summaryrefslogtreecommitdiff
path: root/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html
diff options
context:
space:
mode:
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html')
-rw-r--r--talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html502
1 files changed, 502 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html
new file mode 100644
index 0000000..0922ed0
--- /dev/null
+++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html
@@ -0,0 +1,502 @@
+<!--#set var="PO_FILE"
+ value='<a href="/philosophy/po/right-to-read.sr.po">
+ https://www.gnu.org/philosophy/po/right-to-read.sr.po</a>'
+ --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/right-to-read.html"
+ --><!--#set var="DIFF_FILE" value=""
+ --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-10-27" -->
+
+<!--#include virtual="/server/header.sr.html" -->
+<!-- Parent-Version: 1.79 -->
+
+<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! -->
+<title>Право на читање — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title>
+<style type="text/css" media="print,screen"><!--
+blockquote, .comment {
+ font-style: italic;
+}
+blockquote cite {
+ font-style: normal;
+}
+.announcement {
+ text-align: center;
+ background: #f5f5f5;
+ border-left: .3em solid #fc7;
+ border-right: .3em solid #fc7;
+ margin: 2.5em 0;
+}
+#AuthorsNote ul, #AuthorsNote li {
+ margin: 0;
+}
+#AuthorsNote li p {
+ margin: 1em 0;
+}
+.emph-box {
+ background: #f7f7f7;
+ border-color: #e74c3c;
+}
+#AuthorsNote p.emph-box {
+ margin: 1em 6%;
+}
+#BadNews p.emph-box {
+ margin: 2.5em 6% 1em;
+}
+#References {
+ margin: 3em 0 2em;
+}
+#References h3 {
+ font-size: 1.2em;
+}
+@media (min-width: 53em) {
+ #AuthorsNote .columns >
+ p:first-child,
+ #AuthorsNote li p.inline-block {
+ margin-top: 0;
+ }
+ .comment { text-align: center; }
+ .table { display: table; }
+ .table-cell {
+ display: table-cell;
+ width: 50%;
+ vertical-align: middle;
+ }
+ .left { padding-right: .75em; }
+ .right { padding-left: .75em; }
+ }
+}-->
+<!--#if expr="$LANGUAGE_SUFFIX = /[.](ar|fa|he)/" -->
+<!--
+@media (min-width: 53em) {
+ .left { padding-left: .75em; }
+ .right { padding-right: .75em; }
+ }
+}-->
+<!--#endif -->
+
+</style>
+
+<!--#include virtual="/philosophy/po/right-to-read.translist" -->
+<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" -->
+<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" -->
+<h2 class="center">Право на читање</h2>
+
+<p class="byline center">
+од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></p>
+<p class="center">
+<em>Овај чланак је објављен у <cite>Communications of the ACM</cite>, издању
+од фебруара&nbsp;1997. (том&nbsp;40, број&nbsp;2).</em></p>
+<hr class="thin" />
+
+<div class="article">
+<blockquote class="center comment"><p>
+ Из <cite>Пута за Тихо</cite>, збирке чланака о претходницима Лунарне
+револуције, објављене у Луна&nbsp;Ситију&nbsp;2096.
+</p></blockquote>
+
+<div class="columns">
+<p>
+За Дана Халберта, пут у Тихо је почео у колеџу &mdash; када га је Лиза Ленц
+замолила да јој позајми свој рачунар. Њен се био покварио, а осим ако не
+позајми други, не би могла да преда свој семинарски рад. Није постојао нико
+кога би се усудила да пита, осим Дана.</p>
+
+<p>
+Ово је ставило Дана пред дилему. Морао је да јој помогне &mdash; али ако би
+јој позајмио свој рачунар, она би могла да прочита његове књиге. Осим
+чињенице да би могао добити вишегодишњу затворску казну кад би пустио неког
+да чита твоје књиге, сама идеја га је испрва шокирала. Као и сваког другог,
+од основне школе су га учили да је дељење књига нешто неваљало и лоше
+&mdash; нешто што би само пирати радили.</p>
+
+<p>
+А није било ни превише вероватно да СПА &mdash; Софтверски протекциони
+ауторитет &mdash; не би успео да га ухвати. На часовима софтвера Дан је
+научио да је свака књига имала надгледача ауторских права који је јављао
+када и где је била читана, и ко ју је читао, Централном лиценцирању. (Они су
+користили ове информације да би ухватили читајуће пирате али и да би продали
+профиле занимљивости препродавцима.) Следећи пут кад би његов рачунар био
