diff options
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html')
| -rw-r--r-- | talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html | 849 |
1 files changed, 849 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html new file mode 100644 index 0000000..16a6627 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/shouldbefree.html @@ -0,0 +1,849 @@ +<!--#set var="ENGLISH_PAGE" value="/philosophy/shouldbefree.en.html" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.86 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Зашто софтвер треба да буде слободан — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни +софтвер</title> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/shouldbefree.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<h2>Зашто софтвер треба да буде слободан</h2> + +<p> +од <a href="http://www.stallman.org/"><strong>Ричарда Сталмана</strong></a></p> +<h3 id="introduction">Увод</h3> +<p> +Постојање софтвера неизбежно доводи до питања како би требало доносити +одлуке о његовој употреби. На пример, претпоставимо да особа која има +примерак програма сретне другу која би желела свој примерак. Да ли им је +дозвољено да умножавају програм? Ко би требало да то дозволи? Ти појединци? +Или друга страна, звана „власник“?</p> +<p> + Градитељи софтвера обично разматрају ова питања под претпоставком да је +критеријум одговора увећање њиховог профита. Политичка моћ бизниса водила је +до усвајања и овог критеријума и одговора који су понудили градитељи: +програми имају власнике, обично фирме повезане са њиховом изградњом.</p> +<p> + Ја бих разматрао исто питање са друге тачке гледишта: просперитета и слободе +јавности у општем смислу.</p> +<p> + Постојећи закон не може да пружи тај одговор — закон се мора прилагодити +етици, а не обратно. Ни досадашња пракса не даје одговора, премда може да +наговести могуће одговоре. Једини начин за процену је да се види коме ће, +зашто и колико помоћи а коме одмоћи истицање власника софтвера. Другим +речима, требало би да покренемо анализу трошкова и користи за рачун друштва +као целине, узимајући у обзир личне слободе и материјална добра.</p> +<p> + У овом есеју ћу описати ефекте власништва и показаћу да су они штетни. Мој +закључак је да је дужност програмера да подстакну друге да деле, +расподељују, проучавају и побољшавају софтвер који пишемо: другим речима, да +пишу <a href="/philosophy/free-sw.html">„слободни“ софтвер</a>.<a +href="#f1">(1)</a></p> + +<h3 id="owner-justification">Како власници правдају своју моћ</h3> +<p> + Они којима користи постојећи систем у ком су програми својина нуде два +аргумента у прилог њиховим тврдњама да поседују програме: емоционални и +економски.</p> +<p> + Емоционални аргумент је овакав: „Ја улажем своје срце и душу у овај +програм. Он потиче од <em>мене</em>, он је <em>мој</em>!“</p> +<p> + Овај аргумент не заслужује озбиљно побијање. Осећање повезаности програмери +могу гајити кад год им то одговара — оно је неизбежно. Узмимо, на пример, +како углавном ти исти програмери добровољно преписују сва права на велику +фирму зарад плате. Емоционална везаност мистериозно нестаје. Насупрот томе, +узмимо велике уметнике и уметнице Средњег века, који се чак нису ни +потписивали на своја дела. Њима име конкретног уметника није било важно. Оно +што им је било важно је обављање посла — и намена којој ће послужити. Ово +гледиште је владало стотинама година.</p> +<p> + Економски аргумент је следећи: „Хоћу да се обогатим (обично нетачно описано +као ‘зарађивање за живот’), и ако ми не дозволите да се обогатим од +програмирања, ја нећу програмирати, а онда вам неће остати ниједан програм!“ +Ова претња се обично изриче у облику мудрог пријатељског савета.</p> +<p> + Касније ћу објаснити зашто је ова претња блеф. Али прво хоћу да истакнем +скривену претпоставку која је видљивија у другачијој формулацији овог +аргумента.</p> +<p> + Ова формулација почиње поређењем друштвене корисности власничких програма са +корисношћу непостојања програма, и закључује да је изградња власничких +програма у целини корисна, и као такву је треба подстицати. Овде је заблуда +у поређењу само два исхода — власнички софтвер против непостојања софтвера — +и претпоставке да не постоје друга решења.</p> +<p> + Уз систем софтверских ауторских права, изградња софтвера је обично повезана +са постојањем власника који контролише употребу тог софтвера. Све док ова +веза постоји, често смо суочени са избором између власничког и никаквог +софтвера. Међутим, ова веза није урођена или неизбежна; она је последица +избора социјално-правне стратегије који преиспитујемо: избора постојања +власништва. Формулисање избора као избора између власничког и никаквог +софтвера представља наметање одговора.</p> + +<h3 id="against-having-owners">Аргумент против власништва</h3> +<p> + Питање које разматрамо је: „Да ли би изградња софтвера требало да буде +повезана са постојањем власника који би ограничили његову употребу?“</p> +<p> + Да бисмо ово одлучили, морамо да оценимо учинак који свака од те две +активности <em>посебно</em> чини на друштво: учинак изградње софтвера +(независно од одредби расподеле), и учинак забране његове употребе +(претпостављајући да је софтвер изграђен). Ако је једна од ове две +активности корисна а друга штетна, било би боље да занемаримо њихову +повезаност и обављамо само ону корисну.