summaryrefslogtreecommitdiff
path: root/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html
diff options
context:
space:
mode:
Diffstat (limited to 'talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html')
-rw-r--r--talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html463
1 files changed, 463 insertions, 0 deletions
diff --git a/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html
new file mode 100644
index 0000000..0b81586
--- /dev/null
+++ b/talermerchantdemos/blog/articles/sr/free-software-for-freedom.html
@@ -0,0 +1,463 @@
+<!--#set var="PO_FILE"
+ value='<a href="/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po">
+ https://www.gnu.org/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po</a>'
+ --><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.html"
+ --><!--#set var="DIFF_FILE" value=""
+ --><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2014-03-11" -->
+<!--#set var="ENGLISH_PAGE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.en.html" -->
+
+<!--#include virtual="/server/header.sr.html" -->
+<!-- Parent-Version: 1.79 -->
+
+<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! -->
+<title>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“ — Пројекат ГНУ
+— Задужбина за слободни софтвер</title>
+
+<!--#include virtual="/philosophy/po/free-software-for-freedom.translist" -->
+<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" -->
+<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" -->
+<h2>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“</h2>
+
+<div class="announcement">
+<blockquote><p>Ажурирана верзија овог чланка се налази у чланку <a
+href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Појам „отворени изворни
+код“ избегава суштину слободног софтвера</a>.</p></blockquote>
+</div>
+
+<p>
+Иако би слободни софтвер пружао исте слободе и под било којим другим именом,
+ипак је веома битно који назив ћемо користити: различите речи <em>изражавају
+различите идеје</em>.</p>
+
+<p>
+Године 1998., неки људи из заједнице слободног софтвера су почели да користе
+израз <a href="https://opensource.org/">„софтвер отвореног изворног
+кода“</a> уместо израза <a href="/philosophy/free-sw.html">„слободни
+софтвер“</a> да би описали оно што они раде. Израз „отворени изворни код“ је
+убрзо поистовећен и са другачијим приступом, другачијом филозофијом,
+другачијим системом вредности, па чак и другачијим критеријумом за то које
+су лиценце прихватљиве. Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени
+изворни код су данас <a href="#relationship">одвојени покрети</a> са
+различитим гледиштима и циљевима, иако са њима можемо да сарађујемо и заиста
+и сарађујемо на неким конкретним пројектима.</p>
+
+<p>
+Суштинска разлика између ова два покрета лежи у њиховом систему вредности,
+њиховим погледима на свет. За Покрет за отворени изворни код је питање да ли
+софтвер треба да буде отвореног изворног кода питање праксе, а не етике. Као
+што је неко рекао: „Отворени изворни код представља методологију изградње, а
+слободни софтвер представља друштвени покрет“. Покрет за отворени изворни
+код види неслободни софтвер као прихватљиво решење. Покрет за слободни
+софтвер види неслободни софтвер као друштвени проблем а слободни софтвер као
+решење.</p>
+
+<h3 id="relationship">Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни код</h3>
+
+<p>
+Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени изворни код су слични двема
+политичким фракцијама у оквиру заједнице слободног софтвера.</p>
+
+<p>
+Радикалне групе из шездесетих су биле чувене по фракцијама: организација би
+се делила због неслагања у детаљима стратегије, а онда би фракције сматрале
+једна другу непријатељима. Таква је макар представа коју људи о њима имају,
+без обзира на то да ли је тачна или није.</p>
+
+<p>
+Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни</p>
+
+<p>
+Ми нисмо против Покрета за отворени изворни код, али не желимо да нас
