From 1ae0306a3cf2ea27f60b2d205789994d260c2cce Mon Sep 17 00:00:00 2001 From: Christian Grothoff Date: Sun, 11 Oct 2020 13:29:45 +0200 Subject: add i18n FSFS --- .../blog/articles/sr/words-to-avoid.html | 818 +++++++++++++++++++++ 1 file changed, 818 insertions(+) create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html') diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html new file mode 100644 index 0000000..a7fd496 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/words-to-avoid.html @@ -0,0 +1,818 @@ + + + + + + +Збуњујуће речи и синтагме које би требало избегавати — Пројекат ГНУ — +Задужбина за слободни софтвер + + + + +

Збуњујуће речи и синтагме које би требало избегавати

+ +

+Постоје речи и синтагме које препоручујемо да избегавате, или их избегавате +у одређеним контекстима и приликама. Неке од њих су двосмислене или упућују +на погрешан закључак. Друге намећу став са којим се, надамо се, нећете +сложити.

+ +
+

Погледајте и Врсте слободног +софтвера.

+
+ +

+„Бесплатно“ | +„Дигитална роба“ | +„Екосистем“ | +„Затворено“ | +„Заштита“ | +„Индустрија софтвера“ | +„Интелектуална својина“ | +„Комерцијално“ | +„Компензација“ | +„Крађа“ | +„ЛАМП систем“ | +„Линукс систем“ | +„МП3 плејер“ | +„Отворено“ | +„Пауер поинт (енгл. PowerPoint)“ | +„Пиратерија“ | +„Писи (енг. PC)“ | +„Потрошач“ | +„Продавац“ | + +„Продаја софтвера“ | +„Рачунарство са поверењем“ | +„Рачунарство у облаку (енгл. cloud +computing)“ | +„РИН (енгл. RAND)“ | +„Садржај“ | +„Слободно доступан (енгл. freely +available)“ | +„Софтвер на поклон (енгл. give +away)“ | +„Творац“ | +„Тржиште“ | +„Управљање дигиталним правима“ | +„У стилу БСД-а“ | +„Фотошоп (енгл. Photoshop)“ | +„Фривер“ | +„Хакер“ +

+ + + +

„Бесплатно“

+ + +

+Уколико желите да кажете да је програм слободни софтвер, молимо вас да не +кажете да је доступан „бесплатно“ (енгл. for free). Тај израз значи +„за нулту цену“. Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене.

+

+Примерци слободног софтвера су често доступни бесплатно — на пример, +преузимањем преко FTP-а. Али примерци слободног софтвера су такође +доступни и за одређену цену на CD-ROM-овима; у међувремену, +примерци власничког софтвера су такође доступни за одређену цену на +промоцијама, а неки власнички пакети су доступни бесплатно одређеним +корисницима.

+

+Да бисте избегли забуну, можете рећи да је програм доступан „као слободни +софтвер“ (енгл. as free software).

+ + + +

„Дигитална роба“

+ + +

+Израз „дигитална роба“ примењен на примерке ауторских дела их погрешно +изједначава са физичком робом, која се не може копирати, па се зато мора +производити и продавати.

+ + + +

„Екосистем“

+ + +

+Погрешно је описивати заједницу слободног софтвера (или било коју заједницу) +као „екосистем“, јер та реч подразумева одсуство (1) намере и (2) етике. У +екосистему врсте еволуирају у зависности од њихове прилагођености. Ако је +нешто слабо, то бива истребљено, и то није ни исправно ни погрешно. Израз +„екосистем“ имплицитно наводи на некритички став: „Не питај какве ствари +треба да буду, већ само посматрај шта се дешава.“

+ +

+Насупрот овоме, бића која имају активан став према свом окружењу и која су +етички одговорна могу да одлуче да сачувају нешто чему би иначе претило +нестајање – на пример, грађанско друштво, демократију, људска права, мир, +здравство, незагађеност воде и ваздуха … или слободу корисника +рачунара. +

+ + + +

„Затворено“

+ + +

+Називање неслободног софтвера „затвореним“ јасно упућује на израз „отворени +изворни код“ (енгл. open source). Ми у Покрету за слободни софтвер +желимо да избегнемо +поистовећивање са групом за отворени изворни код, па стога пазимо да +избегавамо употребу израза који би подстакао људе да нас поистовете са +њима. На пример, ми избегавамо да називамо неслободни софтвер +„затвореним“. Ми га називамо „неслободним“ или „власничким“.

