From 1ae0306a3cf2ea27f60b2d205789994d260c2cce Mon Sep 17 00:00:00 2001 From: Christian Grothoff Date: Sun, 11 Oct 2020 13:29:45 +0200 Subject: add i18n FSFS --- .../blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html | 286 +++++++++++++++++++++ 1 file changed, 286 insertions(+) create mode 100644 talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html') diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html new file mode 100644 index 0000000..ba4bd21 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-gnu-freedom.html @@ -0,0 +1,286 @@ + + + + + + +Линукс, ГНУ и слобода — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер + + + + + + +

Линукс, ГНУ и слобода

+ +

+ од Ричарда М. Сталмана

+ +

+ Пошто је Џо Бар (Joe Barr) у свом чланку критиковао моје односе +са СИГЛИНУКС-ом (SIGLINUX), желим да разјасним шта се стварно +десило и изнесем моје аргументе.

+

+ Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, био је „Линукс корисничка +група“; то јест, група корисника система ГНУ-а са Линуксом која зове цео +систем „Линукс“. Стога сам им љубазно одговорио да би требало да се односе +према Пројекту ГНУ на прави начин и зову систем „ГНУ са Линуксом“ уколико +хоће да им неко из Пројекта ГНУ одржи говор. Систем је варијанта ГНУ-а, а +Пројекат ГНУ је његов основни градитељ, па друштвени прописи налажу да се +мора називати именом које ми одаберемо. Осим уколико постоје моћни разлози +за изузетак, обично одбијам да држим говор за организације које не желе да +на овакав начин одају признање ГНУ-у. Ја поштујем њихову слободу говора, али +и ја имам слободу да не одржим говор.

+

+ После овога, Џеф Странк (Jeff Strunk) из СИГЛИНУКС-а је покушао да +промени политику групе, и упитао ЗСС да уврсти његову групу у наш списак +група ГНУ-а са Линуксом. Наш администратор веба му је рекао да је нећемо +уврстити под именом „СИГЛИНУКС“ јер име наводи на то да је група посвећена +Линуксу. Странк је предложио да промени име у „СИГСЛОБОДНО +(SIGFREE)“, и наш администратор веба се сложио да би то било у +реду. (У Баровом чланку стоји да смо одбили понуду.) Међутим, група је +напослетку одлучила да остане при имену „СИГЛИНУКС“.

+

+ Тада сам поново обратио пажњу на целу ствар и предложио да размисле о другим +могућим именима. Постоје многа имена која су могли да изаберу, а која не би +називала систем „Линуксом“, а ја се надам да ће наћи оно које им +одговара. Колико ја знам, ствар стоји на томе.

+

+ Да ли је тачно, као што пише Бар, да неки људи ово виде као „примену силе“ +упоредиву са моћи Микрософтовог монопола? Вероватно је то тако. Одбијање +позива није принуда, али људи који су одлучни да верују како се читав систем +назива „Линукс“ понекад развију запањујуће искривљену слику. Како би +приказали то име као оправдано, они кажу да је црно бело, а бело +црно.[1] Ако можете да игноришете +чињенице и поверујете да је Линус Торвалдс развио читав систем почевши од +1991., или ако можете да игноришете просте принципе правичности и поверујете +да би Торвалдс сам требало да добије сва признања иако он није за све +заслужан, од тога је мали корак до веровања да вам дугујем говор само +уколико ме позовете.

+

+ Замислите следеће: Пројекат ГНУ почне развој оперативног система, и годинама +касније Линус Торвалдс дода један важан део. Пројекат ГНУ каже: „Молимо те +да поменеш и наш пројекат“, али Линус каже: „Не дајте им удео у заслугама; +назовите читаву ствар само по мом имену!“ А сада замислите ментални склоп +особе која има у виду ове догађаје и поред свега оптужи Пројекат ГНУ за +еготизам. Потребне су јаке предрасуде како би се направила тако драстично +погрешна процена.