+умрежен, Централно лиценцирање би сазнало. Он би, као власник рачунара,
+добио најтежу казну &mdash; због непредузимања ничега да спречи злочин.</p>
+
+<p>
+Наравно, Лиза можда и није намеравала да прочита његове књиге. Можда јој је
+требао рачунар само да би написала свој семинарски. Али је Дан знао да је
+она дошла из породице средње класе која тешко да је могла да приушти и
+школарину, а камоли да плати за читање. Он је разумео њено стање; и сам је
+морао да позајми новац да би платио за све научне радове које је
+прочитао. (10% од тих хонорара је ишло истраживачима који су написали
+радове; пошто је Дан намеравао да постане научник, надао се да ће његови
+радови, ако довољно често буду навођени, донети довољно да би могао да
+отплати овај дуг.)</p>
+</div>
+<div class="column-limit"></div>
+
+<div class="columns">
+<p>
+Касније, Дан ће сазнати да је некада било време када је свако могао да оде у
+библиотеку и чита научне радове, чак и књиге, без потребе да плати. Било је
+независних научника који су читали на хиљаде страница без владиних
+донација. Али 1990-их, и комерцијални и непрофитни издавачи научних часописа
+су почели да наплаћују приступ. До 2047, библиотеке које су нудиле јавни
+приступ научној литератури су биле само бледа успомена.</p>
+
+<p>
+Било је начина, наравно, да се заобиђу СПА и Централно лиценцирање. Они су
+такође били незаконити. Дан је имао колегу из програмирања, Франка
+Мартучија, који је набавио незакониту алатку за исправљање грешака
+[дебагер], и користио га да би прескочио ко̂д надгледача ауторских права док
+је читао књиге. Али, причао је о томе превеликом броју пријатеља и један од
+њих га је пријавио СПА за награду (студенте који су били дубоко у дугу лако
+је било намамити на издају). 2047, Франк је био у затвору, не због пиратског
+читања, већ због поседовања дебагера.</p>
+
+<p>
+Дан ће касније сазнати да је некада постојало време када је свако могао да
+има алатке за исправљање грешака. Чак су постојале и бесплатне алатке које
+су се могле добити на ЦД-у или преузети преко интернета. Али обични
+корисници су их почели користити да би заобишли надгледаче ауторских права,
+и најзад је један судија пресудио да је то постала њихова превасходна
+употреба у пракси. То је значило да су биле незаконите; њихови програмери су
+били послати у затвор.</p>
+
+<p>
+Програмерима су, наравно, и даље требале алатке за отклањање грешака, али
+произвођачи дебагера у 2047. години су достављали само нумерисане копије, и
+то само званично лиценцираним и регистрованим програмерима. Дебагер који је
+Дан користио на часовима програмирања био је чуван иза посебног фајервола
+тако да се могао користити само за студентске вежбе.</p>
+
+<p>
+Такође је било могуће заобићи надгледаче ауторских права инсталирањем
+измењеног системског језгра. Дан ће касније сазнати о слободним кернелима,
+чак и читавим слободним оперативним системима који су постојали крајем
+двадесетог и почетком двадесетпрвог века. Али они не само што су били
+незаконити, као дебагери &mdash; не би ни могао инсталирати један без
+познавања основне основне [<em>root</em>] лозинке рачунара. А ни ФБИ ни
+Мајкрософтова подршка ти не би рекли тако нешто.</p>
+</div>
+<div class="column-limit"></div>
+
+<div class="columns">
+<p>
+Дан је закључио да није могао једностанво да позајми Лизи свој рачунара. Али
+није могао ни да јој не помогне, јер је био заљубљен у њу. Свака прилика да
+прича са њом би га испунила радошћу. А то што га је замолила за помоћ, то је
+могло значити да је и она волела њега.</p>
+
+<p>
+Дан је разрешио ову дилему тако што је урадио нешто још незамисливије
+&mdash; позајмио јој је рачунар, и рекао јој је своју лозинку. На тај начин,
+ако би Лиза и прочитала његове књиге, Централно лиценцирање би мислило да их
+је он читао. То би и даље био злочин, али СПА не би аутоматски сазнала за
+њега. Једини начин да сазнају био би да га Лиза пријави.</p>
+
+<p>
+Наравно, да је факултет икада сазнао да је дао Лизи своју лозинку, била би
+то завеса за њих обоје као студенте, без обзира за шта би је она
+употребила. Факултетска политика је била да је свако ометање са њиховим
