summaryrefslogtreecommitdiff
path: root/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html
diff options
context:
space:
mode:
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html')
-rw-r--r--talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html711
1 files changed, 711 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html
new file mode 100644
index 0000000..193a98c
--- /dev/null
+++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/manifesto.html
@@ -0,0 +1,711 @@
+<!--#set var="PO_FILE"
+ value='<a href="/gnu/po/manifesto.sr.po">
+ https://www.gnu.org/gnu/po/manifesto.sr.po</a>'
+ --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/manifesto.html"
+ --><!--#set var="DIFF_FILE" value=""
+ --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-12-14" -->
+
+<!--#include virtual="/server/header.sr.html" -->
+<!-- Parent-Version: 1.77 -->
+
+<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! -->
+<title>Манифест ГНУ-а — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title>
+
+<!--#include virtual="/gnu/po/manifesto.translist" -->
+<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" -->
+<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" -->
+<h2>Манифест ГНУ-а</h2>
+
+<p> Доњи манифест ГНУ-а је написао <a href="http://www.stallman.org/">Ричард
+Сталман</a> на почетку пројекта ГНУ, да би позвао на учешће и подршку. Првих
+неколико година, Манифест је незнатно ажуриран како би изразио изградњу, али
+сада изгледа да је најбоље да се остави неизмењен јер га је видела већина
+људи.</p>
+
+<p>Од тада смо сазнали за многе уобичајене неспоразуме који су могли да буду
+избегнути другачијим избором речи. Фусноте додане 1993. помажу да се ти
+делови разјасне.</p>
+
+<p>За ажурне информације о доступном ГНУ-овом софтверу, молимо да погледате
+информације доступне на нашем <a href="/home.html">веб серверу</a>, а
+посебно наш <a href="/software/software.html">списак софтвера</a>. За
+информације о начину на који нам можете помоћи, погледајте <a
+href="/help/help.html">http://www.gnu.org/help/help.html</a>.</p>
+
+<h3 id="whats-gnu">Шта је ГНУ? Гну није Уникс!</h3>
+
+<p>
+ ГНУ, што значи Гну није Уникс, је назив потпуног софтверског система
+сагласног са Униксом, који пишем да бих га бесплатно дао свима који могу да
+га користе. <a href="#f1">(1)</a> Помаже ми неколицина других
+добровољаца. Прилози у времену, новцу, програмима и опреми су нам веома
+потребни.</p>
+
+<p>
+ За сада имамо уређивач текста Емакс са Лиспом за писање наредби уређивача,
+поправљач изворног кода, генератор рашчлањивача сагласан са Јаком, повезивач
+и око 35 помоћних програма. Љуска (интерпретатор наредби) је скоро
+довршена. Нови преносиви оптимизујући преводилац за Це је превео сам себе и
+можда ће бити објављен ове године. Почетно језгро постоји, али је потребно
+још доста одлика да би се имитирао Уникс. Чим језгро и преводилац буду
+довршени, биће могуће расподељивати систем ГНУ погодан за развој
+програма. Користићемо TeX за форматирање текста, али се ради и на
+енрофу. Користићемо и слободни, преносиви Прозорски Систем Икс. После овога
+додаћемо преносиви Општи Лисп, игру Царство, унакрсну табелу и стотине
+других ствари, заједно са документацијом. Надамо се да ћемо на крају
+обезбедити све оне корисне ствари које се обично испоручују са системом
+Уникс и више од тога.</p>
+
+<p>
+ ГНУ ће моћи да покреће програме за Уникс, али неће бити истоветан
+Униксу. Уградићемо сва побољшања која су се показала као практична на основу
+нашег искуства са другим оперативним системима. Конкретно, планирамо да
+имамо дужа имена датотека, бројеве верзија датотека, непробојан систем
+датотека, можда допуну назива датотека, подршку за приказ независан од
+терминала и можда прозорски систем заснован на Лиспу кроз који неколицина
+програма у Лиспу и обични програми за Уникс могу да деле екран. И Це и Лисп
+ће бити доступни као системски програмски језици. Покушаћемо да подржимо