+

+ Особа која има толике предрасуде може изрећи свакакве непоштене ствари о +Пројекту ГНУ и мислити како су оне исправне; његови другови ће га подржати, +јер желе међусобну подршку у одржавању предрасуде. Оне који се не слажу ће +грдити; на тај начин, уколико одбијем да учествујем у активностима под +ставком „Линукс“, они могу да сматрају то неопростивим, и да ме терете за +зловољу коју после тога осећају. Када толико људи хоће да зовем систем +„Линукс“, како ја, који сам само покренуо његов развој, могу да се не +сложим? А силовито одбијање држања говора их на силу унесрећује. То је +принуда, подједнако лоша као Микрософтова!

+

+ Сад, можда ћете се упитати зашто једноставно не напустим читаву ствар и +избегнем сву жуч. Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, могао сам +једноставно да кажем „Не, извините“ и на томе је ствар могла да се +заврши. Зашто то нисам учинио? Спреман сам да преузмем ризик личног +шиканирања како бих добио шансу да исправим грешку која поткопава напоре +Пројекта ГНУ.

+

+ Звање ове варијанте система ГНУ „Линуксом“ иде на руку људима који бирају +софтвер само на основу техничке предности, а не брину да ли им он штити +слободу. Постоје људи као што је Бар, који хоће софтвер „ослобођен +идеологије“ и критикују све који тврде да је слобода важна. Постоје људи као +што је Торвалдс који ће притиснути нашу заједницу како би користила +неслободне програме, а изазвати све који се жале да одмах обезбеде +(технички) бољи програм или да умукну. Постоје људи који кажу да техничке +одлуке не би требало да буду „исполитизоване“ узимањем у обзир њихових +последица по друштво.

+

+ Седамдесетих, корисници рачунара су изгубили слободе поновне расподеле и +измене софтвера јер нису ценили своју слободу. Корисници рачунара су +повратили те слободе осамдесетих и деведесетих јер је група идеалиста, +Пројекат ГНУ, веровала да је слобода оно што чини програме бољим, и јер је +била вољна да ради за оно у шта верује.

+

+ Данас имамо део слободе, али наша слобода није безбедна. Прете јој +CBDTPA (бивша SSSCA), Група за разматрање „заштите“ +емитовања (погледајте http://www.eff.org/), која предлаже да се +забрани слободном софтверу да приступа дигиталној ТВ емисији, софтверски +патенти (Европа управо разматра да ли да их уведе), Микрософтови уговори о +скривању виталних протокола, и свако ко нас искушава неслободним програмом +који је (технички) „бољи“ од доступних слободних програма. Можемо да +изгубимо нашу слободу изнова на исти начин на који смо је изгубили и први +пут, уколико се не будемо довољно бринули о њеној заштити.

+

+ Хоће ли бити довољно забринутих? Ово зависи од више ствари; између осталог, +колики је утицај Пројекта ГНУ, а колики Линуса Торвалдса. Пројекат ГНУ +поручује: „Цените вашу слободу!“. Џо Бар поручује: „Изаберите између +неслободних и слободних програма само на основу техничких могућности!“. Ако +људи признају Торвалдса као главног градитеља система ГНУ са Линуксом, то не +само што није тачно, већ придаје већи значај њиховој поруци, која каже: +„Неслободни софтвер је исправан; и сам га користим и изграђујем.“ Ако +признају нашу улогу, слушаће нас више, а порука коју им ми дајемо је: „Овај +систем постоји ради људи којима је слобода важна. Придружите нам се, цените +своју слободу, и заједно ћемо је очувати.“ Погледајте страну http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html +о историји.

+

+ Када тражим од људи да називају систем ГНУ-ом са Линуксом, неки од њих +пружају бесмислене и несигурне изговоре. Али због тога вероватно ништа не +губимо, јер су они и онако недружељубиви. У међувремену, други људи признају +разлоге које ја излажем, и користе то име. Чинећи тако, помажу другим људима +да буду свесни због чега систем ГНУ-а са Линуксом стварно постоји, а то +увећава нашу могућност да раширимо идеју слободе као важну моралну вредност.

+

+ Ето зашто ударам главом о предрасуде, клевете и жуч. Они ме повређују, али +када будем успео, овај напор ће помоћи кампањи за слободу Пројекта ГНУ.

+

+ Пошто је све ово у светлу Линукса (језгра) и Биткипера (Bitkeeper), +неслободног система за управљање верзијама који сада користи Линус Торвалдс, +волео бих да и то овде поменем.