+ + + +

„Заштита“

+ + +

+Адвокати издавача воле да користе израз „заштита“ да опишу ауторска +права. Ова реч носи са собом конотацију спречавања уништења или патње и +стога подстиче људе да се поистовете са власником и издавачем који се +користи ауторским правима, пре него са корисницима које она ограничавају.

+

+Лако је избећи израз „заштита“ и уместо њега користити неутралне изразе. На +пример, уместо „Заштита ауторским правима траје дуго“ можете рећи „Ауторска +права трају дуго“.

+

+Likewise, instead of saying, “protected by copyright,” you can +say, “covered by copyright” or just “copyrighted.”

+

+Ако желите да критикујете ауторска права уместо да их подржите, можете +користити израз „ограничења наметнута ауторским правима“. Дакле, рећи ћете: +„Ограничења наметнута ауторским правима трају дуго.“

+ +

+Израз „заштита“ се користи и за описивање злонамерних одлика, као што је то +у изразу „заштита од копирања“, одлика која спречава копирање. Са корисничке +тачке гледишта, ово представља опструкцију. Зато ми називамо ту злонамерну +одлику „опструкцијом копирања“.

+ + + +

„Индустрија софтвера“

+ + +

+Израз „индустрија софтвера“ подстиче људе да замишљају како се софтвер увек +развија у некој врсти фабрике и онда испоручује „потрошачима“. Заједница +слободног софтвера ово демантује. Постоје софтверске фирме, и многе фирме +развијају слободни и/или неслободни софтвер, али оне које развијају слободни +софтвер нису организоване као фабрике.

+

+Израз „индустрија“ се користи као вид пропаганде бранилаца софтверских +патената. Они називају изградњу софтвера „индустријом“ и онда покушавају да +одбране став да би је требало подвргнути патентним монополима. Европски парламент, одбацујући +софтверске патенте 2003. године, изгласао је да се „индустрија“ дефинише као +„аутоматизована производња материјалних добара“.

+ + + +

„Интелектуална својина“

+ + +

+Издавачи и адвокати воле да називају ауторска права „интелектуалном +својином“, изразом који укључује и патенте, робне марке и друга скривенија +подручја закона. Ови закони имају мало тога заједничког, а разликују се до +те мере да није препоручљиво ишта у вези са њима уопштавати. Најбоље је +говорити засебно о „ауторским правима“, „патентима“ или „робним маркама“.

+

+Израз „интелектуална својина“ носи са собом скривену претпоставку — да је +најприроднији начин да се размишља o свим овим различитим питањима заснован +на аналогији са физичким стварима и нашим представама о њима као о физичкој +својини.

+

+Што се тиче умножавања, ова аналогија занемарује кључну разлику између +материјалних ствари и информације: информација се може умножавати и делити +скоро без икаквог напора, док са материјалним стварима то није могуће +чинити.

+

+Да бисмо избегли непотребно ширење двосмислености и забуне коју проузрокује +овај израз, најбоље је чврсто одлучити да не говоримо или чак и мислимо у категоријама +„интелектуалне својине“.

+

+Лицемерје називања ових моћи „правима“ почиње да брука +Светску организацију „интелектуалне својине“ (енг. WIPO).

+ + + +

„Комерцијално“

+ + +

+Молимо вас да не користите реч „комерцијално“ као синоним за +„неслободно“. Тиме се мешају два потпуно различита питања.