+средствима за надзор студената основ за кажњавање. Било је небитно да ли си
+стварно урадио нешто штетно &mdash; преступ је био отежавање
+администраторима да те проверавају. Они су претпостављали да то значи да
+радиш нешто друго забрањено, и нису морали да знају шта.</p>
+
+<p>
+Обично, студенти не би били избачени због овога &mdash; бар не
+директно. Уместо тога, био би им забрањен приступ факултетским рачунарским
+системима, и неизбежно би пали испите из свих својих предмета.</p>
+
+<p>
+Касније, Дан ће сазнати да је оваква универзитетска пракса почела тек
+1980-их, када су студенти у великом броју почели да користе рачунаре. Пре
+тога, факултети су имали друкчији приступ студентској дисциплини: кажњавали
+су активности које су биле штетне, не оне које су биле само сумњиве.</p>
+</div>
+<div class="column-limit"></div>
+
+<div class="columns">
+<p>
+Лиза није пријавила Дана СПА. Његова одлука да јој помогне водила је њиховом
+браку, и такође да доведу у питање све чему су били научени о пиратовању још
+као деца. Заједно су почели да читају о историји ауторских права, о
+Совјетском савезу и његовим ограничењима копирања, па су чак прочитали и
+са̂м Устав Сједињених Америчких Држава. Преселили су се на Месец, где су
+нашли друге који су се као и они уклонили од дуге руке СПА. Када је Устанак
+Тихоа почео 2062, универзално право на читање постало је један од његових
+основних циљева.</p>
+</div>
+
+<div id="AuthorsNote">
+<h3>Ауторова белешка</h3>
+
+<p style="position:relative; bottom:.5em">
+<em>Ова белешка је освежена&nbsp;2007.</em></p>
+
+<ul class="no-bullet">
+<li>
+<div class="columns">
+<p>
+Право на читање је битка која се бије данас. Мада може да потраје и 50
+година да наш садашњи начин живота ишчезне у таму, већина конкретних закона
+и поступака који су горе описани су већ предложени; многи су већ прописани у
+закон, у САД и другде. У САД, Дигитални миленијумски закон о ауторским
+правима [<em>Digital Millenium Copyright Act</em> &mdash; <em>DMCA</em>] је
+установио правни основ за ограничавање читања и позајмљивања
+компјутеризованих књига (као и других радова). Европска унија је наметнула
+слична ограничења у директиви о ауторским правима из 2001. [У Србији и
+Црној Гори, ово је обезбеђено члановима 180 и 187 Закона о ауторском и
+сродним правима из 2004. &mdash; прев.]</p>
+
+<p>
+2001. сенатор Холингс кога је финансирао Дизни предложио је закон зван
+<em>SSSCA</em> који би захтевао да сваки нови рачунар има уређаје за
+обавезно ограничење копирања које корисник не може да заобиђе. После Клипер
+чипа и сличних предлога америчке владе за депоновање кључа, ово показује
+дугорочну тежњу: рачунарски системи се све више и више припремају за то да
+одсутним утицајним људима омогуће контролу над људима који уствари користе
+рачунарски систем. <em>SSSCA</em> је касније преименован у неизговорљиво
+<em>CBDTPA</em>, што је прозвано као „Конзумирај ал' не покушавај да
+програмираш закон“ [<em>Consume But Don't Try Programming Act</em>].</p>
+<p>
+САД су почеле покушаје да искористе предложени споразум о Слободној
+трговинској области у Америкама [<em>Free Trade Area of the Americas</em>
+&mdash; <em>FTAA</em>] да би наметнуле иста правила на све земље западне
+полулопте. <em>FTAA</em> је један од такозваних споразума о слободној
+трговини, који су уствари направљени тако да <a
+href="https://stallman.org/business-supremacy-treaties.html">дају
+компанијама све већу и већу власт над демократским владама</a>; наметање
+закона као што је <em>DMCA</em> је типичан пример овога. <em>FTAA</em> је
+дејствено убио Лула, председник Бразила, који је одбацио захтеве
+<em>DMCA</em> као и друге.</p>
+
+<p>
+Од тада су САД наметнуле сличне захтеве земљама као што су Аустралија и
+Мексико кроз двостране уговоре о „слободној трговини“, и на земље као што је
+Костарика кроз Централноамерички споразум о слободној трговини
+[<em>CAFTA</em>]. Председник Еквадора Кореа одбио је да потпише уговор о
+„слободној трговини“, али је и Еквадор усвојио нешто слично <em>DMCA</em> у
+2003.</p>
+</div>
+<div class="column-limit"></div>
+</li>
+
