diff options
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html')
| -rw-r--r-- | talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html | 339 |
1 files changed, 339 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html new file mode 100644 index 0000000..2c2dfb5 --- /dev/null +++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/linux-and-gnu.html @@ -0,0 +1,339 @@ +<!--#set var="PO_FILE" + value='<a href="/gnu/po/linux-and-gnu.sr.po"> + https://www.gnu.org/gnu/po/linux-and-gnu.sr.po</a>' + --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/gnu/linux-and-gnu.html" + --><!--#set var="DIFF_FILE" value="" + --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2010-09-23" --> + +<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> +<!-- Parent-Version: 1.87 --> + +<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> +<title>Линукс и ГНУ — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> +<meta http-equiv="Keywords" content="ГНУ, ЗСС, Задужбина за слободни софтвер, Линукс, Емакс, ГСП, Уникс, слободни +софтвер, оперативни систем, језгро ГНУ-а, КРДО, ГНУ-ово КРДО, Крдо" /> +<meta http-equiv="Description" content="Од 1983. изграђујемо слободни оперативни систем у стилу Уникса, ГНУ, како би +корисницима рачунара пружили слободу дељења и побољшавања софтвера који +користе." /> + +<!--#include virtual="/gnu/po/linux-and-gnu.translist" --> +<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> +<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> +<h2>Линукс и систем ГНУ</h2> + +<p><strong>од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></strong></p> + +<div class="announcement"> + <blockquote><p>Да бисте сазнали више о овој теми, можете прочитати и <a +href="/gnu/gnu-linux-faq.html">ЧПП ГНУ-а са Линуксом</a>, као и <a +href="/gnu/why-gnu-linux.html">Зашто ГНУ са Линуксом?</a></p> + </blockquote> +</div> + +<p> +Многи корисници рачунара свакодневно користе измењену верзију <a +href="/philosophy/categories.html#TheGNUsystem">система ГНУ</a>, а да тога +нису ни свесни. Захваљујући чудном сплету околности, верзија ГНУ-а која је +данас веома распрострањена се често назива „Линуксом“, а многи корисници <a +href="/gnu/gnu-users-never-heard-of-gnu.html">нису ни свесни</a> да је она у +основи систем ГНУ, кога изграђује <a href="/gnu/gnu-history.html">Пројекат +ГНУ</a>.</p> + +<p> +Линукс стварно постоји, и људи га користе, али се не ради о оперативном +систему. Линукс је језгро: програм у систему који додељује ресурсе машине +другим програмима које покрећете. Језгро је кључни део оперативног система, +али је само за себе бескорисно; оно може да функционише само у склопу целог +оперативног система. Линукс се обично користи у комбинацији са оперативним +системом ГНУ: цео систем је у основи ГНУ са доданим Линуксом, тј. ГНУ са +Линуксом. Све дистрибуције такозваног „Линукса“ су у ствари дистрибуције +ГНУ-а са Линуксом.</p> + +<p> +Многи корисници не разумеју разлике између језгра, које је Линукс, и +целокупног система, који такође називају „Линуксом“. Двосмислена употреба +назива не побољшава разумевање ствари. Такви корисници обично мисле да је +Линус Торвалдс развио цео оперативни систем 1991. уз незнатну помоћ других.</p> + +<p> +Програмери углавном знају да је Линукс језгро. Али, пошто су чули да се +систем у већини случајева назива „Линуксом“, они често конструишу измишљени +историјски ток догађаја који би оправдао такво именовање целог система по +језгру. На пример, многи верују да су чим је Линус Торвалдс завршио писање +Линукса, језгра, његови корисници тражили други слободни софтвер да то +језгро допуни, и открили да је (без икаквог конкретног повода) већина ствари +које су неопходне униксоликом систему већ била доступна.</p> + +<p> +То што су открили није било случајно — то је био тада још недовршен систем +ГНУ. Доступан <a href="/philosophy/free-sw.html">слободни софтвер</a> је +допунио систем, јер је у оквиру Пројекта ГНУ од 1984. развијан такав, потпун +систем. <a href="/gnu/manifesto.html">Манифестом ГНУ-а</a> је зацртан циљ — +развој слободног униксоликог система, који се зове ГНУ. <a +href="/gnu/initial-announcement.html">Првобитна најава</a> Пројекта ГНУ +такође илуструје неке од првобитних планова за систем ГНУ. Цео систем је био +скоро готов до времена када је започет Линукс.