+

+Програм је комерцијалан ако је његов развој пословна активност. Комерцијални +програм може да буде слободан или неслободан, у зависности од начина његове +расподеле. Исто тако, програм кога развија школа или појединац може да буде +слободан или неслободан, у зависности од начина његове расподеле. Питања ко +је развио програм и какву слободу имају његови корисници су независна.

+

+У првој деценији Покрета за слободни софтвер, пакети слободног софтвера су +скоро увек били некомерцијални; делове оперативног система ГНУ са Линуксом +су развијали појединци или непрофитне организације као што су ЗСС и +универзитети. Касније се, деведесетих, појавио и слободни комерцијални +софтвер.

+

+Слободни комерцијални софтвер је прилог нашем друштву, па бисмо морали да га +подстичемо. Али ће људи који мисле да „комерцијално“ значи „неслободно“ +мислити да је комбинација „слободно комерцијално“ контрадикторна сама себи и +занемариће ту могућност. Стога би требало да пазимо да не користимо реч +„комерцијално“ на тај начин.

+ + + +

„Компензација“

+ + +

+Када се говори о „компензацији аутора“ у вези са ауторским правима, то носи +са собом претпоставке да (1) ауторска права[6] постоје ради аутора, и да (2) кад год нешто +читамо, аутор ради за нас а ми му дугујемо новац. Прва претпоставка је +једноставно погрешна, а друга је +нечувена. +

+ + + +

„Крађа“

+ + +

+Браниоци система ауторских права често користе речи као што су „украдено“ и +„крађа“ да опишу кршење ауторских права. Они истовремено захтевају од нас да +сматрамо правни систем влашћу над етиком: ако је умножавање забрањено, онда +је вероватно погрешно.

+

+"Значајно је напоменути да правни систем (бар у САД) +одбацује идеју да је кршење ауторских права „крађа“. Браниоци система +ауторских права апелују на власт, и погрешно тумаче шта она прописује.

+

+To refute them, you can point to this +real case which shows what can properly be described as “copyright +theft.”

+

+Сама идеја да закони одређују шта је исправно а шта погрешно је +промашај. Закони су, у најбољем случају, покушај да се достигне правда; рећи +да закони дефинишу правду или етичко понашање представља обртање ствари +наглавце.

+ + + +

„ЛАМП систем“

+ + +

+„ЛАМП“ је скраћеница која значи „Линукс, Апаш, Мајескуел +(енг. MySQL) и Пехапе“, што је честа комбинација софтвера на веб +серверима, осим што се овде „Линукс“ односи на цео систем ГНУ са +Линуксом. Дакле, уместо „ЛАМП“, требало би говорити „ГЛАМП“: „ГНУ, Линукс, +Апаш, Мајескуел и Пехапе“. +

+ + + +

„Линукс систем“

+ + +

+Линукс је назив језгра које развија Линус Торвалдс од 1991. Оперативни +систем у којем се користи Линукс је у основи ГНУ са доданим +Линуксом. Називати цео систем „Линуксом“ је и непоштено и збуњујуће. Молимо +вас да називате цео систем ГНУ-ом са +Линуксом, како бисте одали признање Пројекту ГНУ и уједно одвојили цео +систем од језгра. +

+ + + +

„МП3 плејер“

+ + +

+Касних деведесетих је постало изводљиво правити преносиве дигиталне звучне +уређаје за репродукцију музике – плејере. Већина тих уређаја подржава +патентирани кодек МП3. Неки од њих подржавају звучне кодеке Ог Ворбис +(енг. Ogg Vorbis) и Флак (енг. FLAC), који су ослобођени +патената, и могу и да уопште не подржавају датотеке кодиране МП3-ом, баш да +би избегли патенте. Називати такве плејере „МП3 плејерима“ није само +збуњујуће, већ ставља МП3 у незаслужено привилеговани положај, који подстиче +људе да наставе да користе тај рањиви формат. Ми предлажемо израз „дигитални +звучни плејер“ или просто „звучни плејер“, у складу са контекстом.