</p> +<p> + Другим речима, ако је ограничавање расподеле програма који је већ изграђен +штетно по друштво у целини, тада ће градитељ софтвера који је етичан +одбацити ту могућност.</p> +<p> + Да бисмо одредили учинак ограничавања дељења, треба да упоредимо друштвену +вредност ограниченог (нпр. власничког) програма са вредношћу истог програма +који је доступан свима. Дакле, поредимо два могућа света.</p> +<p> + Ова анализа узима у обзир и једноставан контрааргумент који се понекад +износи, а то је да је „корист давања примерка програма ближњем поништена +штетом учињеном аутору“. Овај контрааргумент претпоставља да су штета и +корист једнаки по јачини. Анализа укључује поређење те две јачине и показује +да је корист много већа.</p> +<p> + Да бисмо објаснили овај аргумент, применимо га у другој области: изградњи +путева.</p> +<p> + Било би могуће финансирати изградњу свих путева уз помоћ друмарина. То би +изискивало постојање наплатних рампи на свакој раскрсници. Тај систем би +пружио велики подстрек за побољшање путева. Такође би имао врлину да би сви +корисници било ког пута морали да за њега плате. Међутим, наплатна станица +је вештачка препрека несметаној вожњи, јер није последица начина +функционисања путева или кола.</p> +<p> + Поредећи слободне путеве и путеве са друмаринама по њиховој корисности, +налазимо да су (не узимајући у обзир остале разлике) путеви са друмаринама +јефтинији за изградњу, јефтинији за коришћење, сигурнији и ефикаснији.<a +href="#f2">(2)</a> У сиромашној земљи, друмарине могу да одагнају +становништво са путева. Путеви без наплатних станица на тај начин нуде више +користи друштву за мање новца; они су друштвено прихватљивији. Дакле, +друштво би требало да изабере да финансира путеве на други начин, не преко +наплатних станица. Употреба једном изграђеног пута би требало да буде +слободна.</p> +<p> + Када заговорници наплатних станица предлажу исте <em>само</em> као начин за +повећање средстава, они изврћу постојећи избор. Киосци за наплату повећавају +средства, али на одређен начин и деградирају путеве. Пут са друмарином није +добар као слободни пут. Обезбеђивање технички савршенијих путева може да не +буде побољшање уколико подразумева и замену слободних путева путевима са +друмарином.</p> +<p> + Наравно, изградња слободног пута кошта, а то јавност мора некако да +плати. Међутим, ово не значи неизбежност наплатних станица. Ми који морамо +да платимо у сваком случају, више ћемо добити за наш новац куповином +слободног пута.</p> +<p> + Не тврдим да је пут са друмарином гори него непостојање пута. То би било +тачно ако би друмарина била толико висока да скоро нико не би користио пут — +али ово је мало вероватна политика сакупљача друмарине. Међутим, све док +наплатне станице узрокују значајне губитке и неугодности, боље је повећавати +средства на погоднији начин.</p> +<p> + Како бих применио исте аргументе на изградњу софтвера, сада ћу показати да +постојање „наплатних станица“ за корисне софтверске програме скупо кошта +друштво: програми су скупљи за изградњу, скупљи за расподелу, и мање +задовољавајући и ефикасни. Из тога следи да би изградња програма требало да +буде подстицана на други начин. А онда ћу прећи на објашњавање других начина +подстицања и (до неопходне границе) финансирања изградње софтвера.</p> + +<h4 id="harm-done">Штета учињена ометањем софтвера</h4> +<p> + Претпоставимо, за тренутак, да се програм гради, и да су све уплате +неопходне за његову изградњу завршене; тада друштво мора да изабере или да +га претвори у власнички или да дозволи слободно дељење и +употребу. Претпоставимо да су постојање програма и његова доступност +пожељни.<a href="#f3">(3)</a></p> +<p> + Ограничења расподеле и измене програма не могу да користе његовој +употреби. Она могу само да сметају. Дакле, учинак може бити само +негативан. Али колико? И на који начин?</p> +<p> + Три различита нивоа материјалне штете су проузрокована таквим ометањем:</p> + +<ul> +<li>Мање људи користи програм.</li> + +<li>Нико од корисника не може да прилагоди или поправи програм.</li> + +<li>Други градитељи не могу да уче из програма, или да заснују ново дело на +њему.</li> +</ul> + +<p> + Сваки ниво материјалне штете прати некакав облик психолошке штете. Ово се +односи на учинак који људске одлуке имају на њихова даља осећања, ставове и +склоности. Ове промене начина мишљења људи ће даље имати утицај на њихове +односе са њиховим ближњима, и могу да узрокују материјалне последице.</p> +<p> + Три нивоа материјалне штете уништавају део вредности коју би програм могао +да допринесе, али не могу је свести на нулу. Ако униште скоро сву вредност +програма, онда писање програма штети друштву махом због труда уложеног у +писање програма. А програм који је исплатив за продају мора да обезбеди +директну збирну материјану корист.</p> +<p> + Међутим, ако узмемо у обзир пратећу психолошку штету, онда не постоји +граница штете коју изградња власничког софтвера може да учини.</p> + +<h4 id="obstructing-use">Ометање употребе програма</h4> +<p> + Први ниво штете спречава једноставну употребу програма. Примерак програма +кошта приближно нули (и можете платити ову цену обављајући посао сами), тако +да би на слободном тржишту имао цену приближно једнаку нули. Наплата лиценце +представља значајно обесхрабривање за коришћење програма. Ако је широко +употребљив програм власнички, далеко мање људи ће га користити.