+<em>UUCP</em>, МИТ-ов Хаоснет и Интернетске протоколе за комуницирање.</p>
+
+<p>
+ ГНУ је превасходно намењен машинама са виртуалном меморијом у класи
+68000/16000, јер су оне најлакше за прилагођавање. Додатни труд да се он
+прилагоди мањим машинама је остављен неком ко жели да га користи на њима.</p>
+
+<p>
+ Како бисмо избегли страшну забуну, молим вас да слово „Г“ у речи „ГНУ“
+изговарате као „Г“, када се та реч односи на наш пројекат.<sup><a
+href="#TransNote1">[1]</a></sup></p>
+
+<h3 id="why-write">Зашто морам да направим ГНУ</h3>
+
+<p>
+ Сматрам да је златно правило да, уколико ми се програм свиђа, морам да га
+поделим и са другима којима се свиђа. Продавци софтвера желе да поделе
+кориснике и онда да им владају, приморавањем сваког корисника да се сложи да
+не дели са другима. Ја одбијам да овако разбијем солидарност са другим
+корисницима. Не могу чисте свести да потпишем уговор о необјављивању или
+уговор о софтверској лиценци. Годинама сам радио у Лабораторији за вештачку
+интелигенцију (ЛВИ) како бих се одупро таквим тенденцијама и другим
+негостољубивостима, али на крају су претерали: нисам могао да останем у
+институцији где ми се тако нешто намеће против моје воље.</p>
+
+<p>
+ Како бих могао да наставим да користим рачунаре чиста образа, одлучио сам да
+саставим довољан корпус слободног софтвера како бих био у могућности да
+уопште не користим софтвер који није слободан. Напустио сам ЛВИ како бих
+ускратио МИТ-у сваки правни изговор да ме спрече од расподеле ГНУ-а.</p>
+
+<h3 id="compatible">Зашто ће ГНУ бити сагласан са Униксом</h3>
+
+<p>
+ Уникс није за мене идеалан систем, али није ни тако лош. Основне особине
+Уникса се чине добрим, и мислим да бих могао да попуним недостатке у Униксу
+без њиховог кварења. Осим тога, систем сагласан са Униксом би многи
+прихватили.</p>
+
+<h3 id="available">Како ће ГНУ бити доступан</h3>
+
+<p>
+ ГНУ није у јавном власништву. Сваком ће бити дозвољено да мења и расподељује
+ГНУ, али ниједном расподељивачу неће бити дозвољено да спречи даљу
+расподелу. Такорећи, <a
+href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власничке</a> измене
+неће бити дозвољене. Хоћу да осигурам да све верзије ГНУ-а остану слободне.</p>
+
+<h3 id="why-help">Зашто многи програмери желе да помогну</h3>
+
+<p>
+ Нашао сам много других програмера који су загрејани за ГНУ и желе да
+помогну.</p>
+
+<p>
+ Много програмера је несрећно због комерцијализације системског софтвера. Она
+им можда омогућава да више зарађују, али она и захтева да се осећају као да
+су у сукобу са другим програмерима уместо да их доживљавају као
+другове. Основни чин пријатељства међу програмерима је дељење програма;
+данашњи уобичајени маркетиншки уговори из корена забрањују програмерима да
+се односе једни према другима као према пријатељима. Купац софтвера мора да
+изабере између пријатељства и поштовања закона. Природно, многи одлучују да
+је пријатељство важније, али они који верују у закон се често не осећају
+лагодно ни са једним избором. Они постају цинични и почињу да мисле да је
+програмирање само начин за стицање новца.</p>
+
+<p>
+ Радећи на ГНУ-у и користећи њега, а не власничке програме, можемо бити
+гостољубиви према свима и поштовати закон. Уз све то, ГНУ служи као пример
+за углед и барјак који окупља друге да нам се придруже у дељењу. Ово нам
+може пружити осећај хармоније који је немогућ ако користимо неслободни
+софтвер. За половину програмера са којима разговарам, ово је важна врста
+среће коју новац не може да замени.</p>
+
+<h3 id="contribute">Како можете помоћи</h3>
+
+<blockquote>
+<p>
+(У данашње време, да бисте видели списак задатака на којима можете радити,
+погледајте <a
+href="http://fsf.org/campaigns/priority-projects">http://fsf.org/campaigns/priority-projects</a>
+и <a
+href="http://savannah.gnu.org/people/?type_id=1">http://savannah.gnu.org/people/?type_id=1</a>.
+За друге начине на које можете помоћи, погледајте <a
+href="/help/help.html">http://www.gnu.org/help/help.html</a>.)