</p> + +<p> +Већина пројеката слободног софтвера имају за циљ развој одређеног програма +за обављање одређеног посла. На пример, Линус Торвалдс је себи поставио +задатак да напише униксолико језгро (Линукс); Доналд Кнут (<em>Donald +Knuth</em>) је себи поставио задатак да напише програм за слагање текста +(ТеХ); Боб Шајфлер (<em>Bob Scheifler</em>) је себи поставио задатак да +развије прозорски систем (прозорски систем Икс). Природно је оцењивати +величину доприноса који овакви пројекти доносе, кроз појединачне програме +који су развијени у оквиру пројекта.</p> + +<p> +Шта бисмо закључили ако бисмо покушали да оценимо допринос пројекта ГНУ на +овај начин? Један продавац система на <em>CD-ROM</em>-ова је открио да је у +његовој „дистрибуцији Линукса“ удео <a +href="/philosophy/categories.html#GNUsoftware">ГНУ-овог софтвера</a> +највећи, отприлике око 28% од укупног изворног кода, а он укључује неке од +најважнијих делова без којих систем не би могао да функционише. Линукс је +имао удео од око 3%. (Односи 2008. су слични: у складишту +<em>gNewSense</em>-а, Линукс заузима 1,5% а ГНУ-ови пакети 15%.) Дакле, +уколико ћете да бирате назив система на основу тога ко је написао програме +који чине тај систем, најбоља варијанта, која би се ограничила на један +извор, била би „ГНУ“.</p> + +<p> +Али ми не сматрамо да је ово исправан начин да се разматра ово +питање. Пројекат ГНУ није био и није пројекат развоја одређених софтверских +пакета. Он није пројекат <a href="/software/gcc/">изградње преводиоца за +Це</a>, иако смо у оквиру Пројекта ГНУ изградили и преводилац за Це. Он није +пројекат изградње уређивача текста, иако смо у оквиру њега развили један +уређивач. Пројекат ГНУ је покренут да изгради <em>потпун слободни униксолики +систем</em>: ГНУ.</p> + +<p> +Многи људи су значајно допринели слободном софтверу који чини систем, и сви +они заслужују да им се ода признање. Али разлог због кога је ГНУ +<em>здружени систем</em>, а не само скуп корисних програма, је што је +Пројекат ГНУ основан са намером да такав систем направи. Сачинили смо списак +програма који су неопходни да се направи <em>потпун</em> слободан систем, и +систематски смо тражили, писали, или тражили људе који би писали, све са тог +списка. Написали смо и кључне али незанимљиве <a href="#unexciting">(1)</a> +делове, јер систем не може да функционише без њих. Неки од делова нашег +система, програмерски алати, су засебно постали популарни међу програмерима, +али смо написали и многе делове који нису алати <a +href="#nottools">(2)</a>. Чак смо развили и игру шаха, ГНУ-ов шах, јер су за +потпун систем неопходне и добре игре.</p> + +<p> +До раних деведесетих саставили смо цео систем, искључујући језгро. Покренули +смо и изградњу језгра, <a href="/software/hurd/hurd.html">ГНУ-овог Крда</a>, +које се извршава преко Маха. Развој овог језгра је био доста тежи од +очекиваног; <a href="/software/hurd/hurd-and-linux.html">ГНУ-ово Крдо је +постало стабилно тек 2001</a>, али је далеко од тога да га људи могу шире +користити.</p> + +<p> +Срећом, нисмо морали да чекамо Крдо, јер већ био доступан Линукс. Написавши +Линукс, Линус Торвалдс је попунио значајну празнину у систему ГНУ. Људи су +могли да <a +href="http://ftp.funet.fi/pub/linux/historical/kernel/old-versions/RELNOTES-0.01">споје +Линукс са системом ГНУ</a> и тиме добију потпун слободни систем: систем ГНУ +заснован на језгру Линукс, или, краће, систем ГНУ са Линуксом.</p> + +<p> +Омогућавање да они добро функционишу заједно није био лак посао. Неке делове +ГНУ-а <a href="#somecomponents">(3)</a> је било потребно коренито мењати да +би могли да раде са Линуксом. Велики посао је представљало и здруживање +потпуног система у виду дистрибуције која би радила „одмах по +распакивању“. Оно је захтевало решавање проблема са инсталацијом и +покретањем система — тај проблем тада нисмо начињали, јер дотле тада нисмо +стигли. Људи који су градили разне дистрибуције система су нам веома помогли +у основном раду. Али тај посао, по природи ствари, је неко засигурно морао +да обави.