+ + + +

„Отворено“

+ + +

+Молимо вас да избегавате речи „отворено“ или „отворени изворни код“ као +замену за „слободни софтвер“. Оне се односе на другачији став +заснован на другачијим вредностима. Слободни софтвер представља политички +покрет, а отворени изворни код представља модел изградње. Ако говорите о +ставовима отвореног изворног кода, исправно је да користите тај назив, али +вас молимо да не поистовећујете нас или наше дело са његовим слоганом — то +наводи људе да мисле како их ми подржавамо.

+ +

When referring to the open source views, it's correct to use that name, but +please do not use that term when talking about us, our software, or our +views—that leads people to suppose our views are similar to theirs.

+ + + +

„Пауер поинт (енгл. PowerPoint)“

+ + +

+Молимо вас да избегавате употребу израза „Пауер поинт“ да бисте означили +било какву врсту презентација[8]. Пауер +поинт је назив само једног одређеног власничког програма за израду +презентација, а постоје бројне слободне алтернативе, као што је класа +beamer која је доступна уз сваку дистрибуцију ЛаТеХ-а или +ЛибреОфис Импрес.

+ + + +

„Пиратерија“

+ + +

+Издавачи често називају умножавање које не одобравају „пиратеријом“. На тај +начин они имплицитно поручују да је незаконито умножавање етички једнако +нападима на бродове на отвореном мору и отимању и убијању људи на њима. На +основу такве пропаганде, они су широм света издејствовали законе који +забрањују умножавање у већини случајева (понекад и у свим). (Они и даље врше +притисак да те забране учине потпунијим.) +

+

+Уколико ви не сматрате да је умножавање које не одобрава издавач исто што и +отимање и убијање, можда би требало да избегавате реч „пиратерија“ како +бисте га описали. Уместо тог израза, можете користити неутралне изразе као +што су „неовлашћено умножавање“ (или „забрањено умножавање“ у сутиацијама +када је оно нелегално). Неки од нас чак више воле да употребљавају позитивне +изразе, као што је „дељење информације са ближњим“.

+ + + +

„Писи (енг. PC)“

+ + +

+У реду је користити скраћеницу „Писи“[4] да означите одређену врсту рачунарског +хардвера, али вас молимо да не користите тај појам уз претпоставку да тај +рачунар извршава Микрософтов Виндовс. Ако инсталирате ГНУ са Линуксом на +истом рачунару, то је и даље Писи.

+ +

+За рачунаре који користе Виндовс је предложен израз „WC“ (енг. Windows +Computer).

+ + + +

„Потрошач“

+ + +

+Израз „потрошач“ носи са собом гомилу непожељних претпоставки када се +употребљава да означи кориснике рачунара. Пуштањем се дигитални снимак, као +ни програм покретаењм, не троши. Изрази „произвођач“ и „потрошач“ потичу из +економске теорије, и намећу њене погрешне претпоставке и уску визуру +економске теорије. То тежи ка извртању вашег начина мишљења.

+

+Осим тога, називање корисника софтвера „потрошачима“ им прописује врло +ограничену улогу. Они се третирају као стока која незаинтересовано пасе све +што јој други обезбеде.

+

+Плитка економска визија корисника као „потрошача“ води ка идеји да су +објављена дела „садржај“. Овај начин размишљања води до травестија као што +је УКТШПОДТ „Уредба о корисницима телевизије широког пропусног опсега и +дигиталне телевизије“ (енгл. CBDTPA — Consumer Broadband and Digital +Television Promotion Act) које би захтевале постојање средстава за +ограничење умножавања у сваком дигиталном уређају. Ако корисници само +„користе“, зашто би онда покретачи те уредбе били забринути?

+

+Како би се описали људи који нису ограничени на пасивно коришћење дела, +предлажемо да се користе изрази као што су „појединци“ и „грађани“.