+</p>
+</blockquote>
+
+<p>
+ Молим произвођаче рачунара за прилоге у машинама и новцу. Молим појединце за
+прилоге у програмима и раду.</p>
+
+<p>
+ Уколико приложите рачунаре, можете очекивати да ће ГНУ на њима бити
+оспособљен за покретање раније. Машине би требало да буду потпуни системи,
+спремни за употребу, дозвољени за употребу у стамбеној зони, и без потребе
+за компликованим хлађењем или напајањем.</p>
+
+<p>
+ Нашао сам веома много програмера вољних да приложе повремени рад ГНУ-у. За
+већину пројеката такав повремени раздељени рад би био веома тежак за
+управљање; независно написани делови не би могли да међусобно
+функционишу. Али код конкретног посла замене Уникса, овај проблем не
+постоји. Потпун систем Уникса садржи стотине помоћних програма, од којих је
+сваки описан одвојено. Већина прописа о спрези је зацртана сагласношћу са
+Униксом. Ако сваки донатор напише сагласну замену за један Униксов помоћни
+програм и учини да она на прави начин замењује оригинал на систему Уникса,
+онда ће ови помоћни програми функционисати на прави начин када се
+саставе. Чак и ако Марфи створи неколико неочекиваних проблема, спајање ових
+делова ће бити изводљив задатак. (Језгро ће захтевати ближу сарадњу и њега
+ће развијати мања, компактнија група.)</p>
+
+<p>
+ Уколико добијем прилоге у новцу, моћи ћу да будем у могућности да запослим
+пар људи на сталном или повременом раду. Плата неће бити висока по
+програмерским стандардима, али ја тражим људе за које је изградња духа
+заједништва исто толико важна као и зарађивање. Ово видим као начин
+омогућавања посвећеним људима да посвете њихову пуну снагу раду на ГНУ-у
+поштеђујући их потребе да зарађују за живот на други начин.</p>
+
+<h3 id="benefit">Зашто ће сви корисници рачунара имати користи</h3>
+
+<p>
+ Када се једном направи ГНУ, свако ће моћи да набави добар системски софтвер
+бесплатно, баш као што дише ваздух.<a href="#f2">(2)</a></p>
+
+<p>
+ Ово значи много више од избегавања цене за Униксову лиценцу. Ово значи да ће
+се избећи много непотребног удвостручавања труда у системском
+програмирању. Овај труд може да се уместо тога усмери у унапређивање
+могућности софтвера.</p>
+
+<p>
+ Потпуни изворни код система ће бити доступан свима. Као последица овога,
+корисник коме су потребне промене у систему ће увек имати слободу да их сам
+начини, или да запосли програмера или фирму да их начине уместо
+њега. Корисници више неће бити препуштени на милост и немилост једном
+програмеру или фирми која поседује изворни код а у позицији је да једина
+мења софтвер.</p>
+
+<p>
+ Школе ће моћи да обезбеде боље образовно окружење које ће подстицати све
+ученике да проучавају и побољшавају системски код. У рачунарској
+лабораторији на Харварду је важило правило да се ниједан програм не може
+инсталирати на систем ако му изворни код није доступан јавности, и они су се
+придржавали тог правила, одбијајући да инсталирају одређене програме. То ме
+је веома инспирисало.</p>
+
+<p>
+ На крају, престаће сувишна разматрања о томе ко поседује системски софтвер,
+и шта са њим сме а шта не сме да се ради.</p>
+
+<p>
+ Уговори који приморавају људе да плате за коришћење програма, укључујући
+лиценцирање примерака, увек носе огромну цену по друштво кроз незграпне
+механизме који су потребни да се установи колико (то јест, које програме)
+неко мора да плати. Само полицијска држава може да примора сваког да се
+покори. Узмимо за пример свемирску станицу где се ваздух мора производити по
+високој цени: наплаћујући сваком ко дише по литру ваздуха може да буде
+поштено, али ношење гас маске са мерачем по цео дан и ноћ се не може
+толерисати чак и ако сви могу да приуште да плате рачун за ваздух. И
+свеприсутне ТВ камере које надгледају да можда не скидате маске су
+срамота. Боље је подржати фабрику ваздуха порезом по глави становника и
+отарасити се маски.</p>
+
+<p>
+ Копирање целог или делова програма је за програмера исто толико природно као
+и дисање, и исто толико продуктивно. И морало би да буде исто толико
+бесплатно.</p>
+
+<h3 id="rebutted-objections">Неки приговори циљевима ГНУ-а који се са лакоћом оповргавају</h3>
+
+<p id="support">
