро Линукс, и желите да поменете везу за даље +информације, добар УРЛ је http://foldoc.org/linux.

+ +

Додатак

+ +

+Поред ГНУ-а, још један пројекат је независно произвео слободан униксолики +оперативни систем. Овај систем је познат под називом БСД, а развијен је на +Универзитету Беркли. Осамдесетих је био неслободан, али је постао слободан +раних деведесетих. Слободни опреативни систем који постоји у данашње време +(4) је скоро сигурно варијанта система ГНУ или +система БСД.

+ +

+Људи нас понекад питају да ли је и БСД једна верзија ГНУ-а, као што је то +ГНУ са Линуксом. Пример Пројекта ГНУ је инспирисао градитеље БСД-а да њихов +код учине слободним софтвером, а експлицитне молбе ГНУ-ових активиста су им +у томе помогле, али њихов код сам по себи нема скоро ничег заједничког са +ГНУ-ом. Системи БСД данас користе неке ГНУ-ове програме, а систем ГНУ и +његове варијанте користе неке БСД-ове програме, али, у целини, они +представљају два разна система који су се развијали упоредо. Градитељи БСД-а +нису написали језгро и додали га систему ГНУ, па стога називи као што је ГНУ +са БСД-ом не би били одговарајући.(5)

+ +

Фусноте:

+
    +
  1. +Ови незанимљиви али кључни делови укључују ГНУ-ов +асемблер, ГАС и повезивач, GLD, а и један и други су делови пакета +ГНУ-ових бинарних алата (GNU +Binutils), ГНУ-овог архивара +tar, и других.
    2. + +
  2. +На пример, Бурнова љуска Баш (The Bourne Again +SHell — BASH), интерпретатор ПостСкрипта Гостскрипт +(Ghostscript), и ГНУ-ова +библиотека за Це нису програмерски алати, као што то нису ни програми +ГНУКеш (GNUCash), Гном и ГНУ-ов шах.
    3. + +
  3. +На пример, ГНУ-ова библиотека за Це.
    4. + +
  4. +Од када је ово написано, изграђује се +скоро-слободни виндовсолики систем, али технички он уопште није попут ГНУ-а +или Уникса, па не утиче на овај проблем. Велики део језгра Солариса је +ослобођен, али уколико бисте желели да на основу њега направите слободни +систем, морали бисте, поред замене недостајућих делова језгра, да га ставите +у ГНУ или БСД.
    5. + +
  5. +Са друге стране, у годинама које су уследиле после писања +овог чланка, ГНУ-ова библиотека за Це је пренесена и на језгро БСД-а, што је +омогућило да се систем ГНУ комбинује са тим језгром. Као што је то случај и +са ГНУ-ом са Линуксом, и ово су заиста варијанте ГНУ-а, које се називају +ГНУ-ом са јФриБСД-ом (GNU/kFreeBSD) и ГНУ-ом са јНетБСД-ом +(GNU/kNetBSD), у зависности од тога које језгро систем +користи. Обични корисници уобичајених кућних рачунара тешко могу да +разликују ГНУ са Линуксом од ГНУ-а са *БСД-овима.
    6. + +
+ +
+ + +Примедбе преводиоца:
+
    +
  1. У енглеском је истакнут одређени члан the, што, +мишљења сам, у српском не може другачије да се представи него увођењем +придева „прави“. [СР]
    2. +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html new file mode 100644 index 0000000..ba4bd21 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html @@ -0,0 +1,286 @@ + + + + + + +Линукс, ГНУ и слобода — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + + + +

Линукс, ГНУ и слобода

+ +

+ од Ричарда М. Сталмана

+ +

+ Пошто је Џо Бар (Joe Barr) у свом чланку критиковао моје односе +са СИГЛИНУКС-ом (SIGLINUX), желим да разјасним шта се стварно +десило и изнесем моје аргументе.

+

+ Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, био је „Линукс корисничка +група“; то јест, група корисника система ГНУ-а са Линуксом која зове цео +систем „Линукс“. Стога сам им љубазно одговорио да би требало да се односе +према Пројекту ГНУ на прави начин и зову систем „ГНУ са Линуксом“ уколико +хоће да им неко из Пројекта ГНУ одржи говор. Систем је варијанта ГНУ-а, а +Пројекат ГНУ је његов основни градитељ, па друштвени прописи налажу да се +мора називати именом које ми одаберемо. Осим уколико постоје моћни разлози +за изузетак, обично одбијам да држим говор за организације које не желе да +на овакав начин одају признање ГНУ-у. Ја поштујем њихову слободу говора, али +и ја имам слободу да не одржим говор.

+

+ После овога, Џеф Странк (Jeff Strunk) из СИГЛИНУКС-а је покушао да +промени политику групе, и упитао ЗСС да уврсти његову групу у наш списак +група ГНУ-а са Линуксом. Наш администратор веба му је рекао да је нећемо +уврстити под именом „СИГЛИНУКС“ јер име наводи на то да је група посвећена +Линуксу. Странк је предложио да промени име у „СИГСЛОБОДНО +(SIGFREE)“, и наш администратор веба се сложио да би то било у +реду. (У Баровом чланку стоји да смо одбили понуду.) Међутим, група је +напослетку одлучила да остане при имену „СИГЛИНУКС“.

+

+ Тада сам поново обратио пажњу на целу ствар и предложио да размисле о другим +могућим именима. Постоје многа имена која су могли да изаберу, а која не би +називала систем „Линуксом“, а ја се надам да ће наћи оно које им +одговара. Колико ја знам, ствар стоји на томе.

+

+ Да ли је тачно, као што пише Бар, да неки људи ово виде као „примену силе“ +упоредиву са моћи Микрософтовог монопола? Вероватно је то тако. Одбијање +позива није принуда, али људи који су одлучни да верују како се читав систем +назива „Линукс“ понекад развију запањујуће искривљену слику. Како би +приказали то име као оправдано, они кажу да је црно бело, а бело +црно.[1] Ако можете да игноришете +чињенице и поверујете да је Линус Торвалдс развио читав систем почевши од +1991., или ако можете да игноришете просте принципе правичности и поверујете +да би Торвалдс сам требало да добије сва признања иако он није за све +заслужан, од тога је мали корак до веровања да вам дугујем говор само +уколико ме позовете.

+

+ Замислите следеће: Пројекат ГНУ почне развој оперативног система, и годинама +касније Линус Торвалдс дода један важан део. Пројекат ГНУ каже: „Молимо те +да поменеш и наш пројекат“, али Линус каже: „Не дајте им удео у заслугама; +назовите читаву ствар само по мом имену!“ А сада замислите ментални склоп +особе која има у виду ове догађаје и поред свега оптужи Пројекат ГНУ за +еготизам. Потребне су јаке предрасуде како би се направила тако драстично +погрешна процена.

+

+ Особа која има толике предрасуде може изрећи свакакве непоштене ствари о +Пројекту ГНУ и мислити како су оне исправне; његови другови ће га подржати, +јер желе међусобну подршку у одржавању предрасуде. Оне који се не слажу ће +грдити; на тај начин, уколико одбијем да учествујем у активностима под +ставком „Линукс“, они могу да сматрају то неопростивим, и да ме терете за +зловољу коју после тога осећају. Када толико људи хоће да зовем систем +„Линукс“, како ја, који сам само покренуо његов развој, могу да се не +сложим? А силовито одбијање држања говора их на силу унесрећује. То је +принуда, подједнако лоша као Микрософтова!

+

+ Сад, можда ћете се упитати зашто једноставно не напустим читаву ствар и +избегнем сву жуч. Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, могао сам +једноставно да кажем „Не, извините“ и на томе је ствар могла да се +заврши. Зашто то нисам учинио? Спреман сам да преузмем ризик личног +шиканирања како бих добио шансу да исправим грешку која поткопава напоре +Пројекта ГНУ.

+

+ Звање ове варијанте система ГНУ „Линуксом“ иде на руку људима који бирају +софтвер само на основу техничке предности, а не брину да ли им он штити +слободу. Постоје људи као што је Бар, који хоће софтвер „ослобођен +идеологије“ и критикују све који тврде да је слобода важна. Постоје људи као +што је Торвалдс који ће притиснути нашу заједницу како би користила +неслободне програме, а изазвати све који се жале да одмах обезбеде +(технички) бољи програм или да умукну. Постоје људи који кажу да техничке +одлуке не би требало да буду „исполитизоване“ узимањем у обзир њихових +последица по друштво.

+

+ Седамдесетих, корисници рачунара су изгубили слободе поновне расподеле и +измене софтвера јер нису ценили своју слободу. Корисници рачунара су +повратили те слободе осамдесетих и деведесетих јер је група идеалиста, +Пројекат ГНУ, веровала да је слобода оно што чини програме бољим, и јер је +била вољна да ради за оно у шта верује.

+

+ Данас имамо део слободе, али наша слобода није безбедна. Прете јој +CBDTPA (бивша SSSCA), Група за разматрање „заштите“ +емитовања (погледајте http://www.eff.org/), која предлаже да се +забрани слободном софтверу да приступа дигиталној ТВ емисији, софтверски +патенти (Европа управо разматра да ли да их уведе), Микрософтови уговори о +скривању виталних протокола, и свако ко нас искушава неслободним програмом +који је (технички) „бољи“ од доступних слободних програма. Можемо да +изгубимо нашу слободу изнова на исти начин на који смо је изгубили и први +пут, уколико се не будемо довољно бринули о њеној заштити.

+

+ Хоће ли бити довољно забринутих? Ово зависи од више ствари; између осталог, +колики је утицај Пројекта ГНУ, а колики Линуса Торвалдса. Пројекат ГНУ +поручује: „Цените вашу слободу!“. Џо Бар поручује: „Изаберите између +неслободних и слободних програма само на основу техничких могућности!“. Ако +људи признају Торвалдса као главног градитеља система ГНУ са Линуксом, то не +само што није тачно, већ придаје већи значај њиховој поруци, која каже: +„Неслободни софтвер је исправан; и сам га користим и изграђујем.“ Ако +признају нашу улогу, слушаће нас више, а порука коју им ми дајемо је: „Овај +систем постоји ради људи којима је слобода важна. Придружите нам се, цените +своју слободу, и заједно ћемо је очувати.“ Погледајте страну http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html +о историји.

+

+ Када тражим од људи да називају систем ГНУ-ом са Линуксом, неки од њих +пружају бесмислене и несигурне изговоре. Али због тога вероватно ништа не +губимо, јер су они и онако недружељубиви. У међувремену, други људи признају +разлоге које ја излажем, и користе то име. Чинећи тако, помажу другим људима +да буду свесни због чега систем ГНУ-а са Линуксом стварно постоји, а то +увећава нашу могућност да раширимо идеју слободе као важну моралну вредност.

+

+ Ето зашто ударам главом о предрасуде, клевете и жуч. Они ме повређују, али +када будем успео, овај напор ће помоћи кампањи за слободу Пројекта ГНУ.

+

+ Пошто је све ово у светлу Линукса (језгра) и Биткипера (Bitkeeper), +неслободног система за управљање верзијама који сада користи Линус Торвалдс, +волео бих да и то овде поменем.

+ +

Проблем Биткипера

+

+ (Погледајте додатак ниже.)

+

+ Употреба Биткипера за изворни код Линукса има оштре последице по заједницу +слободног софтвера, јер било ко ко жели да пажљиво прати закрпе Линукса то +може да учини само после инсталирања тог неслободног програма. Вероватно +постоје десетине или чак стотине хакера језгра који су то учинили. Већина их +се постепено убеђује да је исправно користити неслободни софтвер, како би +избегли осећај менталног несклада изазван присуством Биткипера на њиховим +машинама. Шта се може урадити поводом овога?

+

+ Једно решење је да подесе друго складиште за изворни код Линукса, користећи +СУВ — систем упоредних верзија (CVS — concurrent versions system) +или други слободни систем за управљање верзијама, и учине да учитава нове +верзије аутоматски. Ово решење може користити Биткипера за приступ +најсвежијим изменама, и онда инсталирати нове измене у СУВ. Тај процес +ажурирања се може покретати аутоматски и често.

+

+ ЗСС ово не може да учини, јер не смемо да инсталирамо Биткипера на наше +машине. Не поседујемо неслободне системе или апликације на њима, а наша +уверења нам налажу да тако треба и да остане. Руковање овим складиштем би +морао да уради неко други, ко би био вољан да постави Биткипера на своју +машину, осим уколико неко не нађе начин да то уради користећи слободни +софтвер.

+

+ Сам изворни код Линукса поседује један озбиљнији проблем у вези са +неслободним софтвером: садржи га. Подоста управљачких програма уређаја +садржи низове бројева који представљају фирмвер програме за инсталирање у +уређај. Ови програми нису слободни софтвер. Неколико бројева који се +прослеђују регистрима уређаја су једно; нешто већи бинарни програм је нешто +друго.

+

+ Присуство ових бинарних програма у „изворним“ датотекама Линукса садржи и +други проблем: доводи у питање могу ли се уопште расподељивати бинарне +верзије Линукса. ОЈЛ захтева „потпуни одговарајући изворни код,“ а низ целих +бројева не представља изворни код. Стога додавање таквог бинарног програма у +изворни код Линукса нарушава ОЈЛ.

+

+ Градитељи Линукса планирају да изместе ове фирмверске програме у засебне +датотеке; то ће вероватно сазрети кроз пар година, али када буде окончано, +решиће овај други проблем; моћи ћемо да направимо верзију „слободног +Линукса“ која неће садржати неслободне фирмверске датотеке. То само по себи +неће учинити много добра уколико већина буде користила неслободну „званичну“ +верзију Линукса. И то се може десити, јер на многим платформама слободна +верзија неће моћи да се покрене без неслободног фирмвера. Пројекат +„слободног Линукса“ ће морати да схвати шта фирмвер ради и да за то напише +изворни код, вероватно у асемблеру за одређени процесор на коме се +покреће. То је обесхрабрујући посао. Био би мање обесхрабрујући да смо га +радили мало по мало током година, пре него што смо дозволили да се +нагомила. Регрутујући људе за овај посао, мораћемо да превазиђемо идеју коју +шире одређени градитељи Линукса, да тај посао није неопходан.

+

+ Линукс, језгро, се често посматра као перјаница слободног софтвера, иако је +његова постојећа верзија делом неслободна. Како се ово десило? Овај проблем, +као и одлука да се користи Биткипер, осликава став првобитног градитеља +Линукса, особе која мисли да је „технички савршеније“ важније од слободе.

+

+ Цените вашу слободу или ћете је изгубити, учи нас историја. „Не смарај нас +политиком“, одговарају они који не желе да уче.

+ +

+ Ново: Биткипер се више не користи за управљање стаблом +изводног кода језгра Линукс. Погледајте чланак Хвала ти, Лери Меквоје. Изворни код +Линукса и даље садржи неслободне фирмверске „мрље“, али од јануара 2008 се +одржава слободна верзија +Линукса за употребу у слободним дистрибуцијама ГНУ-а са Линуксом.

+
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. Дословно: виде кртичњаке као планине и планине као +кртичњаке. [СР]
    2. +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html new file mode 100644 index 0000000..193a98c --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html @@ -0,0 +1,711 @@ + + + + + + +Манифест ГНУ-а — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + +

Манифест ГНУ-а

+ +

Доњи манифест ГНУ-а је написао Ричард +Сталман на почетку пројекта ГНУ, да би позвао на учешће и подршку. Првих +неколико година, Манифест је незнатно ажуриран како би изразио изградњу, али +сада изгледа да је најбоље да се остави неизмењен јер га је видела већина +људи.

+ +

Од тада смо сазнали за многе уобичајене неспоразуме који су могли да буду +избегнути другачијим избором речи. Фусноте додане 1993. помажу да се ти +делови разјасне.

+ +

За ажурне информације о доступном ГНУ-овом софтверу, молимо да погледате +информације доступне на нашем веб серверу, а +посебно наш списак софтвера. За +информације о начину на који нам можете помоћи, погледајте http://www.gnu.org/help/help.html.

+ +

Шта је ГНУ? Гну није Уникс!

+ +

+ ГНУ, што значи Гну није Уникс, је назив потпуног софтверског система +сагласног са Униксом, који пишем да бих га бесплатно дао свима који могу да +га користе. (1) Помаже ми неколицина других +добровољаца. Прилози у времену, новцу, програмима и опреми су нам веома +потребни.

+ +

+ За сада имамо уређивач текста Емакс са Лиспом за писање наредби уређивача, +поправљач изворног кода, генератор рашчлањивача сагласан са Јаком, повезивач +и око 35 помоћних програма. Љуска (интерпретатор наредби) је скоро +довршена. Нови преносиви оптимизујући преводилац за Це је превео сам себе и +можда ће бити објављен ове године. Почетно језгро постоји, али је потребно +још доста одлика да би се имитирао Уникс. Чим језгро и преводилац буду +довршени, биће могуће расподељивати систем ГНУ погодан за развој +програма. Користићемо TeX за форматирање текста, али се ради и на +енрофу. Користићемо и слободни, преносиви Прозорски Систем Икс. После овога +додаћемо преносиви Општи Лисп, игру Царство, унакрсну табелу и стотине +других ствари, заједно са документацијом. Надамо се да ћемо на крају +обезбедити све оне корисне ствари које се обично испоручују са системом +Уникс и више од тога.

+ +

+ ГНУ ће моћи да покреће програме за Уникс, али неће бити истоветан +Униксу. Уградићемо сва побољшања која су се показала као практична на основу +нашег искуства са другим оперативним системима. Конкретно, планирамо да +имамо дужа имена датотека, бројеве верзија датотека, непробојан систем +датотека, можда допуну назива датотека, подршку за приказ независан од +терминала и можда прозорски систем заснован на Лиспу кроз који неколицина +програма у Лиспу и обични програми за Уникс могу да деле екран. И Це и Лисп +ће бити доступни као системски програмски језици. Покушаћемо да подржимо +UUCP, МИТ-ов Хаоснет и Интернетске протоколе за комуницирање.

+ +

+ ГНУ је превасходно намењен машинама са виртуалном меморијом у класи +68000/16000, јер су оне најлакше за прилагођавање. Додатни труд да се он +прилагоди мањим машинама је остављен неком ко жели да га користи на њима.