+стављају у исти кош са њима. Ми истичемо да су они допринели нашој
+заједници, али смо ми ту заједницу створили, и желимо да људи то знају. Ми
+желимо да људи повезују наша достигнућа са нашим системом вредности и нашом
+филозофијом, а не са њиховом. Ми желимо да нас чују, а не да нас скривају
+иза слике групе са различитим погледима на ствари. Да бисмо разуверили људе
+у убеђењу да смо део Покрета за отворени изворни код, у свакој прилици се
+трудимо да не користимо реч „отворено“ када желимо да говоримо о слободном
+софтверу, или реч супротног значења — „затворено“ када желимо да говоримо о
+неслободном софтверу.</p>
+
+<p>
+Дакле, молимо вас да поменете Покрет за слободни софтвер када говорите о
+нашем раду и софтверу који смо ми изградили, нпр. о оперативном систему <a
+href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a>.</p>
+
+<h3 id="comparison">Поређење два израза</h3>
+
+<p>
+Остатак овог чланка пореди два израза: „слободни софтвер“ и „отворени
+изворни код“. Описује се зашто израз „отворени изворни код“ не решава
+ниједан проблем, али зато ствара неке нове проблеме.</p>
+
+<h3 id="ambiguity">Двосмисленост</h3>
+
+<p>
+Израз „слободни софтвер“ садржи у себи проблем двосмислености <sup><a
+href="#TransNote1">[1]</a></sup>: нежељено значење „Софтвер који можете да
+набавите за нулту цену“ овај израз исто тако добро описује као и жељено
+значење „софтвер који пружа кориснику извесне слободе“. Покушали смо да
+решимо овај проблем објављујући <a
+href="/philosophy/free-sw.html">прецизнију дефиницију слободног
+софтвера</a>, али то није савршено решење; тај корак не може потпуно да
+елиминише проблем. Недвосмислен израз који би био и исправан би био бољи,
+само када не би и сам садржао друге проблеме.</p>
+
+<p>
+На несрећу, све алтернативе у енглеском језику садрже своје
+проблеме. Разматрали смо велики број алтернатива које су нам људи
+предлагали, али ниједна није „исправна“ са толиком јасноћом, да би прелазак
+на њу био добра идеја. Свака предложена замена израза „слободни софтвер“
+садржи сличан или чак и гори семантички проблем, укључујући ту и „софтвер
+отвореног изворног кода“.</p>
+
+<p>
+Званична дефиниција „софтвера отвореног изворног кода“, коју је објавила
+Иницијатива за отворени изворни код, је веома блиска нашој дефиницији
+слободног софтвера; међутим, у неким стварима је попустљивија — они су
+прихватили неке лиценце које ми сматрамо неприхватљиво рестриктивним према
+корисницима. Међутим, очито значење израза „софтвер отвореног изворног кода“
+је: „Можете да погледате изворни код“. Ово је много слабији критеријум него
+онај слободног софтвера; он укључује слободни софтвер, али и неке <a
+href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власничке</a>
+програме, укључујући Иксве (<em>Xv</em>) и Куте (<em>Qt</em>) под његовом
+првобитном лиценцом (пре КЈЛ — <em>QPL</em>).</p>
+
+<p>
+То очито значење израза „отворени изворни код“ није оно које су замислили
+његови бранитељи. Резултат је да већина људи погрешно разуме шта ти
+бранитељи бране. Ево како је писац Нил Стивенсон (<em>Neal Stephenson</em>)
+дефинисао „отворени изворни код“:</p>
+
+<blockquote><p>
+Линукс је софтвер „отвореног изворног кода“, што просто значи да свако може
+да добије примерке датотека са његовим изворним кодом.
+</p></blockquote>
+
+<p>
+<!-- The <a href="http://da.state.ks.us/itec/TechArchPt6ver80.pdf">
+ state of
+Kansas</a> published a similar definition: -->
+Не мислим да је он намерно хтео да оповргне или оспори „званичну“
+дефиницију. Мислим да је он само применио правила енглеског језика како би
+дошао до значења овог израза. Држава Канзас је објавила сличну дефиницију:
+</p>
+
+<blockquote><p>
+Користи софтвер отвореног изворног кода (СОИК). СОИК је софтвер коме је
+изворни код бесплатно и јавно доступан, иако се појединачни уговори о
+лиценцирању могу разликовати према томе шта дозвољавају да се са кодом ради.