+<strong>„Нико га неће користити ако је бесплатан, јер то значи да се не може
+поуздати у подршку.“</strong></p>
+
+<p>
+<strong>„Мора се платити за програм да би се платило обезбеђивање
+подршке.“</strong></p>
+
+<p>
+ Ако би људи радије платили за ГНУ и подршку него набавили ГНУ бесплатно без
+подршке, фирма која обезбеђује само подршку људима који су набавили ГНУ
+бесплатно би требало да буде профитабилна.<a href="#f3">(3)</a></p>
+
+<p>
+ Морамо да направимо разлику између подршке у облику стварног програмирања и
+обичног одржавања. Ово прво је нешто на шта се не може ослонити код
+продаваца софтвера. Ако ваш проблем не мучи довољно људи, продавац ће вам
+рећи да се губите.</p>
+
+<p>
+ Ако ваше пословање мора да се ослони на подршку, једини начин је да
+поседујете сав потребан изворни код и алате. Тада можете запослити било коју
+особу да вам реши проблем; ви нисте препуштени на милост и немилост једној
+особи. Са Униксом, због цене изворног кода, већина фирми о овоме не вреди ни
+да размишља. Са ГНУ-ом, ово ће бити једноставно. Још увек ће бити могуће да
+не постоји компетентна особа, али за овај проблем није крив начин
+расподеле. ГНУ не решава све светске проблеме, већ само неке од њих.</p>
+
+<p>
+ У међувремену, корисницима који не знају ништа о рачунарима је потребно
+одржавање: обављање послова које би они лако урадили, само што не знају
+како.</p>
+
+<p>
+ Такве услуге би могле да обезбеде фирме које продају само услуге одржавања и
+поправке. Уколико је тачно да ће корисници радије утрошити новац за производ
+са подршком, онда ће они исто толико бити вољни да купе подршку а да
+производ добију бесплатно. Фирме за подршку ће се надметати у квалитету и
+цени; корисници неће бити везани ни за једну одређену фирму. За то време,
+они од нас којима подршка није потребна ће моћи да користе програм без
+потребе да плаћају подршку.</p>
+
+<p id="advertising">
+<strong>„Не можете да досегнете много људи без рекламе, а да бисте то
+омогућили морате да наплаћујете за програм.“</strong></p>
+
+<p>
+<strong>„Не вреди рекламирати програм који људи могу да добију
+бесплатно.“</strong></p>
+
+<p>
+ Постоје разни облици бесплатног или веома јефтиног публицитета који могу да
+се искористе за информисање великог броја корисника рачунара о нечему као
+што је ГНУ. Вероватно се може допрети до већег броја корисника рачунара
+рекламом. Ако је ово стварно тако, посао који рекламира услугу умножавања и
+слања ГНУ-а поштом за новац би требало да буде довољно успешан да исплати
+рекламирање и створи зараду. На тај начин ће га плаћати само корисници који
+имају користи од рекламирања.</p>
+
+<p>
+ Са друге стране, уколико много људи добије ГНУ од својих пријатеља, и такве
+фирме не успеју, ово ће показати да реклама није била стварно потребна за
+ширење ГНУ-а. Зашто заговорници слободног тржишта не пусте слободно тржиште
+да о овоме само одлучи?<a href="#f4">(4)</a></p>
+
+<p id="competitive">
+<strong>„Мојој фирми је за остваривање предности над конкуренцијом потребан
+власнички оперативни систем.“</strong></p>
+
+<p>
+ ГНУ ће избацити софтвер оперативних система из света конкуренције. Нећете
+бити у могућности да остварите предност у овој области, али ни ваши
+конкуренти неће моћи да остваре предност над вама. Ви и они ћете се
+такмичити у другим областима, заједнички напредујући у овој. Ако је ваша
+делатност продаја оперативног система, ГНУ вам се неће свиђати, али то је
+ваш проблем. Ако је ваша делатност нешто друго, ГНУ вас може спасти од
+увлачења у скупи посао продаје оперативних система.</p>
+
+<p>
+ Волео бих да видим како се изградња ГНУ-а подржава поклонима великог броја
+произвођача и корисника, смањујући трошкове за све.<a href="#f5">(5)</a></p>
+
+<p id="deserve">
+<strong>„Зар програмери не заслужују награду за креативност?“</strong></p>
+
+<p>
+ Уколико ишта заслужује награду, онда је то допринос друштву. Креативност
+може да представља допринос друштву, али само ако је друштву допуштено да
+користи њене резултате. Ако програмери заслужују награду због стварања
+иновативних програма, по некој аналогији заслужују и да буду кажњени ако
+спречавају коришћење тих програма.</p>