+<li>
+<div class="columns">
+<p>
+Једна од идеја у овој причи није била предложена у стварности до 2002. То је
+идеја да ће ФБИ и Мајкрософт чувати основне [<em>root</em>] лозинке за ваш
+лични рачунар, и неће вам дозволити да их имате.</p>
+
+<p>
+Заговорници овог плана су му наденули имена као „рачунање од поверења“
+[<em>trusted computing</em>] или „Паладијум“. Ми га зовемо „издајничко
+рачунање“ [<em>treacherous computing</em>] јер су његове последице да
+натерају ваш рачунар да слуша разне компаније а не вас. Ово је уведено
+2007. као део <a href="http://badvista.org/">Виндоуза Виста</a>; очекујемо
+да ће и Епл урадити нешто слично. Према овој идеји, тајни ко̂д ће чувати
+произвођач, али ни ФБИ неће имати потешкоћа да до њега дође.</p>
+
+<p>
+Оно што Мајкрософт има није баш лозинка у традиционалном значењу; нико је
+уствари неће откуцати на екрану. Наиме, то је потпис и кључ за шифровање
+који одговара другом кључу смештеном у ваш рачунар. Ово омогућава
+Мајкрософту, и потенцијално било ком веб сајту који сарађује са
+Мајкрософтом, коначну контролу над оним што корисник може да ради на свом
+рачунару.</p>
+
+<p>
+Виста је такође дала Мајкрософту додатне моћи; на пример, Мајкрософт може да
+насилно инсталира њене надоградње и може да нареди свим рачунарима који
+имају Висту да одбију да стартују одређени драјвер. Основна сврха Вистиних
+многобројних ограничења је прављење <em>DRM</em>-а [<em>Digital Rights
+Management</em> - управљање дигиталним правима] којег корисници не могу да
+заобиђу.</p>
+</div>
+<div class="column-limit"></div>
+</li>
+
+<li>
+<div class="columns">
+<p class="inline-block">
+Кад је ова прича била испрва написана, СПА је претила малим Интернет
+провајдерима, захтевајући од њих да јој дозволе да надгледа све њихове
+кориснике. Већина провајдера је попустила пред претњама, јер нису могли да
+приуште одбрану на суду. Један провајдер, Комјунити конеКШн [<em>Community
+ConneXion</em>] из Окленда у Калифорнији, одбио је овај захтев и стварно је
+био тужен. СПА је касније повукла оптужницу, али је добавила <em>DMCA</em>
+што им је дало моћ који су тражили.</p>
+
+<p>
+СПА, што је уствари скраћеница за Софтверску протекциону асоцијацију, је у
+овој улози полицијској улози заменила БСА то јест Бизнис софтвер
+алијанса. БСА није, данас, званична полиција; незванично, понаша се као да
+јесте. Користећи средства која подсећају на бивши Совјетски савез, она
+позива људе да шпијунирају своје колеге и пријатеље. БСА кампања терора у
+Аргентини 2001. садржала је једва замаскиране претње да ће људи који деле
+софтвер бити силовани.</p>
+</div>
+<div class="column-limit"></div>
+</li>
+
+<li>
+<div class="reduced-width">
+<p>
+Универзитетска безбедоносна политика каква је описана горе није
+измишљена. На пример, један од рачунара у једном чикашком универзитету
+исписује ову поруку када му приступите:</p>
+
+<blockquote><p>
+Овај систем је за употребу једино од стране овлашћених корисника. Појединци
+које користе овај систем без овлашћења или у прекорачењу свог овлашћења су
+изложени надгледању и записивању свих њихових поступака од стране системског
+особља. Током надгледања појединица који користе овај систем на недозвољени
+начин или током одржавања система, поступци овлашћених корисника такође могу
+бити надгледане. Свако ко користи овај систем изричито пристаје на такав
+надзор и опоменут је да уколико се таквим надзором открију могући докази
+незаконите активности или кршења Универзитетских прописа, системско особље
+може обезбедити доказе таквог надзора Универзитетским органима и/или
+полицији.
+</p></blockquote>
+
+<p>
+Ово је веома занимљив приступ Четвртом амандману Устава САД: терати скоро
+сваког да пристане, унапред, да се одрекне својих права која им он даје.</p>
+</div>
+</li>
+</ul>
+<div class="column-limit"></div>
+</div>
+</div>
+
+<div id="BadNews">
+<h3>лоше вести</h3>
+
+<p>
+<a href="#AuthorsNote">Ауторова белешка</a> прича о бици за право на читање
+и електронском надзору. Битка почиње данас; овде су везе према двама
+чланцима о технологијама које се управо развијају да би вам ускратиле право
+на читање.