+ +

+ Како бисмо избегли страшну забуну, молим вас да слово „Г“ у речи „ГНУ“ +изговарате као „Г“, када се та реч односи на наш пројекат.[1]

+ +

Зашто морам да направим ГНУ

+ +

+ Сматрам да је златно правило да, уколико ми се програм свиђа, морам да га +поделим и са другима којима се свиђа. Продавци софтвера желе да поделе +кориснике и онда да им владају, приморавањем сваког корисника да се сложи да +не дели са другима. Ја одбијам да овако разбијем солидарност са другим +корисницима. Не могу чисте свести да потпишем уговор о необјављивању или +уговор о софтверској лиценци. Годинама сам радио у Лабораторији за вештачку +интелигенцију (ЛВИ) како бих се одупро таквим тенденцијама и другим +негостољубивостима, али на крају су претерали: нисам могао да останем у +институцији где ми се тако нешто намеће против моје воље.

+ +

+ Како бих могао да наставим да користим рачунаре чиста образа, одлучио сам да +саставим довољан корпус слободног софтвера како бих био у могућности да +уопште не користим софтвер који није слободан. Напустио сам ЛВИ како бих +ускратио МИТ-у сваки правни изговор да ме спрече од расподеле ГНУ-а.

+ +

Зашто ће ГНУ бити сагласан са Униксом

+ +

+ Уникс није за мене идеалан систем, али није ни тако лош. Основне особине +Уникса се чине добрим, и мислим да бих могао да попуним недостатке у Униксу +без њиховог кварења. Осим тога, систем сагласан са Униксом би многи +прихватили.

+ +

Како ће ГНУ бити доступан

+ +

+ ГНУ није у јавном власништву. Сваком ће бити дозвољено да мења и расподељује +ГНУ, али ниједном расподељивачу неће бити дозвољено да спречи даљу +расподелу. Такорећи, власничке измене +неће бити дозвољене. Хоћу да осигурам да све верзије ГНУ-а остану слободне.

+ +

Зашто многи програмери желе да помогну

+ +

+ Нашао сам много других програмера који су загрејани за ГНУ и желе да +помогну.

+ +

+ Много програмера је несрећно због комерцијализације системског софтвера. Она +им можда омогућава да више зарађују, али она и захтева да се осећају као да +су у сукобу са другим програмерима уместо да их доживљавају као +другове. Основни чин пријатељства међу програмерима је дељење програма; +данашњи уобичајени маркетиншки уговори из корена забрањују програмерима да +се односе једни према другима као према пријатељима. Купац софтвера мора да +изабере између пријатељства и поштовања закона. Природно, многи одлучују да +је пријатељство важније, али они који верују у закон се често не осећају +лагодно ни са једним избором. Они постају цинични и почињу да мисле да је +програмирање само начин за стицање новца.

+ +

+ Радећи на ГНУ-у и користећи њега, а не власничке програме, можемо бити +гостољубиви према свима и поштовати закон. Уз све то, ГНУ служи као пример +за углед и барјак који окупља друге да нам се придруже у дељењу. Ово нам +може пружити осећај хармоније који је немогућ ако користимо неслободни +софтвер. За половину програмера са којима разговарам, ово је важна врста +среће коју новац не може да замени.

+ +

Како можете помоћи

+ +
+

+(У данашње време, да бисте видели списак задатака на којима можете радити, +погледајте http://fsf.org/campaigns/priority-projects +и http://savannah.gnu.org/people/?type_id=1. +За друге начине на које можете помоћи, погледајте http://www.gnu.org/help/help.html.) +

+
+ +

+ Молим произвођаче рачунара за прилоге у машинама и новцу. Молим појединце за +прилоге у програмима и раду.

+ +

+ Уколико приложите рачунаре, можете очекивати да ће ГНУ на њима бити +оспособљен за покретање раније. Машине би требало да буду потпуни системи, +спремни за употребу, дозвољени за употребу у стамбеној зони, и без потребе +за компликованим хлађењем или напајањем.

+ +

+ Нашао сам веома много програмера вољних да приложе повремени рад ГНУ-у. За +већину пројеката такав повремени раздељени рад би био веома тежак за +управљање; независно написани делови не би могли да међусобно +функционишу. Али код конкретног посла замене Уникса, овај проблем не +постоји. Потпун систем Уникса садржи стотине помоћних програма, од којих је +сваки описан одвојено. Већина прописа о спрези је зацртана сагласношћу са +Униксом. Ако сваки донатор напише сагласну замену за један Униксов помоћни +програм и учини да она на прави начин замењује оригинал на систему Уникса, +онда ће ови помоћни програми функционисати на прави начин када се +саставе. Чак и ако Марфи створи неколико неочекиваних проблема, спајање ових +делова ће бити изводљив задатак. (Језгро ће захтевати ближу сарадњу и њега +ће развијати мања, компактнија група.)

+ +

+ Уколико добијем прилоге у новцу, моћи ћу да будем у могућности да запослим +пар људи на сталном или повременом раду. Плата неће бити висока по +програмерским стандардима, али ја тражим људе за које је изградња духа +заједништва исто толико важна као и зарађивање. Ово видим као начин +омогућавања посвећеним људима да посвете њихову пуну снагу раду на ГНУ-у +поштеђујући их потребе да зарађују за живот на други начин.

+ +

Зашто ће сви корисници рачунара имати користи

+ +

+ Када се једном направи ГНУ, свако ће моћи да набави добар системски софтвер +бесплатно, баш као што дише ваздух.(2)

+ +

+ Ово значи много више од избегавања цене за Униксову лиценцу. Ово значи да ће +се избећи много непотребног удвостручавања труда у системском +програмирању. Овај труд може да се уместо тога усмери у унапређивање +могућности софтвера.

+ +

+ Потпуни изворни код система ће бити доступан свима. Као последица овога, +корисник коме су потребне промене у систему ће увек имати слободу да их сам +начини, или да запосли програмера или фирму да их начине уместо +њега. Корисници више неће бити препуштени на милост и немилост једном +програмеру или фирми која поседује изворни код а у позицији је да једина +мења софтвер.

+ +

+ Школе ће моћи да обезбеде боље образовно окружење које ће подстицати све +ученике да проучавају и побољшавају системски код. У рачунарској +лабораторији на Харварду је важило правило да се ниједан програм не може +инсталирати на систем ако му изворни код није доступан јавности, и они су се +придржавали тог правила, одбијајући да инсталирају одређене програме. То ме +је веома инспирисало.

+ +

+ На крају, престаће сувишна разматрања о томе ко поседује системски софтвер, +и шта са њим сме а шта не сме да се ради.

+ +

+ Уговори који приморавају људе да плате за коришћење програма, укључујући +лиценцирање примерака, увек носе огромну цену по друштво кроз незграпне +механизме који су потребни да се установи колико (то јест, које програме) +неко мора да плати. Само полицијска држава може да примора сваког да се +покори. Узмимо за пример свемирску станицу где се ваздух мора производити по +високој цени: наплаћујући сваком ко дише по литру ваздуха може да буде +поштено, али ношење гас маске са мерачем по цео дан и ноћ се не може +толерисати чак и ако сви могу да приуште да плате рачун за ваздух. И +свеприсутне ТВ камере које надгледају да можда не скидате маске су +срамота. Боље је подржати фабрику ваздуха порезом по глави становника и +отарасити се маски.

+ +

+ Копирање целог или делова програма је за програмера исто толико природно као +и дисање, и исто толико продуктивно. И морало би да буде исто толико +бесплатно.

+ +

Неки приговори циљевима ГНУ-а који се са лакоћом оповргавају

+ +

+„Нико га неће користити ако је бесплатан, јер то значи да се не може +поуздати у подршку.“

+ +

+„Мора се платити за програм да би се платило обезбеђивање +подршке.“

+ +

+ Ако би људи радије платили за ГНУ и подршку него набавили ГНУ бесплатно без +подршке, фирма која обезбеђује само подршку људима који су набавили ГНУ +бесплатно би требало да буде профитабилна.(3)

+ +

+ Морамо да направимо разлику између подршке у облику стварног програмирања и +обичног одржавања. Ово прво је нешто на шта се не може ослонити код +продаваца софтвера. Ако ваш проблем не мучи довољно људи, продавац ће вам +рећи да се губите.

+ +

+ Ако ваше пословање мора да се ослони на подршку, једини начин је да +поседујете сав потребан изворни код и алате. Тада можете запослити било коју +особу да вам реши проблем; ви нисте препуштени на милост и немилост једној +особи. Са Униксом, због цене изворног кода, већина фирми о овоме не вреди ни +да размишља. Са ГНУ-ом, ово ће бити једноставно. Још увек ће бити могуће да +не постоји компетентна особа, али за овај проблем није крив начин +расподеле. ГНУ не решава све светске проблеме, већ само неке од њих.

+ +

+ У међувремену, корисницима који не знају ништа о рачунарима је потребно +одржавање: обављање послова које би они лако урадили, само што не знају +како.

+ +

+ Такве услуге би могле да обезбеде фирме које продају само услуге одржавања и +поправке. Уколико је тачно да ће корисници радије утрошити новац за производ +са подршком, онда ће они исто толико бити вољни да купе подршку а да +производ добију бесплатно. Фирме за подршку ће се надметати у квалитету и +цени; корисници неће бити везани ни за једну одређену фирму. За то време, +они од нас којима подршка није потребна ће моћи да користе програм без +потребе да плаћају подршку.

+ +

+„Не можете да досегнете много људи без рекламе, а да бисте то +омогућили морате да наплаћујете за програм.“

+ +

+„Не вреди рекламирати програм који људи могу да добију +бесплатно.“

+ +

+ Постоје разни облици бесплатног или веома јефтиног публицитета који могу да +се искористе за информисање великог броја корисника рачунара о нечему као +што је ГНУ. Вероватно се може допрети до већег броја корисника рачунара +рекламом. Ако је ово стварно тако, посао који рекламира услугу умножавања и +слања ГНУ-а поштом за новац би требало да буде довољно успешан да исплати +рекламирање и створи зараду. На тај начин ће га плаћати само корисници који +имају користи од рекламирања.

+ +

+ Са друге стране, уколико много људи добије ГНУ од својих пријатеља, и такве +фирме не успеју, ово ће показати да реклама није била стварно потребна за +ширење ГНУ-а. Зашто заговорници слободног тржишта не пусте слободно тржиште +да о овоме само одлучи?(4)

+ +

+„Мојој фирми је за остваривање предности над конкуренцијом потребан +власнички оперативни систем.“

+ +

+ ГНУ ће избацити софтвер оперативних система из света конкуренције. Нећете +бити у могућности да остварите предност у овој области, али ни ваши +конкуренти неће моћи да остваре предност над вама. Ви и они ћете се +такмичити у другим областима, заједнички напредујући у овој. Ако је ваша +делатност продаја оперативног система, ГНУ вам се неће свиђати, али то је +ваш проблем. Ако је ваша делатност нешто друго, ГНУ вас може спасти од +увлачења у скупи посао продаје оперативних система.

+ +

+ Волео бих да видим како се изградња ГНУ-а подржава поклонима великог броја +произвођача и корисника, смањујући трошкове за све.(5)

+ +

+„Зар програмери не заслужују награду за креативност?“

+ +

+ Уколико ишта заслужује награду, онда је то допринос друштву. Креативност +може да представља допринос друштву, али само ако је друштву допуштено да +користи њене резултате. Ако програмери заслужују награду због стварања +иновативних програма, по некој аналогији заслужују и да буду кажњени ако +спречавају коришћење тих програма.

+ +

+„Зар програмеру не би требало дозволити да тражи награду за своју +креативност?“

+ +

+ Нема ништа лоше у жељи да се рад исплати, или тражења да се увећа нечији +приход, све док се не користе деструктивна средства. Али средства која су +данас уобичајена на пољу софтвера су заснована на деструкцији.

+ +

+ Извлачење новца од корисника програма спречавајући их да га користе је +деструктивно, јер ограничења смањују дужину коришћења и број начина на који +програм може да се користи. Овим се смањује количина добра које човечанство +добија од програма. Када је намерно одлучено да се ограничи, штетне +последице те одлуке представљају намерну деструкцију.

+ +

+ Разлог због којег добар грађанин не користи таква деструктивна средства да +би постао богатији је, што ако би сви тако чинили, сви бисмо постали +сиромашнији услед међусобне деструктивности. Ово је Кантовска етика или +Златно правило. Како ми се не свиђају последице које би уследиле уколико би +свако нагомилавао информације, морам да то схватим као погрешно. Изузетно, +жеља да се буде награђен за креативност не оправдава лишавање света у целини +те креативности или њеног дела.

+ +

+„Неће ли програмери умрети од глади?“

+ +

+ Могао бих да одговорим да нико није приморан да буде програмер. Већина нас +не може да заради новац за стајање на улици и кревељење. Али, заузврат, ми +нисмо осуђени да проведемо животе у стајању на улици и кревељењу, и +гладовању. Једноставно, радимо нешто друго.

+ +

+ Али то је погрешан одговор јер прихвата скривену претпоставку онога који је +поставио то питање да програмерима неће бити исплаћен ни динар без +власништва над софтвером. Све или ништа.

+ +

+ Међутим, прави разлог зашто програмери неће умрети од глади је што ће још +увек бити могуће да буду плаћени за програмирање, само не толико као сада.

+ +

+ Спречавање копирања није једина основа за пословање засновано на +софтверу. То је најчешћа основа јер доноси највише новца. Кад би било +забрањено или одбијено од стране купаца, софтверски посао би прешао на друге +начине организације који се сада ређе користе. Увек постоје разни начини да +се организује било који посао.

+ +

+ Вероватно програмирање неће бити толико уносно на новим основама као што је +сада, али то није аргумент против промене. Не сматра се неправдом висина +садашњих плата продаваца. Када би програмери исто толико зарађивали, и то би +била неправда. (У пракси би они и даље значајно више зарађивали.)

+ +

+„Зар људи немају право да контролишу како им се користи +креативност?“

+ +

+„Контрола над коришћењем идеја“ заправо представља контролу над животима +других људи, и обично се користи да им загорча живот.

+ +

+ Људи који су пажљиво проучавали питање права интелектуалне својине(6) (на пример правници) кажу да не постоје суштинска права +на интелектуалну својину. Врсте такозваних права на интелектуалну својину +које прописује влада су створене посебним правним актима у конкретне сврхе.

+ +

+ На пример, систем патената је успостављен како би подстакао проналазаче да +открију детаље својих изума. Његов циљ је да помогне друштву, а не +проналазачима. Тада је животни век патента од 17 година био кратак када се +упореди са брзином напретка технологије. Како су патенти од значаја само за +произвођаче, за које су цена и намера уговора о лиценцирању мали када се +упореде са успостављањем производње, патенти често не чине много штете. Они +не сметају већини појединаца који користе патентиране производе.

+ +

+ Идеја о ауторским правима није постојала у стара времена, када су творци +често копирали друге у неинтелектуалним делима. Ова пракса је била корисна, +и била је једини начин да њихова дела преживе, па макар и делимично. Систем +ауторских права је створен искључиво за сврху подстицања стварања. У домену +за који је замишљен — књиге, које су економично могле да се копирају само +преко штампарске пресе — он је чинио мало штете, и није представљао препреку +већини појединаца који читају књиге.

+ +

+ Сва права интелектуалне својине су само лиценце које дарује друштво, јер се +мислило, исправно или погрешно, да ће друштво као целина од њих имати +користи. Али у конкретној ситуацији морамо да се запитамо: да ли је за нас +боље да дозволимо такво лиценцирање? За шта овлашћујемо одређену особу?

+ +

+ Данашњи програми су веома различити од књига пре стотину година. Чињеница да +је најлакши начин да се програм умножи умножавање програма између ближњих, +чињеница да програм поседује и изворни код и објектни код који се разликују, +и чињеница да се програм користи, а не чита и не ужива, се комбинују, +стварајући ситуацију у којој особа која намеће ауторска права штети друштву +као целини и материјално и духовно, а то не би смела да ради без обзира на +то да ли јој закон то дозвољава или не.

+ +

+„Уз конкуренцију се боље ради.“

+ +

+ Парадигма конкуренције је трка: награђивањем победника, подстичемо свакога +да трчи брже. Кад капитализам стварно овако функционише, то је добро, али +његови браниоци греше у претпоставци да он увек овако функционише. Ако +тркачи забораве за шта се нуди награда и намере да победе по сваку цену, они +могу да развију другачије стратегије, као што је нападање других тркача. Ако +се тркачи потуку, сви ће закаснити.

+ +

+ Власнички и тајни софтвер су морални еквиваленти тркача који се туку. Тужно +је што је то тако, али једини судија који постоји се не противи тучи — он је +само прописује („На сваких десет метара противника можете да ударите +једном“). А требало би да их раздвоји и казни за сам покушај туче.

+ +

+„Неће ли сви престати да програмирају без новчаног +подстицаја?“

+ +

+ У ствари, многи људи ће програмирати уз апсолутно никакав новчани +подстицај. Програмирање некима представља неодољиву фасцинацију, и то обично +онима који су у њему најбољи. Не мањка професионалних музичара који се баве +музиком, иако тако не постоји нада да тиме зараде за живот.

+ +

+ Али, у ствари, ово питање, иако често постављано, није примерено +ситуацији. Плаћање програмерима неће нестати, већ ће се само смањити. Дакле, +право питање је да ли ће ико програмирати са смањеним новчаним подстицајем? +Моје искуство показује да хоће.

+ +

+ Преко десет година многи од најбољих програмера у свету су радили у +Лабораторији за вештачку интелигенцију, за много мање новца него што су +могли да зараде било где другде. Али су зарадили много врста неновчаних +награда: на пример, славу и захвалност. Осим тога, креативност је и забавна, +што је само по себи награда.

+ +

+ Али, када им је понуђена прилика да обављају исти интересантан посао за +много новца, већина њих је напустила посао.

+ +

+ Оно што показују чињенице је да ће људи програмирати и из других разлога +осим богатства; али ако им се омогући и да пуно зараде, то ће очекивати и +захтевати. Организације са ниским зарадама лошије пролазе од оних са високим +зарадама, али се то не би дешавало уколико би оне са већим зарадама биле +забрањене.

+ +

+„Очајнички су нам потребни програмери. Уколико они захтевају да +престанемо да помажемо ближњима, морамо да их послушамо.“

+ +

+ Никада нећете бити толико очајни да послушате овакву врсту захтева. Сетите +се: „Милионе за одбрану, али ни динара за харач!“[2]

+ +

+„Програмери морају некако да зарађују за живот.“

+ +

+ Гледано на кратке стазе, ово је тачно. Међутим, постоје бројни начини на +које програмери могу да зараде за живот без продавања права на коришћење +програма. Тај начин је сада уобичајен јер програмерима и бизнисменима доноси +највише новца, а не зато што је једини начин да се зарађује за живот. Лако +је наћи друге начине уколико желите да их нађете. Ево неколико примера.