+
+<p id="reward">
+<strong>„Зар програмеру не би требало дозволити да тражи награду за своју
+креативност?“</strong></p>
+
+<p>
+ Нема ништа лоше у жељи да се рад исплати, или тражења да се увећа нечији
+приход, све док се не користе деструктивна средства. Али средства која су
+данас уобичајена на пољу софтвера су заснована на деструкцији.</p>
+
+<p>
+ Извлачење новца од корисника програма спречавајући их да га користе је
+деструктивно, јер ограничења смањују дужину коришћења и број начина на који
+програм може да се користи. Овим се смањује количина добра које човечанство
+добија од програма. Када је намерно одлучено да се ограничи, штетне
+последице те одлуке представљају намерну деструкцију.</p>
+
+<p>
+ Разлог због којег добар грађанин не користи таква деструктивна средства да
+би постао богатији је, што ако би сви тако чинили, сви бисмо постали
+сиромашнији услед међусобне деструктивности. Ово је Кантовска етика или
+Златно правило. Како ми се не свиђају последице које би уследиле уколико би
+свако нагомилавао информације, морам да то схватим као погрешно. Изузетно,
+жеља да се буде награђен за креативност не оправдава лишавање света у целини
+те креативности или њеног дела.</p>
+
+<p id="starve">
+<strong>„Неће ли програмери умрети од глади?“</strong></p>
+
+<p>
+ Могао бих да одговорим да нико није приморан да буде програмер. Већина нас
+не може да заради новац за стајање на улици и кревељење. Али, заузврат, ми
+нисмо осуђени да проведемо животе у стајању на улици и кревељењу, и
+гладовању. Једноставно, радимо нешто друго.</p>
+
+<p>
+ Али то је погрешан одговор јер прихвата скривену претпоставку онога који је
+поставио то питање да програмерима неће бити исплаћен ни динар без
+власништва над софтвером. Све или ништа.</p>
+
+<p>
+ Међутим, прави разлог зашто програмери неће умрети од глади је што ће још
+увек бити могуће да буду плаћени за програмирање, само не толико као сада.</p>
+
+<p>
+ Спречавање копирања није једина основа за пословање засновано на
+софтверу. То је најчешћа основа јер доноси највише новца. Кад би било
+забрањено или одбијено од стране купаца, софтверски посао би прешао на друге
+начине организације који се сада ређе користе. Увек постоје разни начини да
+се организује било који посао.</p>
+
+<p>
+ Вероватно програмирање неће бити толико уносно на новим основама као што је
+сада, али то није аргумент против промене. Не сматра се неправдом висина
+садашњих плата продаваца. Када би програмери исто толико зарађивали, и то би
+била неправда. (У пракси би они и даље значајно више зарађивали.)</p>
+
+<p id="right-to-control">
+<strong>„Зар људи немају право да контролишу како им се користи
+креативност?“</strong></p>
+
+<p>
+„Контрола над коришћењем идеја“ заправо представља контролу над животима
+других људи, и обично се користи да им загорча живот.</p>
+
+<p>
+ Људи који су пажљиво проучавали питање права интелектуалне својине<a
+href="#f6">(6)</a> (на пример правници) кажу да не постоје суштинска права
+на интелектуалну својину. Врсте такозваних права на интелектуалну својину
+које прописује влада су створене посебним правним актима у конкретне сврхе.</p>
+
+<p>
+ На пример, систем патената је успостављен како би подстакао проналазаче да
+открију детаље својих изума. Његов циљ је да помогне друштву, а не
+проналазачима. Тада је животни век патента од 17 година био кратак када се
+упореди са брзином напретка технологије. Како су патенти од значаја само за
+произвођаче, за које су цена и намера уговора о лиценцирању мали када се
+упореде са успостављањем производње, патенти често не чине много штете. Они
+не сметају већини појединаца који користе патентиране производе.</p>
+
+<p>
+ Идеја о ауторским правима није постојала у стара времена, када су творци
+често копирали друге у неинтелектуалним делима. Ова пракса је била корисна,
+и била је једини начин да њихова дела преживе, па макар и делимично. Систем
+ауторских права је створен искључиво за сврху подстицања стварања. У домену
+за који је замишљен — књиге, које су економично могле да се копирају само
+преко штампарске пресе — он је чинио мало штете, и није представљао препреку