+</p></blockquote>
+
+<p>
+Наравно, људи који заступају „отворени изворни код“ су покушали да ово реше
+објављивањем прецизне дефиниције тог израза, баш као што смо и ми урадили за
+„слободни софтвер“.</p>
+
+<p>
+Али зато је објашњење израза „слободни софтвер“ просто — особа којој је
+позната идеја „слободе говора, а не бесплатног пива“ неће погрешити два
+пута. За израз „отворени изворни код“ не постоји тако језгровит начин да се
+објасни његово значење и јасно покаже зашто је природна дефиниција погрешна.</p>
+
+<h3 id="fear">Страх од слободе</h3>
+
+<p>
+Главни аргумент за израз „софтвер отвореног изворног кода“ је тај да се због
+израза „слободни софтвер“ неки људи осећају нелагодно. Ово је тачно: прича о
+слободи, о етичким питањима, о одговорности која мора да прати удобности,
+тражи од људи да размишљају о стварима које би радије игнорисали. Ово може
+да проузрокује незадовољство, и због тога неки људи могу да одбаце ту
+идеју. Али не би било боље по друштво уколико бисмо престали да говоримо о
+тим стварима.</p>
+
+<p>
+Пре више година, градитељи слободног софтвера су приметили ово
+незадовољство, па су неки од њих почели да траже начин да се оно
+избегне. Сматрали су да ће, ако ћуте о етици и слободи а причају само о
+непосредним практичним користима неких слободних програма, моћи да „продају“
+софтвер ефикасније неким корисницима, а нарочито фирмама. Израз „отворени
+изворни код“ је понуђен као начин да се ово више истакне — начин да се буде
+„прихватљивији фирмама“. У овој одлуци су корени система вредности Покрета
+за отворени изворни код.</p>
+
+<p>
+Овакав приступ се показао ефектним за оно за шта је замишљен. Данас многи
+људи прелазе на слободни софтвер из чисто практичних разлога. И то је добро,
+али то није све што желимо да постигнемо! Привлачење корисника да користе
+слободни софтвер не представља цео посао, већ само први корак.</p>
+
+<p>
+Пре или касније ће ти корисници бити поново привучени власничком софтверу
+због неке практичне предности. Безброј фирми нуди такве изазове, па што би
+онда корисници то одбијали? Требало је да науче да <em>цене слободу</em>
+коју им пружа слободни софтвер, слободе ради. На нама је да проширимо ову
+идеју — а да бисмо то учинили, морамо да причамо о слободи. Извесна количина
+„ућутканог“ приступа фирмама може да буде корисна за заједницу, али морамо
+такође и да више говоримо о слободи.</p>
+
+<p>
+Данас се доста „ућуткује“, а о слободи се не говори довољно. Већина људи
+који се баве слободним софтвером мало помињу слободу — обично зато јер хоће
+да буду „прихватљивији фирмама“. Расподељивачи софтвера су овоме посебно
+склони. Неке дистрибуције оперативног система <a
+href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a> додају власничке пакете
+основном слободном систему, и подстичу друге да ово сматрају предношћу, пре
+него удаљавањем од слободе.</p>
+
+<p>
+Ми посустајемо пред навалом корисника слободног софтвера, не можемо да
+подучавамо о слободи и нашој заједници онолико људи колико јој се
+придружује. Ово је разлог због кога неслободни софтвер (што је Куте био када
+је први пут постао популаран) и делимично слободне дистрибуције оперативног
+система налазе тако плодно тле. Била би грешка ако бисмо сада престали да
+користимо реч „слобода“. Напротив, о слободи треба говорити више, а не мање.</p>
+
+<p>
+Уколико они који користе израз „отворени изворни код“ привуку више корисника
+у нашу заједницу, то је позитивно, али ћемо онда ми остали морати да уложимо
+већи напор да тим корисницима скренемо пажњу на питање слободе. Ми морамо да
+кажемо „Ово је слободни софтвер и он вам пружа слободу!“ више пута и
+гласније него икад.</p>
+
+<h3 id="newinfeb">Да ли би било користи од робне марке?</h3>
+
+<p>
+Бранитељи „софтвера отвореног изворног кода“ су покушали да региструју робну
+марку, правдајући се да би им то омогућило да спрече злоупотребе. Ова
+иницијатива је касније одбачена, јер је израз превише описан да би могао да
+постане робна марка; тако је правни статус „отвореног изворног кода“ исти
+као и онај „слободног софтвера“: не постоје <em>правна</em> ограничења
+његове употребе. Чуо сам да неке фирме називају софтверске пакете „отвореним
+изворним кодом“ чак иако се нису уклапали у званичну дефиницију; лично сам
+упознат са неким случајевима.</p>
+
+<p>
+Али, да ли би употреба израза који је робна марка заиста била другачија? Не
+мора да значи.</p>
+
+<p>
+Фирме су издавале и саопштења која одају утисак да је програм „софтвер
+отвореног изворног кода“ без експлицитне објаве да је то тако. На пример,
+једна ИБМ-ова (<em>IBM</em>) објава о програму који се не уклапа у званичну
+дефиницију је гласила:</p>
+
+<blockquote><p>
+Као што је уобичајено у заједници отвореног изворног кода, корисници
+технологије ... ће бити у могућности и да сарађују са ИБМ-ом ...
+</p></blockquote>
+
+<p>
+Овим није речено да програм <em>јесте</em> „отвореног изворног кода“, али то
+многи читаоци нису приметили. (Овде би требало приметити да се ИБМ искрено
+трудио да учини овај програм слободним софтвером, и да је касније усвојио
+нову лиценцу која га чини слободним софтвером и „отвореним изворним
+кодом“. Али, у време када је објава објављена, тај програм није био ни једно
+ни друго.)</p>
+
+<p>
+Ево како је фирма Решења Сајгнус (<em>Cygnus Solutions</em>), која је
+настала са намером да буде фирма која прави слободни софтвер а потом на
+известан начин постала власничка, рекламирала неке власничке програме:</p>
+
+<blockquote><p>
+Фирма Решења Сајгнус је водећа на тржишту отвореног изворног кода и недавно
+је на тржиште [ГНУ-а са ]Линукса[-ом] избацила два нова производа.