+ +

+ Произвођач који направи нову врсту рачунара ће платити за прилагођавање +оперативног система новом хардверу.

+ +

+ Продаја услуга обуке и одржавања може такође да упосли програмере.

+ +

+ Људи са новим идејама би могли да расподељују програме као фривер(7), тражећи прилоге од задовољних корисника, или продајући +услуге одржавања. Сретао сам људе који већ успешно раде на такав начин.

+ +

+ Корисници са сличним потребама могу да створе корисничке групе и плаћају +чланарину. Група би склопила уговор са програмерским фирмама да пишу +програме које би чланови групе желели да користе.

+ +

+ Све врсте изградње могу се финансирати софтверским порезом:

+ +

+ Претпоставимо да је свако ко купи рачунар обавезан да плати x +процената цене за рачун софтверског пореза. Влада би ово давала агенцији као +што је НЗС (Национална задужбина за софтвер) за покривање трошкова развоја +софтвера.

+ +

+ Али, ако купац рачунара сам приложи за изградњу софтвера, био би изузет из +плаћања пореза. Могао би да уложи у пројекат по свом избору — често бирајући +га јер се нада да ће користити његов резултат када он буде завршен. Може да +буде заслужан за било који износ прилога до пуног износа пореза који је +морао да плати.

+ +

+ Укупни порез би могао да буде изабран гласањем опорезованих, и изваган у +складу са износом који ће им бити наплаћен.

+ +

+ Последице би биле следеће:

+ + +

+ Дугорочно гледано, ослобађање програма је корак напред према послеоскудичном +свету, у коме нико неће морати да напорно ради само да би зарадио за +живот. Људи ће моћи да се посвете активностима које су забавне, као што је +програмирање, после провођења неопходних десет сати недељно на неопходним +пословима као што су законодавство, породично саветовање, оправка робота и +истраживање астероида. Неће бити потребе да се зарађује за живот од +програмирања.

+ +

+ Ми смо већ сада веома смањили обим посла који цело друштво мора да обави за +целокупну продуктивност, али само мали део овога се претворио у слободно +време за раднике јер је неопходно много непродуктивних уз продуктивне +активности. Главни узроци овога су бирократија и изометричне борбе против +конкуренције. Слободни софтвер ће веома смањити ове отежавајуће околности у +производњи софтвера. Ми то морамо да урадимо, како би се технички добици у +продуктивности претворили у смањење посла који морамо да обавимо.

+ +

Фусноте

+ +
    +
  1. Овде је избор речи био непажљив. Намера је била да нико неће морати да плати +за дозволу да користи систем ГНУ-а. Али речи ово не +стављају до знања, и људи их често интерпретирају као да неће морати или ће +морати веома мало да плате за примерке ГНУ-а. Ово никад није била жељена +замисао. Касније, манифест помиње могућност постојања фирми које нуде услугу +расподеле зарад профита. Касније сам научио да пажљиво разликујем „слободно“ +(енгл. free) у смислу слободе и „бесплатно“ (енгл. free) у +смислу цене. Слободни софтвер је софтвер који корисници могу да расподељују +и мењају. Неки корисници могу да добију примерке бесплатно, док други +плаћају за добијање примерака, и ако плаћање помаже унапређењу софтвера, тим +боље. Битно је да свако ко поседује примерак има слободу да сарађује у +његовом коришћењу са другима.
    2. + +
  2. Ово је друго место на коме нисам пажљиво направио разлику између два +различита значења речи „слободно“ (енгл. free = „слободно“ или +„бесплатно“). Реченица таква каква је није погрешна — можете да набавите +примерке ГНУ-овог софтвера бесплатно, од ваших пријатеља или преко +мреже. Али она наводи на погрешан закључак.
    3. + +
  3. Данас постоји неколико таквих фирми.
    4. + +
  4. Задужбина за слободни софтвер се 10 година углавном финансира из службе за +расподелу, иако је добротворна организација, а не фирма. Можете и да наручујете ствари од ЗСС-а. +
    5. + +
  5. Неколико рачунарских фирми је 1991. спонзорисало одржавање ГНУ-овог +преводиоца за Це.
    6. + +
  6. Осамдесетих још увек нисам схватао колико је збуњујуће говорити о „питању“ +„интелектуалне својине“. Тај израз је очито настао из предрасуде. Чињеница +да он изједначава многе различите законе, који покрећу сасвим различита +питања, је тананија. Сада свима тражим да у потпуности одбаце израз +„интелектуална својина“, како не би некога навели да закључе да ови закони +чине једно целовито питање. Начин на који се може бити јаснији је да се о +патентима, ауторским правима и робним маркама расправља одвојено. Погледајте +даље објашњење начина на који овај +израз шири конфузију и двосмисленост.
    7. + +
  7. Накнадно смо научили да разликујемо „слободан софтвер“ и „фривер“. Израз +„фривер“ означава софтвер који можете да поново расподељујете, али обично +вам није дозвољено да га проучавате и мењате његов изворни код, па већина +фривера није слободан софтвер. Погледајте страницу „збуњујуће речи и +синтагме“ за више информација.
    8. + +
+ +
+ + +Примедбе преводиоца:
+
    +
  1. Ова напомена се односи на енглеску верзију. [СР]
    2. +
  2. Позната изјава Томаса Џеферсона. [СР]
    3. +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/microsoft-old.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/microsoft-old.html new file mode 100644 index 0000000..7fc0c05 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/microsoft-old.html @@ -0,0 +1,143 @@ + + + + + + +Да ли је Микрософт Сотона? (стара верзија) — Пројекат ГНУ — Задужбина за +слободни софтвер + + + + +

Да ли је Микрософт Сотона? (стара верзија)

+ +

Многи мисле да је Микрософт монструозна претња за индустрију софтвера. Чак +постоји и кампања да се бојкотује Микрософт. Ово расположење се појачало +откако је Микрософт изразио отворено непријатељство према слободном +софтверу.

+ +

Наш став у покрету за слободни софтвер је другачији. Ми мислимо да Микрософт +ради нешто што је лоше за кориснике софтвера: претвара софтвер у власнички и на +тај начин ускраћује слободу корисницима, којима она припада по праву.

+ +

Али Микрософт у овоме није усамљен, јер скоро све софтверске фирме чине +исто. Иако друге фирме не успевају да контролишу толико корисника као +Микрософт, није да нису покушавале.

+ +

Ово није правдање Микрософта, већ радије подсетник да Микрософт одсликава +природни развој индустрије софтвера засноване на подели корисника и одузимању њихове +слободе. При критиковању Микрософта не смемо да заборавимо друге фирме +које такође праве власнички софтвер. У ЗСС, ми уопште не користимо власнички +софтвер — ни Микрософтов ни било које друге фирме.

+ +

У „документима Ноћи вештица“ (Halloween documents), објављеним +крајем октобра 1998, Микрософтови извршни директори су показали намеру да +користе различите начине за опструкцију изградње слободног софтвера: +конкретно, планирајући тајне протоколе и формате датотека, и патентирајући +алгоритме и одлике софтвера.

+ +

Оваква политика опструкције не представља ништа ново: Микрософт и многе +друге софтверске фирме их воде већ годинама. Раније је вероватно њихова +мотивација била међусобни сукоб; како се сада чини, ми смо једна од следећих +мета. Међутим, та промена мотивације нема практичних последица, јер тајне +конвенције и софтверски патенти свима представљају сметњу, без обзира на +„жељени циљ“.

+ +

Тајновитост и патенти угрожавају слободни софтвер. Они су нас у великој мери +угрожавали у прошлости, а за очекивати је да ће нас још више угрожавати у +будућности. Али ово није ништа другачије него да нас Микрософт уопште није +примећивао. Једини стварни значај „докумената Ноћи вештица“ је у томе што +изгледа да Микрософт мисли како систем ГНУ +са Линуксом има потенцијала за велики успех.

+ +

Хвала ти, Микрософте, и молим те, склони се.

+
+ + +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/not-ipr.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/not-ipr.html new file mode 100644 index 0000000..defdc29 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/not-ipr.html @@ -0,0 +1,288 @@ + + + + + + +Рекосте ли „интелектуална својина“? То је заводљива илузија. — Пројекат ГНУ +— Задужбина за слободни софтвер + + + + +

Рекосте ли „интелектуална својина“? То је заводљива илузија.

+ +

од Ричарда М. Сталмана

+ +

+Постало је помодно да се систем ауторских права[1], патенти и робне марке, три одвојене и +различите ствари које се тичу три одвојене и различите групе закона, +стављају у исти кош и називају „интелектуалном својином“. Овај искривљени и +збуњујући израз није настао случајно. Лансирале су га фирме које су на +добитку због те забуне. Најчистији пут из те забуне је да се тај израз +одбаци у потпуности. +

+ +

+Према професору Марку Лемлију (Mark Lemley), који је сада професор +Станфордске правне школе, широко прихваћена употреба израза „интелектуална +својина“ је мода која је последица оснивања Светске организације за +„интелектуалну својину“ 1967., а која је омасовљена тек недавно. (СОИС је +формално организација УН-а, али у ствари заступа интересе носилаца ауторских +права, патената и робних марки.) +

+ +

+Овај израз носи са собом предрасуду која је тешко уочљива: он намеће +размишљање о ауторским правима, патентима и робним маркама по аналогији са +правом на својину над физичким стварима. (Ова аналогија је у сукобу са +правним филозофијама закона о ауторским правима, закона о патентима и закона +о робним маркама, али то знају само стручњаци.) Ови закони чињенично уопште +нису попут закона о физичкој својини, али употреба овог израза наводи +законодавце да их измене како би то постали. Пошто је ову измену желе фирме +које примењују моћи система ауторских права, патената и робних марки, +предрасуда о „интелектуалној својини“ им одговара. +

+ +

+Ова предрасуда је довољан разлог за одбацивање овог израза, па су ме многи +питали да предложим неки други назив за целу ту категорију или су сами +предлагали своје замене (често духовите). Предлози укључују Привилегије +наметнуте монополима[2], и Монополи +које је легално наметнула влада[3]. Неки говоре о „режиму ексклузивних права“, +али називање ограничења „правима“ је такође дискутабилно. +

+ +

+Неки од ових алтернативних назива би представљали побољшање, али је погрешно +мењати израз „интелектуална својина“ било којим другим. Другачији назив не +би решио дубљи проблем овог израза: претреано уопштавање. Не постоји тако +унификована ствар као што је „интелектуална својина“. То је илузија. Једини +разлог због кога људи мисле да он има смисла као повезана и доследна +категорија је његова широка употреба, која их је на то навела. +

+ +

+Израз „интелектуална својина“ је у најбољем случају „кутија за све“ која +ставља различите законе у исти кош. Људи који нису правници, а примете да се +један израз примењује на различите законе обично претпостављају да су они +засновани на заједничком принципу и да функционишу на сличан начин. +

+ +

+Ништа није даље од истине. Ови закони су настали независно, развијали су се +на различите начине, обухватају различите делатности, постављају различита +правила, и покрећу различита правна питања. +

+ +

+Закон о ауторским правима је замишљен да подстакне стваралаштво и уметност, +и обухвата детаље израза дела. Патентни закон је намењен подстицању +објављивања корисних идеја по цени пружања привременог монопола над идејом +ономе ко је објави — то је цена која се у неким областима плаћа новчано, а у +другима не. +

+ +

+Закон о робним маркама, насупрот овоме, није замишљен да подстакне било који +конкретан начин деловања, већ само да омогући купцима да знају шта +купују. Међутим, под утицајем „интелектуалне својине“, законодавци су га +претворили у систем који подстиче оглашавање. +

+ +

+Пошто су се ови закони независно развијали, они су различити у свим тачкама, +као и у њиховим основним наменама и методама. Стога, ако нешто сазнате о +закону о ауторским правима, са правом можете претпоставити да је то +другачије у закону о патентнима. Тешко да можете да погрешите! +

+ +

+Људи често говоре „интелектуална својина“ када у ствари мисле на неку већу +или мању категорију. На пример, богате земље често намећу неправедне законе +сиромашним земљама да би из њих исцедили новац. Неки од тих закона су закони +о „интелектуалној својини“, а остали нису. Свеједно, критичари оваквог +понашања често користе тај израз јер су се сродили са њим. Користећи га, они +погрешно тумаче природу овог проблема. Боље би било да се користи тачан +израз, који погађа суштину проблема, као што је „законска колонизација“. +

+ +

+Лаици нису једини који су заведени овим изразом. Чак и професори права који +предају те законе су намамљени и обманути заводљивошћу израза „интелектуална +својина“, па изводе закључке који су супротни чињеницама које су им +познате. На пример, један професор је 2006. написао: +

+ +

+За разлику од њихових потомака, који се сада баве мање значајним пословима у +СОИС-у, оснивачи Устава САД су поседовали принципијелни, такмичарски став +према интелектуалној својини. Они су знали да би права могла да буду +потребна, али су…везали руке конгресу, ограничавајући му моћ на више +начина. +

+ +

+Ова изјава се односи на члан 1, секцију 8, тачку 8 Устава САД, која +овлашћује закон о ауторским правима и закон о патентима. Међутим, та тачка +нема никакве везе са законом о робним маркама. Израз „интелектуална својина“ +је навео тог професора на погрешно уопштавање. +

+ +

+Израз „интелектуална својина“ такође води ка упрошћавању. Он наводи људе да +обраћају пажњу на оскудну повезаност форме коју поседују ти различити +закони: да они стварају вештачке привилегије одређеним странама, а да +занемаре детаље који чине њихово биће: конкретна ограничења која сваки закон +намеће јавности, као и последице које следе. То поједностављено +концентрисање на форму подстиче „економски“ приступ овим проблемима. +

+ +

+Економија овде служи, као што то често бива, као оруђе за непроверене +претпоставке. Ово укључује претпоставке о вредностима, као што је она да је +важна производња, а да слобода и начин живота нису важни, и чињеничне +претпоставке које су углавном погрешне, као што је она да систем ауторских +права за музику подржава музичаре, или да патенти за лекове подржавају +истраживања која спасавају животе. +

+ +

+Још један проблем је да на широкој скали која се подразумева изразом +„интелектуална својина“ конкретна питања које покрећу разни закони постају +скоро невидљива. Та питања проистичу из конкретних детаља сваког закона +понаособ, и управо занемаривање тога се подстиче изразом „интелектуална +својина“. На пример, једно питање које је у вези са системом ауторских права +је да ли треба дозволити дељење музике. Закон о патентима са овим нема +везе. Закон о патентима покреће питања као што су да ли сиромашним земљама +треба дозволити да производе лекове који спасавају животе и јефтино их +продају да би спасавали животе. Закон о ауторским правима нема везе са +таквим стварима. +

+ +

+Ниједно од ових питања није чисто економске природе, а њихове неекономске +стране су веома различите. Коришћење плитког и претераног економског +уопштавања као основе за њихово разматрање представља игнорисање њихових +разлика. Стављање два закона у лонац „интелектуалне својине“ спречава јасно +размишљање о сваком од њих понаособ. +

+ +

+Зато су сви ставови о „питању интелектуалне својине“ и сва уопштавања у вези +са овом наводном категоријом скоро сигурно неразумна. Уколико све ове законе +сматрате једним питањем, то значи да ћете изабрати ваш став из низа +прекомерних уопштавања, од којих ниједно није исправно. +

+ +

+Уколико желите да јасно размишљате о питањима која покрећу патенти, систем +ауторских права или робне марке, први корак је да заборавите на идеју о +стављању свих њих у исти кош, и да их посматрате као одвојене теме. Други +корак је да одбаците уску визуру и упрошћену слику коју намеће израз +„интелектуална својина“. Разматрајте свако од ових питања одвојено и у +потпуности, и бићете на добром путу да их исправно схватите. +

+ +

А што се тиче реформисања СОИС-а, хајде да, између осталог, затражимо промену његовог +назива. +

+ +
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. На енглеском: copyright. [СР]
    2. +
  2. На енглеском: IMPs, Imposed Monopoly +Privileges, што скраћено може да значи и „ђаволци“. [СР]
    3. +
  3. На енглеском: GOLEMs, Government-Originated Legally +Enforced Monopolies, што скраћено може да значи и „[зли] +дивови“. [СР]
    4. +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/philosophy.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/philosophy.html new file mode 100644 index 0000000..06df94b --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/philosophy.html @@ -0,0 +1,159 @@ + + + + + + + +Филозофија Пројекта ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + +
+ + +
+ + + + + + + + + + + +

Филозофија Пројекта ГНУ

+ +

Питање слободног софтвера је питање слободе: људи би требало да буду +слободни да користе софтвер на све начине који су корисни по +друштво. Софтвер се разликује од материјалних ствари — столица, сендвича и +бензина — по томе што се може умножавати и мењати много једноставније. Ове +могућности чине софтвер корисним, што он и јесте; ми сматрамо да би +корисницима требало дозволити да их искористе.

+ +

За више информација, молимо вас, изаберите одељак са горњег менија.

+ +

Одржавамо исто тако и списак +недавно додатих чланака.

+ +

Увод

+ + + + + + + +
+

Ми одржавамо и списак организација које раде у +корист слободе рачунарске изградње и електронске комуникације.

+
+ +
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. Игра речима: на енглеском је gates = „врата“, а +bars = „решетке“. [СР]
    2. +
+ + + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html new file mode 100644 index 0000000..0922ed0 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html @@ -0,0 +1,502 @@ + + + + + + +Право на читање — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + + +

Право на читање

+ +

+од Ричарда Сталмана

+

+Овај чланак је објављен у Communications of the ACM, издању +од фебруара 1997. (том 40, број 2).

+
+ +
+

+ Из Пута за Тихо, збирке чланака о претходницима Лунарне +револуције, објављене у Луна Ситију 2096. +

+ +
+

+За Дана Халберта, пут у Тихо је почео у колеџу — када га је Лиза Ленц +замолила да јој позајми свој рачунар. Њен се био покварио, а осим ако не +позајми други, не би могла да преда свој семинарски рад. Није постојао нико +кога би се усудила да пита, осим Дана.

+ +

+Ово је ставило Дана пред дилему. Морао је да јој помогне — али ако би +јој позајмио свој рачунар, она би могла да прочита његове књиге. Осим +чињенице да би могао добити вишегодишњу затворску казну кад би пустио неког +да чита твоје књиге, сама идеја га је испрва шокирала. Као и сваког другог, +од основне школе су га учили да је дељење књига нешто неваљало и лоше +— нешто што би само пирати радили.