+ + + +

„Продавац“

+ + +

+Молимо вас да не користите израз „продавац“ када говорите о било коме ко +изграђује или саставља неки софтвер. Многи програми су изграђени са намером +да се њихови примерци продају, и њихови градитељи су зато заиста +продавци. Такви су и неки пакети слободног софтвера. Међутим, многе програме +граде добровољци или организације, који не намеравају да продају +примерке. Такви градитељи нису продавци. Зато су само неки од састављача +дистрибуција ГНУ-а са Линуксом продавци. +

+ + + +

„Продаја софтвера“

+ + +

+Израз „продаја софтвера“ је двосмислен. Строго говорећи, размена примерка +слободног програма у замену за своту новца јесте „продаја“, али људи обично +повезују израз „продавати“ са власничким ограничењима над каснијом употребом +софтвера. Морате бити прецизнији и спречити забуну говорећи или „расподела +примерака програма уз надокнаду“ или „наметање власничких ограничења на +употребу програма“, у зависности од тога шта хоћете да кажете.

+

+Погледајте чланак Продаја слободног +софтвера за даљу дискусију о овом проблему.

+ + + +

„Рачунарство са поверењем“

+ + +

+„Рачунарство са поверењем“ је пристрасни +назив плана поновног дизајнирања рачунара како би градитељи апликација могли +да имају поверења да ће ваш рачунар слушати њих уместо вас. Са њихове тачке +гледишта, то је „поверење“. Са ваше тачке гледишта, то је „издаја“. +

+ + + +

„Рачунарство у облаку (енгл. cloud computing)“

+ + +

+Израз „рачунарство у облаку“ је маркетиншка кованица без јасног значења. Она +се користи за низ различитих активности чија једина заједничка особина јесте +да користе Интернет за још нешто осим преноса датотека. Зато је овај израз +извор забуне. Уколико на њему заснивате ваш став, он ће бити нејасан. +

+ +

+Када размишљате о нечијој изјави у којој се користи овај израз, или на њу +одговарате, први корак је да разлучите о чему се ради. О каквој врсти +активности ова изјава заиста говори, и који је добар и јасан израз за ту +активност? Једном када тема постане јасна, разговор може тећи ка корисном +закључку. +

+ +

+Интересантно је да је Лари Елисон (Larry Ellison), градитељ +власничког софтвера, такође приметио +неодређеност израза „рачунарство у облаку“. Он је ипак одлучио да +користи израз јер, као градитељ власничког софтвера, он није мотивисан +идеалима којима смо мотивисани ми. +

+ + + +

„РИН — разумно и недискриминирајуће (енгл. RAND — reasonable and +nondiscriminatory)“

+ + +

+Тела за стандарде која објављују стандарде ограничене патентима, који +забрањују слободни софтвер, обично воде политику добијања патентних лиценци +које захтевају плаћање фиксне цене по примерку програма који је под тим +лиценцама. Она често називају такве лиценце изразом „РИН“ +(енгл. RAND), што значи „разумно и недискриминирајуће“ +(енгл. reasonable and non-discriminatory).

+

+Тај израз заташкава врсту патентних лиценци које у суштини нису ни разумне +ни недискриминирајуће. Тачно је да те лиценце не дискриминишу ниједну +одређену особу, али дискриминишу заједницу слободног софтвера, а то их чини +неумереним. Тако је једна половина скраћенице „РИН“ обмана а друга половина +предрасуда.

+

+Тела за стандарде би требало да схвате да су те лиценце дискриминирајуће, и +да напусте употребу израза „разумно и недискриминирајуће“ или „РИН“. Док то +не учине, други писци који не желе да учествују у заташкавању ће исправно +поступити ако одбаце овај израз. Прихватање и употреба тог израза само зато +што су га фирме које поседују патенте ставиле у широку употребу јесте +дозвола да вам те фирме диктирају ставове које заступате.

+

+Уместо овога, ми предлажемо израз „само по истој цени“, или „СПИЦ“[5]. Тај израз је тачан јер је једини услов код +тих лиценци плаћање једнаке цене.

