diff options
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html')
-rw-r--r-- | talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html | 502 |
1 files changed, 502 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html new file mode 100644 index 0000000..0922ed0 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/right-to-read.html @@ -0,0 +1,502 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/philosophy/po/right-to-read.sr.po"> + https://www.gnu.org/philosophy/po/right-to-read.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/right-to-read.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-10-27" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.79 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Право на читање — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> +<style type="text/css" media="print,screen"><!-- +blockquote, .comment { + font-style: italic; +} +blockquote cite { + font-style: normal; +} +.announcement { + text-align: center; + background: #f5f5f5; + border-left: .3em solid #fc7; + border-right: .3em solid #fc7; + margin: 2.5em 0; +} +#AuthorsNote ul, #AuthorsNote li { + margin: 0; +} +#AuthorsNote li p { + margin: 1em 0; +} +.emph-box { + background: #f7f7f7; + border-color: #e74c3c; +} +#AuthorsNote p.emph-box { + margin: 1em 6%; +} +#BadNews p.emph-box { + margin: 2.5em 6% 1em; +} +#References { + margin: 3em 0 2em; +} +#References h3 { + font-size: 1.2em; +} +@media (min-width: 53em) { + #AuthorsNote .columns > + p:first-child, + #AuthorsNote li p.inline-block { + margin-top: 0; + } + .comment { text-align: center; } + .table { display: table; } + .table-cell { + display: table-cell; + width: 50%; + vertical-align: middle; + } + .left { padding-right: .75em; } + .right { padding-left: .75em; } + } +}--> +<!--#if expr="$LANGUAGE_SUFFIX = /[.](ar|fa|he)/" --> +<!-- +@media (min-width: 53em) { + .left { padding-left: .75em; } + .right { padding-right: .75em; } + } +}--> +<!--#endif --> + +</style> + +<!--#include virtual="/philosophy/po/right-to-read.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2 class="center">Право на читање</h2> + +<p class="byline center"> +од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></p> +<p class="center"> +<em>Овај чланак је објављен у <cite>Communications of the ACM</cite>, издању +од фебруара 1997. (том 40, број 2).</em></p> +<hr class="thin" /> + +<div class="article"> +<blockquote class="center comment"><p> + Из <cite>Пута за Тихо</cite>, збирке чланака о претходницима Лунарне +револуције, објављене у Луна Ситију 2096. +</p></blockquote> + +<div class="columns"> +<p> +За Дана Халберта, пут у Тихо је почео у колеџу — када га је Лиза Ленц +замолила да јој позајми свој рачунар. Њен се био покварио, а осим ако не +позајми други, не би могла да преда свој семинарски рад. Није постојао нико +кога би се усудила да пита, осим Дана.</p> + +<p> +Ово је ставило Дана пред дилему. Морао је да јој помогне — али ако би +јој позајмио свој рачунар, она би могла да прочита његове књиге. Осим +чињенице да би могао добити вишегодишњу затворску казну кад би пустио неког +да чита твоје књиге, сама идеја га је испрва шокирала. Као и сваког другог, +од основне школе су га учили да је дељење књига нешто неваљало и лоше +— нешто што би само пирати радили.</p> + +<p> +А није било ни превише вероватно да СПА — Софтверски протекциони +ауторитет — не би успео да га ухвати. На часовима софтвера Дан је +научио да је свака књига имала надгледача ауторских права који је јављао +када и где је била читана, и ко ју је читао, Централном лиценцирању. (Они су +користили ове информације да би ухватили читајуће пирате али и да би продали +профиле занимљивости препродавцима.) Следећи пут кад би његов рачунар био +умрежен, Централно лиценцирање би сазнало. Он би, као власник рачунара, +добио најтежу казну — због непредузимања ничега да спречи злочин.</p> + +<p> +Наравно, Лиза можда и није намеравала да прочита његове књиге. Можда јој је +требао рачунар само да би написала свој семинарски. Али је Дан знао да је +она дошла из породице средње класе која тешко да је могла да приушти и +школарину, а камоли да плати за читање. Он је разумео њено стање; и сам је +морао да позајми новац да би платио за све научне радове које је +прочитао. (10% од тих хонорара је ишло истраживачима који су написали +радове; пошто је Дан намеравао да постане научник, надао се да ће његови +радови, ако довољно често буду навођени, донети довољно да би могао да +отплати овај дуг.)