+ +

+А није било ни превише вероватно да СПА — Софтверски протекциони +ауторитет — не би успео да га ухвати. На часовима софтвера Дан је +научио да је свака књига имала надгледача ауторских права који је јављао +када и где је била читана, и ко ју је читао, Централном лиценцирању. (Они су +користили ове информације да би ухватили читајуће пирате али и да би продали +профиле занимљивости препродавцима.) Следећи пут кад би његов рачунар био +умрежен, Централно лиценцирање би сазнало. Он би, као власник рачунара, +добио најтежу казну — због непредузимања ничега да спречи злочин.

+ +

+Наравно, Лиза можда и није намеравала да прочита његове књиге. Можда јој је +требао рачунар само да би написала свој семинарски. Али је Дан знао да је +она дошла из породице средње класе која тешко да је могла да приушти и +школарину, а камоли да плати за читање. Он је разумео њено стање; и сам је +морао да позајми новац да би платио за све научне радове које је +прочитао. (10% од тих хонорара је ишло истраживачима који су написали +радове; пошто је Дан намеравао да постане научник, надао се да ће његови +радови, ако довољно често буду навођени, донети довољно да би могао да +отплати овај дуг.)

+
+
+ +
+

+Касније, Дан ће сазнати да је некада било време када је свако могао да оде у +библиотеку и чита научне радове, чак и књиге, без потребе да плати. Било је +независних научника који су читали на хиљаде страница без владиних +донација. Али 1990-их, и комерцијални и непрофитни издавачи научних часописа +су почели да наплаћују приступ. До 2047, библиотеке које су нудиле јавни +приступ научној литератури су биле само бледа успомена.

+ +

+Било је начина, наравно, да се заобиђу СПА и Централно лиценцирање. Они су +такође били незаконити. Дан је имао колегу из програмирања, Франка +Мартучија, који је набавио незакониту алатку за исправљање грешака +[дебагер], и користио га да би прескочио ко̂д надгледача ауторских права док +је читао књиге. Али, причао је о томе превеликом броју пријатеља и један од +њих га је пријавио СПА за награду (студенте који су били дубоко у дугу лако +је било намамити на издају). 2047, Франк је био у затвору, не због пиратског +читања, већ због поседовања дебагера.

+ +

+Дан ће касније сазнати да је некада постојало време када је свако могао да +има алатке за исправљање грешака. Чак су постојале и бесплатне алатке које +су се могле добити на ЦД-у или преузети преко интернета. Али обични +корисници су их почели користити да би заобишли надгледаче ауторских права, +и најзад је један судија пресудио да је то постала њихова превасходна +употреба у пракси. То је значило да су биле незаконите; њихови програмери су +били послати у затвор.

+ +

+Програмерима су, наравно, и даље требале алатке за отклањање грешака, али +произвођачи дебагера у 2047. години су достављали само нумерисане копије, и +то само званично лиценцираним и регистрованим програмерима. Дебагер који је +Дан користио на часовима програмирања био је чуван иза посебног фајервола +тако да се могао користити само за студентске вежбе.

+ +

+Такође је било могуће заобићи надгледаче ауторских права инсталирањем +измењеног системског језгра. Дан ће касније сазнати о слободним кернелима, +чак и читавим слободним оперативним системима који су постојали крајем +двадесетог и почетком двадесетпрвог века. Али они не само што су били +незаконити, као дебагери — не би ни могао инсталирати један без +познавања основне основне [root] лозинке рачунара. А ни ФБИ ни +Мајкрософтова подршка ти не би рекли тако нешто.

+
+
+ +
+

+Дан је закључио да није могао једностанво да позајми Лизи свој рачунара. Али +није могао ни да јој не помогне, јер је био заљубљен у њу. Свака прилика да +прича са њом би га испунила радошћу. А то што га је замолила за помоћ, то је +могло значити да је и она волела њега.

+ +

+Дан је разрешио ову дилему тако што је урадио нешто још незамисливије +— позајмио јој је рачунар, и рекао јој је своју лозинку. На тај начин, +ако би Лиза и прочитала његове књиге, Централно лиценцирање би мислило да их +је он читао. То би и даље био злочин, али СПА не би аутоматски сазнала за +њега. Једини начин да сазнају био би да га Лиза пријави.

+ +

+Наравно, да је факултет икада сазнао да је дао Лизи своју лозинку, била би +то завеса за њих обоје као студенте, без обзира за шта би је она +употребила. Факултетска политика је била да је свако ометање са њиховим +средствима за надзор студената основ за кажњавање. Било је небитно да ли си +стварно урадио нешто штетно — преступ је био отежавање +администраторима да те проверавају. Они су претпостављали да то значи да +радиш нешто друго забрањено, и нису морали да знају шта.

+ +

+Обично, студенти не би били избачени због овога — бар не +директно. Уместо тога, био би им забрањен приступ факултетским рачунарским +системима, и неизбежно би пали испите из свих својих предмета.

+ +

+Касније, Дан ће сазнати да је оваква универзитетска пракса почела тек +1980-их, када су студенти у великом броју почели да користе рачунаре. Пре +тога, факултети су имали друкчији приступ студентској дисциплини: кажњавали +су активности које су биле штетне, не оне које су биле само сумњиве.

+
+
+ +
+

+Лиза није пријавила Дана СПА. Његова одлука да јој помогне водила је њиховом +браку, и такође да доведу у питање све чему су били научени о пиратовању још +као деца. Заједно су почели да читају о историји ауторских права, о +Совјетском савезу и његовим ограничењима копирања, па су чак прочитали и +са̂м Устав Сједињених Америчких Држава. Преселили су се на Месец, где су +нашли друге који су се као и они уклонили од дуге руке СПА. Када је Устанак +Тихоа почео 2062, универзално право на читање постало је један од његових +основних циљева.

+
+ +
+

Ауторова белешка

+ +

+Ова белешка је освежена 2007.

+ +
    +
  • +
    +

    +Право на читање је битка која се бије данас. Мада може да потраје и 50 +година да наш садашњи начин живота ишчезне у таму, већина конкретних закона +и поступака који су горе описани су већ предложени; многи су већ прописани у +закон, у САД и другде. У САД, Дигитални миленијумски закон о ауторским +правима [Digital Millenium Copyright Act — DMCA] је +установио правни основ за ограничавање читања и позајмљивања +компјутеризованих књига (као и других радова). Европска унија је наметнула +слична ограничења у директиви о ауторским правима из 2001. [У Србији и +Црној Гори, ово је обезбеђено члановима 180 и 187 Закона о ауторском и +сродним правима из 2004. — прев.]

    + +

    +2001. сенатор Холингс кога је финансирао Дизни предложио је закон зван +SSSCA који би захтевао да сваки нови рачунар има уређаје за +обавезно ограничење копирања које корисник не може да заобиђе. После Клипер +чипа и сличних предлога америчке владе за депоновање кључа, ово показује +дугорочну тежњу: рачунарски системи се све више и више припремају за то да +одсутним утицајним људима омогуће контролу над људима који уствари користе +рачунарски систем. SSSCA је касније преименован у неизговорљиво +CBDTPA, што је прозвано као „Конзумирај ал' не покушавај да +програмираш закон“ [Consume But Don't Try Programming Act].

    +

    +САД су почеле покушаје да искористе предложени споразум о Слободној +трговинској области у Америкама [Free Trade Area of the Americas +— FTAA] да би наметнуле иста правила на све земље западне +полулопте. FTAA је један од такозваних споразума о слободној +трговини, који су уствари направљени тако да дају +компанијама све већу и већу власт над демократским владама; наметање +закона као што је DMCA је типичан пример овога. FTAA је +дејствено убио Лула, председник Бразила, који је одбацио захтеве +DMCA као и друге.

    + +

    +Од тада су САД наметнуле сличне захтеве земљама као што су Аустралија и +Мексико кроз двостране уговоре о „слободној трговини“, и на земље као што је +Костарика кроз Централноамерички споразум о слободној трговини +[CAFTA]. Председник Еквадора Кореа одбио је да потпише уговор о +„слободној трговини“, али је и Еквадор усвојио нешто слично DMCA у +2003.

    +
    +
    +
    • + +
  • +
    +

    +Једна од идеја у овој причи није била предложена у стварности до 2002. То је +идеја да ће ФБИ и Мајкрософт чувати основне [root] лозинке за ваш +лични рачунар, и неће вам дозволити да их имате.

    + +

    +Заговорници овог плана су му наденули имена као „рачунање од поверења“ +[trusted computing] или „Паладијум“. Ми га зовемо „издајничко +рачунање“ [treacherous computing] јер су његове последице да +натерају ваш рачунар да слуша разне компаније а не вас. Ово је уведено +2007. као део Виндоуза Виста; очекујемо +да ће и Епл урадити нешто слично. Према овој идеји, тајни ко̂д ће чувати +произвођач, али ни ФБИ неће имати потешкоћа да до њега дође.

    + +

    +Оно што Мајкрософт има није баш лозинка у традиционалном значењу; нико је +уствари неће откуцати на екрану. Наиме, то је потпис и кључ за шифровање +који одговара другом кључу смештеном у ваш рачунар. Ово омогућава +Мајкрософту, и потенцијално било ком веб сајту који сарађује са +Мајкрософтом, коначну контролу над оним што корисник може да ради на свом +рачунару.

    + +

    +Виста је такође дала Мајкрософту додатне моћи; на пример, Мајкрософт може да +насилно инсталира њене надоградње и може да нареди свим рачунарима који +имају Висту да одбију да стартују одређени драјвер. Основна сврха Вистиних +многобројних ограничења је прављење DRM-а [Digital Rights +Management - управљање дигиталним правима] којег корисници не могу да +заобиђу.

    +
    +
    +
    • + +
  • +
    +

    +Кад је ова прича била испрва написана, СПА је претила малим Интернет +провајдерима, захтевајући од њих да јој дозволе да надгледа све њихове +кориснике. Већина провајдера је попустила пред претњама, јер нису могли да +приуште одбрану на суду. Један провајдер, Комјунити конеКШн [Community +ConneXion] из Окленда у Калифорнији, одбио је овај захтев и стварно је +био тужен. СПА је касније повукла оптужницу, али је добавила DMCA +што им је дало моћ који су тражили.

    + +

    +СПА, што је уствари скраћеница за Софтверску протекциону асоцијацију, је у +овој улози полицијској улози заменила БСА то јест Бизнис софтвер +алијанса. БСА није, данас, званична полиција; незванично, понаша се као да +јесте. Користећи средства која подсећају на бивши Совјетски савез, она +позива људе да шпијунирају своје колеге и пријатеље. БСА кампања терора у +Аргентини 2001. садржала је једва замаскиране претње да ће људи који деле +софтвер бити силовани.

    +
    +
    +
    • + +
  • +
    +

    +Универзитетска безбедоносна политика каква је описана горе није +измишљена. На пример, један од рачунара у једном чикашком универзитету +исписује ову поруку када му приступите:

    + +

    +Овај систем је за употребу једино од стране овлашћених корисника. Појединци +које користе овај систем без овлашћења или у прекорачењу свог овлашћења су +изложени надгледању и записивању свих њихових поступака од стране системског +особља. Током надгледања појединица који користе овај систем на недозвољени +начин или током одржавања система, поступци овлашћених корисника такође могу +бити надгледане. Свако ко користи овај систем изричито пристаје на такав +надзор и опоменут је да уколико се таквим надзором открију могући докази +незаконите активности или кршења Универзитетских прописа, системско особље +може обезбедити доказе таквог надзора Универзитетским органима и/или +полицији. +

    + +

    +Ово је веома занимљив приступ Четвртом амандману Устава САД: терати скоро +сваког да пристане, унапред, да се одрекне својих права која им он даје.

    +
    +
    • +
+
+
+
+ +
+

лоше вести

+ +

+Ауторова белешка прича о бици за право на читање +и електронском надзору. Битка почиње данас; овде су везе према двама +чланцима о технологијама које се управо развијају да би вам ускратиле право +на читање. +

+ + +
+ +
+

Референце

+ + +
+ +
+

Овај есеј је објављен у збирци „Слободан +софтвер, слободно друштво: изабрани есеји Ричарда М. Столмана“.

+ +
+ + +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/selling.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/selling.html new file mode 100644 index 0000000..f465716 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/selling.html @@ -0,0 +1,257 @@ + + + + + + +Продаја слободног софтвера — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + +

Продаја слободног софтвера

+ +

+Многи верују да је ненаплаћивање за расподелу примерака софтвера или +наплаћивање у што мањој мери, само да се покрију основни трошкови, у духу +Пројекта ГНУ.

+ +

+Ми уствари подстичемо људе који расподељују слободни софтвер да наплаћују онолико +колико желе или смеју. Уколико вас то изненађује, молимо вас да прочитате и +остатак овог текста.

+ +

+Реч „слободно“[1] има два могућа +значења: може да означава слободу или цену. Када ми говоримо о „слободном +софтверу“, говоримо о слободи, а не о цени. (Сетите се „слободе говора“, а +не „бесплатног пива“.) Посебно, она значи да је кориснику дозвољено да +покреће програм, мења га и расподељује са или без измена.

+ +

+Слободни програми се понекад расподељују без надокнаде, а понекад уз +значајну новчану надокнаду. Често је исти програм доступан на оба начина са +различитих места. Програм је слободан без обзира на цену, јер је корисницима +пружена слобода његовог коришћења.

+ +

+Неслободни програми се +обично продају за високу цену, али ће вам понекад у радњи дати примерак +бесплатно. То ипак не чини те програме слободним. Са ценом или без ње, такав +програм је неслободан јер корисницима није пружена слобода.

+ +

+Пошто слободни софтвер није ствар цене, ниска цена не чини софтвер +слободнијим или ближим слободи. Дакле, уколико расподељујете примерке +слободног софтвера, можете да за то наплаћујете позамашне своте и +зарадите. Расподела слободног софтвера је исправна и легитимна +активност. Уколико се њом бавите, могли бисте од ње и да профитирате.

+ +

+Слободни софтвер је пројекат заједнице, и свако ко од њега зависи би требало +да нађе начина да пружи свој допринос изградњи заједнице. Расподељивач то +може да уради одвајањем дела зараде за Задужбину +слободног софтвера или неки други пројекат развоја слободног +софтвера. Финансирајући развој, можете да помогнете да се унапреди свет +слободног софтвера.

+ +

+Расподела слободног софтвера је шанса да се прикупе средства за +изградњу. Немојте је пропустити!

+ +

+Да бисте приложили новац, потребно је да имате вишак новца. Уколико премало +наплаћујете за софтвер, нећете имати ништа за подршку развоју.

+ +

Да ли ће виша цена расподеле сметати неким корисницима?

+ +

+Људи се понекад брину да ће висока цена расподеле удаљити слободни софтвер +од људи који немају довољно новца. Ово важи за власнички +софтвер, али слободни софтвер је друкчији.

+ +

+Разлика је у томе да слободни софтвер природно тежи ка распрострањености, и +постоје многи начини на који се до њега може доћи.

+ +

+Софтверске шкртице се из петних жила труде да вас спрече да покрећете +власнички програм без плаћања стандардне цене. Уколико је та цена висока, то +неким корисницима стварно отежава употребу програма.

+ +

+Уз слободни софтвер, корисници не морају да плаћају цену расподеле +да би користили софтвер. Они могу да копирају програм од пријатеља који +поседује примерак, или уз помоћ пријатеља који има приступ мрежи. Или се +више корисника могу удружити, поделити цену једног CD-ROM-а, а онда +свако од њих може да инсталира софтвер. Висока цена CD-ROM-а не +представља велику препреку када је софтвер слободан.

+ +

Да ли ће виша цена расподеле подстаћи некоришћење слободног софтвера?

+ +

+Још једна честа брига је брига за популарност слободног софтвера. Многи +мисле да ће висока цена расподеле смањити број корисника, или да ће ниска +цена подстаћи кориснике.

+ +

+Ово важи за власнички софтвер, али слободни софтвер је другачији. Уз толико +начина да се дође до примерака, цена услуге расподеле има мање утицаја на +популарност.

+ +

+Дугорочно је број корисника слободног софтвера махом одређен тиме колико +слободни софтвер може да уради, и колико је једноставан за +употребу. Многи корисници ће наставити да користе власнички софтвер уколико +слободни софтвер не може да уради оно што би они желели. Стога би изнад +свега требало да развијамо више слободног софтвера уколико желимо +да дугорочно повећамо број корисника.

+ +

+Најнепосреднији начин да се ово уради јесте личним писањем потребног слободног софтвера или +упутстава. Али уколико желите да расподељујете +пре него да пишете, најбољи начин на који можете да помогнете је прикупљањем +средстава како би други то написали.

+ +

И израз „продаја софтвера“ може да доведе до забуне

+ +

+Строго говорећи, „продавати“ значи размењивати добра за новац. Продаја +примерака слободног програма је легитимна и ми је подстичемо.

+ +

+Међутим, када људи размишљају о „продаји софтвера“, +они обично замишљају да се она обавља на начин на који је већина фирми +спроводи: претварањем софтвера у власнички, уместо у слободни.

+ +

+Зато, уколико пажљиво не разграничите ствари, као што је то у овом чланку, +предлажемо вам да радије избегавате коришћење израза „продаја софтвера“ и +изаберете неки други назив. На пример, могли бисте да кажете „расподела +слободног софтвера уз новчану надокнаду“ — то је недвосмислено.

+ +

Високе и ниске цене и ГНУ-ова ОЈЛ

+ +

+ГНУ-ова општа јавна лиценца (ГНУ-ова ОЈЛ) +нема ограничења у погледу тога колико можете да наплатите за примерак +слободног софтвера, осим у једном посебном случају. Можете да наплатите +ништа, једну пару, динар, или милијарду динара. Све зависи од вас и тржишта, +па се немојте нама жалити уколико нико не жели да вам плати милијарду динара +за примерак.

+ +

+Онај посебни случај је када се бинарне верзије расподељују без одговарајућег +потпуног изворног кода. Од оних који ово раде се преко ГНУ-ове ОЈЛ захтева +да обезбеде изворни код на захтев. Без ограничења цене изворног кода, они би +могли да поставе цену која је превисока за било кога, на пример милијарду +динара, и на тај начин се претварају да објављују изворни код, у стварности +га скривајући. Зато у оваквим +случајевима постоји ограничење цене изворног кода, како би се осигурала +слобода корисника. Међутим, у обичним ситуацијама не постоје таква оправдања +за ограничавање цена расподеле, па их зато не ограничавамо.

+ +

+Понекад нам фирме чије активности прелазе границу онога што ГНУ-ова ОЈЛ +дозвољава упућују молбе за дозволе, у којима стоји да они „неће наплаћивати +за ГНУ-ов софтвер“ и слично. Они овим ништа не постижу. Слободни софтвер је +ствар слободе, а спровођење ОЈЛ представља одбрану слободе. У одбрани +корисничких слобода нас не ометају споредне ствари као што је, на пример, +колики део цене расподеле је наплаћен. Ради се о слободи, само и једино о +слободи.