</p> +<p> + Лако је показати да је укупан допринос програма друштву умањен везивањем +власника за њега. Сваки потенцијални корисник програма, суочен са потребом +да плати за употребу, може да одлучи да плати, или може да игнорише употребу +програма. Ако одлучи да плати, то представља пренос добара нулте вредности +између две стране. Али сваки пут када неко изабере да игнорише употребу +програма, то штети тој особи без икакве користи за остале. Збир негативних +бројева и нула је увек негативан.</p> +<p> + Али ово не умањује количину рада која је потребна за <em>изградњу</em> +програма. Као резултат, ефикасност целог поступка посматрана кроз испоручено +задовољење потреба корисника по часу рада је умањена.</p> +<p> + Ово илуструје кључну разлику између примерака програма и аутомобила, столица +или сендвича. Ван научне фантастике, не постоји машина за умножавање +материјалних предмета. Али програми се могу лако умножавати; свако може да +направи жељени број примерака уз врло мало труда. Ово не важи за материјалне +предмете јер је материја очувана: сваки нови примерак мора да буде изграђен +од сировина на исти начин како је изграђен и први.</p> +<p> + Обесхрабривање употребе материјалних ствари има смисла, јер што мање се +ствари купује то је мање сировина и рада потребно за њихово стварање. Тачно +је да обично постоји почетна цена — цена изградње — која је раздељена на +процес производње. Али све док је крајња цена производње значајна, додавање +цене изградње не ствара квалитативну разлику. И не захтева ограничавање +слободе обичних корисника.</p> +<p> + Међутим, наметање цене за нешто што би иначе било бесплатно јесте +квалитативна измена. Централизовано наметнута цена за расподелу софтвера +постаје моћан извор обесхрабривања.</p> +<p> + Штавише, централизована производња какву данас познајемо је неефикасна чак и +по испоруци примерака софтвера. Овај систем укључује паковање физичких +дискета или трака у сувишне пакете, испоручивање великих количина пакета +широм света, и њихово складиштење за продају. Ова цена је представљена као +трошак пословања; у ствари, она је део расипања проузрокованог постојањем +власништва.</p> + +<h4 id="damaging-social-cohesion">Штета учињена друштвеној кохезији</h4> +<p> + Рецимо да ви и ваш ближњи сматрате покретање одређеног програма корисним. Из +етичке бриге за вашег ближњег, требало би да осећате даје исправан поредак +ствари омогућавање да га обојица користите. Предлог да се употреба дозволи +само једном од вас а забрани другоме представља поделу. Ни ви ни ваш ближњи +не треба да га сматрате прихватљивим.</p> +<p> + Потписивање уобичајеног софтверског уговора о лиценцирању представља издају +вашег ближњег: „Обећавам да забраним ближњем да употребљава овај програм, +како бих имао свој примерак.“ Људи који тако бирају осећају унутрашњи +психолошки притисак да се оправдају смањивањем важности помагања ближњем, па +стога испашта дух друштва. Ова психолошка штета је повезана са материјалном +штетом обесхрабрења употребе програма.</p> +<p> + Многи корисници несвесно схватају да је одбијање дељења погрешно, па +одлучују да игноришу лиценце и законе расподељујући програме упркос свему, +али често због тога осећају кривицу. Они схватају да морају да крше законе +како би били добри према ближњима, али и даље схватају да се закони морају +поштовати и зато закључују да је погрешно или срамно чинити добро +ближњима. Ово је и психолошки штетно, али се то може избећи ставом да те +лиценце и закони немају моралну превагу.</p> +<p> + Програмери често трпе психолошке муке знајући да великом броју корисника +неће бити дозвољено да користе њихов рад. То води циничном ставу или +порицању. Програмер може са ентузијазмом описивати дело које сматра технички +занимљивим. Али, када га упитају: „Да ли ћу и ја моћи да га користим?“, +одмах спласне, и призна да је одговор одречан. Да би избегао обесхрабреност +он или углавном игнорише ову чињеницу или усваја цинични гард који смањује +њену важност.</p> +<p> + Од Регановог доба до сада, Сједињене државе највише оскудевају не у +технолошким иновацијама, већ у вољи да се заједнички ради у корист јавног +добра. Бесмислено је развијати ово прво на рачун другог.</p> + +<h4 id="custom-adaptation">Ометање произвољних унапређења програма</h4> +<p> + Други ниво материјалне штете је немогућност прилагођавања програма. Лакоћа +измене софтвера је једна од његових највећих предности над старијом +технологијом. Али, већина комерцијалног софтвера је недоступна за измене, +чак и пошто купите софтвер. Он је доступан само за узимање или остављање, +попут црне кутије — и то је све.</p> +<p> + Сваки програм који можете да покренете се састоји од низа загонетних +бројева. Нико, па чак ни добар програмер не може на лак начин изменити те +бројеве са циљем другачијег функционисања програма.