</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> + +<div class="columns"> +<p> +Касније, Дан ће сазнати да је некада било време када је свако могао да оде у +библиотеку и чита научне радове, чак и књиге, без потребе да плати. Било је +независних научника који су читали на хиљаде страница без владиних +донација. Али 1990-их, и комерцијални и непрофитни издавачи научних часописа +су почели да наплаћују приступ. До 2047, библиотеке које су нудиле јавни +приступ научној литератури су биле само бледа успомена.</p> + +<p> +Било је начина, наравно, да се заобиђу СПА и Централно лиценцирање. Они су +такође били незаконити. Дан је имао колегу из програмирања, Франка +Мартучија, који је набавио незакониту алатку за исправљање грешака +[дебагер], и користио га да би прескочио ко̂д надгледача ауторских права док +је читао књиге. Али, причао је о томе превеликом броју пријатеља и један од +њих га је пријавио СПА за награду (студенте који су били дубоко у дугу лако +је било намамити на издају). 2047, Франк је био у затвору, не због пиратског +читања, већ због поседовања дебагера.</p> + +<p> +Дан ће касније сазнати да је некада постојало време када је свако могао да +има алатке за исправљање грешака. Чак су постојале и бесплатне алатке које +су се могле добити на ЦД-у или преузети преко интернета. Али обични +корисници су их почели користити да би заобишли надгледаче ауторских права, +и најзад је један судија пресудио да је то постала њихова превасходна +употреба у пракси. То је значило да су биле незаконите; њихови програмери су +били послати у затвор.</p> + +<p> +Програмерима су, наравно, и даље требале алатке за отклањање грешака, али +произвођачи дебагера у 2047. години су достављали само нумерисане копије, и +то само званично лиценцираним и регистрованим програмерима. Дебагер који је +Дан користио на часовима програмирања био је чуван иза посебног фајервола +тако да се могао користити само за студентске вежбе.</p> + +<p> +Такође је било могуће заобићи надгледаче ауторских права инсталирањем +измењеног системског језгра. Дан ће касније сазнати о слободним кернелима, +чак и читавим слободним оперативним системима који су постојали крајем +двадесетог и почетком двадесетпрвог века. Али они не само што су били +незаконити, као дебагери — не би ни могао инсталирати један без +познавања основне основне [<em>root</em>] лозинке рачунара. А ни ФБИ ни +Мајкрософтова подршка ти не би рекли тако нешто.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> + +<div class="columns"> +<p> +Дан је закључио да није могао једностанво да позајми Лизи свој рачунара. Али +није могао ни да јој не помогне, јер је био заљубљен у њу. Свака прилика да +прича са њом би га испунила радошћу. А то што га је замолила за помоћ, то је +могло значити да је и она волела њега.</p> + +<p> +Дан је разрешио ову дилему тако што је урадио нешто још незамисливије +— позајмио јој је рачунар, и рекао јој је своју лозинку. На тај начин, +ако би Лиза и прочитала његове књиге, Централно лиценцирање би мислило да их +је он читао. То би и даље био злочин, али СПА не би аутоматски сазнала за +њега. Једини начин да сазнају био би да га Лиза пријави.</p> + +<p> +Наравно, да је факултет икада сазнао да је дао Лизи своју лозинку, била би +то завеса за њих обоје као студенте, без обзира за шта би је она +употребила. Факултетска политика је била да је свако ометање са њиховим +средствима за надзор студената основ за кажњавање. Било је небитно да ли си +стварно урадио нешто штетно — преступ је био отежавање +администраторима да те проверавају. Они су претпостављали да то значи да +радиш нешто друго забрањено, и нису морали да знају шта.</p> + +<p> +Обично, студенти не би били избачени због овога — бар не +директно. Уместо тога, био би им забрањен приступ факултетским рачунарским +системима, и неизбежно би пали испите из свих својих предмета.</p> + +<p> +Касније, Дан ће сазнати да је оваква универзитетска пракса почела тек +1980-их, када су студенти у великом броју почели да користе рачунаре. Пре +тога, факултети су имали друкчији приступ студентској дисциплини: кажњавали +су активности које су биле штетне, не оне које су биле само сумњиве.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> + +<div class="columns"> +<p> +Лиза није пријавила Дана СПА. Његова одлука да јој помогне водила је њиховом +браку, и такође да доведу у питање све чему су били научени о пиратовању још +као деца. Заједно су почели да читају о историји ауторских права, о +Совјетском савезу и његовим ограничењима копирања, па су чак прочитали и +са̂м Устав Сједињених Америчких Држава. Преселили су се на Месец, где су +нашли друге који су се као и они уклонили од дуге руке СПА. Када је Устанак +Тихоа почео 2062, универзално право на читање постало је један од његових +основних циљева.