+ +
+ + +Примедбе преводиоца:
+
    +
  1. У енглеском. [СР]
    2. +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html new file mode 100644 index 0000000..16a6627 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html @@ -0,0 +1,849 @@ + + + + + + +Зашто софтвер треба да буде слободан — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни +софтвер + + + +

Зашто софтвер треба да буде слободан

+ +

+од Ричарда Сталмана

+

Увод

+

+Постојање софтвера неизбежно доводи до питања како би требало доносити +одлуке о његовој употреби. На пример, претпоставимо да особа која има +примерак програма сретне другу која би желела свој примерак. Да ли им је +дозвољено да умножавају програм? Ко би требало да то дозволи? Ти појединци? +Или друга страна, звана „власник“?

+

+ Градитељи софтвера обично разматрају ова питања под претпоставком да је +критеријум одговора увећање њиховог профита. Политичка моћ бизниса водила је +до усвајања и овог критеријума и одговора који су понудили градитељи: +програми имају власнике, обично фирме повезане са њиховом изградњом.

+

+ Ја бих разматрао исто питање са друге тачке гледишта: просперитета и слободе +јавности у општем смислу.

+

+ Постојећи закон не може да пружи тај одговор — закон се мора прилагодити +етици, а не обратно. Ни досадашња пракса не даје одговора, премда може да +наговести могуће одговоре. Једини начин за процену је да се види коме ће, +зашто и колико помоћи а коме одмоћи истицање власника софтвера. Другим +речима, требало би да покренемо анализу трошкова и користи за рачун друштва +као целине, узимајући у обзир личне слободе и материјална добра.

+

+ У овом есеју ћу описати ефекте власништва и показаћу да су они штетни. Мој +закључак је да је дужност програмера да подстакну друге да деле, +расподељују, проучавају и побољшавају софтвер који пишемо: другим речима, да +пишу „слободни“ софтвер.(1)

+ +

Како власници правдају своју моћ

+

+ Они којима користи постојећи систем у ком су програми својина нуде два +аргумента у прилог њиховим тврдњама да поседују програме: емоционални и +економски.

+

+ Емоционални аргумент је овакав: „Ја улажем своје срце и душу у овај +програм. Он потиче од мене, он је мој!“

+

+ Овај аргумент не заслужује озбиљно побијање. Осећање повезаности програмери +могу гајити кад год им то одговара — оно је неизбежно. Узмимо, на пример, +како углавном ти исти програмери добровољно преписују сва права на велику +фирму зарад плате. Емоционална везаност мистериозно нестаје. Насупрот томе, +узмимо велике уметнике и уметнице Средњег века, који се чак нису ни +потписивали на своја дела. Њима име конкретног уметника није било важно. Оно +што им је било важно је обављање посла — и намена којој ће послужити. Ово +гледиште је владало стотинама година.

+

+ Економски аргумент је следећи: „Хоћу да се обогатим (обично нетачно описано +као ‘зарађивање за живот’), и ако ми не дозволите да се обогатим од +програмирања, ја нећу програмирати, а онда вам неће остати ниједан програм!“ +Ова претња се обично изриче у облику мудрог пријатељског савета.

+

+ Касније ћу објаснити зашто је ова претња блеф. Али прво хоћу да истакнем +скривену претпоставку која је видљивија у другачијој формулацији овог +аргумента.

+

+ Ова формулација почиње поређењем друштвене корисности власничких програма са +корисношћу непостојања програма, и закључује да је изградња власничких +програма у целини корисна, и као такву је треба подстицати. Овде је заблуда +у поређењу само два исхода — власнички софтвер против непостојања софтвера — +и претпоставке да не постоје друга решења.

+

+ Уз систем софтверских ауторских права, изградња софтвера је обично повезана +са постојањем власника који контролише употребу тог софтвера. Све док ова +веза постоји, често смо суочени са избором између власничког и никаквог +софтвера. Међутим, ова веза није урођена или неизбежна; она је последица +избора социјално-правне стратегије који преиспитујемо: избора постојања +власништва. Формулисање избора као избора између власничког и никаквог +софтвера представља наметање одговора.

+ +

Аргумент против власништва

+

+ Питање које разматрамо је: „Да ли би изградња софтвера требало да буде +повезана са постојањем власника који би ограничили његову употребу?“

+

+ Да бисмо ово одлучили, морамо да оценимо учинак који свака од те две +активности посебно чини на друштво: учинак изградње софтвера +(независно од одредби расподеле), и учинак забране његове употребе +(претпостављајући да је софтвер изграђен). Ако је једна од ове две +активности корисна а друга штетна, било би боље да занемаримо њихову +повезаност и обављамо само ону корисну.

+

+ Другим речима, ако је ограничавање расподеле програма који је већ изграђен +штетно по друштво у целини, тада ће градитељ софтвера који је етичан +одбацити ту могућност.

+

+ Да бисмо одредили учинак ограничавања дељења, треба да упоредимо друштвену +вредност ограниченог (нпр. власничког) програма са вредношћу истог програма +који је доступан свима. Дакле, поредимо два могућа света.

+

+ Ова анализа узима у обзир и једноставан контрааргумент који се понекад +износи, а то је да је „корист давања примерка програма ближњем поништена +штетом учињеном аутору“. Овај контрааргумент претпоставља да су штета и +корист једнаки по јачини. Анализа укључује поређење те две јачине и показује +да је корист много већа.

+

+ Да бисмо објаснили овај аргумент, применимо га у другој области: изградњи +путева.

+

+ Било би могуће финансирати изградњу свих путева уз помоћ друмарина. То би +изискивало постојање наплатних рампи на свакој раскрсници. Тај систем би +пружио велики подстрек за побољшање путева. Такође би имао врлину да би сви +корисници било ког пута морали да за њега плате. Међутим, наплатна станица +је вештачка препрека несметаној вожњи, јер није последица начина +функционисања путева или кола.

+

+ Поредећи слободне путеве и путеве са друмаринама по њиховој корисности, +налазимо да су (не узимајући у обзир остале разлике) путеви са друмаринама +јефтинији за изградњу, јефтинији за коришћење, сигурнији и ефикаснији.(2) У сиромашној земљи, друмарине могу да одагнају +становништво са путева. Путеви без наплатних станица на тај начин нуде више +користи друштву за мање новца; они су друштвено прихватљивији. Дакле, +друштво би требало да изабере да финансира путеве на други начин, не преко +наплатних станица. Употреба једном изграђеног пута би требало да буде +слободна.

+

+ Када заговорници наплатних станица предлажу исте само као начин за +повећање средстава, они изврћу постојећи избор. Киосци за наплату повећавају +средства, али на одређен начин и деградирају путеве. Пут са друмарином није +добар као слободни пут. Обезбеђивање технички савршенијих путева може да не +буде побољшање уколико подразумева и замену слободних путева путевима са +друмарином.

+

+ Наравно, изградња слободног пута кошта, а то јавност мора некако да +плати. Међутим, ово не значи неизбежност наплатних станица. Ми који морамо +да платимо у сваком случају, више ћемо добити за наш новац куповином +слободног пута.

+

+ Не тврдим да је пут са друмарином гори него непостојање пута. То би било +тачно ако би друмарина била толико висока да скоро нико не би користио пут — +али ово је мало вероватна политика сакупљача друмарине. Међутим, све док +наплатне станице узрокују значајне губитке и неугодности, боље је повећавати +средства на погоднији начин.

+

+ Како бих применио исте аргументе на изградњу софтвера, сада ћу показати да +постојање „наплатних станица“ за корисне софтверске програме скупо кошта +друштво: програми су скупљи за изградњу, скупљи за расподелу, и мање +задовољавајући и ефикасни. Из тога следи да би изградња програма требало да +буде подстицана на други начин. А онда ћу прећи на објашњавање других начина +подстицања и (до неопходне границе) финансирања изградње софтвера.

+ +

Штета учињена ометањем софтвера

+

+ Претпоставимо, за тренутак, да се програм гради, и да су све уплате +неопходне за његову изградњу завршене; тада друштво мора да изабере или да +га претвори у власнички или да дозволи слободно дељење и +употребу. Претпоставимо да су постојање програма и његова доступност +пожељни.(3)

+

+ Ограничења расподеле и измене програма не могу да користе његовој +употреби. Она могу само да сметају. Дакле, учинак може бити само +негативан. Али колико? И на који начин?

+

+ Три различита нивоа материјалне штете су проузрокована таквим ометањем:

+ + + +

+ Сваки ниво материјалне штете прати некакав облик психолошке штете. Ово се +односи на учинак који људске одлуке имају на њихова даља осећања, ставове и +склоности. Ове промене начина мишљења људи ће даље имати утицај на њихове +односе са њиховим ближњима, и могу да узрокују материјалне последице.

+

+ Три нивоа материјалне штете уништавају део вредности коју би програм могао +да допринесе, али не могу је свести на нулу. Ако униште скоро сву вредност +програма, онда писање програма штети друштву махом због труда уложеног у +писање програма. А програм који је исплатив за продају мора да обезбеди +директну збирну материјану корист.

+

+ Међутим, ако узмемо у обзир пратећу психолошку штету, онда не постоји +граница штете коју изградња власничког софтвера може да учини.

+ +

Ометање употребе програма

+

+ Први ниво штете спречава једноставну употребу програма. Примерак програма +кошта приближно нули (и можете платити ову цену обављајући посао сами), тако +да би на слободном тржишту имао цену приближно једнаку нули. Наплата лиценце +представља значајно обесхрабривање за коришћење програма. Ако је широко +употребљив програм власнички, далеко мање људи ће га користити.

+

+ Лако је показати да је укупан допринос програма друштву умањен везивањем +власника за њега. Сваки потенцијални корисник програма, суочен са потребом +да плати за употребу, може да одлучи да плати, или може да игнорише употребу +програма. Ако одлучи да плати, то представља пренос добара нулте вредности +између две стране. Али сваки пут када неко изабере да игнорише употребу +програма, то штети тој особи без икакве користи за остале. Збир негативних +бројева и нула је увек негативан.

+

+ Али ово не умањује количину рада која је потребна за изградњу +програма. Као резултат, ефикасност целог поступка посматрана кроз испоручено +задовољење потреба корисника по часу рада је умањена.

+

+ Ово илуструје кључну разлику између примерака програма и аутомобила, столица +или сендвича. Ван научне фантастике, не постоји машина за умножавање +материјалних предмета. Али програми се могу лако умножавати; свако може да +направи жељени број примерака уз врло мало труда. Ово не важи за материјалне +предмете јер је материја очувана: сваки нови примерак мора да буде изграђен +од сировина на исти начин како је изграђен и први.

+

+ Обесхрабривање употребе материјалних ствари има смисла, јер што мање се +ствари купује то је мање сировина и рада потребно за њихово стварање. Тачно +је да обично постоји почетна цена — цена изградње — која је раздељена на +процес производње. Али све док је крајња цена производње значајна, додавање +цене изградње не ствара квалитативну разлику. И не захтева ограничавање +слободе обичних корисника.

+

+ Међутим, наметање цене за нешто што би иначе било бесплатно јесте +квалитативна измена. Централизовано наметнута цена за расподелу софтвера +постаје моћан извор обесхрабривања.

+

+ Штавише, централизована производња какву данас познајемо је неефикасна чак и +по испоруци примерака софтвера. Овај систем укључује паковање физичких +дискета или трака у сувишне пакете, испоручивање великих количина пакета +широм света, и њихово складиштење за продају. Ова цена је представљена као +трошак пословања; у ствари, она је део расипања проузрокованог постојањем +власништва.

+ +

Штета учињена друштвеној кохезији

+

+ Рецимо да ви и ваш ближњи сматрате покретање одређеног програма корисним. Из +етичке бриге за вашег ближњег, требало би да осећате даје исправан поредак +ствари омогућавање да га обојица користите. Предлог да се употреба дозволи +само једном од вас а забрани другоме представља поделу. Ни ви ни ваш ближњи +не треба да га сматрате прихватљивим.

+

+ Потписивање уобичајеног софтверског уговора о лиценцирању представља издају +вашег ближњег: „Обећавам да забраним ближњем да употребљава овај програм, +како бих имао свој примерак.“ Људи који тако бирају осећају унутрашњи +психолошки притисак да се оправдају смањивањем важности помагања ближњем, па +стога испашта дух друштва. Ова психолошка штета је повезана са материјалном +штетом обесхрабрења употребе програма.

+

+ Многи корисници несвесно схватају да је одбијање дељења погрешно, па +одлучују да игноришу лиценце и законе расподељујући програме упркос свему, +али често због тога осећају кривицу. Они схватају да морају да крше законе +како би били добри према ближњима, али и даље схватају да се закони морају +поштовати и зато закључују да је погрешно или срамно чинити добро +ближњима. Ово је и психолошки штетно, али се то може избећи ставом да те +лиценце и закони немају моралну превагу.

+

+ Програмери често трпе психолошке муке знајући да великом броју корисника +неће бити дозвољено да користе њихов рад. То води циничном ставу или +порицању. Програмер може са ентузијазмом описивати дело које сматра технички +занимљивим. Али, када га упитају: „Да ли ћу и ја моћи да га користим?“, +одмах спласне, и призна да је одговор одречан. Да би избегао обесхрабреност +он или углавном игнорише ову чињеницу или усваја цинични гард који смањује +њену важност.

+

+ Од Регановог доба до сада, Сједињене државе највише оскудевају не у +технолошким иновацијама, већ у вољи да се заједнички ради у корист јавног +добра. Бесмислено је развијати ово прво на рачун другог.

+ +

Ометање произвољних унапређења програма

+

+ Други ниво материјалне штете је немогућност прилагођавања програма. Лакоћа +измене софтвера је једна од његових највећих предности над старијом +технологијом. Али, већина комерцијалног софтвера је недоступна за измене, +чак и пошто купите софтвер. Он је доступан само за узимање или остављање, +попут црне кутије — и то је све.

+

+ Сваки програм који можете да покренете се састоји од низа загонетних +бројева. Нико, па чак ни добар програмер не може на лак начин изменити те +бројеве са циљем другачијег функционисања програма.

+

+ Обично програмери раде са „изворним кодом“ програма који се пише у +програмском језику као што је Фортран или Це. У њима се користе имена да +представе коришћене податке и делове програма, а операције се представљају +симболима као што су „+“ за сабирање или „-“ за одузимање. Они су осмишљени +како би програмерима помогли да читају и мењају програме. Ево примера; +програм за рачунање растојања између две тачке у равни може бити овакав:

+ +
+     float
+     distance (p0, p1)
+          struct point p0, p1;
+     {
+       float xdist = p1.x - p0.x;
+       float ydist = p1.y - p0.y;
+       return sqrt (xdist * xdist + ydist * ydist);
+     }
+
+

+ Заправо, значење тог изворног кода није проблем, него је проблем што изгледа +као алгебра, особи која влада тим програмским језиком би било јасно о чему +се ту ради. Насупрот томе, ево га исти тај програм у извршној форми у којој +се налази на мом рачунару који сам користио док сам ово писао: +

+ +
+     1314258944      -232267772      -231844864      1634862
+     1411907592      -231844736      2159150         1420296208
+     -234880989      -234879837      -234879966      -232295424
+     1644167167      -3214848        1090581031      1962942495
+     572518958       -803143692      1314803317
+
+ +

+ Изворни код је користан (макар потенцијално) сваком кориснику +програма. Међутим, већини корисника није дозвољено да поседују примерке +изворног кода. Обично изворни код власничког програма власник чува у +тајности, како нико други не би из њега нешто научио. Корисници примају само +датотеке са неразумљивим бројевима које рачунар извршава. Ово значи да само +власник програма може изменити програм.

+

+ Пријатељица ми је једном причала да је неких шест месеци радила као +програмерка у банци пишући програм који је био сличан једном комерцијално +доступном програму. Она сматра да је тај комерцијално доступни програм могла +да са лакоћом прилагоди њиховим потребама да је имала његов изворни +код. Банка је била вољна да јој за то плати, али то јој није било дозвољено +— изворни код је био скривен. Зато је морала да се шест месеци бави +непотребним послом, који се рачуна у бруто националном дохотку, али је +објективно сувишан.

+

+ Фирма Ксерокс (Xerox) је 1977. поклонила графички штампач МИТ-овој Лабораторији за +вештачку интелигенцију (ЛВИ). Њега је покретао слободни софтвер коме смо +додали многе згодне одлике. На пример, софтвер је обавештавао корисника када +би задатак за штампу био завршен. Када је са штампачем било проблема, као +што су заглављивање или недостатак папира, софтвер би истог тренутка +обавестио све кориснике који су послали задатке за штампу. Овакве могућности +су осигуравале ефикасан рад са штампачем.

+

+ Касније је Ксерокс поклонио ЛВИ-ју нов, бржи штампач, који је био један од +првих ласерских штампача. Покретао га је власнички софтвер који се извршавао +на посебном рачунару, и коме нисмо смели да додамо ниједну од наших омиљених +могућности. Могли смо да подесимо да се обавештење шаље при слању задатка за +штампу том посебном рачунару, али не и када би штампа стварно почела (то +одлагање је обично било знатно). Није било начина да се открије да ли је +задатак заиста одштампан — могли смо само да нагађамо. Како нико није +обавештаван кад би се папир заглавио, штампач је често чекао на исправку +проблема по читав сат.

+

+ Системски програмери у ЛВИ-ју су били способни да исправе такве проблеме, и +то вероватно исто колико и аутори тог програма. Ксерокс за то није био +заинтересован, и изабрао је да нас у томе спречи, па смо били приморани да +их прихватимо. Ти проблеми никада нису исправљени.

+

+ Већина добрих програмера је искусила ово разочарање. Банка је могла да себи +приушти да проблем реши пишући потпуно нов програм, али обичан корисник, без +обзира на то колико је вешт, може само да одустане.

+

+ Одустајање психолошки штети самопоуздању. Деморалишуће је живети у кући коју +не смете преуређивати. То води мирењу са таквим стањем и обесхрабрењу, које +се може проширити и на друге делове нечијег живота. Људи који се овако +осећају су несрећни и не обављају свој посао добро.