+</p></blockquote>
+
+<p>
+За разлику од ИБМ-а, Сајгнус није покушао да ове пакете претвори у слободни
+софтвер, па се они нису ни приближили томе да то постану. Али Сајгнус није
+ни рекао да су ти пакети „софтвер отвореног изворног кода“. Они су само
+искористили тај израз да непажљиве читаоце наведу да то помисле.</p>
+
+<p>
+Ова запажања воде ка закључку да робна марка не би истински спречила забуну
+коју ствара израз „отворени изворни код“.</p>
+
+<h3 id="newinnovember">Неразумевање(?) израза „отворени изворни код“</h3>
+
+<p>
+Дефиниција отвореног изворног кода је довољно јасна, и сасвим је јасно да
+просечни неслободни програми не спадају у ту категорију. Дакле, помислили
+бисте да „фирма отвореног изворног кода“ значи да фирма прави производе који
+су слободни софтвер (или бар близу томе), зар не? Нажалост, многе фирме
+покушавају да овоме дају другачије значење.</p>
+
+<p>
+На „Дану градитеља отвореног изворног кода“ августа 1998., неколико
+комерцијалних градитеља који су били позвани су рекли да они намеравају да
+само део њиховог рада претворе у слободни софтвер (или „отворени изворни
+код“). Главни део њиховог пословања је развој власничких додатака (софтвера
+или <a href="/philosophy/free-doc.html">упутстава</a>) које они продају
+корисницима слободног софтвера. Они су тражили од нас да на ово гледамо као
+на легитимну ствар, као део заједнице, јер се део новца поклања развоју
+слободног софтвера.</p>
+
+<p>
+У ствари, те фирме траже популарни жиг „отвореног изворног кода“ за њихове
+власничке производе, чак и ако они нису „отвореног изворног кода“, јер оне
+имају неке везе са слободним софтвером или зато што иста фирма одржава и
+неки слободни софтвер. (Оснивач једне фирме је чак врло отворено рекао да ће
+у слободни пакет који одржава његова фирма додати онолико њиховог дела
+колико буде подржала заједница.)</p>
+
+<p>
+Током година, многе фирме су помагале развој слободног софтвера. Неке од њих
+су углавном развијале неслободни софтвер, али су раздвајале ова два
+развоја. Стога смо могли да игноришемо њихове неслободне производе, и да
+сарађујемо са њима на пројектима слободног софтвера. Онда бисмо им на крају
+искрено захвалили за њихове прилоге у слободном софтверу, без приче о
+њиховим осталим активностима.</p>
+
+<p>
+Међутим, ми не можемо да овако поступимо и са овим новим фирмама, јер нам то
+оне саме не дају. Ове фирме отворено позивају јавност да све њихове
+активности стави у исти кош. Они траже од нас да повољно гледамо на њихов
+неслободни софтвер, на исти начин на који бисмо третирали прави допринос,
+иако то он није. Они се представљају као „фирме отвореног изворног кода“,
+надајући се да ћемо према њима гајити пријатна осећања и да ћемо зажмурити
+при његовом коришћењу.</p>
+
+<p>
+Овакво манипулантско понашање не би било ништа мање штетно да је испољавано
+уз помоћ израза „слободни софтвер“. Међутим, изгледа да фирме не користе
+израз „слободни софтвер“ на такав начин. Можда им не одговара његова
+повезаност са идеализмом. Уствари, таквом понашању је „отворио“ врата израз
+„отворени изворни код“.</p>
+
+<p>
+На сајму крајем 1998. посвећеном оперативном систему често називаном <a
+href="/gnu/linux-and-gnu.html">„Линуксом“</a>, истакнути говорник је био
+извршни директор познате софтверске фирме. Он је вероватно позван на основу
+одлуке његове фирме да „подржи“ тај систем. На несрећу, њихов вид „подршке“
+се састојао од објављивања неслободног софтвера који ради са тим
+системом. Другим речима: користили би нашу заједницу као тржиште, али не би
+дали свој допринос.</p>
+
+<p>
+Он је рекао: „Ни у ком случају нећемо наш производ претворити у производ
+отвореног изворног кода, али ћемо га можда претворити у производ ‘интерно’
+отвореног изворног кода. Уколико дозволимо нашем особљу подршке корисницима
+да имају увид у изворни код, они би могли да исправљају грешке, и могли
+бисмо да обезбедимо бољи производ и бољу услугу“. (Ово није дослован цитат,
+пошто нисам забележио његове тачне речи, али одсликава суштину.)</p>
+
+<p>
+Слушаоци су ми после говорили: „Он једноставно не схвата суштину“. Али да ли
+је заиста тако? Коју суштину он није схватио?</p>
+
+<p>
+Он није погрешио што се тиче Покрета за отворени изворни код. Тај покрет не
+говори да корисницима треба осигурати слободу, већ само да треба дозволити