</p> +</div> + +<div id="AuthorsNote"> +<h3>Ауторова белешка</h3> + +<p style="position:relative; bottom:.5em"> +<em>Ова белешка је освежена 2007.</em></p> + +<ul class="no-bullet"> +<li> +<div class="columns"> +<p> +Право на читање је битка која се бије данас. Мада може да потраје и 50 +година да наш садашњи начин живота ишчезне у таму, већина конкретних закона +и поступака који су горе описани су већ предложени; многи су већ прописани у +закон, у САД и другде. У САД, Дигитални миленијумски закон о ауторским +правима [<em>Digital Millenium Copyright Act</em> — <em>DMCA</em>] је +установио правни основ за ограничавање читања и позајмљивања +компјутеризованих књига (као и других радова). Европска унија је наметнула +слична ограничења у директиви о ауторским правима из 2001. [У Србији и +Црној Гори, ово је обезбеђено члановима 180 и 187 Закона о ауторском и +сродним правима из 2004. — прев.]</p> + +<p> +2001. сенатор Холингс кога је финансирао Дизни предложио је закон зван +<em>SSSCA</em> који би захтевао да сваки нови рачунар има уређаје за +обавезно ограничење копирања које корисник не може да заобиђе. После Клипер +чипа и сличних предлога америчке владе за депоновање кључа, ово показује +дугорочну тежњу: рачунарски системи се све више и више припремају за то да +одсутним утицајним људима омогуће контролу над људима који уствари користе +рачунарски систем. <em>SSSCA</em> је касније преименован у неизговорљиво +<em>CBDTPA</em>, што је прозвано као „Конзумирај ал' не покушавај да +програмираш закон“ [<em>Consume But Don't Try Programming Act</em>].</p> +<p> +САД су почеле покушаје да искористе предложени споразум о Слободној +трговинској области у Америкама [<em>Free Trade Area of the Americas</em> +— <em>FTAA</em>] да би наметнуле иста правила на све земље западне +полулопте. <em>FTAA</em> је један од такозваних споразума о слободној +трговини, који су уствари направљени тако да <a +href="https://stallman.org/business-supremacy-treaties.html">дају +компанијама све већу и већу власт над демократским владама</a>; наметање +закона као што је <em>DMCA</em> је типичан пример овога. <em>FTAA</em> је +дејствено убио Лула, председник Бразила, који је одбацио захтеве +<em>DMCA</em> као и друге.</p> + +<p> +Од тада су САД наметнуле сличне захтеве земљама као што су Аустралија и +Мексико кроз двостране уговоре о „слободној трговини“, и на земље као што је +Костарика кроз Централноамерички споразум о слободној трговини +[<em>CAFTA</em>]. Председник Еквадора Кореа одбио је да потпише уговор о +„слободној трговини“, али је и Еквадор усвојио нешто слично <em>DMCA</em> у +2003.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> +</li> + +<li> +<div class="columns"> +<p> +Једна од идеја у овој причи није била предложена у стварности до 2002. То је +идеја да ће ФБИ и Мајкрософт чувати основне [<em>root</em>] лозинке за ваш +лични рачунар, и неће вам дозволити да их имате.</p> + +<p> +Заговорници овог плана су му наденули имена као „рачунање од поверења“ +[<em>trusted computing</em>] или „Паладијум“. Ми га зовемо „издајничко +рачунање“ [<em>treacherous computing</em>] јер су његове последице да +натерају ваш рачунар да слуша разне компаније а не вас. Ово је уведено +2007. као део <a href="http://badvista.org/">Виндоуза Виста</a>; очекујемо +да ће и Епл урадити нешто слично. Према овој идеји, тајни ко̂д ће чувати +произвођач, али ни ФБИ неће имати потешкоћа да до њега дође.</p> + +<p> +Оно што Мајкрософт има није баш лозинка у традиционалном значењу; нико је +уствари неће откуцати на екрану. Наиме, то је потпис и кључ за шифровање +који одговара другом кључу смештеном у ваш рачунар. Ово омогућава +Мајкрософту, и потенцијално било ком веб сајту који сарађује са +Мајкрософтом, коначну контролу над оним што корисник може да ради на свом +рачунару.</p> + +<p> +Виста је такође дала Мајкрософту додатне моћи; на пример, Мајкрософт може да +насилно инсталира њене надоградње и може да нареди свим рачунарима који +имају Висту да одбију да стартују одређени драјвер. Основна сврха Вистиних +многобројних ограничења је прављење <em>DRM</em>-а [<em>Digital Rights +Management</em> - управљање дигиталним правима] којег корисници не могу да +заобиђу.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> +</li> + +<li> +<div class="columns"> +<p class="inline-block"> +Кад је ова прича била испрва написана, СПА је претила малим Интернет +провајдерима, захтевајући од њих да јој дозволе да надгледа све њихове +кориснике. Већина провајдера је попустила пред претњама, јер нису могли да +приуште одбрану на суду. Један провајдер, Комјунити конеКШн [<em>Community +ConneXion</em>] из Окленда у Калифорнији, одбио је овај захтев и стварно је +био тужен. СПА је касније повукла оптужницу, али је добавила <em>DMCA</em> +што им је дало моћ који су тражили.