+већини појединаца који читају књиге.</p>
+
+<p>
+ Сва права интелектуалне својине су само лиценце које дарује друштво, јер се
+мислило, исправно или погрешно, да ће друштво као целина од њих имати
+користи. Али у конкретној ситуацији морамо да се запитамо: да ли је за нас
+боље да дозволимо такво лиценцирање? За шта овлашћујемо одређену особу?</p>
+
+<p>
+ Данашњи програми су веома различити од књига пре стотину година. Чињеница да
+је најлакши начин да се програм умножи умножавање програма између ближњих,
+чињеница да програм поседује и изворни код и објектни код који се разликују,
+и чињеница да се програм користи, а не чита и не ужива, се комбинују,
+стварајући ситуацију у којој особа која намеће ауторска права штети друштву
+као целини и материјално и духовно, а то не би смела да ради без обзира на
+то да ли јој закон то дозвољава или не.</p>
+
+<p id="competition">
+<strong>„Уз конкуренцију се боље ради.“</strong></p>
+
+<p>
+ Парадигма конкуренције је трка: награђивањем победника, подстичемо свакога
+да трчи брже. Кад капитализам стварно овако функционише, то је добро, али
+његови браниоци греше у претпоставци да он увек овако функционише. Ако
+тркачи забораве за шта се нуди награда и намере да победе по сваку цену, они
+могу да развију другачије стратегије, као што је нападање других тркача. Ако
+се тркачи потуку, сви ће закаснити.</p>
+
+<p>
+ Власнички и тајни софтвер су морални еквиваленти тркача који се туку. Тужно
+је што је то тако, али једини судија који постоји се не противи тучи — он је
+само прописује („На сваких десет метара противника можете да ударите
+једном“). А требало би да их раздвоји и казни за сам покушај туче.</p>
+
+<p id="stop-programming">
+<strong>„Неће ли сви престати да програмирају без новчаног
+подстицаја?“</strong></p>
+
+<p>
+ У ствари, многи људи ће програмирати уз апсолутно никакав новчани
+подстицај. Програмирање некима представља неодољиву фасцинацију, и то обично
+онима који су у њему најбољи. Не мањка професионалних музичара који се баве
+музиком, иако тако не постоји нада да тиме зараде за живот.</p>
+
+<p>
+ Али, у ствари, ово питање, иако често постављано, није примерено
+ситуацији. Плаћање програмерима неће нестати, већ ће се само смањити. Дакле,
+право питање је да ли ће ико програмирати са смањеним новчаним подстицајем?
+Моје искуство показује да хоће.</p>
+
+<p>
+ Преко десет година многи од најбољих програмера у свету су радили у
+Лабораторији за вештачку интелигенцију, за много мање новца него што су
+могли да зараде било где другде. Али су зарадили много врста неновчаних
+награда: на пример, славу и захвалност. Осим тога, креативност је и забавна,
+што је само по себи награда.</p>
+
+<p>
+ Али, када им је понуђена прилика да обављају исти интересантан посао за
+много новца, већина њих је напустила посао.</p>
+
+<p>
+ Оно што показују чињенице је да ће људи програмирати и из других разлога
+осим богатства; али ако им се омогући и да пуно зараде, то ће очекивати и
+захтевати. Организације са ниским зарадама лошије пролазе од оних са високим
+зарадама, али се то не би дешавало уколико би оне са већим зарадама биле
+забрањене.</p>
+
+<p id="desperate">
+<strong>„Очајнички су нам потребни програмери. Уколико они захтевају да
+престанемо да помажемо ближњима, морамо да их послушамо.“</strong></p>
+
+<p>
+ Никада нећете бити толико очајни да послушате овакву врсту захтева. Сетите
+се: „Милионе за одбрану, али ни динара за харач!“<sup><a
+href="#TransNote2">[2]</a></sup></p>
+
+<p id="living">
+<strong>„Програмери морају некако да зарађују за живот.“</strong></p>
+
+<p>
+ Гледано на кратке стазе, ово је тачно. Међутим, постоје бројни начини на
+које програмери могу да зараде за живот без продавања права на коришћење
+програма. Тај начин је сада уобичајен јер програмерима и бизнисменима доноси
+највише новца, а не зато што је једини начин да се зарађује за живот. Лако
+је наћи друге начине уколико желите да их нађете. Ево неколико примера.</p>
+
+<p>
+ Произвођач који направи нову врсту рачунара ће платити за прилагођавање
+оперативног система новом хардверу.</p>
+
+<p>