</p> +<p> + Обично програмери раде са „изворним кодом“ програма који се пише у +програмском језику као што је Фортран или Це. У њима се користе имена да +представе коришћене податке и делове програма, а операције се представљају +симболима као што су „+“ за сабирање или „-“ за одузимање. Они су осмишљени +како би програмерима помогли да читају и мењају програме. Ево примера; +програм за рачунање растојања између две тачке у равни може бити овакав:</p> + +<pre> + float + distance (p0, p1) + struct point p0, p1; + { + float xdist = p1.x - p0.x; + float ydist = p1.y - p0.y; + return sqrt (xdist * xdist + ydist * ydist); + } +</pre> +<p> + Заправо, значење тог изворног кода није проблем, него је проблем што изгледа +као алгебра, особи која влада тим програмским језиком би било јасно о чему +се ту ради. Насупрот томе, ево га исти тај програм у извршној форми у којој +се налази на мом рачунару који сам користио док сам ово писао: +</p> + +<pre> + 1314258944 -232267772 -231844864 1634862 + 1411907592 -231844736 2159150 1420296208 + -234880989 -234879837 -234879966 -232295424 + 1644167167 -3214848 1090581031 1962942495 + 572518958 -803143692 1314803317 +</pre> + +<p> + Изворни код је користан (макар потенцијално) сваком кориснику +програма. Међутим, већини корисника није дозвољено да поседују примерке +изворног кода. Обично изворни код власничког програма власник чува у +тајности, како нико други не би из њега нешто научио. Корисници примају само +датотеке са неразумљивим бројевима које рачунар извршава. Ово значи да само +власник програма може изменити програм.</p> +<p> + Пријатељица ми је једном причала да је неких шест месеци радила као +програмерка у банци пишући програм који је био сличан једном комерцијално +доступном програму. Она сматра да је тај комерцијално доступни програм могла +да са лакоћом прилагоди њиховим потребама да је имала његов изворни +код. Банка је била вољна да јој за то плати, али то јој није било дозвољено +— изворни код је био скривен. Зато је морала да се шест месеци бави +непотребним послом, који се рачуна у бруто националном дохотку, али је +објективно сувишан.</p> +<p> + Фирма Ксерокс (<em>Xerox</em>) је 1977. поклонила графички штампач <abbr +title="Масачусетски институт за технологију">МИТ</abbr>-овој Лабораторији за +вештачку интелигенцију (ЛВИ). Њега је покретао слободни софтвер коме смо +додали многе згодне одлике. На пример, софтвер је обавештавао корисника када +би задатак за штампу био завршен. Када је са штампачем било проблема, као +што су заглављивање или недостатак папира, софтвер би истог тренутка +обавестио све кориснике који су послали задатке за штампу. Овакве могућности +су осигуравале ефикасан рад са штампачем.</p> +<p> + Касније је Ксерокс поклонио ЛВИ-ју нов, бржи штампач, који је био један од +првих ласерских штампача. Покретао га је власнички софтвер који се извршавао +на посебном рачунару, и коме нисмо смели да додамо ниједну од наших омиљених +могућности. Могли смо да подесимо да се обавештење шаље при слању задатка за +штампу том посебном рачунару, али не и када би штампа стварно почела (то +одлагање је обично било знатно). Није било начина да се открије да ли је +задатак заиста одштампан — могли смо само да нагађамо. Како нико није +обавештаван кад би се папир заглавио, штампач је често чекао на исправку +проблема по читав сат.</p> +<p> + Системски програмери у ЛВИ-ју су били способни да исправе такве проблеме, и +то вероватно исто колико и аутори тог програма. Ксерокс за то није био +заинтересован, и изабрао је да нас у томе спречи, па смо били приморани да +их прихватимо. Ти проблеми никада нису исправљени.</p> +<p> + Већина добрих програмера је искусила ово разочарање. Банка је могла да себи +приушти да проблем реши пишући потпуно нов програм, али обичан корисник, без +обзира на то колико је вешт, може само да одустане.</p> +<p> + Одустајање психолошки штети самопоуздању. Деморалишуће је живети у кући коју +не смете преуређивати. То води мирењу са таквим стањем и обесхрабрењу, које +се може проширити и на друге делове нечијег живота. Људи који се овако +осећају су несрећни и не обављају свој посао добро.</p> +<p> + Замислите како би било да се рецепти скривају на исти начин као +софтвер. Могли бисте да упитате великог мајстора-кувара: „Како да из овог +рецепта избацим со?“, а он би одговорио: „Како се усуђујеш да вређаш мој +рецепт, производ моје памети, покушајем да га скрнавиш? Ти немаш право да +мењаш мој рецепт и поправљаш га!“</p> +<p> + „Али мој лекар ми је рекао да не смем да једем со! Шта да радим? Да ли бисте +ви могли да уместо мене одстраните со?“</p> +<p> + „Биће ми драго да то урадим. Цена је само 50.000 долара.“ Пошто власник држи +монопол на измене, цена је висока. „Међутим, тренутно немам времена. Заузет +сам смишљањем новог рецепта за бродске колаче за Војну морнарицу. Можда ћу +се позабавити твојим проблемом кроз две године.“</p> + +<h4 id="software-development">Ометање изградње софтвера</h4> +<p> + Трећи ниво материјалне штете погађа изградњу софтвера. Изградња софтвера је +била еволутивни процес, у коме би неко поново написао делове неког +постојећег програма како би додао нове одлике, а онда би неко други поново +написао друге делове како би додао неке друге одлике. У појединим +случајевима је то трајало и по двадесет година. У међувремену, делови +програма су одвајани да би се од њих стварали зачеци других програма.</p> +<p> + Постојање власника спречава овакву врсту еволуције, приморавајући програмере +да почињу од нуле када развијају неки нови програм. Такође, оно спречава +нове програмере да проучавају постојеће програме како би научили корисне +технике или чак начине на које је могуће организовати велике програме.