+већем броју људи да има увид у изворни код и помогне његовом бржем и бољем
+развоју. Извршни директор је ту суштину сасвим схватио. Само, неспреман да
+тај приступ у потпуности спроведе, дакле укључивши и кориснике, он га је
+применио парцијално, у оквиру фирме.</p>
+
+<p>
+Суштина коју он није схватио јесте она коју „отворени изворни код“ није
+замишљен да подржи, а то је да корисници <em>заслужују</em> слободу.</p>
+
+<p>
+Ширење идеје слободе је велики посао, па нам је потребна и ваша помоћ. Како
+бисмо подржали тај посао, у Пројекту ГНУ се држимо израза „слободни
+софтвер“. Уколико сматрате да су слобода и заједница важни сами по себи, а
+не само због погодности које носе, молимо вас да нам се придружите и
+употребљавате израз „слободни софтвер“.</p>
+
+<hr />
+
+<!-- The archived version is truncated.
+<p>
+
+Joe Barr wrote an article called
+<a href="http://web.archive.org/web/20080703140137/http://www.itworld.com/LWD010523vcontrol4">Live and
+let license [archived]</a> that gives his perspective on this issue.</p>
+-->
+<p>
+Лаханијево (<em>Lakhani</em>) и Волфово (<em>Wolf</em>) <a
+href="http://ocw.mit.edu/courses/sloan-school-of-management/15-352-managing-innovation-emerging-trends-spring-2005/readings/lakhaniwolf.pdf">истраживање
+о мотивацији градитеља слободног софтвера</a> говори да је значајан проценат
+људи мотивисан ставом да би софтвер требало да буде слободан. И све то
+упркос чињеници да су анкетирали градитеље на Ковачници изворног кода
+(<em>SourceForge</em>), еместу које не подржава гледиште да је ово питање
+етике.</p>
+
+<hr />
+<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a
+href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни
+софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote>
+
+<div class="translators-notes">
+
+<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.-->
+<b>Примедбе преводиоца:</b>
+<ol>
+<li id="TransNote1">На енглеском језику, јер реч <em>free</em> у енглеском
+може да значи „слободно“, али и „бесплатно“ — овај одељак се не односи на
+српски језик. [СР]</li>
+</ol></div>
+</div>
+
+<!-- for id="content", starts in the include above -->
+<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" -->
+<div id="footer">
+<div class="unprintable">
+
+<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a
+href="mailto:gnu@gnu.org">&lt;gnu@gnu.org&gt;</a>. Постоје и <a
+href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете
+неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a
+href="mailto:webmasters@gnu.org">&lt;webmasters@gnu.org&gt;</a>.</p>
+
+<p>
+<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph,
+ replace it with the translation of these two:
+
+ We work hard and do our best to provide accurate, good quality
+ translations. However, we are not exempt from imperfection.
+ Please send your comments and general suggestions in this regard
+ to <a href="mailto:web-translators@gnu.org">
+
+ &lt;web-translators@gnu.org&gt;</a>.</p>
+
+ <p>For information on coordinating and submitting translations of
+ our web pages, see <a
+ href="/server/standards/README.translations.html">Translations
+ README</a>. -->
+Молимо да погледате <a
+href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a>
+за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос
+српском преводу, корисно је да погледате и <a
+href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html">
+КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p>
+</div>
+
+<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright &copy; 1998, 1999, 2000, 2001, 2007
+Free Software Foundation, Inc.</p>
+
+<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license"
+href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative
+Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p>
+
+<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" -->
+<div class="translators-credits">
+
+<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.-->
+<b>Превод:</b>
+<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>,
+<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em>
+на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div>
+
+<p class="unprintable"><!-- timestamp start -->
+Ажурирано:
+
+$Date: 2017/03/11 10:17:43 $
+
+<!-- timestamp end -->
+</p>
+</div>
+</div>
+</body>
+</html>