+

+ Замислите како би било да се рецепти скривају на исти начин као +софтвер. Могли бисте да упитате великог мајстора-кувара: „Како да из овог +рецепта избацим со?“, а он би одговорио: „Како се усуђујеш да вређаш мој +рецепт, производ моје памети, покушајем да га скрнавиш? Ти немаш право да +мењаш мој рецепт и поправљаш га!“

+

+ „Али мој лекар ми је рекао да не смем да једем со! Шта да радим? Да ли бисте +ви могли да уместо мене одстраните со?“

+

+ „Биће ми драго да то урадим. Цена је само 50.000 долара.“ Пошто власник држи +монопол на измене, цена је висока. „Међутим, тренутно немам времена. Заузет +сам смишљањем новог рецепта за бродске колаче за Војну морнарицу. Можда ћу +се позабавити твојим проблемом кроз две године.“

+ +

Ометање изградње софтвера

+

+ Трећи ниво материјалне штете погађа изградњу софтвера. Изградња софтвера је +била еволутивни процес, у коме би неко поново написао делове неког +постојећег програма како би додао нове одлике, а онда би неко други поново +написао друге делове како би додао неке друге одлике. У појединим +случајевима је то трајало и по двадесет година. У међувремену, делови +програма су одвајани да би се од њих стварали зачеци других програма.

+

+ Постојање власника спречава овакву врсту еволуције, приморавајући програмере +да почињу од нуле када развијају неки нови програм. Такође, оно спречава +нове програмере да проучавају постојеће програме како би научили корисне +технике или чак начине на које је могуће организовати велике програме.

+

+ Власници спречавају образовање. Сретао сам одличне студенте рачунарства који +никада нису ни видели изворни код неког великог програма. Они су можда добри +у писању малих програма, али они не могу почети да стичу разне вештине у +писању великих програма уколико не виде како су то урадили други.

+

+ У свакој интелектуалној области се могу постићи веће висине стајањем на +раменима других. Али то се уопштено више не дозвољава у области +софтвера. Можете да стојите само на раменима других запослених у вашој +фирми.

+

+ Ова психолошка штета нарушава дух научне сарадње, који је био толико јак, да +су научници сарађивали чак и уколико би им земље биле у рату. На пример, +јапански океанографи су сачували њихов рад када су амерички маринци извршили +инвазију, и оставили су поруку у којој су од њих затражили да га чувају.

+

+ Сукоб због профита је уништио оно што су међународни сукоби поштедели. Данас +у многим областима научници не објављују у својим радовима онолико +информација колико је потребно да би други поновили њихов експеримент. Они +објављују само онолико колико је потребно да би се читаоци дивили томе +колико они могу да постигну. Ово свакако важи у рачунарству, где је изворни +код програма који се обзнањују обично сакривен.

+ +

Није битно како ће дељење бити ограничено

+

+ Управо сам разматрао ефекте спречавања људи да умножавају, мењају и +заснивају рад на неком програму. Међутим, нисам прецизирао како се та +опструкција спроводи, јер то не утиче на закључак. Било да се она спроводи +заштитом од умножавања, ауторским правима, лиценцама, шифровањем, ROM картицама или хардверским +серијским бројевима, уколико је она успешна у спречавању употребе, +она је штетна.

+

+ Корисници сматрају неке од тих метода мрскијим од других. Ја сматрам да су +најмрскији они методи који постижу свој циљ.

+ +

Софтвер треба да буде слободан

+

+ Показао сам зашто је власништво над програмом, односно моћ да се ограничи +његова измена или умножавање, опструктивно. Његове негативне последице су +широко распрострањене и битне. Одатле следи да друштво не би требало да +дозволи да програми имају власнике.

+

+ Други начин да се ово схвати је тај да је слободни софтвер оно што је +друштву потребно, а да је власнички софтвер слаба замена за њега. Подстицање +такве замене не представља рационалан начин да се обезбеди оно што је +потребно.

+

+ Вацлав Хавел нас је саветовао да „Радимо за неки циљ зато што је добар, а не +зато што има изгледа да успе.“ Делатност која производи власнички софтвер +има изгледа да успе, посматрано из његовог уског угла, али то није добро за +друштво.

+ +

Зашто ће људи изграђивати софвтер

+

+ Уколико елиминишемо ауторска права као начин подстицања људи да изграђују +софтвер, испрва ће бити изграђено мање софтвера, али ће тај софтвер бити +кориснији. Не може се предвидети да ли ће укупно испоручено корисничко +задовољство бити мање. Али, уколико и буде такво, или уколико желимо да га у +сваком случају повећамо, постоје други начини да се подстакне развој, исто +као што постоје и други начини да се финансирају поправке путева, а не само +преко наплатних рампи. Пре него што размотрим како би то могло да се уради, +желим да се упитам колико је заиста потребан вештачки подстицај.

+ +

Програмирање је забавно

+

+ Постоје неке радње које ће мало ко хтети да обавља без новца: на пример, +изградња путева. Постоје и области науке и уметности у којима је богаћење +мало вероватно, а у које људи улазе због опчињености тим областима или +њихове уочене друштвене вредности. Неки од примера су математичка логика, +класична музика, археологија и политичко организовање радника. Људи се +надмећу, више тужно него грчевито, за неколицину плаћених места, од којих +ниједно није превише плаћено. Они чак плаћају, уколико то могу да пришуте, +за могућност да раде у струци.

+

+ Таква област може трансформисати саму себе преко ноћи уколико почне да нуди +могућност богаћења. Када се један радник обогати, и други захтевају исту +могућност. Ускоро сви могу захтевати велике своте новца за оно што су радили +из задовољства. После још неколико година, сви који су повезани са том +облашћу ће се подсмевати идеји да би посао у тој области требало да се +обавља без великих финансијских награда. Они ће саветовати друштвене планере +да се постарају да се те награде омогуће, додељујући посебне привилегије, +моћи и монополе који су за то неопходни.

+

+ Оваква промена се десила у области рачунарског програмирања у осамдесетим +годинама прошлог века. Седамдесетих било је новинских чланака и +“зависности од рачунара”:, како су људи били “стално на +мрежи”: и да су их те навике коштале стотине долара месечно. Сматрало +се да су људи толико волели програмирање да би због њега растурали +бракове. Данас се сматра да се тиме нико не би бавио без велике плате. Људи +су заборавили оно што су тад сматрали.

+

+ Иако је тачно да ће се у одређено време већина људи бавити одређеном облашћу +само за високу плату, то не мора да остане тачно. Точак промена може да се +окрене и уназад, уколико га друштво тако окрене. Уколико уклонимо могућност +за велико богаћење, онда ће после извесног времена, када људи буду +преиспитали своје ставове, они поново бити вољни да се баве одређеном +облашћу само због радости достигнућа.

+

+ Питање „Како да исплатимо програмере?“ постаје лакше када схватимо да се не +ради о финансирању њиховог богатства. Много је лакше финансирати зарађивање +за живот.

+ +

Финансирање слободног софтвера

+

+ Институције које исплаћују програмере не морају да буду софтверске куће. Већ +сада постоје многе друге институције које то могу да ураде.

+

+ Произвођачима хардвера је од суштинске важности да подрже развој софтвера, +чак и ако не могу да контролишу употребу софтвера. Године 1970. је доста +њиховог софтвера било слободно јер они нису имали намеру да га +ограниче. Данас њихова растућа спремност да се придруже конзорцијумима +показује њихов став да власништво над софтвером није оно што им је +најважније.

+

+ Универзитети спроводе много програмерских пројеката. У данашње време они +често продају резултате, али то нису чинили седамдесетих година двадесетог +века. Ван сваке сумње, универзитети би развијали слободни софтвер уколико им +не би било дозвољено да продају софтвер. Овакви пројекти би могли да се +подрже истоветним државним уговорима и субвенцијама као што су они који сада +подржавају развој власничког софтвера.

+

+ У данашње време је општа пракса за истраживаче на универзитету да добијају +субвенције за развој система, развију га скоро до краја, назову то +„завршеним“ и оснују фирме у којима заиста доврше пројекат и оспособе +га. Понекад они прогласе недовршену верзију „слободном“. Уколико су темељно +искварени, уместо тога они издејствују ексклузивну лиценцу од +универзитета. Ово уопште није тајна. То отворено признају сви који су у то +умешани. Али чак и да истраживачи нису изложени овом искушењу, они би и тада +истраживали.

+

+ Програмери који пишу слободни софтвер могу да зарађују за живот продајом +услуга које су у вези са софтвером. Мене су ангажовали да прилагодим ГНУ-ов преводилац за Це новом хардверу и да додам +проширења корисничке спреге ГНУ-овом +Емаксу. (Та побољшања сам понудио јавности када су била завршена.) +Такође држим предавања за која добијам хонорар.

+

+ У овоме нисам усамљен: данас постоји једна успешна фирма која не обавља +другу врсту посла. И неке друге фирме такође обезбеђују комерцијалну подршку +за слободни софтвер система ГНУ. То је почетак независне индустрије +софтверске подршке, која би могла да веома ојача уколико би преовлађивао +слободни софтвер. Она корисницима пружа могућност која код власничког +софтвера није доступна, осим веома имућнима.

+

+ Нове институције, као што је Задужбина за слободни +софтвер, такође могу да финансирају програмере. Већина њених средстава +потиче од корисника који купују траке преко поште. Софтвер на тракама је +слободан, што значи да је сваком кориснику пружена слобода умножавања и +измене софтвера, али и поред тога многи плаћају своје примерке. (Подсетимо +се да се „слободни софтвер“ односи на слободу, а не на цену.) Траке наручују +и неки корисници који већ поседују примерке, јер сматрају да заслужујемо +прилог који нам на тај начин дају. Задужбина такође прима значајне прилоге +од произвођача рачунара.

+

+ Задужбина за слободни софтвер је добротворна организација, и њен прилог се +троши на запошљавање што већег броја програмера. Да је она организована као +делатност, која расподељује исти слободни софтвер јавности за исту цену, +сада би обезбеђивала пристојан живот њеном оснивачу.

+

+ Због тога што је Задужбина добротворна организација, програмери често за њу +раде за упола мање него што би могли да зараде другде. Они то раде зато што +у њој нема бирократије и зато што им сазнање да употреба њиховог дела неће +бити спречавана пружа задовољство. Пре свега, они раде јер је програмирање +забавно. Поред овога, добровољци су за нас написали много корисних +програма. (Одскора су чак и технички писци почели да раде добровољно.)

+

+ Ово потврђује да је програмирање, уз музуку и уметност, једна од +најфасцинантнијих области. Не морамо да страхујемо да нико неће желети да +програмира.

+ +

Шта корисници дугују градитељима?

+

+ Постоји оправдан разлог зашто би корисници софтвера требало да осећају +моралну обавезу да га подрже. Градитељи слободног софтвера дају прилог +активностима тих корисника, а правично је и уједно у дугорочном интересу +корисника да им они дају средства да са тим наставе.

+

+ Међутим, ово се не односи на градитеље власничког софтвера, јер +опструкционизам заслужује казну, а не награду.

+

+ Тако имамо парадокс: градитељ корисног софтвера има право на подршку +корисника, али било какав покушај да се ова морална обавеза претвори у +захтев уништава основу те обавезе. Градитељ може или да заслужи награду или +да је захтева, али не и једно и друго.

+

+ Верујем да градитељ који је етичан мора, суочен са овим парадоксом, да дела +тако да заслужи награду, али би такође требало и да замоли кориснике за +добровољне прилоге. Са временом ће корисници научити да подрже градитеље без +принуде, на исти начин на који су научили да подрже јавне радио и +телевизијске станице.

+ +

Шта је софтверска продуктивност?

+

+ Програмера би било и када би софтвер био слободан, али можда у мањем +броју. Да ли би то било лоше по друштво?

+

+ Не би морало да буде лоше. У данашње време у напредним земљама је мање +сељака него 1900. године, али се то не сматра лошим по друштво, јер +неколицина њих пружа потрошачима више хране него што је то могло мноштво. То +се назива повећаном продуктивношћу. Слободном софтверу би било потребно +много мање програмера да задовољи потражњу, и то због повећане софтверске +продуктивности на свим нивоима:

+ + + +

+ Они који се противе сарадњи јер би она довела до смањења броја запослених +програмера уствари се противе повећању продуктивности. И поред тога они +обично прихватају распрострањено мишљење да је индустрији софтвера потребна +повећана продуктивност. Како је то могуће?

+

+ „Софтверска продуктивност“ може да означава две различите ствари: укупну +продуктивност свих изградњи софтвера или продуктивност појединачних +пројеката. Укупна продуктивност је оно што би друштво желело да побољша, а +најпростији начин да се то уради јесте да се уклоне вештачке препреке које +смањују сарадњу. Међутим, они који проучавају област „софтверске +продуктивности“ се усредсређују на друго, ограничено значење овог израза, у +ком побољшање захтева компликоване технолошке помаке.

+ +

Да ли је надметање неизбежно?

+

+ Да ли је надметање зарад престизања супарника у друштву неизбежно? Вероватно +јесте. Али надметање само по себи није лоше. Оно што је лоше је +борба.

+

+ Постоје многи начини да се надмеће. Надметање се може састојати у покушају +да се постигне још више, да се уради више и боље од других. На пример, у +старо добро време су постојала надметања програмерских „чаробњака“ — +надметања ко ће постићи невероватније ствари на рачунару, или ко може да +направи најкраћи или најбржи програм за одређен задатак. Оваква врста +надметања може да користи свима, све док се одржава спортски дух.

+

+ Конструктивно надметање је довољно да подстакне људе на велика +дела. Неколико људи се надмеће око тога ко ће бити први човек који је +посетио све државе на Земљи. Неки су покушавајући да то ураде потрошили +читава богатства. Али они не подмићују капетане бродова да насуку њихове +супарнике на напуштена острва. Они су задовољни пуштањем да бољи победи.

+

+ Надметање се претвара у борбу онда када они који се надмећу почну да ометају +једни друге уместо да лично напредују, то јест онда када принцип „Нека +најбољи победи“ устукне пред принципом „Дај ми да победим, без обзира на то +какав сам“. Власнички софтвер је штетан не зато што је облик надметања, већ +зато што је облик борбе између грађана нашег друштва.

+

+ Сарадња између делатности не мора обавезно да буде борба. На пример, кад се +две бакалнице надмећу, сав њихов напор лежи у побољшању њиховог посла, а не +у саботирању ривала. Али ово није знак посебне оданости пословној етици. То +је пре последица тога да нема много простора за борбу у тој врсти посла +изван физичког насиља. Ову црту не деле све врсте делатности. Скривање +информација које би свима помогле да напредују представља облик борбе.

+

+ Пословна идеологија не припрема људе да одоле искушењу да се боре против +конкуренције. Неки облици борбе су забрањени антимонополским законима, +законима о оглашавању који захтевају истинитост информација, итд. Међутим, +уместо да прошире ово до одбијања борбе у општем смислу, извршни директори +измишљају друге облике борбе који нису експлицитно забрањени. Друштвени +ресурси се траће на економски облик фракционашког грађанског рата.

+ +

„Пресели се у Русију!“

+

+ У Сједињеним државама, свако ко заступа било какав став који је различит од +најекстремнијег себичног конформизма често трпи овакве оптужбе. На пример, +оне су уперене против присталица националног система здравствене заштите, +који постоји у свим другим индустријализованим нацијама слободног света. Оне +су уперене против заступника друштвеног спонзорисања уметника, што је такође +уобичајено у напредним земљама. Идеја о томе да грађани имају било какву +обавезу према друштвеном просперитету се у Америци сматра комунизмом. Али +колико су те идеје заиста сличне?

+

+ Комунизам је, у оном облику у ком је примењен у Совјетском савезу, био +систем централизоване контроле, где су све активности биле надгледане, +наводно ради општег добра, а уствари за рачун чланова Комунистичке +партије. Опрема за умножавање је била строго надгледана да би се избегло +нелегално умножавање.

+

+ Амерички систем интелектуалне својине представља централизовану контролу над +расподелом програма, и надгледа опрему за умножавање уз помоћ аутоматских +шема за заштиту од умножавања да би спречио нелегално умножавање.

+

+ Насупрот овоме, ја радим на изградњи система у коме ће људи бити слободни да +одлучују о својим поступцима. Конкретно, имаће слободу помагања својим +ближњима и слободу измене и побољшања алата које свакодневно користе. То је +систем заснован на добровољној сарадњи и децентрализацији.

+

+ Према томе, уколико ћемо процењивати ставове по њиховој сличности са руским +комунизмом, онда су власници софтвера комунисти.

+ +

Питање премиса

+

+ У овом тексту претпостављам да корисник софтвера није мање важан од аутора +тог софтвера или ауторовог послодавца. Другим речима, њихови интереси и +потребе су подједнако важни при одлучивању о томе шта је најбоље предузети.

+

+ Ова премиса није општеприхваћена. Многи остају при ставу да је ауторов +послодавац суштински важнији од било кога другог. Они, на пример, кажу да је +сврха постојања власника софтвера да се ауторовом послодавцу пружи предност +коју заслужује, без обзира на то како то може утицати на јавност.

+

+ Не вреди покушавати да се ове премисе докажу или оповргну. За доказ су +потребне заједничке премисе. Зато је већина онога о чему говорим намењена +само онима који деле премисе које ја користим, или су барем заинтересовани +за то какве су њихове последице. За оне који сматрају да су власници важнији +од било чега другог, овај текст је сасвим небитан.

+

+ Зашто би велики број Американаца прихватао премису која одређене људе издиже +изнад других? Делом због тога што се сматра да је ова премиса део правничке +традиције америчког друштва. Неки су мишљења да преиспитивање премисе +представља угрожавање друштвених основа.

+

+ Важно је да такви људи знају да ова премиса није део наше правничке +традиције. Она то никада није ни била.

+

+ Тако, Устав[1] говори да је сврха +ауторских права да „подстакну напредак науке и корисних вештина.“ Врховни +суд је ово образложио доносећи пресуду у случају „Фокс Филм против Дојала“ +на следећи начин: „Једини интерес Сједињених држава и основни приговор +предаји монопола [над ауторским правима] лежи у општим користима рада аутора +јавности.“

+

+ Од нас се не захтева да се слажемо са Уставом или Врховним судом. (Обоје су +својевремено бранили ропство.) Дакле, њихови ставови не осуђују премису о +суверености власника. Али, ја се надам да ће свест о томе да је ово +екстремна десничарска премиса, а не она која је у складу са традицијом, +ослабити њен значај.

+ +

Закључак

+

+ Ми волимо да мислимо да наше друштво охрабрује помагање ближњем, али сваки +пут када наградимо неког за опструкционизам или када смо задивљени +богатством које је стекао на овај начин, уствари шаљемо супротну поруку.