</p> + +<p> +Пројекат ГНУ подржава системе ГНУ-а са Линуксом исто као и +<em>прави</em><sup><a href="#TransNote1">[1]</a></sup> систем ГНУ. <a +href="http://fsf.org">ЗСС</a> је финансирала поновно писање проширења +ГНУ-ове библиотеке за Це, која су у вези са Линуксом, тако да су сад она +добро здружена, а најновији системи ГНУ-а са Линуксом без измена користе +најновија издања те библиотеке. ЗСС је такође финансирала ране фазе развоја +Дебијановог ГНУ-а са Линуксом.</p> + +<p> +Данас постоје многе различите варијанте система ГНУ са Линуксом (које се +често називају „дистрибуцијама“). Већина њих садржи неслободни +софтвер. Њихови градитељи прате <a +href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">филозофију која се +повезује са Линуксом</a>, а не <a +href="/philosophy/free-software-even-more-important.html">ГНУ-ову +филозофију</a>. Али, постоје и <a href="/distros/distros.html">потпуно +слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом</a>. ЗСС обезбеђује рачунарске +ресурс <a href="http://gnewsense.org/"><em>gNewSense</em>-у</a>.</p> + +<p>Прављење слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом није само ствар елиминисања +разних неслободних програма. Данас уобичајена верзија Линукса такође садржи +неслободне програме. Ови програми су предвиђени за учитавање у У/И уређаје у +време почетка извршавања система, а укључени су у „изворни код“ Линукса као +низови бројева. Зато одржавање дистрибуције ГНУ-а са Линуксом сада укључује +и одржавање <a href="http://directory.fsf.org/project/linux">слободне +верзије Линукса</a>.</p> + +<p>Без обзира на то да ли користите ГНУ са Линуксом или не, молимо вас да не +збуњујете јавност употребљавајући двосмислени назив „Линукс“. Линукс је +језгро, један од најважнијих делова система. Систем као целина је у основи +систем ГНУ, са додатком језгра Линукс. Када причате о овој комбинацији, +молимо вас да је називате „ГНУ-ом са Линуксом“.</p> + +<p> +Уколико негде желите да поменете везу (у смислу веб странице) ка „ГНУ-у са +Линуксом“, добри избори су ова страница и страница <a +href="/gnu/the-gnu-project.html">http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html</a>. +Уколико помињете само језгро Линукс, и желите да поменете везу за даље +информације, добар УРЛ је <a +href="http://foldoc.org/linux">http://foldoc.org/linux</a>.</p> + +<h3>Додатак</h3> + +<p> +Поред ГНУ-а, још један пројекат је независно произвео слободан униксолики +оперативни систем. Овај систем је познат под називом БСД, а развијен је на +Универзитету Беркли. Осамдесетих је био неслободан, али је постао слободан +раних деведесетих. Слободни опреативни систем који постоји у данашње време +<a href="#newersystems">(4)</a> је скоро сигурно варијанта система ГНУ или +система БСД.</p> + +<p> +Људи нас понекад питају да ли је и БСД једна верзија ГНУ-а, као што је то +ГНУ са Линуксом. Пример Пројекта ГНУ је инспирисао градитеље БСД-а да њихов +код учине слободним софтвером, а експлицитне молбе ГНУ-ових активиста су им +у томе помогле, али њихов код сам по себи нема скоро ничег заједничког са +ГНУ-ом. Системи БСД данас користе неке ГНУ-ове програме, а систем ГНУ и +његове варијанте користе неке БСД-ове програме, али, у целини, они +представљају два разна система који су се развијали упоредо. Градитељи БСД-а +нису написали језгро и додали га систему ГНУ, па стога називи као што је ГНУ +са БСД-ом не би били одговарајући.<a href="#gnubsd">(5)</a></p> + +<h3>Фусноте:</h3> +<ol> +<li> +<a id="unexciting"></a>Ови незанимљиви али кључни делови укључују ГНУ-ов +асемблер, ГАС и повезивач, <em>GLD</em>, а и један и други су делови пакета +<a href="/software/binutils/">ГНУ-ових бинарних алата (<em>GNU +Binutils</em>)</a>, <a href="/software/tar/">ГНУ-овог архивара +<em>tar</em></a>, и других.</li> + +<li> +<a id="nottools"></a>На пример, Бурнова љуска Баш (<em>The Bourne Again +SHell — BASH</em>), интерпретатор ПостСкрипта <a +href="/software/ghostscript/ghostscript.html">Гостскрипт +(<em>Ghostscript</em>)</a>, и <a href="/software/libc/libc.html">ГНУ-ова +библиотека за Це</a> нису програмерски алати, као што то нису ни програми +ГНУКеш (<em>GNUCash</em>), Гном и ГНУ-ов шах.</li> + +<li> +<a id="somecomponents"></a>На пример, <a +href="/software/libc/libc.html">ГНУ-ова библиотека за Це</a>.