</p> + +<p> +СПА, што је уствари скраћеница за Софтверску протекциону асоцијацију, је у +овој улози полицијској улози заменила БСА то јест Бизнис софтвер +алијанса. БСА није, данас, званична полиција; незванично, понаша се као да +јесте. Користећи средства која подсећају на бивши Совјетски савез, она +позива људе да шпијунирају своје колеге и пријатеље. БСА кампања терора у +Аргентини 2001. садржала је једва замаскиране претње да ће људи који деле +софтвер бити силовани.</p> +</div> +<div class="column-limit"></div> +</li> + +<li> +<div class="reduced-width"> +<p> +Универзитетска безбедоносна политика каква је описана горе није +измишљена. На пример, један од рачунара у једном чикашком универзитету +исписује ову поруку када му приступите:</p> + +<blockquote><p> +Овај систем је за употребу једино од стране овлашћених корисника. Појединци +које користе овај систем без овлашћења или у прекорачењу свог овлашћења су +изложени надгледању и записивању свих њихових поступака од стране системског +особља. Током надгледања појединица који користе овај систем на недозвољени +начин или током одржавања система, поступци овлашћених корисника такође могу +бити надгледане. Свако ко користи овај систем изричито пристаје на такав +надзор и опоменут је да уколико се таквим надзором открију могући докази +незаконите активности или кршења Универзитетских прописа, системско особље +може обезбедити доказе таквог надзора Универзитетским органима и/или +полицији. +</p></blockquote> + +<p> +Ово је веома занимљив приступ Четвртом амандману Устава САД: терати скоро +сваког да пристане, унапред, да се одрекне својих права која им он даје.</p> +</div> +</li> +</ul> +<div class="column-limit"></div> +</div> +</div> + +<div id="BadNews"> +<h3>лоше вести</h3> + +<p> +<a href="#AuthorsNote">Ауторова белешка</a> прича о бици за право на читање +и електронском надзору. Битка почиње данас; овде су везе према двама +чланцима о технологијама које се управо развијају да би вам ускратиле право +на читање. +</p> + +<ul> +<li><p><em><a +href="http://www.zdnet.com/article/seybold-opens-chapter-on-digital-books/">Electronic +Publishing</a></em>: Чланак о достављању књига у електронском облику, и +ауторскоправним проблемима који утичу на право читања копије.</p></li> + +<li><p><em><a +href="http://news.microsoft.com/1999/08/30/microsoft-announces-new-software-for-reading-on-screen/"> +Books inside Computers</a></em>: Програм који контролише ко може да чита +књиге и документе на рачунару.</p></li> +</ul> +</div> + +<div id="References"> +<h3>Референце</h3> + +<ul> + <li><em>The administration's “White Paper”: Information Infrastructure Task +Force, Intellectual Property [<a href="/philosophy/not-ipr.html">sic</a>] +and the National Information Infrastructure</em>: извештај Радне групе за +права на интелектуалну својину [<em>sic</em>] (1995).</li> + + <li><em><a href="http://www.wired.com/wired/archive/4.01/white.paper_pr.html">An +explanation of the White Paper: The Copyright Grab</a></em>, Памела +Самјуелсон, Вајрд, 1. јануар 1996.</li> + + <li><em><a href="http://www.law.duke.edu/boylesite/sold_out.htm">Sold +Out</a></em>, Џејмс Бојл, Њујорк тајмс, 31. март 1996.</li> + + <li><em><a +href="http://web.archive.org/web/20130508120533/http://www.interesting-people.org/archives/interesting-people/199611/msg00012.html">Public +Data or Private Data</a></em>, Давид Фарбер [<em>Dave Farber</em>], +Вашингтон пост, 4. новембар 1996.</li> + <li><em><a +href="https://web.archive.org/web/20151113122141/http://public-domain.org/">Union +for the Public Domain</a></em> — организација чији је циљ отпор и +преокретање прекомерног проширења ауторских права и патентних моћи.</li> +</ul> +</div> + +<hr class="thin" /> +<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у збирци „<a +href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободан +софтвер, слободно друштво: изабрани есеји Ричарда М. Столмана</cite></a>“.</p></blockquote> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> + </div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 1996, 2002, 2007, 2009 Richard Stallman</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +Никола Смоленски, +<a href="mailto:smolensk@eunet.rs"><em>smolensk@eunet.rs</em></a>, 2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:18 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> |