+

+ Присвајање софтвера је један облик наше опште воље да занемаримо добробит +друштва зарад личне користи. Можемо да пратимо ово занемаривање од Роналда +Регана до Дика Чејнија, од Ексона до Енрона, од пропалих банака до пропалих +школа. Можемо да га меримо бројем бескућника и затвореника. Антидруштвени +дух се храни самим собом, јер што више увиђамо да нам други неће помоћи, +више нам изгледа узалудно да му помажемо. Тако друштво копни у џунглу.

+

+ Ако не желимо да живимо у џунгли, морамо да променимо наш став. Морамо да +почнемо да шаљемо поруку да је добар грађанин онај који сарађује када је +прикладно, а не онај који је успешан у узимању од других. Надам се да ће +покрет за слободни софтвер допринети овоме: макар у једној области, +заменићемо џунглу ефикаснијим системом који подстиче добровољну сарадњу и од +ње зависи.

+ + +

Фусноте

+ +
    +
  1. Реч „слободно“[2] се односи на слободу, +а не на цену. Цена примерка слободног програма може да буде нулта, али и +мала или (ретко) веома велика.
    2. + +
  2. Питања загађења и закрчења саобраћаја не мењају овај закључак. Ако желимо да +поскупимо вожњу да бисмо је у потпуности спречили, није добро то учинити +преко наплатних станица, које доприносе и загађењу и закрчењу. Порез на +бензин је много боље решење. Исто, жеља за повећањем безбедности смањењем +брзине није од значаја; пут са слободним приступом побољшава средњу брзину +избегавањем заустављања и чекања, при било којем ограничењу брзине.
    3. + +
  3. Могли бисмо да сматрамо конкретни рачунарски програм штетном ствари која +уопште не би ни требало да буде доступна, као што је то база личних података +Лотусова Пијаца, која је повучена из продаје због јавног негодовања. Већина +оног што ја тврдим се не односи на овај случај, али нема смисла расправљати +треба ли имати власнике или не само на оснвову тога што ће власник програм +учинити мање доступним. Власник га неће учинити сасвим недоступним, +као што би се желело у случају програма чија употреба се сматра штетном.
    4. +
+ +
+

Овај есеј је објављен у књизи Слободни +софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана.

+ +
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. Мисли се на устав и Врховни суд САД. [СР]
    2. +
  2. У енглеском оригиналу: „free“ — израз који означава и +слободу и бесплатност. [СР]
    3. +
+ + + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/why-gnu-linux.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/why-gnu-linux.html new file mode 100644 index 0000000..709c974 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/why-gnu-linux.html @@ -0,0 +1,271 @@ + + + + + + +Зашто ГНУ са Линуксом — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + +

Шта је у имену?

+ +

написао Ричард +Сталман

+ +
+

Да научите више о овој теми, можете прочитати наша ГНУ са Линуксом ЧПП-а, нашу страну о Линуксу и Пројекту ГНУ и нашу страну о ГНУ корисницима који никада +нису чули о ГНУ. + +

+
+ +

+Имена преносе значење; наш избор имена одређује значење онога што +кажемо. Неодговарајуће име даје људима погрешну представу. Ружа било ког +имена би мирисала слатко— али ако је назовете оловком, људи ће се +поприлично разочарати ако покушају да пишу са њом. И ако назовете оловке +“ружама”, људи можда неће схватити зашта су оне добре. Ако +зовете наш оперативни систем Линуксом, то преноси погрешно значење о +пореклу, историји, и сврси система. Ако га зовете ГНУ са Линуксом, то преноси тачну слику +(мада не детаљну).

+

+Али да ли ово има значаја за нашу заједницу? Да ли је важно да људи знају +порекло, историју, и сврху система? Да— зато што су људи који +забораве историју осуђени да је понове. Слободан Свет који се развио око ГНУ-а са Линуксом није безбедан; проблеми +који су нас навели да развијемо ГНУ нису потпуно елиминисани, и они прете да +се врате.

+ +

+Када ја објашњавам зашто је примереније звати оперативни систем ГНУ са +Линуксом него Линуксом, људи понекад одговоре овако:

+ +

+ Имајући у виду да Пројекат ГНУ заслужује признање за овај рад, дали је +стварно вредно дискусије када људи не дају признање? Зар није важнo да је +посао одрађен, а не ко га је урадио? Треба да се опустите, поносите послом +који је добро обављен, а не да бринете о признању. +

+

+Ово би био мудар савет, да је ситуација таква— да је посао добро +одрађен и да је време за опуштање. Да је само то истина! Али изазови су +многи, и ово није време да се будућност олако схвати. Снага наше заједнице +је у посвећености слободи и сарадњи. Коришћење имена ГНУ са Линуксом је начин да људи подсете +сами себе и да информишу друге о овим циљевима.

+ +

+Могуће је писати добар слободан софтвер без да се мисли о ГНУ-у; много +доброг посла је урађено и у име Линукса. Али “Линукс” је +асоциран од кад је први пут смишљено име са филозофијом које није посвећена +слободи сарадње. Како бизниси све више буду користили име, имаћемо све више +проблема да га повежемо са духом заједнице.

+ +

+Велики изазов будућности слободног софтвера долази од тежње компаније +“Линукс” дистрибуција да додају не-слободан софтвер ГНУ-у са Линуксом због једноставности и +моћи. Сви главни комерцијални ствараоци дистрибуција раде то; нико не прави +дистрибуцију која је тотално слободна. Многи од њих не означе јасно +не-слободне пакете у својим дистрибуцијама. Многи чак развијају не-слободан +софтвер и додају га систему. Неки га безобразно рекламирају као +“Линукс” систем који је “лиценциран по месту”, која +даје кориснику исто слобода као и Микрософт Виндовс.

+ +

+Људи оправдавају додавање не-слободног софтвера у име “популарности +Линукса”—ефективно, вреднујући популарност више од +слободе. Понекад се ово отворено признаје. На пример, Часопис Вајерд каже +Роберт МекМилан, едитор Линукс Магазина, “мисли да би покрет ка +софтверу отвореног кода требао да се подстакне техничким, пре него +политичким, одлукама.” И Колдерин ГИД отворено подстиче кориснике да одустану од +циља слободе и да уместо тога раде на “популарности +Линукса”.

+ +

+Додавање не-слободног софтвера систему ГНУ +са Линуксом би можда повећао популарност, ако би популарношћу сматрали +број људи који користе неки ГНУ са +Линуксом у комбинацији са не-слободним софтвером. Али у исто време, то +имплицитно охрабрује заједницу да прихвати не-слободан софтвер као добру +ствар, и да заборави слободу као циљ. Нема сврхе да возите брже ако не +можете да останете на путу.

+ +

+Када је не-слободан “додатак” библиотека или програмски алат, то +може постати замка за програмере слободног софтвера. Када пишу слободан +софтвер који зависи од не-слободнот пакета, њихов софтвер не може бити део +потпуно слободног система. Мотиф и КјуТи су на овај начин у прошлости +заробили велики део отвореног софтвера, стварајући проблеме чије решавање је +одузело године. Проблем Мотифа још није потпуно решен, јер ЛесТиф захтева +мало дорађивања (молимо волонтирајте!). Сан-овa не-слободна имплементација +Јаве сада има сличне последице: Замка +Јаве (Историјска примедба: У Децембру 2006-е Сан је био у сред поновног +објављивања своје Јава Платформе под ГНУ ОЈЛ-ом.)

+ +

+Ако наша заједница настави да се креће у овом правцу, то би могло променити +будућност ГНУ-а са Линуксом у мозаик +слободних и не-слободних компоненти. Пет година од сада, ми ћемо сигурно +имати доста слободног софтвера; али ако нисмо пажљиви, тешко ће бити +користан без не-слободног софтвера који ће корисници очекивати да нађу уз +њега. Ако се ово деси, наша кампања за слободу ће бити неуспела.

+ +

+Да је објављивање слободних алтернатива питање само програмирања, решавање +будућих проблема би могло бити лакше како се програмерски потенцијал наше +заједнице повећева. Али ми се суочавамо са препрекама које прете да отежају +ово: закони који забрањују слободан софтвер. Како се софтверски патенти +нагомилавају, и како се закони као што је ААПДМ користе да забране развој слободног +софтвера за важне послове као што је гледање ДеВеДе-ова или слушање +РиалАудио стримова, наћи ћемо се без јасног начина борбе против патентираних +и тајних формата података, осим да одбацимо не-слободне програме +који их користе.

+ +

+Суочавање са овим изазовима ће захтевати много различитих врста напора. Али +оно што нам највише треба, да се суочимо са изазовима, јесте да запамтимо +циљ слободе и сарадње. Не можемо очекивати да ће сама жеља за моћним, +поузданим софтвером мотивисати људе да улажу велике напоре. Треба нам +одлучност коју људи имају када се боре за своје слободе и за своје +заједнице, одлучност да се истраје годинама, и да се не одустане.

+ +

+У нашој заједници, овај циљ и ова одлучност потичу углавном од Пројекта +ГНУ. Ми смо ти који причају о слободи и заједници као о нечему вредном +чврстог залагања; организације које причају о “Линуксу” обично +не кажу ово. Часописи о “Линуксу” су обично пуни огласа за +не-слободан софтвер; компаније које пакују “Линукс” додају +не-слободан софтвер систему; друге компаније “подржавају +Линукс” са не-слободним апликацијама; корисничке групе за +“Линукс” обично позивају продавца да представља те +апликације. Главно место где ће људи у нашој заједници вероватно да се +сусретну са идејом слободе и одлучности, јесте Пројекат ГНУ.

+ +

+Али када се људи сусретну са њом, дали ће је схватити?

+ +

+Људи који знају да користе систем који је произишао из Пројекта ГНУ могу +видете директну везу између себе и ГНУ-а. Они неће аутоматски да се сложе са +нашом филозофијом, али ће барем видети разлог да озбиљно размисле о +њој. Супротно томе, људи који сматрају себе “Линукс +корисницима”, и верују да је Пројекат ГНУ “развио алате који су +се показали корисним у Линуксу”, типично виде само индиректну везу +између себе и ГНУ-а. Они ће вероватно само игнорисати ГНУ филозофију када се +сусретну са њом.

+ +

+Пројекат ГНУ је идеалистичан, и свако ко данас подстиче идеализам се суочава +са великом препреком: распрострањена идологија охрабрује људе да одбаце +идеализам као “непрактичан”. Наш идеализам се показао као +ванредно практичан: то је разлог што имамао слободан оперативни систем ГНУ са Линуксом. Људи који воле овај +систем би требало да знају да га је наш идеализам учинио могућим.

+ +

+Да је “посао” стварно завршен, да није ништа у питању осим +признања, можда би било мудрије да се ствар остави на миру. Али ми нисмо у +тој позицији. Да бисмо инспирисали људе да ураде посао који треба да се +заврши, ми треба да будемо признати за посао који је већ урађен. Молимо +помозите нам тиме што ће те звати оперативни систем ГНУ са Линуксом.

+ +
+

Овај есеј је објављен у књизи Слободни +софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана.

+ +
+ + +
+ + + + + + + + diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html new file mode 100644 index 0000000..a7fd496 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html @@ -0,0 +1,818 @@ + + + + + + +Збуњујуће речи и синтагме које би требало избегавати — Пројекат ГНУ — +Задужбина за слободни софтвер + + + + +

Збуњујуће речи и синтагме које би требало избегавати

+ +

+Постоје речи и синтагме које препоручујемо да избегавате, или их избегавате +у одређеним контекстима и приликама. Неке од њих су двосмислене или упућују +на погрешан закључак. Друге намећу став са којим се, надамо се, нећете +сложити.

+ +
+

Погледајте и Врсте слободног +софтвера.

+
+ +

+„Бесплатно“ | +„Дигитална роба“ | +„Екосистем“ | +„Затворено“ | +„Заштита“ | +„Индустрија софтвера“ | +„Интелектуална својина“ | +„Комерцијално“ | +„Компензација“ | +„Крађа“ | +„ЛАМП систем“ | +„Линукс систем“ | +„МП3 плејер“ | +„Отворено“ | +„Пауер поинт (енгл. PowerPoint)“ | +„Пиратерија“ | +„Писи (енг. PC)“ | +„Потрошач“ | +„Продавац“ | + +„Продаја софтвера“ | +„Рачунарство са поверењем“ | +„Рачунарство у облаку (енгл. cloud +computing)“ | +„РИН (енгл. RAND)“ | +„Садржај“ | +„Слободно доступан (енгл. freely +available)“ | +„Софтвер на поклон (енгл. give +away)“ | +„Творац“ | +„Тржиште“ | +„Управљање дигиталним правима“ | +„У стилу БСД-а“ | +„Фотошоп (енгл. Photoshop)“ | +„Фривер“ | +„Хакер“ +

+ + + +

„Бесплатно“

+ + +

+Уколико желите да кажете да је програм слободни софтвер, молимо вас да не +кажете да је доступан „бесплатно“ (енгл. for free). Тај израз значи +„за нулту цену“. Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене.

+

+Примерци слободног софтвера су често доступни бесплатно — на пример, +преузимањем преко FTP-а. Али примерци слободног софтвера су такође +доступни и за одређену цену на CD-ROM-овима; у међувремену, +примерци власничког софтвера су такође доступни за одређену цену на +промоцијама, а неки власнички пакети су доступни бесплатно одређеним +корисницима.

+

+Да бисте избегли забуну, можете рећи да је програм доступан „као слободни +софтвер“ (енгл. as free software).

+ + + +

„Дигитална роба“

+ + +

+Израз „дигитална роба“ примењен на примерке ауторских дела их погрешно +изједначава са физичком робом, која се не може копирати, па се зато мора +производити и продавати.

+ + + +

„Екосистем“

+ + +

+Погрешно је описивати заједницу слободног софтвера (или било коју заједницу) +као „екосистем“, јер та реч подразумева одсуство (1) намере и (2) етике. У +екосистему врсте еволуирају у зависности од њихове прилагођености. Ако је +нешто слабо, то бива истребљено, и то није ни исправно ни погрешно. Израз +„екосистем“ имплицитно наводи на некритички став: „Не питај какве ствари +треба да буду, већ само посматрај шта се дешава.“

+ +

+Насупрот овоме, бића која имају активан став према свом окружењу и која су +етички одговорна могу да одлуче да сачувају нешто чему би иначе претило +нестајање – на пример, грађанско друштво, демократију, људска права, мир, +здравство, незагађеност воде и ваздуха … или слободу корисника +рачунара. +

+ + + +

„Затворено“

+ + +

+Називање неслободног софтвера „затвореним“ јасно упућује на израз „отворени +изворни код“ (енгл. open source). Ми у Покрету за слободни софтвер +желимо да избегнемо +поистовећивање са групом за отворени изворни код, па стога пазимо да +избегавамо употребу израза који би подстакао људе да нас поистовете са +њима. На пример, ми избегавамо да називамо неслободни софтвер +„затвореним“. Ми га називамо „неслободним“ или „власничким“.

+ + + +

„Заштита“

+ + +

+Адвокати издавача воле да користе израз „заштита“ да опишу ауторска +права. Ова реч носи са собом конотацију спречавања уништења или патње и +стога подстиче људе да се поистовете са власником и издавачем који се +користи ауторским правима, пре него са корисницима које она ограничавају.

+

+Лако је избећи израз „заштита“ и уместо њега користити неутралне изразе. На +пример, уместо „Заштита ауторским правима траје дуго“ можете рећи „Ауторска +права трају дуго“.

+

+Likewise, instead of saying, “protected by copyright,” you can +say, “covered by copyright” or just “copyrighted.”

+

+Ако желите да критикујете ауторска права уместо да их подржите, можете +користити израз „ограничења наметнута ауторским правима“. Дакле, рећи ћете: +„Ограничења наметнута ауторским правима трају дуго.“

+ +

+Израз „заштита“ се користи и за описивање злонамерних одлика, као што је то +у изразу „заштита од копирања“, одлика која спречава копирање. Са корисничке +тачке гледишта, ово представља опструкцију. Зато ми називамо ту злонамерну +одлику „опструкцијом копирања“.

+ + + +

„Индустрија софтвера“

+ + +

+Израз „индустрија софтвера“ подстиче људе да замишљају како се софтвер увек +развија у некој врсти фабрике и онда испоручује „потрошачима“. Заједница +слободног софтвера ово демантује. Постоје софтверске фирме, и многе фирме +развијају слободни и/или неслободни софтвер, али оне које развијају слободни +софтвер нису организоване као фабрике.

+

+Израз „индустрија“ се користи као вид пропаганде бранилаца софтверских +патената. Они називају изградњу софтвера „индустријом“ и онда покушавају да +одбране став да би је требало подвргнути патентним монополима. Европски парламент, одбацујући +софтверске патенте 2003. године, изгласао је да се „индустрија“ дефинише као +„аутоматизована производња материјалних добара“.

+ + + +

„Интелектуална својина“

+ + +

+Издавачи и адвокати воле да називају ауторска права „интелектуалном +својином“, изразом који укључује и патенте, робне марке и друга скривенија +подручја закона. Ови закони имају мало тога заједничког, а разликују се до +те мере да није препоручљиво ишта у вези са њима уопштавати. Најбоље је +говорити засебно о „ауторским правима“, „патентима“ или „робним маркама“.

+

+Израз „интелектуална својина“ носи са собом скривену претпоставку — да је +најприроднији начин да се размишља o свим овим различитим питањима заснован +на аналогији са физичким стварима и нашим представама о њима као о физичкој +својини.

+

+Што се тиче умножавања, ова аналогија занемарује кључну разлику између +материјалних ствари и информације: информација се може умножавати и делити +скоро без икаквог напора, док са материјалним стварима то није могуће +чинити.

+

+Да бисмо избегли непотребно ширење двосмислености и забуне коју проузрокује +овај израз, најбоље је чврсто одлучити да не говоримо или чак и мислимо у категоријама +„интелектуалне својине“.

+

+Лицемерје називања ових моћи „правима“ почиње да брука +Светску организацију „интелектуалне својине“ (енг. WIPO).

+ + + +

„Комерцијално“

+ + +

+Молимо вас да не користите реч „комерцијално“ као синоним за +„неслободно“. Тиме се мешају два потпуно различита питања.

+

+Програм је комерцијалан ако је његов развој пословна активност. Комерцијални +програм може да буде слободан или неслободан, у зависности од начина његове +расподеле. Исто тако, програм кога развија школа или појединац може да буде +слободан или неслободан, у зависности од начина његове расподеле. Питања ко +је развио програм и какву слободу имају његови корисници су независна.

+

+У првој деценији Покрета за слободни софтвер, пакети слободног софтвера су +скоро увек били некомерцијални; делове оперативног система ГНУ са Линуксом +су развијали појединци или непрофитне организације као што су ЗСС и +универзитети. Касније се, деведесетих, појавио и слободни комерцијални +софтвер.