</p> +<p> + Власници спречавају образовање. Сретао сам одличне студенте рачунарства који +никада нису ни видели изворни код неког великог програма. Они су можда добри +у писању малих програма, али они не могу почети да стичу разне вештине у +писању великих програма уколико не виде како су то урадили други.</p> +<p> + У свакој интелектуалној области се могу постићи веће висине стајањем на +раменима других. Али то се уопштено више не дозвољава у области +софтвера. Можете да стојите само на раменима других <em>запослених у вашој +фирми</em>.</p> +<p> + Ова психолошка штета нарушава дух научне сарадње, који је био толико јак, да +су научници сарађивали чак и уколико би им земље биле у рату. На пример, +јапански океанографи су сачували њихов рад када су амерички маринци извршили +инвазију, и оставили су поруку у којој су од њих затражили да га чувају.</p> +<p> + Сукоб због профита је уништио оно што су међународни сукоби поштедели. Данас +у многим областима научници не објављују у својим радовима онолико +информација колико је потребно да би други поновили њихов експеримент. Они +објављују само онолико колико је потребно да би се читаоци дивили томе +колико они могу да постигну. Ово свакако важи у рачунарству, где је изворни +код програма који се обзнањују обично сакривен.</p> + +<h4 id="does-not-matter-how">Није битно како ће дељење бити ограничено</h4> +<p> + Управо сам разматрао ефекте спречавања људи да умножавају, мењају и +заснивају рад на неком програму. Међутим, нисам прецизирао како се та +опструкција спроводи, јер то не утиче на закључак. Било да се она спроводи +заштитом од умножавања, ауторским правима, лиценцама, шифровањем, <abbr +title="Read-only Memory"><em>ROM</em></abbr> картицама или хардверским +серијским бројевима, уколико је она <em>успешна</em> у спречавању употребе, +она је штетна.</p> +<p> + Корисници сматрају неке од тих метода мрскијим од других. Ја сматрам да су +најмрскији они методи који постижу свој циљ.</p> + +<h4 id="should-be-free">Софтвер треба да буде слободан</h4> +<p> + Показао сам зашто је власништво над програмом, односно моћ да се ограничи +његова измена или умножавање, опструктивно. Његове негативне последице су +широко распрострањене и битне. Одатле следи да друштво не би требало да +дозволи да програми имају власнике.</p> +<p> + Други начин да се ово схвати је тај да је слободни софтвер оно што је +друштву потребно, а да је власнички софтвер слаба замена за њега. Подстицање +такве замене не представља рационалан начин да се обезбеди оно што је +потребно.</p> +<p> + Вацлав Хавел нас је саветовао да „Радимо за неки циљ зато што је добар, а не +зато што има изгледа да успе.“ Делатност која производи власнички софтвер +има изгледа да успе, посматрано из његовог уског угла, али то није добро за +друштво.</p> + +<h3 id="why-develop">Зашто ће људи изграђивати софвтер</h3> +<p> + Уколико елиминишемо ауторска права као начин подстицања људи да изграђују +софтвер, испрва ће бити изграђено мање софтвера, али ће тај софтвер бити +кориснији. Не може се предвидети да ли ће укупно испоручено корисничко +задовољство бити мање. Али, уколико и буде такво, или уколико желимо да га у +сваком случају повећамо, постоје други начини да се подстакне развој, исто +као што постоје и други начини да се финансирају поправке путева, а не само +преко наплатних рампи. Пре него што размотрим како би то могло да се уради, +желим да се упитам колико је заиста потребан вештачки подстицај.</p> + +<h4 id="fun">Програмирање је забавно</h4> +<p> + Постоје неке радње које ће мало ко хтети да обавља без новца: на пример, +изградња путева. Постоје и области науке и уметности у којима је богаћење +мало вероватно, а у које људи улазе због опчињености тим областима или +њихове уочене друштвене вредности. Неки од примера су математичка логика, +класична музика, археологија и политичко организовање радника. Људи се +надмећу, више тужно него грчевито, за неколицину плаћених места, од којих +ниједно није превише плаћено. Они чак плаћају, уколико то могу да пришуте, +за могућност да раде у струци.</p> +<p> + Таква област може трансформисати саму себе преко ноћи уколико почне да нуди +могућност богаћења. Када се један радник обогати, и други захтевају исту +могућност. Ускоро сви могу захтевати велике своте новца за оно што су радили +из задовољства. После још неколико година, сви који су повезани са том +облашћу ће се подсмевати идеји да би посао у тој области требало да се +обавља без великих финансијских награда. Они ће саветовати друштвене планере +да се постарају да се те награде омогуће, додељујући посебне привилегије, +моћи и монополе који су за то неопходни.</p> +<p> + Оваква промена се десила у области рачунарског програмирања у осамдесетим +годинама прошлог века. Седамдесетих било је новинских чланака и +“зависности од рачунара”:, како су људи били “стално на +мрежи”: и да су их те навике коштале стотине долара месечно. Сматрало +се да су људи толико волели програмирање да би због њега растурали +бракове. Данас се сматра да се тиме нико не би бавио без велике плате. Људи +су заборавили оно што су тад сматрали.</p> +<p> + Иако је тачно да ће се у одређено време већина људи бавити одређеном облашћу +само за високу плату, то не мора да остане тачно. Точак промена може да се +окрене и уназад, уколико га друштво тако окрене. Уколико уклонимо могућност +за велико богаћење, онда ће после извесног времена, када људи буду +преиспитали своје ставове, они поново бити вољни да се баве одређеном +облашћу само због радости достигнућа.