+ Продаја услуга обуке и одржавања може такође да упосли програмере.</p>
+
+<p>
+ Људи са новим идејама би могли да расподељују програме као фривер<a
+href="#f7">(7)</a>, тражећи прилоге од задовољних корисника, или продајући
+услуге одржавања. Сретао сам људе који већ успешно раде на такав начин.</p>
+
+<p>
+ Корисници са сличним потребама могу да створе корисничке групе и плаћају
+чланарину. Група би склопила уговор са програмерским фирмама да пишу
+програме које би чланови групе желели да користе.</p>
+
+<p>
+ Све врсте изградње могу се финансирати софтверским порезом:</p>
+
+<p>
+ Претпоставимо да је свако ко купи рачунар обавезан да плати <em>x</em>
+процената цене за рачун софтверског пореза. Влада би ово давала агенцији као
+што је НЗС (Национална задужбина за софтвер) за покривање трошкова развоја
+софтвера.</p>
+
+<p>
+ Али, ако купац рачунара сам приложи за изградњу софтвера, био би изузет из
+плаћања пореза. Могао би да уложи у пројекат по свом избору — често бирајући
+га јер се нада да ће користити његов резултат када он буде завршен. Може да
+буде заслужан за било који износ прилога до пуног износа пореза који је
+морао да плати.</p>
+
+<p>
+ Укупни порез би могао да буде изабран гласањем опорезованих, и изваган у
+складу са износом који ће им бити наплаћен.</p>
+
+<p>
+ Последице би биле следеће:</p>
+
+<ul>
+<li>Заједница корисника рачунара би подржавала изградњу софтвера.</li>
+<li>Ова заједница би одлучивала о томе који ниво подршке јој је потребан.</li>
+<li>Корисници који посвећују посебну пажњу томе на које пројекте је потрошен
+њихов део могу ово сами да изаберу.</li>
+</ul>
+<p>
+ Дугорочно гледано, ослобађање програма је корак напред према послеоскудичном
+свету, у коме нико неће морати да напорно ради само да би зарадио за
+живот. Људи ће моћи да се посвете активностима које су забавне, као што је
+програмирање, после провођења неопходних десет сати недељно на неопходним
+пословима као што су законодавство, породично саветовање, оправка робота и
+истраживање астероида. Неће бити потребе да се зарађује за живот од
+програмирања.</p>
+
+<p>
+ Ми смо већ сада веома смањили обим посла који цело друштво мора да обави за
+целокупну продуктивност, али само мали део овога се претворио у слободно
+време за раднике јер је неопходно много непродуктивних уз продуктивне
+активности. Главни узроци овога су бирократија и изометричне борбе против
+конкуренције. Слободни софтвер ће веома смањити ове отежавајуће околности у
+производњи софтвера. Ми то морамо да урадимо, како би се технички добици у
+продуктивности претворили у смањење посла који морамо да обавимо.</p>
+
+<h3 id="footnotes">Фусноте</h3>
+
+<ol>
+<li id="f1">Овде је избор речи био непажљив. Намера је била да нико неће морати да плати
+за <strong>дозволу</strong> да користи систем ГНУ-а. Али речи ово не
+стављају до знања, и људи их често интерпретирају као да неће морати или ће
+морати веома мало да плате за примерке ГНУ-а. Ово никад није била жељена
+замисао. Касније, манифест помиње могућност постојања фирми које нуде услугу
+расподеле зарад профита. Касније сам научио да пажљиво разликујем „слободно“
+(енгл. <em>free</em>) у смислу слободе и „бесплатно“ (енгл. <em>free</em>) у
+смислу цене. Слободни софтвер је софтвер који корисници могу да расподељују
+и мењају. Неки корисници могу да добију примерке бесплатно, док други
+плаћају за добијање примерака, и ако плаћање помаже унапређењу софтвера, тим
+боље. Битно је да свако ко поседује примерак има слободу да сарађује у
+његовом коришћењу са другима.</li>
+
+<li id="f2">Ово је друго место на коме нисам пажљиво направио разлику између два
+различита значења речи „слободно“ (енгл. <em>free</em> = „слободно“ или
+„бесплатно“). Реченица таква каква је није погрешна — можете да набавите
+примерке ГНУ-овог софтвера бесплатно, од ваших пријатеља или преко
+мреже. Али она наводи на погрешан закључак.</li>
+
+<li id="f3">Данас постоји неколико таквих фирми.</li>
+
+<li id="f4">Задужбина за слободни софтвер се 10 година углавном финансира из службе за
+расподелу, иако је добротворна организација, а не фирма. Можете и да <a
+href="/order/order.html">наручујете ствари од ЗСС-а</a>.