+

+Слободни комерцијални софтвер је прилог нашем друштву, па бисмо морали да га +подстичемо. Али ће људи који мисле да „комерцијално“ значи „неслободно“ +мислити да је комбинација „слободно комерцијално“ контрадикторна сама себи и +занемариће ту могућност. Стога би требало да пазимо да не користимо реч +„комерцијално“ на тај начин.

+ + + +

„Компензација“

+ + +

+Када се говори о „компензацији аутора“ у вези са ауторским правима, то носи +са собом претпоставке да (1) ауторска права[6] постоје ради аутора, и да (2) кад год нешто +читамо, аутор ради за нас а ми му дугујемо новац. Прва претпоставка је +једноставно погрешна, а друга је +нечувена. +

+ + + +

„Крађа“

+ + +

+Браниоци система ауторских права често користе речи као што су „украдено“ и +„крађа“ да опишу кршење ауторских права. Они истовремено захтевају од нас да +сматрамо правни систем влашћу над етиком: ако је умножавање забрањено, онда +је вероватно погрешно.

+

+"Значајно је напоменути да правни систем (бар у САД) +одбацује идеју да је кршење ауторских права „крађа“. Браниоци система +ауторских права апелују на власт, и погрешно тумаче шта она прописује.

+

+To refute them, you can point to this +real case which shows what can properly be described as “copyright +theft.”

+

+Сама идеја да закони одређују шта је исправно а шта погрешно је +промашај. Закони су, у најбољем случају, покушај да се достигне правда; рећи +да закони дефинишу правду или етичко понашање представља обртање ствари +наглавце.

+ + + +

„ЛАМП систем“

+ + +

+„ЛАМП“ је скраћеница која значи „Линукс, Апаш, Мајескуел +(енг. MySQL) и Пехапе“, што је честа комбинација софтвера на веб +серверима, осим што се овде „Линукс“ односи на цео систем ГНУ са +Линуксом. Дакле, уместо „ЛАМП“, требало би говорити „ГЛАМП“: „ГНУ, Линукс, +Апаш, Мајескуел и Пехапе“. +

+ + + +

„Линукс систем“

+ + +

+Линукс је назив језгра које развија Линус Торвалдс од 1991. Оперативни +систем у којем се користи Линукс је у основи ГНУ са доданим +Линуксом. Називати цео систем „Линуксом“ је и непоштено и збуњујуће. Молимо +вас да називате цео систем ГНУ-ом са +Линуксом, како бисте одали признање Пројекту ГНУ и уједно одвојили цео +систем од језгра. +

+ + + +

„МП3 плејер“

+ + +

+Касних деведесетих је постало изводљиво правити преносиве дигиталне звучне +уређаје за репродукцију музике – плејере. Већина тих уређаја подржава +патентирани кодек МП3. Неки од њих подржавају звучне кодеке Ог Ворбис +(енг. Ogg Vorbis) и Флак (енг. FLAC), који су ослобођени +патената, и могу и да уопште не подржавају датотеке кодиране МП3-ом, баш да +би избегли патенте. Називати такве плејере „МП3 плејерима“ није само +збуњујуће, већ ставља МП3 у незаслужено привилеговани положај, који подстиче +људе да наставе да користе тај рањиви формат. Ми предлажемо израз „дигитални +звучни плејер“ или просто „звучни плејер“, у складу са контекстом.

+ + + +

„Отворено“

+ + +

+Молимо вас да избегавате речи „отворено“ или „отворени изворни код“ као +замену за „слободни софтвер“. Оне се односе на другачији став +заснован на другачијим вредностима. Слободни софтвер представља политички +покрет, а отворени изворни код представља модел изградње. Ако говорите о +ставовима отвореног изворног кода, исправно је да користите тај назив, али +вас молимо да не поистовећујете нас или наше дело са његовим слоганом — то +наводи људе да мисле како их ми подржавамо.

+ +

When referring to the open source views, it's correct to use that name, but +please do not use that term when talking about us, our software, or our +views—that leads people to suppose our views are similar to theirs.

+ + + +

„Пауер поинт (енгл. PowerPoint)“

+ + +

+Молимо вас да избегавате употребу израза „Пауер поинт“ да бисте означили +било какву врсту презентација[8]. Пауер +поинт је назив само једног одређеног власничког програма за израду +презентација, а постоје бројне слободне алтернативе, као што је класа +beamer која је доступна уз сваку дистрибуцију ЛаТеХ-а или +ЛибреОфис Импрес.

+ + + +

„Пиратерија“

+ + +

+Издавачи често називају умножавање које не одобравају „пиратеријом“. На тај +начин они имплицитно поручују да је незаконито умножавање етички једнако +нападима на бродове на отвореном мору и отимању и убијању људи на њима. На +основу такве пропаганде, они су широм света издејствовали законе који +забрањују умножавање у већини случајева (понекад и у свим). (Они и даље врше +притисак да те забране учине потпунијим.) +

+

+Уколико ви не сматрате да је умножавање које не одобрава издавач исто што и +отимање и убијање, можда би требало да избегавате реч „пиратерија“ како +бисте га описали. Уместо тог израза, можете користити неутралне изразе као +што су „неовлашћено умножавање“ (или „забрањено умножавање“ у сутиацијама +када је оно нелегално). Неки од нас чак више воле да употребљавају позитивне +изразе, као што је „дељење информације са ближњим“.

+ + + +

„Писи (енг. PC)“

+ + +

+У реду је користити скраћеницу „Писи“[4] да означите одређену врсту рачунарског +хардвера, али вас молимо да не користите тај појам уз претпоставку да тај +рачунар извршава Микрософтов Виндовс. Ако инсталирате ГНУ са Линуксом на +истом рачунару, то је и даље Писи.

+ +

+За рачунаре који користе Виндовс је предложен израз „WC“ (енг. Windows +Computer).

+ + + +

„Потрошач“

+ + +

+Израз „потрошач“ носи са собом гомилу непожељних претпоставки када се +употребљава да означи кориснике рачунара. Пуштањем се дигитални снимак, као +ни програм покретаењм, не троши. Изрази „произвођач“ и „потрошач“ потичу из +економске теорије, и намећу њене погрешне претпоставке и уску визуру +економске теорије. То тежи ка извртању вашег начина мишљења.

+

+Осим тога, називање корисника софтвера „потрошачима“ им прописује врло +ограничену улогу. Они се третирају као стока која незаинтересовано пасе све +што јој други обезбеде.

+

+Плитка економска визија корисника као „потрошача“ води ка идеји да су +објављена дела „садржај“. Овај начин размишљања води до травестија као што +је УКТШПОДТ „Уредба о корисницима телевизије широког пропусног опсега и +дигиталне телевизије“ (енгл. CBDTPA — Consumer Broadband and Digital +Television Promotion Act) које би захтевале постојање средстава за +ограничење умножавања у сваком дигиталном уређају. Ако корисници само +„користе“, зашто би онда покретачи те уредбе били забринути?

+

+Како би се описали људи који нису ограничени на пасивно коришћење дела, +предлажемо да се користе изрази као што су „појединци“ и „грађани“.

+ + + +

„Продавац“

+ + +

+Молимо вас да не користите израз „продавац“ када говорите о било коме ко +изграђује или саставља неки софтвер. Многи програми су изграђени са намером +да се њихови примерци продају, и њихови градитељи су зато заиста +продавци. Такви су и неки пакети слободног софтвера. Међутим, многе програме +граде добровољци или организације, који не намеравају да продају +примерке. Такви градитељи нису продавци. Зато су само неки од састављача +дистрибуција ГНУ-а са Линуксом продавци. +

+ + + +

„Продаја софтвера“

+ + +

+Израз „продаја софтвера“ је двосмислен. Строго говорећи, размена примерка +слободног програма у замену за своту новца јесте „продаја“, али људи обично +повезују израз „продавати“ са власничким ограничењима над каснијом употребом +софтвера. Морате бити прецизнији и спречити забуну говорећи или „расподела +примерака програма уз надокнаду“ или „наметање власничких ограничења на +употребу програма“, у зависности од тога шта хоћете да кажете.

+

+Погледајте чланак Продаја слободног +софтвера за даљу дискусију о овом проблему.

+ + + +

„Рачунарство са поверењем“

+ + +

+„Рачунарство са поверењем“ је пристрасни +назив плана поновног дизајнирања рачунара како би градитељи апликација могли +да имају поверења да ће ваш рачунар слушати њих уместо вас. Са њихове тачке +гледишта, то је „поверење“. Са ваше тачке гледишта, то је „издаја“. +

+ + + +

„Рачунарство у облаку (енгл. cloud computing)“

+ + +

+Израз „рачунарство у облаку“ је маркетиншка кованица без јасног значења. Она +се користи за низ различитих активности чија једина заједничка особина јесте +да користе Интернет за још нешто осим преноса датотека. Зато је овај израз +извор забуне. Уколико на њему заснивате ваш став, он ће бити нејасан. +

+ +

+Када размишљате о нечијој изјави у којој се користи овај израз, или на њу +одговарате, први корак је да разлучите о чему се ради. О каквој врсти +активности ова изјава заиста говори, и који је добар и јасан израз за ту +активност? Једном када тема постане јасна, разговор може тећи ка корисном +закључку. +

+ +

+Интересантно је да је Лари Елисон (Larry Ellison), градитељ +власничког софтвера, такође приметио +неодређеност израза „рачунарство у облаку“. Он је ипак одлучио да +користи израз јер, као градитељ власничког софтвера, он није мотивисан +идеалима којима смо мотивисани ми. +

+ + + +

„РИН — разумно и недискриминирајуће (енгл. RAND — reasonable and +nondiscriminatory)“

+ + +

+Тела за стандарде која објављују стандарде ограничене патентима, који +забрањују слободни софтвер, обично воде политику добијања патентних лиценци +које захтевају плаћање фиксне цене по примерку програма који је под тим +лиценцама. Она често називају такве лиценце изразом „РИН“ +(енгл. RAND), што значи „разумно и недискриминирајуће“ +(енгл. reasonable and non-discriminatory).

+

+Тај израз заташкава врсту патентних лиценци које у суштини нису ни разумне +ни недискриминирајуће. Тачно је да те лиценце не дискриминишу ниједну +одређену особу, али дискриминишу заједницу слободног софтвера, а то их чини +неумереним. Тако је једна половина скраћенице „РИН“ обмана а друга половина +предрасуда.

+

+Тела за стандарде би требало да схвате да су те лиценце дискриминирајуће, и +да напусте употребу израза „разумно и недискриминирајуће“ или „РИН“. Док то +не учине, други писци који не желе да учествују у заташкавању ће исправно +поступити ако одбаце овај израз. Прихватање и употреба тог израза само зато +што су га фирме које поседују патенте ставиле у широку употребу јесте +дозвола да вам те фирме диктирају ставове које заступате.

+

+Уместо овога, ми предлажемо израз „само по истој цени“, или „СПИЦ“[5]. Тај израз је тачан јер је једини услов код +тих лиценци плаћање једнаке цене.

+ + + +

„Садржај“

+ + +

+Ако хоћете да опишете осећање удобности и задовољства, свакако реците да сте +„задовољни“[1], али избегаваје употребу +те речи у својству именице да бисте описали писана и друга ауторска +дела. Таква употреба те речи повлачи посебан став према тим делима, да су +она замењива роба чија је сврха да попуни амбалажу и донесе новац. У ствари, +таква употреба се односи према њима са непоштовањем. +

+

+Овај израз често користе издавачи који на силу желе да увећају моћ ауторских +права, а све у име аутора (или „стваралаца“, како их они називају) +дела. Израз „садржај“ открива њихова стварна осећања.

+ +

Погледајте Отворено писмо +Кортни Лав (Courtney Love) Стиву Кејсу (Steve Case) +(тражите „content provider“ на тој страници. Нажалост, гђа Лав није +свесна да и израз „интелектуална својина“ упућује на погрешан закључак.

+

+Све док други користе израз „продавац садржаја“, политички дисиденти могу да +се називају „продавцима незадовољства“[2].

+

+Израз „управљање садржајем“ (енг. „content management“) је победник +на такмичењу у бесмислености. Ниједна реч нема конкретно значење: „садржај“ +значи „нека врста информације“, а „управљати“ значи „радити нешто +томе“. Дакле, „систем за управљање садржајем“ је систем који нешто ради +некаквој информацији. Скоро сви програми одговарају том опису.

+ +

+У већини случајева, тим изразом се у ствари мисли на систем за ажурирање +страница на веб местима. Ми препоручујемо да се у том случају користи израз +„Систем за ревизију веб места“ — СРВ (енгл. Web site revision system — +WRS).

+ + + +

„Слободно доступан (енгл. freely available)“

+ + +

+Немојте користити израз „слободно доступан“ (енгл. freely +available) као синоним за „слободни софтвер“. Та два израза нису +еквивалентна. Софтвер је „слободно доступан“ ако свако може лако доћи до +свог примерка. „Слободни софтвер“ је дефинисан као питање слободе корисника +који већ поседују примерак. То су одговори на два различита питања. +

+ + + +

„Софтвер на поклон (енгл. give away)“

+ + +

+Варљиво је користити израз „на поклон“ у значењу „расподељивати програм као +слободни софтвер“. Тај израз ствара исте проблеме као и „бесплатно“: наводи +на то да је у питању цена, а не слобода. Један начин да се избегне забуна је +да се говори „објављен у виду слободног софтвера“.

+ + + +

„Творац“

+ + +

+Израз „творац“, примењен на ауторе, имплицитно пореди ауторе са божанствима +(„Творац“). Овај израз користе издавачи да морално издигну ауторе изнад +обичних људи и да оправдају увећану моћ ауторских права коју су издавачи +слободни да употребе у име аутора. Ми предлажемо да уместо тога говорите +„аутор“. Међутим, често је оно на шта мислите „носилац ауторских права“.

+ + + +

„Тржиште“

+ + +

+Називање корисника слободног софтвера, или корисника софтвера у општем +смислу, „тржиштем“ наводи на погрешан закључак.

+

+Ово не значи да у оквиру заједнице слободног софтвера нема места за +тржиште. Ако водите фирму која подржава слободни софтвер, онда постоје и +клијенти са којима тргујете на тржишту. Све док поштујете њихову слободу, +желимо вам успех у вашем пословању.

+

+Али покрет за слободни софтвер је друштвени покрет, а не фирма, и успех коме +он тежи није тржишни успех. Ми покушавамо да помогнемо јавности +обезбеђивањем слободе, а не такмичењем у отимању од +конкуренције. Изједначавање ове кампање за слободу са пословном кампањом +представља негирање важности слободе и оправдавање власничког софтвера.

+ + + +

„Управљање дигиталним правима“

+ + +

+Софтвер за „управљање дигиталним правима“ је у ствари пројектован да наметне +ограничења корисницима рачунара. Употреба речи „права“ у овом изразу јесте +пропаганда, смишљена да неопрезне наведе на гледиште мањине која та +ограничења намеће, док занемарује гледиште већине којој се она намећу.

+

+Добре алтернативе су „управљање дигиталним препрекама“ и „дигиталне лисице“.

+ + + +

„У стилу БСД-а“

+ + +

+Израз „у стилу БСД-а“ доводи до забуне јер изједначава лиценце које садрже битне +разлике. На пример, изворна лиценца БСД-а која садржи клаузулу о +рекламирању није сагласна са ГНУ-овом општом јавном лиценцом, али ревидирана +лиценца БСД-а то јесте.

+

+Како бисмо избегли забуну, најбоље је да именујете конкретне лиценце и избегавате +нејасни израз „у стилу БСД-а“.

+ + + +

„Фотошоп (енгл. Photoshop)“

+ + +

+Молимо вас да избегавате употребу израза „фотошоп“ у својству глагола[7] који означава било какву врсту манипулације +фотографијама или уређивање слика у општем смислу. Фотошоп је назив само +једног одређеног власничког програма за уређивање слика, а постоје бројне +алтернативе, као што је Гимп.

+ + + +

„Фривер“

+ + +

+Молимо вас да не употребљавате израз „фривер“ као синоним за „слободни +софтвер“. Израз „фривер“ је често употребљаван осамдесетих за програме који +се расподељују само као извршни, без изворног кода. Данас он нема одређено +договорено значење.

+

+Уколико говорите неенглески језик, молимо вас да не позајмљујете енглеске +речи као што је free software или „фривер“ +(freeware). Боље је да преведете израз free software на ваш језик.

+ +

+Користећи реч из сопственог +језика[3], показујете да стварно +мислите на слободу, а не само да подражавате неку мистериозну замисао +страног маркетинга. Позивање на слободу може вама и вашим сународницима +испрва деловати чудно или узнемирујуће, али када једном буду видели да оно +значи тачно оно што јесте, заиста ће разумети о чему се ради. +

+ + + +

„Хакер“

+ + +

+Хакер је свако ко ужива у разиграној +бистрини, не обавезно укључујући и рачунаре. Програмери заједнице +слободног софтвера старог МИТ-а шездесетих и седамдесетих су се међусобно називали +хакерима. Око 1980., новинари који су открили заједницу хакера су погрешно +тим називом означили „разбијаче безбедности“.

+ +

+Молимо вас да не увећавате ову грешку. Људи који разбијају безбедност су +„кракери“ (енгл. crackers).

+ + +
+

Овај есеј је објављен у књизи Слободни +софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана.

+ +
+ + +
+Примедбе преводиоца: +
    +
  1. Игра речима: на енглеском content може да има +значење „задовољно“ (придев), „задовољство“ (именица) али и „садржај“ +(именица). [СР]
    2. +
  2. Игра речима; на енглеском је mal+content +„незадовољство“, што укључује спорну реч content. [СР]
    3. +
  3. У српском: слободни софтвер. [СР]
    4. +
  4. У енглеском је PC – Personal Computer, „лични +рачунар“. [СР]
    5. +
  5. Енглески: uniform fee only — UFO, што је и +скраћеница за неидентификовани летећи објекат — НЛО. [СР]
    6. +
  6. Овде долази до изражаја несклад између српског назива за +систем „ауторских права“ и енглеског назива copyright. У српском је +веза са аутором нераскидива, па текст губи на смислу. Ипак, то је нажалост +израз који се правно користи у српском да означи +copyright. [СР]
    7. +
  7. Ова примедба се очито односи на енглески језик, јер +колико је мени познато у српском није толико одомаћена употреба глагола +„фотошоповати“. [СР]
    8. +
  8. Важе сличне напомене као и за +Photoshop. [СР]
    9. +
+ + + + + + + + -- cgit v1.2.3