</p> +<p> + Питање „Како да исплатимо програмере?“ постаје лакше када схватимо да се не +ради о финансирању њиховог богатства. Много је лакше финансирати зарађивање +за живот.</p> + +<h4 id="funding">Финансирање слободног софтвера</h4> +<p> + Институције које исплаћују програмере не морају да буду софтверске куће. Већ +сада постоје многе друге институције које то могу да ураде.</p> +<p> + Произвођачима хардвера је од суштинске важности да подрже развој софтвера, +чак и ако не могу да контролишу употребу софтвера. Године 1970. је доста +њиховог софтвера било слободно јер они нису имали намеру да га +ограниче. Данас њихова растућа спремност да се придруже конзорцијумима +показује њихов став да власништво над софтвером није оно што им је +најважније.</p> +<p> + Универзитети спроводе много програмерских пројеката. У данашње време они +често продају резултате, али то нису чинили седамдесетих година двадесетог +века. Ван сваке сумње, универзитети би развијали слободни софтвер уколико им +не би било дозвољено да продају софтвер. Овакви пројекти би могли да се +подрже истоветним државним уговорима и субвенцијама као што су они који сада +подржавају развој власничког софтвера.</p> +<p> + У данашње време је општа пракса за истраживаче на универзитету да добијају +субвенције за развој система, развију га скоро до краја, назову то +„завршеним“ и оснују фирме у којима заиста доврше пројекат и оспособе +га. Понекад они прогласе недовршену верзију „слободном“. Уколико су темељно +искварени, уместо тога они издејствују ексклузивну лиценцу од +универзитета. Ово уопште није тајна. То отворено признају сви који су у то +умешани. Али чак и да истраживачи нису изложени овом искушењу, они би и тада +истраживали.</p> +<p> + Програмери који пишу слободни софтвер могу да зарађују за живот продајом +услуга које су у вези са софтвером. Мене су ангажовали да прилагодим <a +href="/software/gcc/">ГНУ-ов преводилац за Це</a> новом хардверу и да додам +проширења корисничке спреге <a href="/software/emacs/">ГНУ-овом +Емаксу</a>. (Та побољшања сам понудио јавности када су била завршена.) +Такође држим предавања за која добијам хонорар.</p> +<p> + У овоме нисам усамљен: данас постоји једна успешна фирма која не обавља +другу врсту посла. И неке друге фирме такође обезбеђују комерцијалну подршку +за слободни софтвер система ГНУ. То је почетак независне индустрије +софтверске подршке, која би могла да веома ојача уколико би преовлађивао +слободни софтвер. Она корисницима пружа могућност која код власничког +софтвера није доступна, осим веома имућнима.</p> +<p> + Нове институције, као што је <a href="/fsf/fsf.html">Задужбина за слободни +софтвер</a>, такође могу да финансирају програмере. Већина њених средстава +потиче од корисника који купују траке преко поште. Софтвер на тракама је +слободан, што значи да је сваком кориснику пружена слобода умножавања и +измене софтвера, али и поред тога многи плаћају своје примерке. (Подсетимо +се да се „слободни софтвер“ односи на слободу, а не на цену.) Траке наручују +и неки корисници који већ поседују примерке, јер сматрају да заслужујемо +прилог који нам на тај начин дају. Задужбина такође прима значајне прилоге +од произвођача рачунара.</p> +<p> + Задужбина за слободни софтвер је добротворна организација, и њен прилог се +троши на запошљавање што већег броја програмера. Да је она организована као +делатност, која расподељује исти слободни софтвер јавности за исту цену, +сада би обезбеђивала пристојан живот њеном оснивачу.</p> +<p> + Због тога што је Задужбина добротворна организација, програмери често за њу +раде за упола мање него што би могли да зараде другде. Они то раде зато што +у њој нема бирократије и зато што им сазнање да употреба њиховог дела неће +бити спречавана пружа задовољство. Пре свега, они раде јер је програмирање +забавно. Поред овога, добровољци су за нас написали много корисних +програма. (Одскора су чак и технички писци почели да раде добровољно.)</p> +<p> + Ово потврђује да је програмирање, уз музуку и уметност, једна од +најфасцинантнијих области. Не морамо да страхујемо да нико неће желети да +програмира.</p> + +<h4 id="owe">Шта корисници дугују градитељима?</h4> +<p> + Постоји оправдан разлог зашто би корисници софтвера требало да осећају +моралну обавезу да га подрже. Градитељи слободног софтвера дају прилог +активностима тих корисника, а правично је и уједно у дугорочном интересу +корисника да им они дају средства да са тим наставе.</p> +<p> + Међутим, ово се не односи на градитеље власничког софтвера, јер +опструкционизам заслужује казну, а не награду.</p> +<p> + Тако имамо парадокс: градитељ корисног софтвера има право на подршку +корисника, али било какав покушај да се ова морална обавеза претвори у +захтев уништава основу те обавезе. Градитељ може или да заслужи награду или +да је захтева, али не и једно и друго.</p> +<p> + Верујем да градитељ који је етичан мора, суочен са овим парадоксом, да дела +тако да заслужи награду, али би такође требало и да замоли кориснике за +добровољне прилоге. Са временом ће корисници научити да подрже градитеље без +принуде, на исти начин на који су научили да подрже јавне радио и +телевизијске станице.</p> + +<h3 id="productivity">Шта је софтверска продуктивност? </h3> +<p> + Програмера би било и када би софтвер био слободан, али можда у мањем +броју. Да ли би то било лоше по друштво?