+</li>
+
+<li id="f5">Неколико рачунарских фирми је 1991. спонзорисало одржавање ГНУ-овог
+преводиоца за Це.</li>
+
+<li id="f6">Осамдесетих још увек нисам схватао колико је збуњујуће говорити о „питању“
+„интелектуалне својине“. Тај израз је очито настао из предрасуде. Чињеница
+да он изједначава многе различите законе, који покрећу сасвим различита
+питања, је тананија. Сада свима тражим да у потпуности одбаце израз
+„интелектуална својина“, како не би некога навели да закључе да ови закони
+чине једно целовито питање. Начин на који се може бити јаснији је да се о
+патентима, ауторским правима и робним маркама расправља одвојено. Погледајте
+<a href="/philosophy/not-ipr.html">даље објашњење</a> начина на који овај
+израз шири конфузију и двосмисленост.</li>
+
+<li id="f7">Накнадно смо научили да разликујемо „слободан софтвер“ и „фривер“. Израз
+„фривер“ означава софтвер који можете да поново расподељујете, али обично
+вам није дозвољено да га проучавате и мењате његов изворни код, па већина
+фривера није слободан софтвер. Погледајте <a
+href="/philosophy/words-to-avoid.html#Freeware">страницу „збуњујуће речи и
+синтагме“</a> за више информација.</li>
+
+</ol>
+
+<div class="translators-notes">
+
+<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.-->
+<b>Примедбе преводиоца:</b><br />
+<ol>
+<li id="TransNote1">Ова напомена се односи на енглеску верзију. [СР]</li>
+<li id="TransNote2">Позната изјава Томаса Џеферсона. [СР]</li>
+</ol></div>
+</div>
+
+<!-- for id="content", starts in the include above -->
+<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" -->
+<div id="footer">
+<div class="unprintable">
+
+<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a
+href="mailto:gnu@gnu.org">&lt;gnu@gnu.org&gt;</a>. Постоје и <a
+href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете
+неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a
+href="mailto:webmasters@gnu.org">&lt;webmasters@gnu.org&gt;</a>.</p>
+
+<p>
+<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph,
+ replace it with the translation of these two:
+
+ We work hard and do our best to provide accurate, good quality
+ translations. However, we are not exempt from imperfection.
+ Please send your comments and general suggestions in this regard
+ to <a href="mailto:web-translators@gnu.org">
+
+ &lt;web-translators@gnu.org&gt;</a>.</p>
+
+ <p>For information on coordinating and submitting translations of
+ our web pages, see <a
+ href="/server/standards/README.translations.html">Translations
+ README</a>. -->
+Молимо да погледате <a
+href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a>
+за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос
+српском преводу, корисно је да погледате и <a
+href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html">
+КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p>
+</div>
+
+<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to
+ files generated as part of manuals) on the GNU web server should
+ be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this
+ without talking with the webmasters or licensing team first.
+ Please make sure the copyright date is consistent with the
+ document. For web pages, it is ok to list just the latest year the
+ document was modified, or published.
+
+ If you wish to list earlier years, that is ok too.
+ Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying
+ years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable
+ year, i.e., a year in which the document was published (including
+ being publicly visible on the web or in a revision control system).
+
+ There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers
+ Information document, www.gnu.org/prep/maintain. -->
+<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright &copy; 1985, 1993, 2003, 2005, 2007,
+2008 Free Software Foundation, Inc.</p>
+
+<p>
+Свима се пружа дозвола да праве или расподељују дословне примерке овог
+документа, на било којем медијуму, уз услов да су очувана обавештења о
+ауторским правима и дозволама, и да расподељивач пружи примаоцу дозволу за
+даљу поновну расподелу према овом обавештењу.
+<br />
+Измењене верзије се не могу правити.
+</p>
+
+<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" -->
+<div class="translators-credits">
+
+<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.-->
+<b>Превод:</b>
+<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>,
+<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em>
+на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div>
+
+<p class="unprintable"><!-- timestamp start -->
+Ажурирано:
+
+$Date: 2017/03/11 10:40:36 $
+
+<!-- timestamp end -->
+</p>
+</div>
+</div>
+</body>
+</html>