+ +

Проблем Биткипера

+

+ (Погледајте додатак ниже.)

+

+ Употреба Биткипера за изворни код Линукса има оштре последице по заједницу +слободног софтвера, јер било ко ко жели да пажљиво прати закрпе Линукса то +може да учини само после инсталирања тог неслободног програма. Вероватно +постоје десетине или чак стотине хакера језгра који су то учинили. Већина их +се постепено убеђује да је исправно користити неслободни софтвер, како би +избегли осећај менталног несклада изазван присуством Биткипера на њиховим +машинама. Шта се може урадити поводом овога?

+

+ Једно решење је да подесе друго складиште за изворни код Линукса, користећи +СУВ — систем упоредних верзија (CVS — concurrent versions system) +или други слободни систем за управљање верзијама, и учине да учитава нове +верзије аутоматски. Ово решење може користити Биткипера за приступ +најсвежијим изменама, и онда инсталирати нове измене у СУВ. Тај процес +ажурирања се може покретати аутоматски и често.

+

+ ЗСС ово не може да учини, јер не смемо да инсталирамо Биткипера на наше +машине. Не поседујемо неслободне системе или апликације на њима, а наша +уверења нам налажу да тако треба и да остане. Руковање овим складиштем би +морао да уради неко други, ко би био вољан да постави Биткипера на своју +машину, осим уколико неко не нађе начин да то уради користећи слободни +софтвер.

+

+ Сам изворни код Линукса поседује један озбиљнији проблем у вези са +неслободним софтвером: садржи га. Подоста управљачких програма уређаја +садржи низове бројева који представљају фирмвер програме за инсталирање у +уређај. Ови програми нису слободни софтвер. Неколико бројева који се +прослеђују регистрима уређаја су једно; нешто већи бинарни програм је нешто +друго.

+

+ Присуство ових бинарних програма у „изворним“ датотекама Линукса садржи и +други проблем: доводи у питање могу ли се уопште расподељивати бинарне +верзије Линукса. ОЈЛ захтева „потпуни одговарајући изворни код,“ а низ целих +бројева не представља изворни код. Стога додавање таквог бинарног програма у +изворни код Линукса нарушава ОЈЛ.

+

+ Градитељи Линукса планирају да изместе ове фирмверске програме у засебне +датотеке; то ће вероватно сазрети кроз пар година, али када буде окончано, +решиће овај други проблем; моћи ћемо да направимо верзију „слободног +Линукса“ која неће садржати неслободне фирмверске датотеке. То само по себи +неће учинити много добра уколико већина буде користила неслободну „званичну“ +верзију Линукса. И то се може десити, јер на многим платформама слободна +верзија неће моћи да се покрене без неслободног фирмвера. Пројекат +„слободног Линукса“ ће морати да схвати шта фирмвер ради и да за то напише +изворни код, вероватно у асемблеру за одређени процесор на коме се +покреће. То је обесхрабрујући посао. Био би мање обесхрабрујући да смо га +радили мало по мало током година, пре него што смо дозволили да се +нагомила. Регрутујући људе за овај посао, мораћемо да превазиђемо идеју коју +шире одређени градитељи Линукса, да тај посао није неопходан.

+

+ Линукс, језгро, се често посматра као перјаница слободног софтвера, иако је +његова постојећа верзија делом неслободна. Како се ово десило? Овај проблем, +као и одлука да се користи Биткипер, осликава став првобитног градитеља +Линукса, особе која мисли да је „технички савршеније“ важније од слободе.

+

+ Цените вашу слободу или ћете је изгубити, учи нас историја. „Не смарај нас +политиком“, одговарају они који не желе да уче.

+ +

+ Ново: Биткипер се више не користи за управљање стаблом +изводног кода језгра Линукс. Погледајте чланак Хвала ти, Лери Меквоје. Изворни код +Линукса и даље садржи неслободне фирмверске „мрље“, али од јануара 2008 се +одржава слободна верзија +Линукса за употребу у слободним дистрибуцијама ГНУ-а са Линуксом.

+
+ + +Примедбе преводиоца: +
    +
  1. Дословно: виде кртичњаке као планине и планине као +кртичњаке. [СР]
    2. +
+ + + + + + + + -- cgit v1.2.3