</p> +<p> + Не би морало да буде лоше. У данашње време у напредним земљама је мање +сељака него 1900. године, али се то не сматра лошим по друштво, јер +неколицина њих пружа потрошачима више хране него што је то могло мноштво. То +се назива повећаном продуктивношћу. Слободном софтверу би било потребно +много мање програмера да задовољи потражњу, и то због повећане софтверске +продуктивности на свим нивоима:</p> + +<ul> +<li> Већа распрострањеност сваког програма који се изграђује.</li> +<li> Могућност да се повећа прилагодљивост постојећих програма уместо писања +нових од почетка.</li> +<li> Боља обука програмера.</li> +<li> Спречавање удвостручавања градитељских напора.</li> +</ul> + +<p> + Они који се противе сарадњи јер би она довела до смањења броја запослених +програмера уствари се противе повећању продуктивности. И поред тога они +обично прихватају распрострањено мишљење да је индустрији софтвера потребна +повећана продуктивност. Како је то могуће?</p> +<p> + „Софтверска продуктивност“ може да означава две различите ствари: укупну +продуктивност свих изградњи софтвера или продуктивност појединачних +пројеката. Укупна продуктивност је оно што би друштво желело да побољша, а +најпростији начин да се то уради јесте да се уклоне вештачке препреке које +смањују сарадњу. Међутим, они који проучавају област „софтверске +продуктивности“ се усредсређују на друго, ограничено значење овог израза, у +ком побољшање захтева компликоване технолошке помаке.</p> + +<h3 id="competition">Да ли је надметање неизбежно?</h3> +<p> + Да ли је надметање зарад престизања супарника у друштву неизбежно? Вероватно +јесте. Али надметање само по себи није лоше. Оно што је лоше је +<em>борба</em>.</p> +<p> + Постоје многи начини да се надмеће. Надметање се може састојати у покушају +да се постигне још више, да се уради више и боље од других. На пример, у +старо добро време су постојала надметања програмерских „чаробњака“ — +надметања ко ће постићи невероватније ствари на рачунару, или ко може да +направи најкраћи или најбржи програм за одређен задатак. Оваква врста +надметања може да користи свима, <em>све док се</em> одржава спортски дух.</p> +<p> + Конструктивно надметање је довољно да подстакне људе на велика +дела. Неколико људи се надмеће око тога ко ће бити први човек који је +посетио све државе на Земљи. Неки су покушавајући да то ураде потрошили +читава богатства. Али они не подмићују капетане бродова да насуку њихове +супарнике на напуштена острва. Они су задовољни пуштањем да бољи победи.</p> +<p> + Надметање се претвара у борбу онда када они који се надмећу почну да ометају +једни друге уместо да лично напредују, то јест онда када принцип „Нека +најбољи победи“ устукне пред принципом „Дај ми да победим, без обзира на то +какав сам“. Власнички софтвер је штетан не зато што је облик надметања, већ +зато што је облик борбе између грађана нашег друштва.</p> +<p> + Сарадња између делатности не мора обавезно да буде борба. На пример, кад се +две бакалнице надмећу, сав њихов напор лежи у побољшању њиховог посла, а не +у саботирању ривала. Али ово није знак посебне оданости пословној етици. То +је пре последица тога да нема много простора за борбу у тој врсти посла +изван физичког насиља. Ову црту не деле све врсте делатности. Скривање +информација које би свима помогле да напредују представља облик борбе.</p> +<p> + Пословна идеологија не припрема људе да одоле искушењу да се боре против +конкуренције. Неки облици борбе су забрањени антимонополским законима, +законима о оглашавању који захтевају истинитост информација, итд. Међутим, +уместо да прошире ово до одбијања борбе у општем смислу, извршни директори +измишљају друге облике борбе који нису експлицитно забрањени. Друштвени +ресурси се траће на економски облик фракционашког грађанског рата.</p> + +<h3 id="communism">„Пресели се у Русију!“</h3> +<p> + У Сједињеним државама, свако ко заступа било какав став који је различит од +најекстремнијег себичног конформизма често трпи овакве оптужбе. На пример, +оне су уперене против присталица националног система здравствене заштите, +који постоји у свим другим индустријализованим нацијама слободног света. Оне +су уперене против заступника друштвеног спонзорисања уметника, што је такође +уобичајено у напредним земљама. Идеја о томе да грађани имају било какву +обавезу према друштвеном просперитету се у Америци сматра комунизмом. Али +колико су те идеје заиста сличне?</p> +<p> + Комунизам је, у оном облику у ком је примењен у Совјетском савезу, био +систем централизоване контроле, где су све активности биле надгледане, +наводно ради општег добра, а уствари за рачун чланова Комунистичке +партије. Опрема за умножавање је била строго надгледана да би се избегло +нелегално умножавање.</p> +<p> + Амерички систем интелектуалне својине представља централизовану контролу над +расподелом програма, и надгледа опрему за умножавање уз помоћ аутоматских +шема за заштиту од умножавања да би спречио нелегално умножавање.</p> +<p> + Насупрот овоме, ја радим на изградњи система у коме ће људи бити слободни да +одлучују о својим поступцима. Конкретно, имаће слободу помагања својим +ближњима и слободу измене и побољшања алата које свакодневно користе. То је +систем заснован на добровољној сарадњи и децентрализацији.