+</p>
+
+<ul>
+<li><p><em><a
+href="http://www.zdnet.com/article/seybold-opens-chapter-on-digital-books/">Electronic
+Publishing</a></em>: Чланак о достављању књига у електронском облику, и
+ауторскоправним проблемима који утичу на право читања копије.</p></li>
+
+<li><p><em><a
+href="http://news.microsoft.com/1999/08/30/microsoft-announces-new-software-for-reading-on-screen/">
+Books inside Computers</a></em>: Програм који контролише ко може да чита
+књиге и документе на рачунару.</p></li>
+</ul>
+</div>
+
+<div id="References">
+<h3>Референце</h3>
+
+<ul>
+ <li><em>The administration's “White Paper”: Information Infrastructure Task
+Force, Intellectual Property [<a href="/philosophy/not-ipr.html">sic</a>]
+and the National Information Infrastructure</em>: извештај Радне групе за
+права на интелектуалну својину [<em>sic</em>] (1995).</li>
+
+ <li><em><a href="http://www.wired.com/wired/archive/4.01/white.paper_pr.html">An
+explanation of the White Paper: The Copyright Grab</a></em>, Памела
+Самјуелсон, Вајрд, 1.&nbsp;јануар&nbsp;1996.</li>
+
+ <li><em><a href="http://www.law.duke.edu/boylesite/sold_out.htm">Sold
+Out</a></em>, Џејмс Бојл, Њујорк тајмс, 31.&nbsp;март&nbsp;1996.</li>
+
+ <li><em><a
+href="http://web.archive.org/web/20130508120533/http://www.interesting-people.org/archives/interesting-people/199611/msg00012.html">Public
+Data or Private Data</a></em>, Давид Фарбер [<em>Dave Farber</em>],
+Вашингтон пост, 4.&nbsp;новембар&nbsp; 1996.</li>
+ <li><em><a
+href="https://web.archive.org/web/20151113122141/http://public-domain.org/">Union
+for the Public Domain</a></em> — организација чији је циљ отпор и
+преокретање прекомерног проширења ауторских права и патентних моћи.</li>
+</ul>
+</div>
+
+<hr class="thin" />
+<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у збирци „<a
+href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободан
+софтвер, слободно друштво: изабрани есеји Ричарда М. Столмана</cite></a>“.</p></blockquote>
+
+<div class="translators-notes">
+
+<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.-->
+ </div>
+</div>
+
+<!-- for id="content", starts in the include above -->
+<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" -->
+<div id="footer">
+<div class="unprintable">
+
+<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a
+href="mailto:gnu@gnu.org">&lt;gnu@gnu.org&gt;</a>. Постоје и <a
+href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете
+неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a
+href="mailto:webmasters@gnu.org">&lt;webmasters@gnu.org&gt;</a>.</p>
+
+<p>
+<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph,
+ replace it with the translation of these two:
+
+ We work hard and do our best to provide accurate, good quality
+ translations. However, we are not exempt from imperfection.
+ Please send your comments and general suggestions in this regard
+ to <a href="mailto:web-translators@gnu.org">
+
+ &lt;web-translators@gnu.org&gt;</a>.</p>
+
+ <p>For information on coordinating and submitting translations of
+ our web pages, see <a
+ href="/server/standards/README.translations.html">Translations
+ README</a>. -->
+Молимо да погледате <a
+href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a>
+за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос
+српском преводу, корисно је да погледате и <a
+href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html">
+КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p>
+</div>
+
+<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to
+ files generated as part of manuals) on the GNU web server should
+ be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this
+ without talking with the webmasters or licensing team first.
+ Please make sure the copyright date is consistent with the
+ document. For web pages, it is ok to list just the latest year the
+ document was modified, or published.
+ If you wish to list earlier years, that is ok too.
+ Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying
+ years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable
+ year, i.e., a year in which the document was published (including
+ being publicly visible on the web or in a revision control system).
+ There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers
+ Information document, www.gnu.org/prep/maintain. -->
+<p>Copyright &copy; 1996, 2002, 2007, 2009 Richard Stallman</p>
+
+<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license"
+href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative
+Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p>
+
+<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" -->
+<div class="translators-credits">
+
+<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.-->
+<b>Превод:</b>
+Никола Смоленски,
+<a href="mailto:smolensk@eunet.rs"><em>smolensk@eunet.rs</em></a>, 2009.</div>
+
+<p class="unprintable"><!-- timestamp start -->
+Ажурирано:
+
+$Date: 2019/07/23 17:02:18 $
+
+<!-- timestamp end -->
+</p>
+</div>
+</div>
+</body>
+</html>