+ + + +

„Садржај“

+ + +

+Ако хоћете да опишете осећање удобности и задовољства, свакако реците да сте +„задовољни“[1], али избегаваје употребу +те речи у својству именице да бисте описали писана и друга ауторска +дела. Таква употреба те речи повлачи посебан став према тим делима, да су +она замењива роба чија је сврха да попуни амбалажу и донесе новац. У ствари, +таква употреба се односи према њима са непоштовањем. +

+

+Овај израз често користе издавачи који на силу желе да увећају моћ ауторских +права, а све у име аутора (или „стваралаца“, како их они називају) +дела. Израз „садржај“ открива њихова стварна осећања.

+ +

Погледајте Отворено писмо +Кортни Лав (Courtney Love) Стиву Кејсу (Steve Case) +(тражите „content provider“ на тој страници. Нажалост, гђа Лав није +свесна да и израз „интелектуална својина“ упућује на погрешан закључак.

+

+Све док други користе израз „продавац садржаја“, политички дисиденти могу да +се називају „продавцима незадовољства“[2].

+

+Израз „управљање садржајем“ (енг. „content management“) је победник +на такмичењу у бесмислености. Ниједна реч нема конкретно значење: „садржај“ +значи „нека врста информације“, а „управљати“ значи „радити нешто +томе“. Дакле, „систем за управљање садржајем“ је систем који нешто ради +некаквој информацији. Скоро сви програми одговарају том опису.

+ +

+У већини случајева, тим изразом се у ствари мисли на систем за ажурирање +страница на веб местима. Ми препоручујемо да се у том случају користи израз +„Систем за ревизију веб места“ — СРВ (енгл. Web site revision system — +WRS).

+ + + +

„Слободно доступан (енгл. freely available)“

+ + +

+Немојте користити израз „слободно доступан“ (енгл. freely +available) као синоним за „слободни софтвер“. Та два израза нису +еквивалентна. Софтвер је „слободно доступан“ ако свако може лако доћи до +свог примерка. „Слободни софтвер“ је дефинисан као питање слободе корисника +који већ поседују примерак. То су одговори на два различита питања. +

+ + + +

„Софтвер на поклон (енгл. give away)“

+ + +

+Варљиво је користити израз „на поклон“ у значењу „расподељивати програм као +слободни софтвер“. Тај израз ствара исте проблеме као и „бесплатно“: наводи +на то да је у питању цена, а не слобода. Један начин да се избегне забуна је +да се говори „објављен у виду слободног софтвера“.

+ + + +

„Творац“

+ + +

+Израз „творац“, примењен на ауторе, имплицитно пореди ауторе са божанствима +(„Творац“). Овај израз користе издавачи да морално издигну ауторе изнад +обичних људи и да оправдају увећану моћ ауторских права коју су издавачи +слободни да употребе у име аутора. Ми предлажемо да уместо тога говорите +„аутор“. Међутим, често је оно на шта мислите „носилац ауторских права“.

+ + + +

„Тржиште“

+ + +

+Називање корисника слободног софтвера, или корисника софтвера у општем +смислу, „тржиштем“ наводи на погрешан закључак.

+

+Ово не значи да у оквиру заједнице слободног софтвера нема места за +тржиште. Ако водите фирму која подржава слободни софтвер, онда постоје и +клијенти са којима тргујете на тржишту. Све док поштујете њихову слободу, +желимо вам успех у вашем пословању.

+

+Али покрет за слободни софтвер је друштвени покрет, а не фирма, и успех коме +он тежи није тржишни успех. Ми покушавамо да помогнемо јавности +обезбеђивањем слободе, а не такмичењем у отимању од +конкуренције. Изједначавање ове кампање за слободу са пословном кампањом +представља негирање важности слободе и оправдавање власничког софтвера.