</p> +<p> + Према томе, уколико ћемо процењивати ставове по њиховој сличности са руским +комунизмом, онда су власници софтвера комунисти.</p> + +<h3 id="premises">Питање премиса</h3> +<p> + У овом тексту претпостављам да корисник софтвера није мање важан од аутора +тог софтвера или ауторовог послодавца. Другим речима, њихови интереси и +потребе су подједнако важни при одлучивању о томе шта је најбоље предузети.</p> +<p> + Ова премиса није општеприхваћена. Многи остају при ставу да је ауторов +послодавац суштински важнији од било кога другог. Они, на пример, кажу да је +сврха постојања власника софтвера да се ауторовом послодавцу пружи предност +коју заслужује, без обзира на то како то може утицати на јавност.</p> +<p> + Не вреди покушавати да се ове премисе докажу или оповргну. За доказ су +потребне заједничке премисе. Зато је већина онога о чему говорим намењена +само онима који деле премисе које ја користим, или су барем заинтересовани +за то какве су њихове последице. За оне који сматрају да су власници важнији +од било чега другог, овај текст је сасвим небитан.</p> +<p> + Зашто би велики број Американаца прихватао премису која одређене људе издиже +изнад других? Делом због тога што се сматра да је ова премиса део правничке +традиције америчког друштва. Неки су мишљења да преиспитивање премисе +представља угрожавање друштвених основа.</p> +<p> + Важно је да такви људи знају да ова премиса није део наше правничке +традиције. Она то никада није ни била.</p> +<p> + Тако, Устав<sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> говори да је сврха +ауторских права да „подстакну напредак науке и корисних вештина.“ Врховни +суд је ово образложио доносећи пресуду у случају „Фокс Филм против Дојала“ +на следећи начин: „Једини интерес Сједињених држава и основни приговор +предаји монопола [над ауторским правима] лежи у општим користима рада аутора +јавности.“</p> +<p> + Од нас се не захтева да се слажемо са Уставом или Врховним судом. (Обоје су +својевремено бранили ропство.) Дакле, њихови ставови не осуђују премису о +суверености власника. Али, ја се надам да ће свест о томе да је ово +екстремна десничарска премиса, а не она која је у складу са традицијом, +ослабити њен значај.</p> + +<h3 id="conclusion">Закључак</h3> +<p> + Ми волимо да мислимо да наше друштво охрабрује помагање ближњем, али сваки +пут када наградимо неког за опструкционизам или када смо задивљени +богатством које је стекао на овај начин, уствари шаљемо супротну поруку.</p> +<p> + Присвајање софтвера је један облик наше опште воље да занемаримо добробит +друштва зарад личне користи. Можемо да пратимо ово занемаривање од Роналда +Регана до Дика Чејнија, од Ексона до Енрона, од пропалих банака до пропалих +школа. Можемо да га меримо бројем бескућника и затвореника. Антидруштвени +дух се храни самим собом, јер што више увиђамо да нам други неће помоћи, +више нам изгледа узалудно да му помажемо. Тако друштво копни у џунглу.</p> +<p> + Ако не желимо да живимо у џунгли, морамо да променимо наш став. Морамо да +почнемо да шаљемо поруку да је добар грађанин онај који сарађује када је +прикладно, а не онај који је успешан у узимању од других. Надам се да ће +покрет за слободни софтвер допринети овоме: макар у једној области, +заменићемо џунглу ефикаснијим системом који подстиче добровољну сарадњу и од +ње зависи.</p> + + +<h3 id="footnotes">Фусноте</h3> + +<ol> +<li id="f1">Реч „слободно“<sup><a href="#TransNote2">[2]</a></sup> се односи на слободу, +а не на цену. Цена примерка слободног програма може да буде нулта, али и +мала или (ретко) веома велика.</li> + +<li id="f2">Питања загађења и закрчења саобраћаја не мењају овај закључак. Ако желимо да +поскупимо вожњу да бисмо је у потпуности спречили, није добро то учинити +преко наплатних станица, које доприносе и загађењу и закрчењу. Порез на +бензин је много боље решење. Исто, жеља за повећањем безбедности смањењем +брзине није од значаја; пут са слободним приступом побољшава средњу брзину +избегавањем заустављања и чекања, при било којем ограничењу брзине.</li> + +<li id="f3">Могли бисмо да сматрамо конкретни рачунарски програм штетном ствари која +уопште не би ни требало да буде доступна, као што је то база личних података +Лотусова Пијаца, која је повучена из продаје због јавног негодовања. Већина +оног што ја тврдим се не односи на овај случај, али нема смисла расправљати +треба ли имати власнике или не само на оснвову тога што ће власник програм +учинити мање доступним. Власник га неће учинити <em>сасвим</em> недоступним, +као што би се желело у случају програма чија употреба се сматра штетном.</li> +</ol> + +<hr /> +<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a +href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни +софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b> +<ol> +<li id="TransNote1">Мисли се на устав и Врховни суд САД. [СР]</li> +<li id="TransNote2">У енглеском оригиналу: „free“ — израз који означава и +слободу и бесплатност. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1991, 1992, 1998, 2000, 2001, +2006, 2007, 2010, 2017, 2018, 2020 Задужбина за словодни софтвер</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2020/07/05 14:01:37 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +<!-- for class="inner", starts in the banner include --> +</body> +</html> |