</li> + +<li> +<a id="newersystems"></a>Од када је ово написано, изграђује се +скоро-слободни виндовсолики систем, али технички он уопште није попут ГНУ-а +или Уникса, па не утиче на овај проблем. Велики део језгра Солариса је +ослобођен, али уколико бисте желели да на основу њега направите слободни +систем, морали бисте, поред замене недостајућих делова језгра, да га ставите +у ГНУ или БСД.</li> + +<li> +<a id="gnubsd"></a>Са друге стране, у годинама које су уследиле после писања +овог чланка, ГНУ-ова библиотека за Це је пренесена и на језгро БСД-а, што је +омогућило да се систем ГНУ комбинује са тим језгром. Као што је то случај и +са ГНУ-ом са Линуксом, и ово су заиста варијанте ГНУ-а, које се називају +ГНУ-ом са јФриБСД-ом (<em>GNU/kFreeBSD</em>) и ГНУ-ом са јНетБСД-ом +(<em>GNU/kNetBSD</em>), у зависности од тога које језгро систем +користи. Обични корисници уобичајених кућних рачунара тешко могу да +разликују ГНУ са Линуксом од ГНУ-а са *БСД-овима.</li> + +</ol> + +<div class="translators-notes"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> +<b>Примедбе преводиоца:</b><br /> +<ol> +<li id="TransNote1">У енглеском је истакнут одређени члан <em>the</em>, што, +мишљења сам, у српском не може другачије да се представи него увођењем +придева „прави“. [СР]</li> +</ol></div> +</div> + +<!-- for id="content", starts in the include above --> +<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> +<div id="footer"> +<div class="unprintable"> + +<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a +href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a +href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете +неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a +href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> + +<p> +<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, + replace it with the translation of these two: + + We work hard and do our best to provide accurate, good quality + translations. However, we are not exempt from imperfection. + Please send your comments and general suggestions in this regard + to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> + + <web-translators@gnu.org></a>.</p> + + <p>For information on coordinating and submitting translations of + our web pages, see <a + href="/server/standards/README.translations.html">Translations + README</a>. --> +Молимо да погледате <a +href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> +за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос +српском преводу, корисно је да погледате и <a +href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> +КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> +</div> + +<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to + files generated as part of manuals) on the GNU web server should + be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this + without talking with the webmasters or licensing team first. + Please make sure the copyright date is consistent with the + document. For web pages, it is ok to list just the latest year the + document was modified, or published. + If you wish to list earlier years, that is ok too. + Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying + years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable + year, i.e., a year in which the document was published (including + being publicly visible on the web or in a revision control system). + There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers + Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> +<p>Copyright © 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2007 Richard +M. Stallman</p> + +<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" +href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative +Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> + +<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> +<div class="translators-credits"> + +<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> +<b>Превод:</b> +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, +<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> +на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008-2009.</div> + +<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> +Ажурирано: + +$Date: 2019/07/23 17:02:14 $ + +<!-- timestamp end --> +</p> +</div> +</div> +</body> +</html> |