+ + + +

„Управљање дигиталним правима“

+ + +

+Софтвер за „управљање дигиталним правима“ је у ствари пројектован да наметне +ограничења корисницима рачунара. Употреба речи „права“ у овом изразу јесте +пропаганда, смишљена да неопрезне наведе на гледиште мањине која та +ограничења намеће, док занемарује гледиште већине којој се она намећу.

+

+Добре алтернативе су „управљање дигиталним препрекама“ и „дигиталне лисице“.

+ + + +

„У стилу БСД-а“

+ + +

+Израз „у стилу БСД-а“ доводи до забуне јер изједначава лиценце које садрже битне +разлике. На пример, изворна лиценца БСД-а која садржи клаузулу о +рекламирању није сагласна са ГНУ-овом општом јавном лиценцом, али ревидирана +лиценца БСД-а то јесте.

+

+Како бисмо избегли забуну, најбоље је да именујете конкретне лиценце и избегавате +нејасни израз „у стилу БСД-а“.

+ + + +

„Фотошоп (енгл. Photoshop)“

+ + +

+Молимо вас да избегавате употребу израза „фотошоп“ у својству глагола[7] који означава било какву врсту манипулације +фотографијама или уређивање слика у општем смислу. Фотошоп је назив само +једног одређеног власничког програма за уређивање слика, а постоје бројне +алтернативе, као што је Гимп.

+ + + +

„Фривер“

+ + +

+Молимо вас да не употребљавате израз „фривер“ као синоним за „слободни +софтвер“. Израз „фривер“ је често употребљаван осамдесетих за програме који +се расподељују само као извршни, без изворног кода. Данас он нема одређено +договорено значење.

+

+Уколико говорите неенглески језик, молимо вас да не позајмљујете енглеске +речи као што је free software или „фривер“ +(freeware). Боље је да преведете израз free software на ваш језик.

+ +

+Користећи реч из сопственог +језика[3], показујете да стварно +мислите на слободу, а не само да подражавате неку мистериозну замисао +страног маркетинга. Позивање на слободу може вама и вашим сународницима +испрва деловати чудно или узнемирујуће, али када једном буду видели да оно +значи тачно оно што јесте, заиста ће разумети о чему се ради. +

+ + + +

„Хакер“

+ + +

+Хакер је свако ко ужива у разиграној +бистрини, не обавезно укључујући и рачунаре. Програмери заједнице +слободног софтвера старог МИТ-а шездесетих и седамдесетих су се међусобно називали +хакерима. Око 1980., новинари који су открили заједницу хакера су погрешно +тим називом означили „разбијаче безбедности“.

+ +

+Молимо вас да не увећавате ову грешку. Људи који разбијају безбедност су +„кракери“ (енгл. crackers).

+ + +
+

Овај есеј је објављен у књизи Слободни +софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана.

+ +
+ + +
+Примедбе преводиоца: +
    +
  1. Игра речима: на енглеском content може да има +значење „задовољно“ (придев), „задовољство“ (именица) али и „садржај“ +(именица). [СР]
    2. +
  2. Игра речима; на енглеском је mal+content +„незадовољство“, што укључује спорну реч content. [СР]
    3. +
  3. У српском: слободни софтвер. [СР]
    4. +
  4. У енглеском је PC – Personal Computer, „лични +рачунар“. [СР]
    5. +
  5. Енглески: uniform fee only — UFO, што је и +скраћеница за неидентификовани летећи објекат — НЛО. [СР]
    6. +
  6. Овде долази до изражаја несклад између српског назива за +систем „ауторских права“ и енглеског назива copyright. У српском је +веза са аутором нераскидива, па текст губи на смислу. Ипак, то је нажалост +израз који се правно користи у српском да означи +copyright. [СР]
    7. +
  7. Ова примедба се очито односи на енглески језик, јер +колико је мени познато у српском није толико одомаћена употреба глагола +„фотошоповати“. [СР]
    8. +
  8. Важе сличне напомене као и за +Photoshop. [СР]
    9. +
+ + + + + + + + -- cgit v1.2.3